Hvala.
Istine radi, ja sam se prijavila za diskusiju, pa ću iskoristiti svoje pravo da odgovorim pojedinim poslanicima, kasnije o poštovanju procedure pošto sam i predsednik Odbora za kulturu i informisanje i stojim iza toga da je procedura poštovana, kao što je poštovana procedura i u prošlom mandatu, iako je predsednica bila govornica pre mene.
Sada, mislim, nema replike. Povreda Poslovnika, dostojanstvo parlamenta ugroženo time što ste vređali jednu poslaničku grupu i govorili…
Šta ste rekli gospodine Martinoviću, kako nazvana grupa?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da je poslanička grupa SNS odgovorna za sramno kršenje procedure… )
Da, smatram da ne smemo da napadamo jedni druge, jer pravo glasanja je isključivo pravo poslanika pojedinačno koga želi, koga ne želi da podrži. Znači, to nije kršenje procedure, to je udaranje u zdrav razum ako nekome spočitate kako glasa.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, bez obzira koji je vladajući režim bio na čelu Srbije od formiranja ovog regulatornog tela za elektronske medije, ranije RRA, sadašnjeg REM-a, oni su uvek bili instrumentalizovani u političku funkciju i nikada nisu vršili svoj posao, i to je ono što je osnovni problem koji naša poslanička grupa Dveri ima sa radom ovog državnog tela.
Zašto tek sada se biraju novi članovi, jer prosto, najbolje je ostaviti one članove koji su se pokazali kao sluge svih režima. Najbolje bi bilo ne menjati uopšte one koji su tako dobro služili prethodnom režimu, tako dobro služe i ovom režimu. Opet, oko ovih novih koje treba sada izabrati, da vidimo ko može da izvrši veći uticaj, da li bivši, da li sadašnji režim, ali da u svakom slučaju oni ne budu nezavisni i stručni, već instrumentalizovani u političke funkcije.
Dveri su apsolutno protiv ovakvog rada ovog državnog regulatornog tela i navešću nekoliko ključnih razloga. Prvi je njihov odnos u dosadašnjim izbornim kampanjama, i 2012. i 2014. i 2016. godine, kada je ovo državno telo izgubilo svaki smisao postojanja. Naime, oni treba da obezbede ravnopravan medijski tretman u izbornom procesu svih učesnika u izborima. Oni to nikada nisu uradili, ni 2012, ni 2014. ni 2016. godine.
Na sve naše prijave, na sve naše zahteve da se obezbedi ravnopravan medijski tretman su se oglušili. Uvek im je izgovor bio potpuno besmislen, da tek rade analizu i da će posle izbora biti poznata konačna analiza tretmana svih izbornih učesnika na medijima. Posle izbora ta analiza više nije relevantna niti bitna niti može da utiče na rezultate izbora. Dakle, REM bivša RRA toleriše neravnopravan tretman svih medijskih učesnika.
Naravno, da je SNS na poslednjim izborima imala preko 60% prisustva na medijima, a svi ostali učesnici izbornog procesa 40%. E, to ne može, zato postoji REM koji će da kazni one medijske emitere koji ne poštuju ravnopravnost svih izbornih učesnika u izbornom procesu. To nikada nije uradio REM, nikada nikoga nije ozbiljno kaznio. Nikada nikoga nije isključio iz emitovanja. Nikada nikome nije zabranio emitovanje programa iz prostog razloga što neravnopravno tretira izborne učesnike, a obavezan je da ravnopravno tretira.
Da ne govorim o tome kako političari sa vlasti neposredno zloupotrebljavaju državne funkcije u izbornoj kampanji. Mislite da ih je REM nekada opomenuo, da ih je nešto kaznio, da im je zabranio. Naravno, da ne. Dakle, imamo situaciju u kojoj se REM neposredno stavlja u funkciju izvršne vlasti, a evo sada šest meseci posle izbora, još uvek nemate izveštaj ovog regulatornog tela za elektronske medije o nedavno održanim izborima. Čak i posle šest meseci nisu sposobni da podnesu izveštaj da li je bilo ili nije bilo, a svi znamo da nije bilo ravnopravnog medijskog tretmana svih izbornih učesnika.
Sve naše prijave jednostavno su odbačene pod ovim besmislenim izgovorom. Da ne govorim da smo, recimo, 2014. godine na izborima izbačeni iz one debate na RTS i da su pravo da učestvuju imali samo parlamentarne stranke. Zamislite, tek te besmislice. Ne postoje parlamentarne stranke kada je parlament raspušten. Svi smo podjednaki izborni učesnici koji predamo deset hiljada potpisa i podjednako pravo imamo da budemo ravnopravno tretirani na medijima. Nikada to nije poštovano. Uvek su stranke na vlasti imale više od 50% medijskog tretmana, a svi ostali na kašičicu.
Drugi problem sa ovim regulatornim telom jeste ignorisanje svih ozbiljnih inicijativa da se stane na put ovim katastrofalnim rijaliti programima koji promovišu prostituciju, nasilje, pornografiju i sve druge gluposti ovog sveta. Još 29. marta 2013. godine tražili smo zabranu pet rijaliti šoova zbog vređanja javnog morala, skaradnosti, promocije pedofilije, medijske prostitucije kao i ruženja svih tradicionalnih vrednosti u Srbiji. U pitanju su u potpunosti nemoralne emisije „Veliki brat“, „Farma“, „Preljubnici“, „Luda kuća“ i „Trenutak istine“. Mislite da je tadašnji RRA ikada reagovao. Ili kada smo 16. aprila 2015. godine ponovili ovaj zahtev i tražili od RRA da kazni televizije koje puštaju programe poput rijalitija „Parovi“. Naravno da ni tada, ovaj takozvani REM ništa nije reagovao.
Dakle, oni stoje iza rijaliti šouova. Oni im dozvoljavaju emitovanje, oni pothranjuju, promovišu, podržavaju emitovanje ovih najskaradnijih mogućih programa u najudarnijim televizijskim terminima. Jesu li nekada nekoga nešto kaznili, isključili, zabranili, ili pomerili emitovanje posle ponoći ili, ono što smo uvek predlagali, dodatno ih oporezivali zbog ovih kič i šund programa, pa makar da od toga imamo neke koristi, pa da taj novac uložimo u finansiranje kulturno-obrazovnih programa, školskih programa, sportskih programa i svega onoga drugoga, što treba da bude pravi porodični program na našim medijima. Ne, nego treba rijaliti šouovi da budu u najudarnijim terminima na našim medijima. Zašto? Da bi se zaludela ova nacija, da bi se raspametilo ono malo što nam je ostalo pameti, da bi se skrenula pažnja sa ključnih državnih problema, da se ne bi razgovaralo o vlasti i o njenom učinku ili neučinku i njenim rezultatima ili odsustvo rezultata, nego da bi „Parovi“, „Farma“, „Veliki brat“, „Trenutak istine“ bile teme koje će biti u dnevnim novinama, sutradan nakon emitovanja u velikim elektronskim medijima.
Dakle, da li neko sistematski pothranjuje rijaliti šouove da bi oni zabašurili ozbiljne teme u ovoj državi ili neko možda zapravo toleriše ukrupnjavanje medijskog monopola stranih emitera na našem tržištu? Da li mi, kao što je svojevremeno Crnjanski tridesetih godina govorio da mi postajemo kolonija strane knjige, danas možemo da kažemo da mi postajemo poput kolonija stranih medijskih sadržaja, da mi gubimo domaće medije i da postajemo kolonija ukrupnjenog stranog medijskog programa?
Evo, da vas informišem, ako niste upoznati, da od sutra kablovski operater SBB, koji drži više od 60% tržišta u Srbiji, izbacuje iz svog programa naš domaći televizijski SOS kanal, koji jedini u Srbiji ozbiljno prati domaći sport. Time, naravno, pravi monopol za strane sportske kanale, ubija praćenje domaćeg sporta i naravno da REM na to ne reaguje, kao što REM ne reaguje, i to je možda najskandaloznija stvar koju želim da kažem u vezi sa ovom državnom institucijom, a to je da ona toleriše emitovanje prekograničnih kanala, poput, recimo, Foksa, Animal planeta, Diskaverija, Historija ili drugih, koji ovde imaju svoje ispostave u Srbiji, ovde uzimaju domaće reklame i naplaćuju te reklame i ovde ih emituju, ali ovde nikakav porez ne plaćaju, jer se vode kao prekogranični kanali.
Da li može bilo koji domaći operater da ne plaća porez za emitovanje o oglašavanje? Naravno da ne može, biće kažnjen. Strani prekogranični kanali mogu da ne plaćaju porez u Srbiji i da krše Zakon o oglašavanju i to toleriše REM.
Dakle, REM ne radi svoj posao. Evo, da budem veoma precizan. Iako je Zakon o oglašavanju stupio na snagu, on se ne poštuje. Hiljade tv-spotova domaćih kompanija se i dalje svakodnevno naknadno ubacuje u programe koji se reemituju u mrežama srpskih operatera. Međutim, vreme je da se postavi pitanje – zašto za kanale čija su sedišta u zemljama EU i Amerike, a reemituju se u Srbiji, ne važe srpski zakoni, a važe, recimo, za kineske ili ruske kanale?
Dok se domaći emiteri grče iz dana u dan da opsluže brojne domaće poreske obaveze, propise i regulative, za čije i najmanje prekoračenje dobijaju drakonske kazne i zabrane emitovanja, dotle prekogranični kanali ubiraju ekstra profit naplaćujući emitovanje domaćih reklama i spotova bez bilo kakvih poreskih obaveza prema Republici Srbiji, dok REM spava.
Domaće televizije koje su značajne za informisanje građana i punjenje budžeta nemaju ravnopravne uslove privređivanja, jer kršenjem ovog zakona prekogranični kanali su u dominantnoj monopolskoj poziciji. Dakle, ponovo su interesi stranaca u Srbiji u prvom planu.
U mreži SBB-a od 12. oktobra, kao što sam već rekao, ostaće jedva nekoliko domaćih kanala, ali neće biti domaćeg sporta, čime neko praktično ostvaruje monopol na našem medijskom tržištu. Gde je tu zaštita interesa države Srbije da stimuliše i razvija sport i sportske aktivnosti i zdrave stilove života, pre svega kod mladih? Dakle, SOS kanal 20 godina vodi kampanje protiv droge, pušenja, za fizičko i mentalno zdravlje nacije. Da li je to razlog da bude isključen iz SBB sistema?
Očigledno je prisustvo sukoba interesa i postojanje nelojalne konkurencije ako na mreži u čijem je vlasništvu šest kanala Sport kluba eliminišete direktne konkurente, kao što su, recimo, Arena ili Sos kanal.
Zašto REM ne ispunjava svoje zakonske obaveze? Da li će se oglasiti drugi državni organi? Da li vlast ima kakvu ulogu, gospodine Martinoviću u ovome ili ne? Ko toleriše ovu vrstu ukrupnjavanja stranog monopola u sferi medija koji preovlađuje i u pisanim i u elektronskim medijima i čime naša domaća medijska scena jednostavno na taj način dolazi u drugi plan da vi ne možete prosto da budete prisutni na sopstvenom medijskom tržištu?
Znači, strani mediji vrše neku vrstu kolonijalizacije našeg medijskog prostora i država to dozvoljava. Dakle, kako onda da imamo poverenje u bilo kog novog kandidata? Da li je taj novi kandidat ovde pred nama ikada izložio neki svoj plan rada ili šta on uopšte želi da radi ili kakve bi možda nove ideje mogao da ponudi?
Uostalom, da li tu ima bilo kakvih novih kandidata, ako je jedan kandidat bio, recimo, primera radi, gospođa Snežana Stojanović Plavšić, državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje u vreme Mlađana Dinkića i poslanik URS-a, članica Odbora za kulturu i Programskog saveta RTS-a u vreme te vlasti, kakav je to novi kandidat i šta on novo donosi u REM, ili možda neki visoki funkcioner Čankove LSV? Čak za jednog kandidata postoji i da je trenutno član SDS Borisa Tadića, što ne znam da li je tačno, ali bio bi red da se potvrdi. Radi se o Goranu Pekoviću.
Dakle, ne vidim zašto bismo mi uopšte podržali izbor ovakvih kandidata koji su ili predstavnici bivšeg ili su bliski sadašnjem režimu ili, što je još verovatnije, rade za gazde oba režima, za strance, pošto i bivši režim i sadašnji režim su uvek gledali više strane, nego domaće interese, pa su tako stranci zapravo i vladali osnovnim sferama našeg društva – privredom, medijima i drugim ključnim segmentima upravljanja Srbije.
Dakle, REM ne radi svoj posao, REM služi vlastima, REM u izbornom procesu ne štiti interese ravnopravnosti svih medijskih učesnika, REM ne štiti porodične televizijske programe od nasrtaja rijaliti šoua i promocija svega nakaradnog, kiča, šunda i nemorala, REM ne oporezuje ili ne kažnjava ili ne juri prekogranične kanale koji ovde zloupotrebljavaju svoju poziciju i ostvaruju prihode, a ne plaćaju porez ovoj državi. REM gubi svaki smisao i svaku svoju funkciju i svaki ovaj izbor bilo kog ovog kandidata, ako se nastavi ovakva praksa, nema nikakvog smisla, jer je REM izgubio smisao. Mi ovde treba da dovedemo u pitanje poslovanje jedne tako besmislene institucije koja jednostavno ne vrši ni jednu svoju funkciju.
Da li je moguće da mi imamo izbore u Srbiji u kojima pobednik na izborima, naravno, gospodin Aleksandar Vučić, nije sporno da je pobedio na tim izborima, ali nije izašao ni na jedan direktan televizijski duel sa bilo kim iz opozicije već punih pet godina? Ljudi, da li je to normalno? Kako se zove ta sloboda medija? Kako se zove ta demokratija u kojoj taj veliki lider i tako moćan državnik i tako veliki pobednik na izborima ne sme da izađe ni na jedan direktan televizijski duel ni jednom opozicionaru nikad i nigde?
Pazite, nemojte sada da branite Aleksandra Vučića, nema potrebe. On je sam rekao u emisiji „Ćirilica“ – izaći ću sam protiv svih opozicionih lidera na duel. Naravno, opet je prekršio svoje predizborno obećanje i nije izašao.

Kakve veze ima REM sa ovim?

Hvala što ste me podsetili. REM ima veze sa tim što bi obaveza REM-a bila, ako bi on radio svoj posao kako treba, da reguliše izbornu materiju tako da obezbedi kvalitetne televizijske duele učesnika na izborima, da obezbedi reklamiranje bez troškova, o državnom trošku na državnim nacionalnim frekvencijama i da podstakne tu vrstu dijaloga, polemike, suprotstavljanja i sučeljavanja između vlasti i opozicije, a ne da praktično omogućava vladajućem režimu, sve jedno ko, sada je SNS upotrebila 60%, možda je DS prošli put upotrebila 70% medijskog prostora. Dakle, sve imamo u izveštajima REM-a, ali kada? Šest meseci posle izbora, kada su izbori prošli, formirana nova Vlada, onda se seti neki OEBS, onda se seti neki REM da kaže da su izbori medijski gledano bili neregularni, da nije bilo ravnopravnog tretmana učesnika na izborima i naravno da su izbori u tom smislu bili krajnje neregularni.
Dakle, Srpski pokret Dveri će na svaki način tražiti ukidanje ili potpuno preimenovanje stavljanja u drugu funkciju ovako obesmišljenog državnog Regulatornog tela za elektronske medije. Oni služe vlastima, oni služe interesu stranog kapitala ovde, oni ne rade za naše domaće, ekonomske i medijske interese. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze)

Ko se javlja još od ovlašćenih predstavnika? Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice. Kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru tri člana Saveta regulatora, kako kaže zakon, ili REM kako se kaže u žargonu. Tri člana koji treba da se zamene članovi kojima je mandat prestajao još 16. decembra prošle godine, zatim 18. februara ove i 23. marta ove godine. Znači da taj organ radi u nepotpunom kapacitetu, više od pola godine. Teško je objasniti zašto smo došli u situaciju da ranije nisu izabrani članovi.
Pred nama je danas predlog koji je prethodni saziv, prethodni Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini još 4. februara i mi smo nekoliko dana posle toga imali zasedanje gde smo trebali da se izjasnimo o ovom predlogu, predlogu za izbor na predlog verskih zajednica i predlogu koji je dolazio iz odbora AP Skupštine Vojvodine.
Iz nekog čudnog razloga, Skupština uopšte nije odlučivala o tada utvrđenom predlogu za izbor članova koje su predložile nevladine organizacije, kojima je cilj ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Tek danas raspravljamo o tome. Formalno je ovde taj predlog još iz starog saziva.
Odbor, većina u Skupštini nije, kao što smo čuli, usvojila ni predlog koji je tada poslao nadležni odbor AP Skupštine Vojvodine, a iako je krajem marta isticao mandat članu koga predlažu udruženja izdavača, elektronskih medija i udruženja novinara, zbog izbora pretpostavljam, procedura je pokrenuta tek krajem leta, avgusta meseca i danas razgovaramo o tom predlogu.
Postavlja se pitanje - da li je ta činjenica da nije bilo punog sastava REM, Saveta regulatornog tela za elektronske medije, doprinela da taj organ praktično ne obavlja svoju funkciju u ovoj godini? Mi smo u ovoj godini imali kampanju, odnosno parlamentarne izbore, održane 24. aprila i kampanju, i s obzirom na činjenicu da ova Skupština nije usvojila ni nadzorni odbor koji bi trebao da kontroliše sprovođenje izborne kampanje, REM je ponovo bio glavno telo koje je trebalo da kontroliše i prati izveštavanje elektronskih medija, čije izveštavanje u današnje vreme ima, sasvim sigurno, najveći uticaj na javno mnjenje.
Ako već mi ne možemo da se složimo oko toga kakvi su naši bili utisci o načinu rada elektronskih medija u to vreme, hajde da se poslužimo izveštajem ograničene misije za posmatranje izbora OEPS, koja je dala svoj preliminarni izveštaj konačni, negde čini mi se krajem avgusta meseca ove godine. Tu se nalazi nekoliko vrlo zanimljivih konstatacija i ja, ukoliko niste pročitali taj dokument želim da podelim to sada sa vama.
Znači, u tom izveštaju OEPS stoji da su aktivnosti Vlade i vladajuće stranke bile dominantna tema u izveštavanju o izbornoj kampanji u sklopu informativnog programa. Analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću je bilo ograničeno, delimično za sve prisutne autocenzure, koja je rezultat političkog uticaja na sektor medija. Zbog nedostatka mehanizma za detaljno praćenje rada medija tokom izborne kampanje, pitanja medijske pristrasnosti, primeri prljave kampanje i slučajevi narušavanja slobode medija ostali su nerešeni.
Onda detaljno posle u tom izveštaju stoji sledeća konstatacija. Svi privatni televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću „B92“, „Hepi“, „Prva“ i „Pink“ bili su blagonakloni prema Vladi i SNS u emisijama „vesti“ u čemu se isticao „Pink“ koji je otvoreno promovisao Vladu, dok je DS prikazivao u negativnom svetlu.
Preferencijalno izveštavanje bilo je još očiglednije u ostalim programima u kojima se izveštavalo o događajima, „B92“, „Pink“ i „Prva“ su Vladi ili SNS posvetili otprilike 90% izveštavanja u programima izvan redovnih vesti, 90%. „Hepi“ je posvetila 47% takvog izveštavanja SNS, a više od 38% SPS. Izveštavanje o tim programima se značajno povećalo u poslednjoj nedelji kampanje. Pozitivan primer je „N1“, privatni televizijski kanal čiji program se pokazuje prvenstveno u većim gradovima koji opširno i na dosta raznolik, izbalansiran način je izveštavao o učesnicima izbora u svojim informativnim emisijama.
Ovaj izveštaj govori o REM, kaže da se REM nije previše bavio aktivnostima medija tokom izborne kampanje, da je REM primio 22 prigovora na rad tokom izborne kampanje, od kojih je pola primljeno u poslednjoj nedelji kampanje. Jako se trudio da reši neke od prigovora, napori REM su uopšteno posmatrajući ostali ograničeni.
Kao znak napretka u skladu sa preporukama misije OEPS, REM je na svojoj internet stranici objavio zapisnike sa svojih sednica, kao i neke informacije o prigovorima koji se podneseni u odnosu na izbornu kampanju, iako to uvek nije bilo pravovremeno i detaljno.
Ja sam čitajući ove stavove misije OEPS o stanju u medijima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore otišao da vidim kako izgledaju ti zapisnici o radu REM, u vreme izborne kampanje, odnosno na koji način se recimo, REM odnosio prema prigovorima koji su bili podneti.
Sada, imate brojne sednice i jeste za pohvalu što su ti zapisnici dostupni javnosti, ali onda možete da vidite kako se odlučuje. Znači sve prigovore je Savet REM odbio. Za jednu odluku, nažalost nisam uspeo da nađem trag. Savet REM je imao sednicu 17. juna 2016. godine, dakle daleko pošto su se izbori završili i konačno su onda skupili hrabrost da odlučuju o prigovoru na osnovu izveštaja slubžne za nadzor i analizu sa programskim sadržajem po kome je televizija „Prva“ povredila član 5. stav 2. Pravilnika o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.
Taj stav govori o tome da je zabranjeno tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat.
Da bi ovo preveo na jezik koji ćemo svi da razumemo - 20. aprila, znači neposredno pred kraj praćenja elektronskih medija medijske kampanje na televiziji „Prva“ emitovana je emisija – Ko je Aleksandar Vučić, dokumentarna emisija, gde ko je imao sreće ili nesreće da gleda tu emisiju mogao je da se upozna o korenima, precima i svom prethodnom životu Aleksandra Vučića, tada nosioca jedne liste za parlamentarne izbore, što je direktno suprotno članu 5. stavu 2.
Međutim, Savet nije našao snage da donese odluku. Odluka koja je doneta 17. juna 2016. godine je da se o ovom prigovoru Savet izjasni na nekoj od narednih sednica. Nažalost, ja pretragom po zapisnicima sa narednih sednica nisam uspeo da nađem na dnevnom redu ovu odluku, te mogu da zaključim da Savet nije smeo, nije hteo da donese odluku na jedno očigledno kršenje pravila koja postoje kada se u Srbiji vode predizborne kampanje.
Naravno, šta onda očekivati za izbor novih članova i da li oni uopšte mogu bilo šta da promene?
Gledajući i pripremajući se za ovu sednicu našao sam, moram da priznam, dosta interesantnih stvari na sajtu REM i oni svake godine objavljuju dokument koji se zove - Izveštaj o ispunjenosti zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera.
Čitajući te izveštaje vi možete da vidite da se svake godine ponavljaju isti zaključci. To je da se nepoštuju obaveze koje predviđa Zakon o elektronskim medijima o obaveznoj, nezavisnoj produkciji, o programima na srpskom jeziku, o procentu evropskih tzv. programa. To se ponavlja iz godine u godinu.
Postavljam pitanje - čemu uopšte služi Savet REM ako on ne sprovodi zakon onako i ne koristi svoja ovlašćenja kako je to zakon propisao?
Dosta smo slušali danas, verovatno ćemo do kraja rasprave, pozivaćemo se na član 22. Zakona o elektronskim medijima koji definiše delokrug rada regulatora. On je prilično širok, taj delokrug, u 23 tačke je definisano šta sve Savet regulatora treba da radi, ali on očigledno ne radi svoj posao, jer se stanje u medijima iz godine u godinu pogoršava.
Tako smo imali jedan neuspeo pokušaj krajem prošle godine da se ograniči emitovanje rijaliti programa. Eto, Savet REM je tada doneo preporuku da se programski sadržaji, odnosno rijaliti programi ne mogu emitovati ranije nego 23 sata, znači mogu tek posle 23 sata do, ne znam, šest-sedam sati ujutru, kakva je praksa u nekim zemljama u okruženju.
Pošto je to bila preporuka, a ne opšte obavezujuće uputstvo, to je ostalo mrtvo slovo na papiru. I kakvi su danas podaci? Sam ovaj izveštaj govori da se povećava sadržaj i dominacija rijaliti programa i da je najekstremniji primer „Hepi“ televizija koja je emitovala u 2015. godini 58,42% rijalitija ukupno u emisionom vremenu, 58,42%.
Ovo je posebno zanimljivo, jer kada sam postavio poslaničko pitanje početkom ove godine - šta se desilo sa tim najavljenim opštim obavezujućim uputstvom, Savet REM se nije ni oglasio, odgovorio mi je ministar, tadašnji, kulture i informisanja, ako se neko još seća, to je bio gospodin Tasovac i onda je on u svom stilu meni citirao članove zakona i pravilnika kako se rijaliti programi mogu emitovati sa oznakom da nije prikladno za mlađe od 16 godina posle 22 časa, a da za mlađe od 18 godina pre 23 sata.
Kada pogledate ovo vreme procentualno vi vidite da je 12, 13 sati dnevno se emitovao rijaliti program na jedno nacionalnom, komercijalnom mediju i da sasvim sigurno nijedan minut tog programa nije bio prikladan za mlađe od 16 ili 18 godina i postavlja se pitanje kod ovog izbora – koja je uopšte svrha ovog regulatornog tela?
Ono što takođe nisam uspeo da nađem, a proverite na sajtu, ne možete da nađete nigde izveštaj o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje za ove izbore iz 2016. godine.
Ako se neko seti, a može to da nađe i na sajtu, za izbore 2014. godine imali ste nekoliko izveštaja u toku kampanje, a konačan izveštaj je savet usvojio i objavio u junu mesecu 2014. godine, znači, dva meseca posle završenih izbora.
Mi smo danas pola godine posle završenih izbora, a nemamo taj izveštaj, a mislim da vam je jasno zašto nemamo. Podsetiću vas na onu rečenicu iz izveštaja Misije OEBS za kontrolu izboru, a to je da je 90% vremena na komercijalnim medijima, informativnog programa bilo posvećeno Vladi ili najvećoj stranci u Srbiji.
Jasno je da u ovom slučaju imamo jedan državni organ koji bi trebalo da bude samostalan, koji bi trebalo da se stara o sprovođenju zakona, a on taj svoj posao ne radi.
Činjenica da imamo danas kandidate koje imamo, neki su u proceduri skoro godinu dana, neki su u proceduri nekoliko meseci, videćemo se kako će se na kraju Skupština ovaj put izjašnjavati o njima, s obzirom da u prethodnom pokušaju nije bilo većine ni za jednog predloženog kandidata, mi ne vidimo svrhu za učešće u glasanju kod izbora ovih kandidata i nemamo uverenje da će izbor bilo koga od danas predloženih kandidata nešto promeniti, s obzirom da Savet radi ovako kako radi već duže vremena i da eventualni izbor nekih novih članova teško da to može da promeni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Milan Lapčević ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o izboru članova REM, nezavisno regulatornog tela koje treba da reguliše medijsku scenu u Srbiji, je danas bila vrlo plodna i puno argumenata se čulo ovde o tome kako funkcioniše ovo nezavisno regulatorno telo, u stvari ono je nezavisno samo u nazivu i moglo bi da se stavi pod znake navoda. Teško da je nezavisno, jer sve što se čulo danas, a i činjenice to kažu da je mnogo više zavisno nego što je nezavisno i mnogo više radi u interesu vladajućih stranaka nego što radi kao nezavisna institucija koja treba da reguliše medijski prostor.
Kao što je neko davno pametno rekao da ukoliko hoćete da vladate jednom zemljom onda zagospodarite finansijama i kontrolišete medijsku scenu, kontrolišete informacije i onda vam je otvoren prostor da možete da manipulišete ljudima i da vladate dok vam je volja.
Prema Zakonu o elektronskim medijima regulisan je delokrug rada REM i između ostalog REM ima obavezu zakonsku da utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje i slično.
Obzirom da je to obaveza i zakonska ingerencija REM-a, logično bi bilo da ako se propisuju programski sadržaji i ako se kontrolišu, onda bi logično bilo da na našim TV kanalima imamo mnogo više obrazovnih i kulturnih sadržaja koji će promovisati, kako se kaže u tački 19) člana 22. Zakona kojim se reguliše rad REM-a, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina. Umesto toga, mi imamo rijaliti programe koji su preplavili medijsku scenu Srbije. Skoro nemate medija sa nacionalnom frekvencijom koji kao glavni svoj programski sadržaj ne ističe rijaliti programe. Medijska scena nam je danas prepuna nekih Atina Ferarija, Maca diskrecija, Zmajeva od Šipova itd.
Bilo je više pokušaja i više intervencija i moje stranke i drugih stranaka i nezavisnih intelektualaca i organizacija, da se sa rijalitizacijom medijskih scena u Srbiji prekine i da REM počne da se bavi svojim poslovima tako što će analizirati te programske sadržaje i početi da koristi svoje zakonske ingerencije, da upozorava, kažnjava i na kraju eventualno i oduzima licence za rad. Na tim rijaliti programima sve se može videti, osim nekog normalnog odnosa koji propagira kulturu življenja, porodične vrednosti. Tamo imate previše nasilja, previše banalizma, previše eksplicitnih scena, pornografije, koji sigurno ne zaslužuju da budu uvršteni u medijske sadržaje. Dakle, taj deo obaveza i zakonskih ingerencija koje je imao, REM apsolutno nije koristio niti se bavio tim problemom, što je dovelo dotle da mi imamo potpunu banalizaciju medijskih sadržaja na skoro svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
Drugu važnu ingerenciju koju REM ima dobio je izmenom seta medijskih zakona 2014. godine, a to je u članovima od 45. do 47. Zakona o javnom informisanju. REM je dobio ingerenciju da štiti medijski pluralizam, odnosno da se bori protiv monopola. Tim setom medijskih zakona vladajuća koalicija je pripremila da ovlada kompletnim medijskim prostorom u Srbiji, pa je suprotno medijskoj strategiji koju je usvojila Vlada 2010. godine, a tu medijsku strategiju je radila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja na osnovu medijske studije koju je takođe radila radna grupa u koju su bili uključeni i stručnjaci iz Evropske komisije. Ta medijska strategija je predvidela da pored jednog nacionalnog javnog servisa postoje i regionalni javni servisi, što direktno proističe iz Ustava Republike Srbije, člana 50, da lokalne samouprave imaju pravo na sopstveno javno informisanje, odnosno da brinu o javnom informisanju na svojoj teritoriji, te je u skladu sa time izgrađena i medijska strategija gde se predviđa da Srbija treba da ima najmanje šest regionalnih javnih servisa.
Suprotno toj medijskoj strategiji, koja je važeća i koja bi trebalo da obavezuje Vladu, 2014. godine je u ovom parlamentu usvojen set medijskih zakona kojim se ta medijska strategija poništava, a poništava se i odredba Ustava o slobodi informisanja, gde je naloženo Ministarstvu da sprovede nasilnu privatizaciju svih regionalnih i lokalnih medija, ne ostavljajući mogućnost da regionalni javni servisi uopšte postoje, a kamoli lokalni. Tako smo dobili situaciju da je privatizovano više desetina medija u Srbiji, neki i po banalnim cenama, da je kroz privatizaciju tih lokalnih i regionalnih medija došlo do značajnog uvećanja, odnosno monopolizacije na medijskom nebu, pa je samo jedan čovek učesnik u toj privatizaciji, inače fizičko lice, kupio čak osam medija, a da se nikada do sada nije bavio ni medijima, niti ima ikakve veze sa medijima.
Jednu od ingerencija koje je imao REM jeste bila da daje saglasnost za privatizaciju određenim učesnicima u privatizaciji, tako što će proceniti da li je zaštićen medijski pluralizam i da li neko može da uđe u privatizaciju određenog medija, da ne bude potpuni monopolista na tržištu. U svim slučajevima, nažalost, REM je davao tu saglasnost za privatizaciju određenih medija, iako se u više slučajeva pokazalo da je to potpuna monopolizacija tržišta i da je, recimo, jedan te isti čovek kupio oba televizijska kanala na teritoriji Pirotskog okruga, što znači da je stopostotno monopolizovao taj deo tržišta, što je naravno nemoguće po svim mogućim zakonima, pa i u ovom zakonu koji reguliše elektronske medije.
Da katastrofa bude još veća, privatizacija se pokazala takvom da su uglavnom te medije kupili ljudi koji se nikada nisu bavili medijima, da bi ih stavili pod kontrolu i da bi ih stavili u službu vladajućih stranaka, i to za vrlo bedne pare. Recimo, jedan od medija je kupljen za 18.600 evra, jedna televizija. Odmah, tri meseca nakon privatizacije te televizije, od opštine koja je bila vlasnik te televizije dobijeno je, ni manje ni više, 108.000 evra kroz projekat. Onaj ko je kupio televiziju je mogao šest puta da uveća svoja ulaganja za samo tri do šest meseci. To puno govori o tome šta je bila namera onih koji su radili na uništavanju slobodnog medijskog neba u Srbiji.
Još jedna važna stvar koja se tiče izbora novih članova REM-a. Dakle, jedan od predloženih kandidata je i do sada bio u Savetu REM-a, a očigledno je da se pokazalo da REM nije vršio svoju funkciju, da se nije bavio onim za šta je bio zadužen, da je potpuno monopolizovao i stavljao pod kontrolu medijsku scenu Srbije i da on, naravno, ne zaslužuje da bude ponovo podržan, jer će to značiti da će Savet REM-a raditi isto kao što je radio i do sada. To znači da će biti u funkciji vladajućih stranaka, gde se u izbornoj kampanji 2016. godine, iako je izričito zabranjeno da se bilo koji politički subjekat može dnevno više od 20 minuta reklamirati, odnosno imati zakupljene termine na bilo kom mediju, dešavalo konstantno mesec dana, zadnjih mesec dana izborne kampanje da se prenose mitinzi vladajuće stranke iz dana u dan, po sat i po do dva, na svi mogućim regionalnim i lokalnim televizijama.
REM nijednom svojom odlukom niti postupkom nije reagovao na ovako drastično kršenje medijskih sloboda i pravila reklamiranja, odnosno pravila političke izborne kampanje, već se potpuno oglušio na reagovanja iz redova opozicije da je to zabranjeno zakonom, da se to ne može raditi. Nijedan jedini postupak nije pokrenut ni protiv jednog medija. To jasno govori da je čitav ovaj postupak sa medijskim zakonima od 2014. godine, izmenom seta medijskih zakona, imao samo jedan cilj, a to je da se pod potpunu kontrolu stave svi mediji u Srbiji i da postoji samo jedna istina.
Zato danas imate iz dana u dan direktno prenošenje svih konferencija za štampu premijera, iz dana u dan na po jednom od nacionalnih medija imate intervjue i dnevno ispiranje mozga dolazi do tih razmera da prosto ne možete da uključite nijedan medij, a da vam neko ne izađe iz televizora ili nekad iz frižidera. To nas sve navodi i obavezuje da se protiv ovakvog načina rada REM-a borimo i da ne podržimo izbor ovih članova, već da se potpuno promeni sastav ovog regulatornog tela, da mu se daju ingerencije i da u njega uđu ljudi kompetentni i ljudi od integriteta koji će se baviti svojim poslom i koji neće dozvoljavati da u Srbiji vlada samo jedna istina i da se kroz ne kontrolisanje medija bukvalno ispira mozak građanima svaki dan. Hvala.

Nataša Mihailović Vacić.