Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram priznati, svašta sam ovde čuo danas i došlo mi je stvarno bilo da se nasmejem kada vam o cenzuri i diktaturi pričaju oni koji su najgoru moguću strahovladu u medijima zaveli. Mediji su zavisili direktno od poziva iz tadašnjeg kabineta predsednika Republike i to se tako naređivalo. Ja ću vam reći, u vreme njihove vlasti SNS je u periodu od 2010. do 2011. godine, npr. na tada gradskoj televiziji „Studio B“ imala nula gostovanja, a na RTS-u su bila dva, što je zaista, složićete se, verovatno veličanstveni uspeh u slobodi i demokratiji, a posebno u mogućnosti slobode izražavanja.
Svi ovi ljudi koji su danas vlasnici medija, ovih centralnih uglavnom, su njihovi investitori. Oni su nam prikazivali ovog vlasnika „B92“ i ove „Prve televizije“ da je to najbolji mogući investitor koji može da dođe i koji će uložiti u razvoj medija. Sada danas ide povika na čoveka što je skinuo neku emisiju. Pa, ja se izvinjavam, šta vi očekujete od nas? Da mi zovemo vlasnika televizije i da mu kažemo – ostavi tu emisiju? Do juče su nam pričali kako je tržišni princip nešto najbolje na svetu. Ja se izvinjavam, čovek je vlasnik televizije, može sa svojom televizijom da radi šta hoće i da pušta program kakav hoće. Prema tome, o čemu mi pričamo ovde?
Ako već govorimo o REM-u, isti princip kako REM funkcioniše su oni uveli. Oni su birali taj REM. Inače, ja lično, moram da se složim ovde sa jednim kolegom poslanikom, veliki sam protivnik ovih nezavisnih tela. To je za mene jedna čista glupost i meni je to potpuno besmisleno, da se iz ministarstava izvlače i nadležnosti se daju tim nezavisnim telima. Kao što sam i protivnik ove Agencije za borbu protiv korupcije i tih raznih drugih agencija, ali to je sada nažalost formirano tako kako jeste. U svojoj stranci imam veliki problem, često polemišem sa ljudima koji su ipak za to, ali kažem iskreno, veliki sam protivnik toga, zato što smatram da ti ljudi rade neadekvatno tamo.
Ako govorimo o RRA tadašnjem, pa to je sve bilo, osim nezavisno. To je bila klasična partijska institucija, gde su isključivo stavljali svoje podobne novinare da budu kontrolori onoga što su tada radila u medijima pojedina gospoda, koji su bili čak i predsednici te partije.
E sad, šta se tu dešava? Sad vidim povika na rijaliti programe. Ljudi, u vaše vreme su rijaliti programi stvoreni. Jedan od vaših predsednika partije je bio vlasnik firme koja je najveći udeo od reklama uzimala upravo zbog tih rijaliti programa. Ili ćete sada da nas naterate da mi to zaboravimo? Što se mene lično tiče, lično bih ukinuo sve te rijaliti programe, ali ja nemam pravo da se mešam u rad televizije privatne koja je komercijalna, ona zarađuje od toga. Pitao bih njih da su vlasnici televizije kako bi se ponašali, da li komercijalno po tržišnom principu da zarade novac, ili bi oni bili tako humani, pa bi građanima ne znam šta servirali, a bili na gubitku? Nisam baš siguran da bi se tako ponašali.
Kad već govorimo o navodno nezavisnim glasilima, odnosno javnim servisima gde su oni suštinski upravljali, recimo Radio-televizija Vojvodine, pa to je bila čista partijska televizija. To nije bilo u Savezu komunista tako. Znači, ljudi moji, mi smo imali bezmalo vlasnika, to je ovaj što je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, onog Gruhonjića, koji je svoje kadrove školovao u svojoj privatnoj školi novinarstva, a onda ih odatle uzme i stavi ih da budu novinari na RTV. Odatle onda crpe platu i tamo mu to plaćaju. Čak je i osnovao svoju neku katedru, iako ne znam šta je završio u životu, ali je osnovao katedru na fakultetu u Novom Sadu, da li filozofskom ili gde, kao katedra za novinarstvo, šta li već. Odatle regrutuje kadrove i stavlja tamo na RTV. Nikako se oni ne bune zbog slobode RTV, oni se bune što ne mogu pare više da crpe. To je bila čista korupcija.
Elem, kažu žale se za jednu emisiju što je skinuta sa te televizije, a sad ću da vam kažem kako je to funkcionisalo. Ta novinarka koja je imala tu emisiju, to je nekih sat vremena u toku cele nedelje, je osnovala svoje privatno preduzeće koje uradi javnu nabavku, odnosno RTV uradi javnu nabavku i, gle čuda, samo može to njeno preduzeće da ispunjava tu javnu nabavku i onda ona ima neku svoju produkciju, jer ona je jedina zaposlena, daju joj 120 hiljada dinara mesečno, na godišnjem nivou to je milion i 440 hiljada, i njoj je lep život.
Tako je to funkcionisalo kod njih. I onda oni pričaju, molim lepo, kako neko kontroliše medije. Pa pogledajte šta su oni radili. Pa tako su se krale pare građana Vojvodine. To je bio javni servis, partijska televizija tadašnje Pajtićeve nomenklature koja je bila u Vojvodini. Nama tako nešto nikada ne bi palo na pamet.
Pričaju o cenzuri. Pa ja se izvinjavam, ako je cenzura to što možete da kažete da je brat predsednika Vlade, kako su pisali pojedini mediji, citiram – najveći narko diler, švercer, ne švercer, nego je štampao pasoše za Al Kaidu, preveo je tanker iz Kolumbije do Evrope, ne znam koliko tona kokaina. To su sve pisali tako ti njihovi slobodni mediji. Onda kad ih izložite, napravite izložbu o tim njihovim svinjarijama, e, onda se oni ljute, kažu – to je udar na novinarstvo. Nije. To je njihova slika i prilika. Oni se bune zato što im je neko pokazao kakvi su ili ne znam da li se možda sada stide toga što su pisali. Samo zato se oni bune i samo zato prave ovaj haos.
Mediji u Srbiji su u njihovo vreme bili kontrolisani, pa nešto slično Pinočeovoj diktaturi otprilike. Tu je to negde bilo. I nemoj oni danas o nečemu da pričaju. Pa sve vreme su nam govorili kako je najbolje da se svi mediji privatizuju, setite se, dok su bili vlast. Stalno su nam pričali kako je privatizacija nešto najbolje na svetu. Sada kada je država skroz izašla iz medija, sad ne valja to. Sad bi oni odjednom da vraćaju. Pa hoćete vi da plaćate iz vašeg džepa te medije? Jel mislite da je to održivo? Pa izvucite iz vašeg džepa pa platite medije.
Ovde je država uradila nešto, ja moram da priznam, slažem se čak sa ovde jednim poslanikom koji je rekao da, recimo, neki mediji bi trebalo da ostanu državni, poput RTS, Tanjuga, definitivno sam pristalica toga da su ostale državne, „Politike“ čak, ali možemo o tome da razgovaramo. Izvinite, ako vi mislite da država treba da troši iz svoj budžeta za razne lokalne televizije, a da to bude čist gubitak, pa to niko normalan ne radi. Na kraju krajeva, iz EU nam stalno stižu preporuke da bi država trebalo da izađe iz medija. Evo sad smo to uradili. Oni to nisu uradili. Zašto? Zato što su tako kontrolisali medije. I nikada im nije padalo na pamet da ispune ono što EU traži. Prema tome, skandalozno je da oni o nečemu pričaju.
Kada govorimo o tim strukovnim udruženjima, moram da priznam, ja ove ljude koji su ovde kandidovani nikad u životu nisam video. Nemam pojma ni ko su, sem ovo dvoje za koje znam njihovu delatnost od ranije, ovog kolegu jednog sa Pravnog fakulteta, gospodina Antonijevića ili Antonića. Njega znam zato što sam ga viđao kad smo ispite polagali. Ali, s obzirom na njihovu delatnost, a pošto nam inače pričate da su oni strašno nezavisni, pa me zanima kako to poslanik jedne partije koja je ovde bila u dva mandata može da bude baš tako nezavisna, pa da bude u tom telu, ali to dvoje, ja u životu ne bih glasao za njih. Zbog njihove ranije prošlosti, ne pada mi na pamet, nikada u životu ne bih pritisnuo ovaj taster da kažem – da. Zato što oni nisu nezavisni. Ne može neko ko je u „Jukomu“ da bude nezavisan ili ako je bio u G17 da bude nezavisan. Ne postoji šansa nikakva. Prema tome, što se toga tiče, bar za njih dvoje znam da sigurno neću glasati, za ovo četvoro videću, još ću da razmislim.
Pričamo ovde o monopolima. Mi ovde imamo zaista jedan kablovski distributer koji na vrlo jedan skandalozan način, moram da priznam, dolazi do tržišta, kupuje razne te male distributere, guši ih itd. i ljudi imaju bezmalo 60-70% tržišta. Meni je strašno da država ne može da reaguje protiv toga. Nemate mehanizam, ne znate šta da radite, a voleo bih da se pronađe mehanizam jer je to nemoguće. Onda ucenjuju druge distributere da moraju da puštaju njihove kanale, plus da im plate novac zato što im puštaju njihove kanale. Tako se ponašaju zato što imaju tu vrstu monopola. Ja bih molio državu da zaista to preispita i da tu reaguje. Ne može neko da bude jači od državnog „Telekoma“. Ne postoji mogućnost da bude jači od državnog „Telekoma“. A nažalost je to danas slučaj ovde. E vidite, ta, pošto pričamo tako o cenzuri, diktaturi, ne znam čemu, e, vidite taj kablovski distributer je vlasnik ovdašnjeg „N1“, televizije gde su upravo gospoda kao španska serija. O čemu oni pričaju, o kakvoj diktaturi i cenzuri? Drže 60% tržišta i više. Pa baš bih voleo da je u njihovo vreme bila takva cenzura i diktatura. Samo što je tad bila stvarna, a ovo je danas nametnuta i izmišljena, kako bi, naravno, ružili državu.
Kada govorimo o tim udruženjima, znate, ovde je izgleda uzeto kao Sveto pismo, šta god objavi NUNS, to tako mora da bude. Jedino su novinari NUNS-a najbolji novinari, jedino kad njih neko popreko pogleda ili ako se nakašlje na njih, onda kreće kampanja kako se protiv novinara vodi ne znam šta, a niko ne govori o tome da ovde postoje neka druga novinarska udruženja, da postoje neki drugi novinari koji su takođe doživljavali neprijatnosti, pa i u njihovo vreme, ali ti novinari nisu bitni. Znate zašto? Zato što je ovde društvo podeljeno na naše i njihove. Daću vam primer. Moj kolega, sa kojim se ja ne slažem u mnogo čemu, ali je doživeo stravičan napad na radnom mestu, govorim o kolegi Dejanu Anđusu. Jednom su rekli nešto o njemu, nikada više ga spomenuli nisu. Znate zašto? Nije njihov. Da je njihov, oni bi vodili kampanju mesecima.
E, to je ono što je strašno. To je ono što je strašno i što je zaista nemoguće više izdržati. Nije novinar NUNS-a neko ko je zaista samo zato što je član tog udruženja najbolji novinar i ne mora da uvek oni budu izabrani. Na kraju krajeva, ako već pričamo o cenzuri i diktaturi, pa upravo ti iz NUNS-a i razni ti njihovi projekti dobili su para više nego bilo koje javno preduzeće u državi na besmislenim konkursima koje je, nažalost, ovde država objavljivala. Zato što su svoje ljude imali po konkursnim komisijama. Pa daj bože da je bila takva diktatura u ono vreme pa da je i neko drugi mogao da dobije novac, a ne samo NUNS ili NDNV, odnosno Nezavisno društvo novinara Vojvodine. To je strahovito licemerje.
Naravno, što se tiče samog REM-a, moram da priznam, ja lično nisam zadovoljan, evo, baš oko prekograničnih kanala, moram da budem tu iskren. Pa ja, između ostalog, sam na jednoj televiziji koja je televizija u ovoj državi, plaća porez ovoj zemlji, za svaku reklamu morate da platite porez, a vi ovde imate stvarno neke televizije koje imaju mastere svoje ili već gde u inostranstvu, puštaju naše reklame i ne plaćaju dinara državi. Pa to nije normalno.
Pravo da vam kažem, ne sviđa mi se to što će se SOS kanal možda ugasiti, odnosno jedan taj kablovski distributer što drži 60% tržišta će ga izbaciti. To je skandal. To je zaista skandal. Taj SOS kanal, izvinite, možda sam ja, ja volim sport, odrastao sam uz taj kanal, a sada ga neko izbacuje samo zato što nije njihov i zato što im pravi konkurenciju. Sada bi ja trebalo da zovem SBB i kažem – sram vas bilo, šta to radite? Onda bi neko skočio i rekao bi – vidi, vlast vrši pritisak na nezavisnog distributera. A to oni, inače, stalno rade. Oni naređuju televiziji koju emisiju mora da pusti i govore kako to mora tako da bude, da je to velika diktatura ako je vlasnik televizije odlučio da skloni neku emisiju. Pa to zaista nema smisla. Pa to zaista nema smisla. Hajde da jednom kažemo o čemu se ovde radi. Najveći deo povike dotične gospode posebno tih strukovnih udruženja koji su više njihove partijske ispostave je upravo zbog toga što više ne mogu da crpe pare od države i to je jedini razlog što oni ovo rade.
Ne bih dalje dužio. Mislim da je bilo sasvim dovoljno. Svakako ću zadržati za neki naredni period kako se bude ovo odvijalo da o ovome razgovaramo, ali u dogovoru, naravno, i sa svojim kolegama iz poslaničke grupe dobro ću razmisliti kome da dam i da ukažem poverenje. Nadam se, naravno, boljem radu REM-a. Mislim da je do sada to bilo prilično loše, a da to može da se popravi i da svakako naše televizije daleko, daleko bolje rade i bolje funkcionišu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli od pređašnjeg govornika niz optužbi, kao da je na vlasti danas DS, a ne SNS. Mislim da je više nego degutantno da o medijskom mraku četiri godine, nakon totalnog mraka u medijima u Srbiji, neko optužuje DS za stanje u medijima, četiri godine otkako je jedna stranka na vlasti.
Nikada se nije dogodilo u Srbiji da vlasnik neke televizije ukine neku emisiju. To se nije događalo. Događalo se da vlasnik može da dobije ili ne dobije pravo na nacionalnu frekvenciju ukoliko ima ili nema neke emisije. Iz tog razloga smo se danas bavili pitanjem, na osnovu kojih kriterijuma mi biramo članove RRA nekada, danas REM-a koji to dozvoljavaju vlasnicima medija u Srbiji.
Dakle, ovde koliko sam imao prilike da pročitam, oni mogu i da opomenu i da kazne, mogu da oduzmu pravo nekome, ali to se za četiri godine nije dogodilo. Mi smo pisali prigovore, pisali smo žalbe, nikada nismo dobili odgovor na stanje u medijima danas u Srbiji, ne samo kada je u pitanju politička stranka koju ja predstavljam, nego kada je u pitanju nivo kulture koje neki mediji ili nekulture propagiraju svakodnevno u Srbiji. E, to je javni interes koji vas apsolutno ne zanima. Vi želite samo da se obračunavate sa onima koji su te četiri godine bili na vlasti. Zahvaljujem.

Vreme, gospodine Božoviću.
Pravo na repliku, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Taj javni interes, o tome je trebalo da vodite računa kada ste donosili pravila kako REM, odnosno RRA radi. Vi ste sad upravo uradili nešto što je skandalozno. Vi vršite pritisak na nezavisno telo da mora da postupi onako kako vi hoćete. Pa, to je skandal. To je skandal. Da smo mi to rekli i da kažemo – RRA mora sada da zove neku televiziju i da kaže – vratite tu emisiju, vi biste rekli da mi vršimo pritisak na medije. Pa, vi ste sad to upravo uradili.
Recite mi, u vaše vreme, kada je to RRA nekom dala opomenu? Kome je dala opomenu? Da li je ikada reagovala na onako skandaloznu kampanju koju ste 2012. godine vodili za predsedničke izbore? To je nešto najgore u istoriji kampanja koje su vođene ovde, najmračnija, nešto najgore zaista. Pa nisam čuo da je RRA ikada reagovala. Ali, pravila o radu RRA ste vi doneli po istom kriterijumu rade i danas i čak isti članovi zadržani su, niko nije ni menjan dok im je isticao mandat.
O čemu vi pričate? Vi biste revolucionarno sve promenili, kao što ste posle 5. oktobra tukli direktora televizije i ljude masovno izbacivali sa televizija. Danas kada dođe neko drugi u neku televiziju kažete – e, to je sada diktatura. Vi ste revolucionarno sve ljude poizbacivali. O čemu vi pričate?
Zaista bih vas zamolio da vodite računa da ne pritiskate nezavisna tela. Ja sam lično njihov veliki protivnik ovako, ali poštujem, takav je zakon koji ste upravo vi doneli. Meni se ne dopada, ali moram da ga poštujem. Hvala.

Replika, Balša Božović. Izvolite.

Ne može da bude problem kada bilo ko pita gde je neko diplomirao. Ako je neko u kampanji 2012. godine pitao – recite nam adrese, gde je kandidat za predsednika Srbije diplomirao? Kako mislite da ga opomene RRA u tom slučaju? Svako ima pravo da zna.
Danas ste doveli do toga da RRA, odnosno REM dozvoljava da dva ili tri dana od kosovske odluke, da prisvoji Trepču. Niko, nijedan medij ne sme da pita predsednika Vlade da li je to u skladu sa Briselskim sporazumom, da li postoje crvene linije, da li se mi odričemo Briselskog sporazuma ili ne, da li je ispregovarano 2013. godine i potpisom stavljeno da Trepča pripada tzv. republici Kosovo ili ne. Samo želim da objasnimo te stvar, da danas medijske slobode ne postoje i da se vi vraćate na vreme od pre deset godina samo zato što danas nemate argument za stanje u kojem se mediji nalaze, ne samo kada je politika u pitanju.
Cenim vas lično, ne toliko vaš novinarski poziv. Koliko se samo dogodilo puta da ste vi u svojoj emisiji, ličnoj, pozvali na primer predstavnike opozicije, a konstantno pričate o nekim medijskim slobodama? Nijednom. Niko iz DS nikada nije pozvan, a vi ste našli da govorite o tome kako RRA, odnosno REM treba da izgleda. Mislim da to nije u redu i mislim da i vi sami znate koliko je veliki problem u koji ste doveli Srbiju. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović i završavamo sa replikama.

Hvala.
Gospodine Božoviću, evo ovde gledamo se u oči i sad kažite da li ne govorim istinu. Vas sam pozvao, ali ste rekli - ne mogu da dođem da me ne bi proglasili Aleksandrom Vučićem.

Gospodine Đukanović, molim vas bez ličnog obraćanja.