Prema tome, nemoj da izmišljate. Imate ovako otvoren poziv, evo sada vas pozivam. Ako hoćete možete da dođete kad god hoćete i svako iz vaše stranke.
Što se tiče ovog ostalog, vi ste sada dragi gledaoci i svi ovde, kompletan auditorijum, čuli ste da neko nema apsolutno nikakav argument na ono što sam mu rekao. On je nastavio sa politikantskom nekom pričom, sad se setio i Kosova i Metohije, svega uopšte, samo se nije setio teme, a to je RRA, a posebno rad u njihovo vreme, ali dobro je da se prisetio te kampanje. Da, to je legitimno pitanje, samo nije legitimno da nama RRA skine spot, a vi da imate onakve jezive spotove o navodnoj rupi Srbije u Evropi. E, to je problem. Nad nama se tada iživljavao RRA, zato što je bila vaša partijska ispostava, a prema vama je bio potpuno blagonaklon. E, to je ta razlika, to se danas naravno ne događa.
Ono što je razlika između vas i nas, vi kad ste dolazili na vlast vi ste revolucionarno svakog počistili. Mi smo te ljude ostavili nikoga nismo dirali i nikada nećemo tako nešto da radimo kao što ste vi, zato što poštujem kontinuitet, naravno, ono što je u državi ostavljeno, ne počinje istorija od nas, vi ste se sasvim drugačiji ponašali. Hvala vam.

Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa ne javlja, nastavljamo rad po redosledu narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ceo dan slušamo jedni druge i razgovaramo o jednom jako važnom prostoru, prostoru medijskih sloboda. Moj je utisak da mi danas ovde ne raspravljamo o izboru, o kandidatima za članove REM, pre mi liči, iz govora raznih poslanika i poslanica, kao da biramo velike cenzore i velike inkvizitore.
Ovaj sadašnji sastav Skupštine će se setiti situacije pred usvajanje seta medijskih zakona 2014. godine kada je državni sekretar ministarstva nadležnog za set medijskih zakona sam javno izjavio da mu se čini da u Srbiji postoji medijska džungla. Taj izraz, se odnosio na preko 1440 registrovanih javnih glasila. Sada smo ta glasila podelili na elektronske i na štampane medije.
Sećam se da je, recimo, u maju 2015. godine bilo oko 110 registrovanih televizijskih stanica, da je bilo oko 325 radio stanica. Znači, mi sada ovde imamo jedan prostor, sloboda i mišljenja, izražavanja koje je garantovano Ustavom Republike Srbije u članu 46. koji je garantovan članom 51. pravom na obaveštavanje. Sada moramo ovde da postavimo jedno ključno pitanje, šta je to sloboda, šta je to sloboda mišljenja i izražavanja da bismo omogućili prostor za delovanje, ne samo REM, ne samo članova REM nego isto tako i medija, elektronskih ili pisanih, ali danas govorimo o elektronskim medijima.
Mislim da će se većina vas složiti da je sloboda delovanja nekog pojedinca ili organizacije ono što ne ugrožava slobodu drugih ljudi. Ovde je bilo u nekim diskusijama istaknuta ne samo javne biografije nego i tajna, da tako kaže, ne baš tajne, nego jednostavno višak informacija koje mi nemamo u ovim pisanim biografijama.
Htela bih da kažem da mi ipak moramo da uzmemo obrazac političke kulture iz koje svi potičemo. Evo, gospodin Šešelj će se verovatno setiti, a setio bi se i profesor Mićunović da je ovde, notornog člana 133. Krivičnog zakona SFRJ kada je bio tzv. verbalni delikt gde su ljudi hapšeni zbog javno izraženog mišljenja ili napisanog mišljenja.
Znači, mi još uvek imamo taj refleks i cenzure i autocenzure, ali setom medijskih zakona, koji smo usvojili 2014. godine, mi smo rekli da se država, da se politika povlači iz medija i da jednostavno treba da ojačaju ta nezavisna regulatorna tela.
Mi smo ovde ne samo narodni poslanici i političari, mi smo istovremeno i gledaoci. Dakle, apelujem da ne tražimo ono od članova REM-a što mi kao građani, kao gledaoci ili slušaoci ne radimo. Isto kao što je velika moć slike, velika je moć mikrofona, a isto tako i velika je moć daljinskog upravljača kada mi kao građani možemo da promenimo program koji nam se ne sviđa.
Dakle, mi ovde treba da raspravljamo o biografijama kandidata koji su nominovali tri kruga predlagača, da tako kažem, civilno društvo, udruženje koje se bavi slobodom izražavanja i zaštite dece, takođe, strukovna udruženja, udruženja izdavača elektronskih medija i novinarska udruženja i isto tako i nadležna tela, u ovom slučaju Skupštine Vojvodine.
Dakle, to su tri moćna kruga predlagača i ja mislim da treba da odamo priznanje ljudima koji su imali dovoljno hrabrosti i profesionalnog i ličnog integriteta da uđu u ovaj proces konkurencije.
Koleginica Paunović je kao izvestilac nadležnog odbora Skupštine Srbije objasnila detaljnu proceduru. Procedura je bila javna i transparentna i zato bih ja apelovala na moje kolege da razgovaramo malo više o kandidatima, isto kao što u Krivičnom zakoniku ili u pravu postoji prezumpcija nevinosti, mi sada ne znamo da li će ti ljudi zaista poštovati član 13. Zakona o elektronskim medijima, koji kaže da su kandidati, odnosno članovi Saveta REM-a, da treba da budu samostalni i da deluju po vlastitom znanju i savesti. Ja mislim da će neki od njih zaista to i uspeti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Zakon je donet 2002. ili 2003. godine i to je o RRA ili Zakon o radiodifuziji, koji je predvideo ta regulaciona tela i moram da vam kažem da je to bila greška.
Naravno da je to u duhu dobrih pravila i običaja u EU, ali Srbija ni tada, a bogami ni danas nije zrela za jedno takvo telo, odnosno uvek ostaje dilema da li smo mi zreli za samostalna nezavisna tela ili ne. Iskustva nam govore da to zavisi od ljudi koji ih vode. Imamo dobre primere – Ombudsman, Zaštitnik informacija od javnog interesa, Zaštitnik ravnopravnosti. To su dobri primeri i tu se pokazalo da nezavisna regulaciona i kontrolna tela mogu da budu dobra.
Dakle, RRA ili kako se sad zove REM ne valja ništa i nikad nije valjao. Da budemo jasni, tu nikada nije bilo ni samostalnosti, ni nezavisnosti i nema je i danas. Zato ja neću glasati ni za jednog kandidata koji je na listi, mada ima nekoliko dobrih, a njima preporučujem da povuku svoje kandidature, jer u toj organizaciji nije mesto za dobre ljude, za ljude koji imaju karakter, koji su profesionalni i koji imaju čast.
Medijska haranga protiv političkih protivnika, cenzura, primitivizam u elektronskim medijima, to je svakodnevna pojava. Da li je bilo koji oblik RRA ili REM preduzeo neke korake prema tome? Apsolutno nijem, ni pre pet godina, ni dan danas.
Imamo specijalnu situaciju da imamo predstavnika, neki zli jezici kažu maskotu jedne stranke koji ima svoju TV emisiju na nekoj televiziji. Pa, to je direktno protiv nezavisnosti medija i bilo čega što ima veze sa tim.
Da li možemo da prevedemo na srpski rijaliti šou? Recimo da to znači predstava stvarnosti ili stvarna predstava. To što gledamo i to jeste započelo prethodnom vlašću, hvala Bogu ne za vreme dok sam ja imao nekakve odgovornosti u ovoj državi, je ne nešto što ne sme da bude stvarnost, nego ne sme da bude ni umetničko, ni kvazi umetničko, ni bilo kakvo viđenje bilo kakve stvarnosti.
Tačno je da mi možemo daljinskim upravljačem da isključimo to, ali tu se troše neke naše pare i u tome je poenta. To treba zabraniti odmah sve redom, bez obzira na kojoj televiziji se emituje. To je bruka, to je sramota, to je predvorje kriminala ili sam kriminal, prostitucija, primitivizam, izaberite koje god hoćete negativne reči za to.
Imamo i televizije koje se hvale time, ružičaste, šarene, sa četiri slova, sa pet slova, koje svaki dan truju ovaj narod, svaki dan, o trošku građana Srbije. Imamo televiziju koja je dobila neke silne kredite, koja je dužna za porez više nego neke banke ili ne znam kakve propale firme, gde se, kažu neki, piše u novinama, čitao ja, prikriva ubistvo u saobraćaju, u Hajatu, time što je ta televizija odana režimu. To mora da bude prekinuto.
Mali Radojica iz Kruševca, koji je kupio sedam, osam televizija, pre toga teško da je znao da drži daljinski, to je nešto što se toleriše, to je nešto što RRA ćuti ili neko pre toga i kaže – to je sve u redu, i gasi te televizije koje su nekada bile na čast i obraz u tim gradovima. To je katastrofa. To ne sme da se dešava. Ta nezavisna tela u oblasti o kojoj sada govorimo, elektronskih medija, će biti nezavisna kada zabrane trajno neke emisije, rekao sam koje, kada oduzmu trajno ili privremeno dozvole za emitovanje nekim televizijama i da za to imaju uporište u zakonu, a ne u tome ko koju majicu koje stranke nosi trenutno. To je slobodna država. To je država u kojoj ljudi žive normalno. To je država u kojoj može predsednik neke partije da bude direktor televizije, ali da ta televizija i dalje bude nezavisna i da se vodi profesionalnošću, objektivnošću i čašću. To je nešto što treba da se napravi.
Ovo, ovo nema veze ni sa čim i to ne treba da postoji, a kako već postoji, bar mu ja neću dati ni legalnost, ni bilo šta i neću glasati za predložene kandidate.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Ovo je zaista fantastično. Prosto je neverovatno da neko ko je mogao da se podiči da je imao akciju „Sablja“ u kojoj je ugasio 11 medija, on priča o slobodi, on koji je mrtav hladan naređivao – ugasite ovu televiziju ili ugasiste ove novine. To je zaista nečuveno.
Neka, prihvatam ja i to, neka sam ja možda i maskota ili kako god. Ja makar pričam sa građanima, pa tako i otvoreno na televiziji, a ne uzimam subvencije za vinograde i niti mi pada na pamet da tako kradem narod. To je razlika između mene i njega. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pravo na repliku.

Hvala.
Ne znam gde se kolega prepoznao. Moguće je da sam ja mislio i na njega, ali to eksplicitno nisam rekao, tako da ovo prepoznavanje konstatujem kao priznanje. Ponosan na akciju „Sablja“, uvek, ponosan na akciju „Sablja“. Tada ni jedna televizija nije zatvorena, koliko se sećam. Vujić Valjevo sigurno nije zatvorena. Ta gospoda Vujić i ja smo prijatelji, tako da to sigurno ne bi bilo zatvoreno, čak i preko veze, a da vam ne govorim ovako. Ali, jeste zabranjeno glasilo zemunskog klana, ja razumem žal za tim, i još puno nekih glasila koja su bila glasila kriminalaca. To je tačno i ja sam ponosan na to. Daće Bog da je pravosuđe nakon „Sablje“ završilo svoj posao na valjan način, bilo bi malo prostora za ovo što se danas dešava ponovo.
Mi danas imamo na naslovnoj strani nekih novina neki dan reklamu za novog šefa zemunskog ili nekog drugog klana. To je postalo prestižno mesto. Samo što mu predsednik još nije dao orden, a to je pitanje kada će da se desi. To je katastrofa.
Prema tome, to što ste se vi prepoznali, to je vaš problem. Ja mislim da je Srbiji dosta tog primitivizma, tih kafanskih stolova na kojima se navodno vodi politika.
Što se tiče vinograda, ja vam preporučujem da se uhvatite za motiku, to bi vam mnogo bolje stajalo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.