Šteta što vas skleroza hvata, pa prosto pamćenje vam odlazi ko zna gde, ali znate vlasniku te televizije u Valjevu, ne znam što ste pomenuli tu prvu, ali kako god, vlasnika televizije „Marš“ ste uhapsili u to vreme, a da ne pričamo o kolegi novinaru iz Kragujevca koji je ničim izazvan 25 dana bio u pritvoru, nikad nije dobio rešenje što je bio u pritvoru. Hapsili ste ljude da nemaju pravo na advokata i vi ste time ponosni. Naš narod kaže – čega se pametan stidi, ne bih dalje da o tome govorim. Trebalo bi da vas bude sramota. Ako sam se ja prepoznao u toj maskoti, pa meni je drago da ste se vi prepoznali i da konačno možda uviđate koliko ste pokrali narod upravo što ste dobili besplatne subvencije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku.

Hvala.
Povreda Poslovnika, moj omiljeni član, član 106. stav 1. Molim vas, ovo smo imali i prošle nedelje, evo, ovo imamo ponovo. Stalno skrećemo levo od Albukerkija. Koliko sam ja shvatila, isprativši dinamiku još prošle nedelje, problem leži u replikama. Znači, replika, ja razumem, odgovara se na napad i sve je o-kej do trenutka u kome kreće kontra napad. Tu se skreće levo od Albukerkija i onda slušamo o starletama, o pivu, o „Sablji“, o ne znam čemu. Ja molim i apelujem, pre svega, na kolege narodne poslanike, a potom i na predsedavajućeg, da nekako se koncentrišemo i da se držimo dnevnog reda. Hvala najlepše.

To bi bilo prosto fantastično.
Ne znam gde je Albukerki. Ne znam kako da regulišem taj saobraćaj. Ne znam šta znači reč o-kej? To ne znam šta znači u govoru jednog poslanika u parlamentu, ali da vam kažem - dobro došli u naš svet. Replike su dozvoljene. Vi ćete to sve ispraviti. Da, osim opozicije, koliko znam, Zoran Živković je u opoziciji.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Niste ni tražili. Hoćete repliku? Odmah ću da vam dam repliku, nije problem uopšte, ali niste pomenuti.
Dakle, replike i postoje da bi se izašlo iz teme i poslanici odgovaraju jednom drugom kada su pomenuti oni ili njihova politička opcija u nekom negativnom smislu, ili u smislu apsolutnog nerazumevanja onoga što su izneli u svojoj diskusiji. Mogu da budem cenzor u replikama, ali neki put je poželjno da omogućimo malo dijalog i podstaknemo, i to ću učiniti baš sada.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Tačno da replike nisu prijatne. Tačno je da se tu koriste i neke teže reči, ali to je nažalost neophodna stvar da bi se potenciralo ono što se u samom govoru nije moglo reći iz raznih razloga. Sigurno je da nisam srećan zbog toga što moram da repliciram, ali kad se govore neistine, ili, što bi neko rekao, laži, onda morate da se javite i da odgovorite na to.
Uvaženom, ne znam da li je pravnik ili će biti pravnik, kolegi, koji je govorio pre mene, prenesite mu da subvencije znače bespovratno i da se one daju po zakonu i da nije problem što se one daju, nego je pitanje da li se koriste na valjan način. To se desilo pre jedno sedam, osam godina, sve inspekcije moguće, osim arheologa, nisu ispitivali moje poslovanje od 1986. godine do dana današnjeg, ni jedna falinka, ništa što bi bilo protivno zakonu, a posebno ne to o čemu vi govorite.
Čovek je hapšen, bio je 20 dana u pritvoru, tu je bila i Nova godina u tih 20 dana, pušten je iz pritvora i tužilaštvo je odustalo, a bio je u pritvoru samo zbog mene, zbog te moje subvencije, ali to nije tema. Tema je da vi ničim niste demantovali ni pokušali da demantujete moju ocenu stanja u medijima i nesposobnost tog REM-a, ranije RRA, u bilo kojim vladama, ponavljam, od 2004. godine na ovamo, kad je počelo da radi takvo telo, da uvede red u oblast koja je jako važna, ne samo za zabavu, nego i za prosvećivanje, za edukovanje ljudi koji bi sutra trebalo da vode ovu zemlju. To je bruka, i to mora da se promeni zajedno sa cenzurom.

Hvala, vreme. Izvolite.

Možda vi možete da budete takvi maliciozni. Eto, ja sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Nisam bio neki sjajan student, ali sam završio, a vi ste večernju školu u Bitolju, i to je razlika između mene i vas.
Znate, ja vas podstičem da se što više puta javljate, jer vi ste sad pokazali koliko ste nemoralan čovek. Znači, upravo ste sada vašim govorom pokazali koliko ste nemoralan čovek, pa možda ste vi to sve pokrili papirima, a nikada ne biste dobili… Hajde da vidimo da li bi običan građanin mogao da dobije takvu vrstu subvencije, bespovratnu? Nikada ne bi mogao niko, a vi ste dobili zato što ste trgovali vašim političkim uticajem. Trebalo bi da vas bude sramota i trebalo bi da se stidite, a ne da ustajete i da branite to. To je razlika, gospodine, između svih nas ovde i vas.
Na svu sreću, vi nikada više nećete voditi državu. To je najveća sreća za ovu državu. Hvala vam.

Izvolite.

Još jednom, subvencija znači da je nešto bespovratno. Svaka poljoprivredna aktivnosti, ozbiljna, koja se radila u Srbiji od 2002, 2003. godine, pa na ovamo, je bila pokrivena, odnosno finansirana iz subvencija. Svaki vinograd, voćnjak, zasad hmelja, subvencije po hektaru, osnovno stado, teške stoke, sve je to bilo pod subvencijama. I dan danas, samo neko treba da shvati, da se mane toga da pokušava da bude nekakav pravnik, nekakav novinar, nego da radi ono što zna da radi, a to je da se uhvati za motiku.
Ja sam ponosan na sve ljude koji su to radili i, nažalost, moja situacija sa tim nije tako sjajna. Teško da sam ja 2007. godine imao politički uticaj na bilo šta. Naprotiv, ako je to tema, konačno, više nikada neću da govorim o tome, od tzv. mojih je uništen taj posao, a taj vinograd je, hvala Bogu, živ i zdrav i jedan od 10 najboljih u Srbiji, a po oceni kolega koje se bave tim poslom. To nije tema.
Slažem se sa koleginicom da to nije tema. Tema je da su u ovoj državi mediji bili slobodni samo onoliko koliko su neki hrabri novinari i neki retki hrabri urednici imali tu istu hrabrost da se odupru političkim pritiscima, i to je bilo pre pet godina, pre 10 godina, i pre pet meseci, i dan danas. Jedino Periklovo doba slobode medija u Srbiji je bilo od 5. oktobra do kraja 2003. godine, kada je bilo potpuno normalno da vas pljuju novinari, jer je to bilo njihovo oslobađanje od onoga što su trpeli 90-ih i verovatno njihova pretpostavka šta će trpeti u dvehiljaditim. Hvala.

Reč ima Vladimir Đukanović.