Hvala, kolega Đurišiću.
Predlog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti je zajedno sa onim Predlogom Zakona o izboru narodnih poslanika i tiče se takođe promene u tome da se zabranjuje, odnosno izuzima mogućnost komercijalnog reklamiranja političkih stranaka i drugih podnosioca izbornih lista na izborima.
Ja sam rekao glavne argumente za to, ali mogu da ih ponovim. Glavni argumenti su da se na taj način favorizuje vladajuća stranka, koja god da je u tom trenutku, koja na legalan i nelegalan način troši narodne pare, novac građana Srbije iz budžeta za maksimalno estetski neprihvatljivo, moralno neprihvatljivo reklamiranje svojih političkih ideja, ciljeva i programa, a time se u loš, negativan, podređen položaj stavljaju drugi predlagači.
Naravno da to ne uspeva uvek da odredi izbornu volju građana. Naravno da se dešava i obrnuto, da oni koji su uložili desetine miliona izgube izbore i to će se dešavati i u budućnosti. Ali, generalno, nije ovde pitanje kako će i šta će biti sa političkim strankama, sa njihovim liderima i sa onima koji loše glume u tim spotovima, nego je pitanje šta je sa narodnim parama.
Troši se ogroman novac i iz budžeta, i direktno i indirektno i zakonito, ponavljam, i nezakonito. To su pare koje su mnogo veće nego što je, recimo, ušteda od onog smanjivanja novca lokalnim samoupravama koje ste izglasali pre sedam dana, a sa tim parama može da se napravi puno toga, pre svega, da se deca ne leče sms porukama. To je osnovna stvar koju trebamo. Znači, nije to humanost, to je sramota za jednu državu, da imamo reklame na televiziji, koje su naravno besplatne, ali ipak pozivaju građane da se deca od teških bolesti leče humanošću koja se pokazuje kroz sms poruke, a sa druge strane se desetine miliona evra troše na reklamiranje javnih preduzeća, što je u stvari reklamiranje stranke koje ih vode i na političke stranke u okviru kampanje.
Ako uporedite ta dva iznosa, apsolutno bi bilo dovoljno para za lečenje svih bolesnika i dece i starijih od svih bolesti koje su neizlečive u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Prema tome, to je suština mog predloga, a mislim da je obrazloženje vrlo jasno. Konačno, u polovini država EU to je zakon, znači, nema komercijalnog reklamiranja političkih stranaka nikad.