Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, bez obzira koji je vladajući režim bio na čelu Srbije od formiranja ovog regulatornog tela za elektronske medije, ranije RRA, sadašnjeg REM-a, oni su uvek bili instrumentalizovani u političku funkciju i nikada nisu vršili svoj posao, i to je ono što je osnovni problem koji naša poslanička grupa Dveri ima sa radom ovog državnog tela.
Zašto tek sada se biraju novi članovi, jer prosto, najbolje je ostaviti one članove koji su se pokazali kao sluge svih režima. Najbolje bi bilo ne menjati uopšte one koji su tako dobro služili prethodnom režimu, tako dobro služe i ovom režimu. Opet, oko ovih novih koje treba sada izabrati, da vidimo ko može da izvrši veći uticaj, da li bivši, da li sadašnji režim, ali da u svakom slučaju oni ne budu nezavisni i stručni, već instrumentalizovani u političke funkcije.
Dveri su apsolutno protiv ovakvog rada ovog državnog regulatornog tela i navešću nekoliko ključnih razloga. Prvi je njihov odnos u dosadašnjim izbornim kampanjama, i 2012. i 2014. i 2016. godine, kada je ovo državno telo izgubilo svaki smisao postojanja. Naime, oni treba da obezbede ravnopravan medijski tretman u izbornom procesu svih učesnika u izborima. Oni to nikada nisu uradili, ni 2012, ni 2014. ni 2016. godine.
Na sve naše prijave, na sve naše zahteve da se obezbedi ravnopravan medijski tretman su se oglušili. Uvek im je izgovor bio potpuno besmislen, da tek rade analizu i da će posle izbora biti poznata konačna analiza tretmana svih izbornih učesnika na medijima. Posle izbora ta analiza više nije relevantna niti bitna niti može da utiče na rezultate izbora. Dakle, REM bivša RRA toleriše neravnopravan tretman svih medijskih učesnika.
Naravno, da je SNS na poslednjim izborima imala preko 60% prisustva na medijima, a svi ostali učesnici izbornog procesa 40%. E, to ne može, zato postoji REM koji će da kazni one medijske emitere koji ne poštuju ravnopravnost svih izbornih učesnika u izbornom procesu. To nikada nije uradio REM, nikada nikoga nije ozbiljno kaznio. Nikada nikoga nije isključio iz emitovanja. Nikada nikome nije zabranio emitovanje programa iz prostog razloga što neravnopravno tretira izborne učesnike, a obavezan je da ravnopravno tretira.
Da ne govorim o tome kako političari sa vlasti neposredno zloupotrebljavaju državne funkcije u izbornoj kampanji. Mislite da ih je REM nekada opomenuo, da ih je nešto kaznio, da im je zabranio. Naravno, da ne. Dakle, imamo situaciju u kojoj se REM neposredno stavlja u funkciju izvršne vlasti, a evo sada šest meseci posle izbora, još uvek nemate izveštaj ovog regulatornog tela za elektronske medije o nedavno održanim izborima. Čak i posle šest meseci nisu sposobni da podnesu izveštaj da li je bilo ili nije bilo, a svi znamo da nije bilo ravnopravnog medijskog tretmana svih izbornih učesnika.
Sve naše prijave jednostavno su odbačene pod ovim besmislenim izgovorom. Da ne govorim da smo, recimo, 2014. godine na izborima izbačeni iz one debate na RTS i da su pravo da učestvuju imali samo parlamentarne stranke. Zamislite, tek te besmislice. Ne postoje parlamentarne stranke kada je parlament raspušten. Svi smo podjednaki izborni učesnici koji predamo deset hiljada potpisa i podjednako pravo imamo da budemo ravnopravno tretirani na medijima. Nikada to nije poštovano. Uvek su stranke na vlasti imale više od 50% medijskog tretmana, a svi ostali na kašičicu.
Drugi problem sa ovim regulatornim telom jeste ignorisanje svih ozbiljnih inicijativa da se stane na put ovim katastrofalnim rijaliti programima koji promovišu prostituciju, nasilje, pornografiju i sve druge gluposti ovog sveta. Još 29. marta 2013. godine tražili smo zabranu pet rijaliti šoova zbog vređanja javnog morala, skaradnosti, promocije pedofilije, medijske prostitucije kao i ruženja svih tradicionalnih vrednosti u Srbiji. U pitanju su u potpunosti nemoralne emisije „Veliki brat“, „Farma“, „Preljubnici“, „Luda kuća“ i „Trenutak istine“. Mislite da je tadašnji RRA ikada reagovao. Ili kada smo 16. aprila 2015. godine ponovili ovaj zahtev i tražili od RRA da kazni televizije koje puštaju programe poput rijalitija „Parovi“. Naravno da ni tada, ovaj takozvani REM ništa nije reagovao.
Dakle, oni stoje iza rijaliti šouova. Oni im dozvoljavaju emitovanje, oni pothranjuju, promovišu, podržavaju emitovanje ovih najskaradnijih mogućih programa u najudarnijim televizijskim terminima. Jesu li nekada nekoga nešto kaznili, isključili, zabranili, ili pomerili emitovanje posle ponoći ili, ono što smo uvek predlagali, dodatno ih oporezivali zbog ovih kič i šund programa, pa makar da od toga imamo neke koristi, pa da taj novac uložimo u finansiranje kulturno-obrazovnih programa, školskih programa, sportskih programa i svega onoga drugoga, što treba da bude pravi porodični program na našim medijima. Ne, nego treba rijaliti šouovi da budu u najudarnijim terminima na našim medijima. Zašto? Da bi se zaludela ova nacija, da bi se raspametilo ono malo što nam je ostalo pameti, da bi se skrenula pažnja sa ključnih državnih problema, da se ne bi razgovaralo o vlasti i o njenom učinku ili neučinku i njenim rezultatima ili odsustvo rezultata, nego da bi „Parovi“, „Farma“, „Veliki brat“, „Trenutak istine“ bile teme koje će biti u dnevnim novinama, sutradan nakon emitovanja u velikim elektronskim medijima.
Dakle, da li neko sistematski pothranjuje rijaliti šouove da bi oni zabašurili ozbiljne teme u ovoj državi ili neko možda zapravo toleriše ukrupnjavanje medijskog monopola stranih emitera na našem tržištu? Da li mi, kao što je svojevremeno Crnjanski tridesetih godina govorio da mi postajemo kolonija strane knjige, danas možemo da kažemo da mi postajemo poput kolonija stranih medijskih sadržaja, da mi gubimo domaće medije i da postajemo kolonija ukrupnjenog stranog medijskog programa?
Evo, da vas informišem, ako niste upoznati, da od sutra kablovski operater SBB, koji drži više od 60% tržišta u Srbiji, izbacuje iz svog programa naš domaći televizijski SOS kanal, koji jedini u Srbiji ozbiljno prati domaći sport. Time, naravno, pravi monopol za strane sportske kanale, ubija praćenje domaćeg sporta i naravno da REM na to ne reaguje, kao što REM ne reaguje, i to je možda najskandaloznija stvar koju želim da kažem u vezi sa ovom državnom institucijom, a to je da ona toleriše emitovanje prekograničnih kanala, poput, recimo, Foksa, Animal planeta, Diskaverija, Historija ili drugih, koji ovde imaju svoje ispostave u Srbiji, ovde uzimaju domaće reklame i naplaćuju te reklame i ovde ih emituju, ali ovde nikakav porez ne plaćaju, jer se vode kao prekogranični kanali.
Da li može bilo koji domaći operater da ne plaća porez za emitovanje o oglašavanje? Naravno da ne može, biće kažnjen. Strani prekogranični kanali mogu da ne plaćaju porez u Srbiji i da krše Zakon o oglašavanju i to toleriše REM.
Dakle, REM ne radi svoj posao. Evo, da budem veoma precizan. Iako je Zakon o oglašavanju stupio na snagu, on se ne poštuje. Hiljade tv-spotova domaćih kompanija se i dalje svakodnevno naknadno ubacuje u programe koji se reemituju u mrežama srpskih operatera. Međutim, vreme je da se postavi pitanje – zašto za kanale čija su sedišta u zemljama EU i Amerike, a reemituju se u Srbiji, ne važe srpski zakoni, a važe, recimo, za kineske ili ruske kanale?
Dok se domaći emiteri grče iz dana u dan da opsluže brojne domaće poreske obaveze, propise i regulative, za čije i najmanje prekoračenje dobijaju drakonske kazne i zabrane emitovanja, dotle prekogranični kanali ubiraju ekstra profit naplaćujući emitovanje domaćih reklama i spotova bez bilo kakvih poreskih obaveza prema Republici Srbiji, dok REM spava.
Domaće televizije koje su značajne za informisanje građana i punjenje budžeta nemaju ravnopravne uslove privređivanja, jer kršenjem ovog zakona prekogranični kanali su u dominantnoj monopolskoj poziciji. Dakle, ponovo su interesi stranaca u Srbiji u prvom planu.
U mreži SBB-a od 12. oktobra, kao što sam već rekao, ostaće jedva nekoliko domaćih kanala, ali neće biti domaćeg sporta, čime neko praktično ostvaruje monopol na našem medijskom tržištu. Gde je tu zaštita interesa države Srbije da stimuliše i razvija sport i sportske aktivnosti i zdrave stilove života, pre svega kod mladih? Dakle, SOS kanal 20 godina vodi kampanje protiv droge, pušenja, za fizičko i mentalno zdravlje nacije. Da li je to razlog da bude isključen iz SBB sistema?
Očigledno je prisustvo sukoba interesa i postojanje nelojalne konkurencije ako na mreži u čijem je vlasništvu šest kanala Sport kluba eliminišete direktne konkurente, kao što su, recimo, Arena ili Sos kanal.
Zašto REM ne ispunjava svoje zakonske obaveze? Da li će se oglasiti drugi državni organi? Da li vlast ima kakvu ulogu, gospodine Martinoviću u ovome ili ne? Ko toleriše ovu vrstu ukrupnjavanja stranog monopola u sferi medija koji preovlađuje i u pisanim i u elektronskim medijima i čime naša domaća medijska scena jednostavno na taj način dolazi u drugi plan da vi ne možete prosto da budete prisutni na sopstvenom medijskom tržištu?
Znači, strani mediji vrše neku vrstu kolonijalizacije našeg medijskog prostora i država to dozvoljava. Dakle, kako onda da imamo poverenje u bilo kog novog kandidata? Da li je taj novi kandidat ovde pred nama ikada izložio neki svoj plan rada ili šta on uopšte želi da radi ili kakve bi možda nove ideje mogao da ponudi?
Uostalom, da li tu ima bilo kakvih novih kandidata, ako je jedan kandidat bio, recimo, primera radi, gospođa Snežana Stojanović Plavšić, državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje u vreme Mlađana Dinkića i poslanik URS-a, članica Odbora za kulturu i Programskog saveta RTS-a u vreme te vlasti, kakav je to novi kandidat i šta on novo donosi u REM, ili možda neki visoki funkcioner Čankove LSV? Čak za jednog kandidata postoji i da je trenutno član SDS Borisa Tadića, što ne znam da li je tačno, ali bio bi red da se potvrdi. Radi se o Goranu Pekoviću.
Dakle, ne vidim zašto bismo mi uopšte podržali izbor ovakvih kandidata koji su ili predstavnici bivšeg ili su bliski sadašnjem režimu ili, što je još verovatnije, rade za gazde oba režima, za strance, pošto i bivši režim i sadašnji režim su uvek gledali više strane, nego domaće interese, pa su tako stranci zapravo i vladali osnovnim sferama našeg društva – privredom, medijima i drugim ključnim segmentima upravljanja Srbije.
Dakle, REM ne radi svoj posao, REM služi vlastima, REM u izbornom procesu ne štiti interese ravnopravnosti svih medijskih učesnika, REM ne štiti porodične televizijske programe od nasrtaja rijaliti šoua i promocija svega nakaradnog, kiča, šunda i nemorala, REM ne oporezuje ili ne kažnjava ili ne juri prekogranične kanale koji ovde zloupotrebljavaju svoju poziciju i ostvaruju prihode, a ne plaćaju porez ovoj državi. REM gubi svaki smisao i svaku svoju funkciju i svaki ovaj izbor bilo kog ovog kandidata, ako se nastavi ovakva praksa, nema nikakvog smisla, jer je REM izgubio smisao. Mi ovde treba da dovedemo u pitanje poslovanje jedne tako besmislene institucije koja jednostavno ne vrši ni jednu svoju funkciju.
Da li je moguće da mi imamo izbore u Srbiji u kojima pobednik na izborima, naravno, gospodin Aleksandar Vučić, nije sporno da je pobedio na tim izborima, ali nije izašao ni na jedan direktan televizijski duel sa bilo kim iz opozicije već punih pet godina? Ljudi, da li je to normalno? Kako se zove ta sloboda medija? Kako se zove ta demokratija u kojoj taj veliki lider i tako moćan državnik i tako veliki pobednik na izborima ne sme da izađe ni na jedan direktan televizijski duel ni jednom opozicionaru nikad i nigde?
Pazite, nemojte sada da branite Aleksandra Vučića, nema potrebe. On je sam rekao u emisiji „Ćirilica“ – izaći ću sam protiv svih opozicionih lidera na duel. Naravno, opet je prekršio svoje predizborno obećanje i nije izašao.