Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ceo dan slušamo jedni druge i razgovaramo o jednom jako važnom prostoru, prostoru medijskih sloboda. Moj je utisak da mi danas ovde ne raspravljamo o izboru, o kandidatima za članove REM, pre mi liči, iz govora raznih poslanika i poslanica, kao da biramo velike cenzore i velike inkvizitore.
Ovaj sadašnji sastav Skupštine će se setiti situacije pred usvajanje seta medijskih zakona 2014. godine kada je državni sekretar ministarstva nadležnog za set medijskih zakona sam javno izjavio da mu se čini da u Srbiji postoji medijska džungla. Taj izraz, se odnosio na preko 1440 registrovanih javnih glasila. Sada smo ta glasila podelili na elektronske i na štampane medije.
Sećam se da je, recimo, u maju 2015. godine bilo oko 110 registrovanih televizijskih stanica, da je bilo oko 325 radio stanica. Znači, mi sada ovde imamo jedan prostor, sloboda i mišljenja, izražavanja koje je garantovano Ustavom Republike Srbije u članu 46. koji je garantovan članom 51. pravom na obaveštavanje. Sada moramo ovde da postavimo jedno ključno pitanje, šta je to sloboda, šta je to sloboda mišljenja i izražavanja da bismo omogućili prostor za delovanje, ne samo REM, ne samo članova REM nego isto tako i medija, elektronskih ili pisanih, ali danas govorimo o elektronskim medijima.
Mislim da će se većina vas složiti da je sloboda delovanja nekog pojedinca ili organizacije ono što ne ugrožava slobodu drugih ljudi. Ovde je bilo u nekim diskusijama istaknuta ne samo javne biografije nego i tajna, da tako kaže, ne baš tajne, nego jednostavno višak informacija koje mi nemamo u ovim pisanim biografijama.
Htela bih da kažem da mi ipak moramo da uzmemo obrazac političke kulture iz koje svi potičemo. Evo, gospodin Šešelj će se verovatno setiti, a setio bi se i profesor Mićunović da je ovde, notornog člana 133. Krivičnog zakona SFRJ kada je bio tzv. verbalni delikt gde su ljudi hapšeni zbog javno izraženog mišljenja ili napisanog mišljenja.
Znači, mi još uvek imamo taj refleks i cenzure i autocenzure, ali setom medijskih zakona, koji smo usvojili 2014. godine, mi smo rekli da se država, da se politika povlači iz medija i da jednostavno treba da ojačaju ta nezavisna regulatorna tela.
Mi smo ovde ne samo narodni poslanici i političari, mi smo istovremeno i gledaoci. Dakle, apelujem da ne tražimo ono od članova REM-a što mi kao građani, kao gledaoci ili slušaoci ne radimo. Isto kao što je velika moć slike, velika je moć mikrofona, a isto tako i velika je moć daljinskog upravljača kada mi kao građani možemo da promenimo program koji nam se ne sviđa.
Dakle, mi ovde treba da raspravljamo o biografijama kandidata koji su nominovali tri kruga predlagača, da tako kažem, civilno društvo, udruženje koje se bavi slobodom izražavanja i zaštite dece, takođe, strukovna udruženja, udruženja izdavača elektronskih medija i novinarska udruženja i isto tako i nadležna tela, u ovom slučaju Skupštine Vojvodine.
Dakle, to su tri moćna kruga predlagača i ja mislim da treba da odamo priznanje ljudima koji su imali dovoljno hrabrosti i profesionalnog i ličnog integriteta da uđu u ovaj proces konkurencije.
Koleginica Paunović je kao izvestilac nadležnog odbora Skupštine Srbije objasnila detaljnu proceduru. Procedura je bila javna i transparentna i zato bih ja apelovala na moje kolege da razgovaramo malo više o kandidatima, isto kao što u Krivičnom zakoniku ili u pravu postoji prezumpcija nevinosti, mi sada ne znamo da li će ti ljudi zaista poštovati član 13. Zakona o elektronskim medijima, koji kaže da su kandidati, odnosno članovi Saveta REM-a, da treba da budu samostalni i da deluju po vlastitom znanju i savesti. Ja mislim da će neki od njih zaista to i uspeti. Hvala.