Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Zakon je donet 2002. ili 2003. godine i to je o RRA ili Zakon o radiodifuziji, koji je predvideo ta regulaciona tela i moram da vam kažem da je to bila greška.
Naravno da je to u duhu dobrih pravila i običaja u EU, ali Srbija ni tada, a bogami ni danas nije zrela za jedno takvo telo, odnosno uvek ostaje dilema da li smo mi zreli za samostalna nezavisna tela ili ne. Iskustva nam govore da to zavisi od ljudi koji ih vode. Imamo dobre primere – Ombudsman, Zaštitnik informacija od javnog interesa, Zaštitnik ravnopravnosti. To su dobri primeri i tu se pokazalo da nezavisna regulaciona i kontrolna tela mogu da budu dobra.
Dakle, RRA ili kako se sad zove REM ne valja ništa i nikad nije valjao. Da budemo jasni, tu nikada nije bilo ni samostalnosti, ni nezavisnosti i nema je i danas. Zato ja neću glasati ni za jednog kandidata koji je na listi, mada ima nekoliko dobrih, a njima preporučujem da povuku svoje kandidature, jer u toj organizaciji nije mesto za dobre ljude, za ljude koji imaju karakter, koji su profesionalni i koji imaju čast.
Medijska haranga protiv političkih protivnika, cenzura, primitivizam u elektronskim medijima, to je svakodnevna pojava. Da li je bilo koji oblik RRA ili REM preduzeo neke korake prema tome? Apsolutno nijem, ni pre pet godina, ni dan danas.
Imamo specijalnu situaciju da imamo predstavnika, neki zli jezici kažu maskotu jedne stranke koji ima svoju TV emisiju na nekoj televiziji. Pa, to je direktno protiv nezavisnosti medija i bilo čega što ima veze sa tim.
Da li možemo da prevedemo na srpski rijaliti šou? Recimo da to znači predstava stvarnosti ili stvarna predstava. To što gledamo i to jeste započelo prethodnom vlašću, hvala Bogu ne za vreme dok sam ja imao nekakve odgovornosti u ovoj državi, je ne nešto što ne sme da bude stvarnost, nego ne sme da bude ni umetničko, ni kvazi umetničko, ni bilo kakvo viđenje bilo kakve stvarnosti.
Tačno je da mi možemo daljinskim upravljačem da isključimo to, ali tu se troše neke naše pare i u tome je poenta. To treba zabraniti odmah sve redom, bez obzira na kojoj televiziji se emituje. To je bruka, to je sramota, to je predvorje kriminala ili sam kriminal, prostitucija, primitivizam, izaberite koje god hoćete negativne reči za to.
Imamo i televizije koje se hvale time, ružičaste, šarene, sa četiri slova, sa pet slova, koje svaki dan truju ovaj narod, svaki dan, o trošku građana Srbije. Imamo televiziju koja je dobila neke silne kredite, koja je dužna za porez više nego neke banke ili ne znam kakve propale firme, gde se, kažu neki, piše u novinama, čitao ja, prikriva ubistvo u saobraćaju, u Hajatu, time što je ta televizija odana režimu. To mora da bude prekinuto.
Mali Radojica iz Kruševca, koji je kupio sedam, osam televizija, pre toga teško da je znao da drži daljinski, to je nešto što se toleriše, to je nešto što RRA ćuti ili neko pre toga i kaže – to je sve u redu, i gasi te televizije koje su nekada bile na čast i obraz u tim gradovima. To je katastrofa. To ne sme da se dešava. Ta nezavisna tela u oblasti o kojoj sada govorimo, elektronskih medija, će biti nezavisna kada zabrane trajno neke emisije, rekao sam koje, kada oduzmu trajno ili privremeno dozvole za emitovanje nekim televizijama i da za to imaju uporište u zakonu, a ne u tome ko koju majicu koje stranke nosi trenutno. To je slobodna država. To je država u kojoj ljudi žive normalno. To je država u kojoj može predsednik neke partije da bude direktor televizije, ali da ta televizija i dalje bude nezavisna i da se vodi profesionalnošću, objektivnošću i čašću. To je nešto što treba da se napravi.
Ovo, ovo nema veze ni sa čim i to ne treba da postoji, a kako već postoji, bar mu ja neću dati ni legalnost, ni bilo šta i neću glasati za predložene kandidate.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Ovo je zaista fantastično. Prosto je neverovatno da neko ko je mogao da se podiči da je imao akciju „Sablja“ u kojoj je ugasio 11 medija, on priča o slobodi, on koji je mrtav hladan naređivao – ugasite ovu televiziju ili ugasiste ove novine. To je zaista nečuveno.
Neka, prihvatam ja i to, neka sam ja možda i maskota ili kako god. Ja makar pričam sa građanima, pa tako i otvoreno na televiziji, a ne uzimam subvencije za vinograde i niti mi pada na pamet da tako kradem narod. To je razlika između mene i njega. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pravo na repliku.

Hvala.
Ne znam gde se kolega prepoznao. Moguće je da sam ja mislio i na njega, ali to eksplicitno nisam rekao, tako da ovo prepoznavanje konstatujem kao priznanje. Ponosan na akciju „Sablja“, uvek, ponosan na akciju „Sablja“. Tada ni jedna televizija nije zatvorena, koliko se sećam. Vujić Valjevo sigurno nije zatvorena. Ta gospoda Vujić i ja smo prijatelji, tako da to sigurno ne bi bilo zatvoreno, čak i preko veze, a da vam ne govorim ovako. Ali, jeste zabranjeno glasilo zemunskog klana, ja razumem žal za tim, i još puno nekih glasila koja su bila glasila kriminalaca. To je tačno i ja sam ponosan na to. Daće Bog da je pravosuđe nakon „Sablje“ završilo svoj posao na valjan način, bilo bi malo prostora za ovo što se danas dešava ponovo.
Mi danas imamo na naslovnoj strani nekih novina neki dan reklamu za novog šefa zemunskog ili nekog drugog klana. To je postalo prestižno mesto. Samo što mu predsednik još nije dao orden, a to je pitanje kada će da se desi. To je katastrofa.
Prema tome, to što ste se vi prepoznali, to je vaš problem. Ja mislim da je Srbiji dosta tog primitivizma, tih kafanskih stolova na kojima se navodno vodi politika.
Što se tiče vinograda, ja vam preporučujem da se uhvatite za motiku, to bi vam mnogo bolje stajalo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Šteta što vas skleroza hvata, pa prosto pamćenje vam odlazi ko zna gde, ali znate vlasniku te televizije u Valjevu, ne znam što ste pomenuli tu prvu, ali kako god, vlasnika televizije „Marš“ ste uhapsili u to vreme, a da ne pričamo o kolegi novinaru iz Kragujevca koji je ničim izazvan 25 dana bio u pritvoru, nikad nije dobio rešenje što je bio u pritvoru. Hapsili ste ljude da nemaju pravo na advokata i vi ste time ponosni. Naš narod kaže – čega se pametan stidi, ne bih dalje da o tome govorim. Trebalo bi da vas bude sramota. Ako sam se ja prepoznao u toj maskoti, pa meni je drago da ste se vi prepoznali i da konačno možda uviđate koliko ste pokrali narod upravo što ste dobili besplatne subvencije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku.

Hvala.
Povreda Poslovnika, moj omiljeni član, član 106. stav 1. Molim vas, ovo smo imali i prošle nedelje, evo, ovo imamo ponovo. Stalno skrećemo levo od Albukerkija. Koliko sam ja shvatila, isprativši dinamiku još prošle nedelje, problem leži u replikama. Znači, replika, ja razumem, odgovara se na napad i sve je o-kej do trenutka u kome kreće kontra napad. Tu se skreće levo od Albukerkija i onda slušamo o starletama, o pivu, o „Sablji“, o ne znam čemu. Ja molim i apelujem, pre svega, na kolege narodne poslanike, a potom i na predsedavajućeg, da nekako se koncentrišemo i da se držimo dnevnog reda. Hvala najlepše.