Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 11.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nema potrebe da privedemo kraju. Ovaj posao će trajati dok poslanici budu hteli da diskutuju u okviru vremena koje imaju. Znači nećemo ništa da zbrzamo.
Poslanik je govorio jednako o temi kao i vi. Potpuno jednako. Pratila sam vašu diskusiju u kabinetu, dok sam nešto drugo radila, vi ste pričali o RTV, o programskom savetu itd. a o kandidatima konkretno iz ove tri kategorije, tri predlagača REM baš ništa. Uvodno izlaganje smo dobili, šta je po zakonu REM i ništa više.
Znači, nemojte da tražite od mene da jednima dozvoljavam da govore u generalnoj debati nešto šire, a drugima da to spočitavam. Ili svi pričajte o samo tih šest kandidata, imenom i prezimenom, šta su i ko su, kao u osnovnoj školi ili da pričamo malo šire, kako je i krenula sednica.
Ako nismo uspostavili kriterijume na početku, ustani i izrecituj o njima šestoro šta imate, onda ne mogu ni sada na polovini sednice. Inače, pošto ste rekli – opet 106. znači ponavlja se jedan isti član, to po Poslovniku nije dozvoljeno.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Ovakva medijska scena u Srbiji je rezultat rada ili nerada upravo REM i na početku ću reći šta se kaže u čl. 2, 4, 5. i 6. Zakona o javnom informisanju. Cilj zakona je unapređivanje vrednosti demokratskog društva, sprečavanje sukoba i očuvanje mira, istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje. Javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri. Niko ne može imati monopol nad objavljivanjem informacija.
Pitanje za REM je šta je do sada uradio i u prethodne četiri godine, a i ranije. To telo apsolutno ne obavlja svoju funkciju kako treba da radi i u dobroj meri je doprinelo da danas imamo ovakvu medijsku scenu u Srbiji.
Nisam video nikakve rezultate rada i dosadašnjih članova ovog regulatornog tela, niti da oni na bilo koji način brane javni interes, a mediji imaju veoma važnu ulogu pre svega u kreiranju svesti javnosti i izgradnji sistema vrednosti u zemlji i tu REM treba da pokaže svoju ulogu.
Članovi Saveta do sada nisu pokazali apsolutno ni volju ni želju da rade poslove koji su im povereni, već su u stvari bili neko ko je činio političke i komercijalne ustupke. Jedino što sam video zanimljivo za njih je da imaju plate veće od predsednika Republike koje prelaze 150.000 dinara, ali ako govorimo o tome šta su oni za ta sredstva uradili nisam nigde uspeo da nađem, niti jednu meru koju su oni primenili, a odnosi se na poslovanje elektronskih medija u Srbiji.
Posao im je možda olakšan i u toj meri što premijer za ove četiri godine nije imao niti jedan duel, niti jednu debatu sa bilo kojim opozicionim političarem u elektronskim medijima, pa onda nisu morali da reaguju. Možda bi tada reagovali.
Što se tiče jednog od važnijih poslova gde vidim ulogu REM jeste emitovanje rijatili sadržaja i rijaliti programa koji obiluju pornografskim sadržajima i drugim skaradnim sadržajima. Te zvezde rijalitija danas su uzor našoj deci u Srbiji i ja postavljam pitanje – da li mi težimo zapravo takvom društvu, da li težimo društvu gde će naša deca da se ugledaju na razne starlete i starletane ili društvu gde će deca da se školuju i da se obrazuju kroz vaspitno-obrazovne programe, kao što je to nekada ranije bilo?
Takvi programi imaju veoma negativan uticaj na mladu populaciju i degradiraju celokupnu medijsku scenu u Srbiji i to je nešto gde REM nije apsolutno ništa uradio, niti preuzeo bilo kakve mere. Bilo je nekakvih najava. Međutim, sve je to bilo bez epiloga. Kao što vidimo, utrkuju se komercijalne televizije koja će imati više takvih sadržaja.
Dalje, takođe jedna od uloga REM, koja proizilazi iz Zakona o privatizaciji medija, to je da su oni zapravo regulator koji treba da reguliše medijski pluralizam i protokolom se obavezuje da će Agencija za privatizaciju dostavljati mišljenje o postojanju ili ne postojanju medijskog pluralizma od strane kupaca.
Imali smo zakon i privatizaciju medija koji je još medijsku scenu unazadio. Šta je donela privatizacija? Komercijalizaciju, tabloidizaciju, snižavanje kredibiliteta informativnih medija, smanjenje udela analitičkog i istraživačkog novinarstva, kao i manje poštovanje etičkih standarda. Nakon poslednjih talasa privatizacije preko hiljadu radnika je ostalo bez posla u Srbiji, a državno-partijsku kontrolu medija preuzeli su tržišno-partijske institucije.
Prosto rečeno, umesto države vlasnici medija su danas političke stranke i tu najviše SNS ili njihovi eksponenti koji su pazarili najveći broj televizija. Od 73 medija koji su izašli na tržište privatizovano je 34, ugašeno 20, a 16 je dobilo mogućnost privatizacije putem prenosa kapitala radnicima.
Glavni junak naravno bio je Radojica Milosavljević iz Kruševca, eksponente Bratislava Gašića koji je kupio osam medija za koje se zna, a možda postoji i veći broj njih i to kako je kupio, što najzanimljivija stvar? Upravo tako što je kao medijski magnat dao 281.000 evra za kupovinu osam medija, a vraćeno mu je putem budžetskog finansiranja 220.000 evra. Navešću primere Kruševca i Kragujevca gde je kupovina RTK plaćena 14.000 evra, a nekoliko dana pre kupovine 17.500 evra je ista televizija dobila za programsko finansiranje.
Što se tiče Televizije Kragujevac njoj je uplaćeno dva puta, jednom 30.000 evra, drugi put 44 miliona dinara, što je negde oko 600.000 evra, a Televizija Kragujevac je plaćena 85.000 evra i da ne govorim da je ta televizija, kao i skoro polovina ovih medija sada u ovom trenutku pred gašenjem. To je rezultat toga.
Na kraju ću pročitati tekst NUNS koji kaže – medijska scena sa humanim likom Radojice Milosavljevića dinamikom rijaliti programa i Vučićem koji iskače iz frižidera, zatim višemesečno tabloidno takmičenje u lešinarenju ubijene pevačice Jelene Marjanović, otpuštanje novinarske ikone Olje Bećković zbog komercijalnih razloga i medijska ćutnja oko rušenja Savamale su samo naličje širokog društvenog konsenzusa i ideologije oko degradacije medijskog prostora.
Na kraju, danas smo dobili pismo NUNS gde oni pozivaju poslanike da ne glasaju za ovaj predlog iz prostog razloga …
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Potrošili ste vreme. Hvala.
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Koristiću od predlagača. Imam vremena.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Treba da vam dam vreme da bi pročitali pismo? Dajte nekom drugom poslaniku. Hvala vam.
Milena Turk, neka se pripremi Nataša Mićić.
...
Srpska napredna stranka

Milena Turk

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsednice.
Odbor za kulturu i informisanje je onako kako to propisuje Poslovnik o radu Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima pokrenuo postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Objavljen je javni poziv za kandidaturu i utvrđen je konačni predlog dva zajednička kandidata sa kojima je naravno obavljen i razgovor.
Ovim su se stekli uslovi da se članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izaberu i to na period od pet godina. Time će Regulatorno telo za elektronske medije moći da radi na unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga, kao i da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja, kao i zaštiti korisnika usluga elektronskih medija.
Sigurna sam da će Savet regulatora, za čije članove su predloženi ljudi od struke, dostojno obavljati funkciju koja im je poverena.
Međutim, danas mnogo više slušamo o cenzuri i to od onih koji su cenzuru i izumeli i primenjivali, naročito u lokalnim sredinama gde su koristili svu moć koja im je bila na raspolaganju.
Biti član SNS i delovati iz opozicije u opštini Trstenik značilo je živeti u medijskom ratu. To je značilo da se vaše izjave, saopštenja, konferencije šalju u opštinsku službu na kraćenje, na izvlačenje iz konteksta i obesmišljavanje ako uopšte i dožive da budu emitovane. Lično sam bila prozivana imenom i prezimenom i moje saopštenje je uredno zavedeno u Televiziji Trstenik, ali nikada nije emitovano i nisam dobila priliku ni da demantujem, ni da obrazložim, ni da se čuje moje mišljenje.
Budžet Televizije Trstenik je do 2012. godine je iznosio 12 miliona dinara, a onda je naprasno povećan na 30 miliona dinara. Plate zaposlenih i sva davanja su finansirana direktno iz opštinskog budžeta. Čisto poređenja radi, za poljoprivredu i privredu zajedno izdvajano je svega dvadesetak miliona. Toliko o tome koliko je medijska slika bila važna opštinskom rukovodstvu.
Dva puta je opstruirana privatizacija televizije tako što je licitirano do basnoslovnih suma i cilj jedini je bio da privatizacija propadne.
U toku predizborne kampanje 2016. godine korigovane su cene usluga, tako da određene političke stranke dobiju više prostora za reklamiranje, a pojedine stranke se potpuno demotivišu. Konkretno, u jeku kampanje cene spotova su smanjene 17 puta kako bi jedina politička stranka u Trsteniku koja je imala te spotove mogla da dominira na televiziji.
Da li je moguće da je urednica televizije bila ujedno i odbornica tadašnjeg URS i da li je ona objektivno mogla da radi svoj posao? To je pitanje za neke druge.
Kada su u pitanju komentari da funkcioneri izlaze iz frižidera, postoji jedna šala u opštini Trstenik gde se kaže da se predsednik opštine toliko pojavljivao u informativnim emisijama od prve do poslednje vesti da je komotno mogao i prognozu da nastavi da čita.
Televizija je 2016. godine ostala sa pet miliona dinara duga, a samo za emisionu tehniku oko 800.000 sa blokiranim računima od strane poreske uprave. Dakle, to su rezultati jedne politike koja cenzuru uopšte ne poznaje u opštini Trstenik.
Dakle, podržaću u glasanju nove članove Regulatornog tela za elektronske medije i pratiću rad i delovanje ovog Saveta. Sigurna sam da će ovaj Savet Regulatora dostojno obavljati funkciju koja mu je poverena i da će vršiti nadzor u skladu sa svojim ovlašćenjem i stati na put ovakvim pojavama. Hvala.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika!)
(Marko Atlagić, s mesta: Nije spomenut.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Jeste, kaže mi zamenik generalnog sekretara da jeste, moram da verujem saradniku.
Izvolite.
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Jako mi je drago što je pomenuta Radio-televizija Trstenik, u kojoj je prošle nedelje, sa sve dva vozila u pratnji, došao ministar Bratislav Gašić sa saradnicima da je kupi od onih koji su dobili besplatne akcije, jer to je otprilike bila politika kako da se dođe u posed te njihove televizije.
Inače, dok je ona bila opštinsko javno preduzeće, svi su se na njoj pojavljivali, ona je pratila i poziciju i opoziciju, za razliku od sada kada je promenjena vlast, nijednu jedinu pres konferenciju, preko 20 poziva smo uputili, nisu došli da isprate. Toliko o tome.
Što se tiče moje koleginice ovde, ona prvo što je uradila po dolasku u lokalnu vlast, zaposlila je svog muža u opštinsku službu kao fotografa i kao PR kako bi mogao da je prati, da je slika koliko god bude trebalo.
Što se tiče budžeta za televiziju, da je mi nismo sačuvali, ne bi imao gospodin Gašić šta da kupi, a sada imate jedan mediji za koji ste se borili, koji je ozbiljan i profesionalan.
Budžet za poljoprivredu je, kao što i sami znate, a ne govorite istinu, jedan od najvećih u Srbiji bio tokom 2015. godine i tokom 2016. godine. Ne iznosi nikakvih dvadesetak miliona, nego iznosi 60 miliona dinara, sa vrlo jasnim programom.
Prema tome, što se tiče samog ovog zakona, ovde se govori i o medijskim radnicima i o njihovoj zaštiti i o uslovima u kojima treba …
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, nemamo zakon sad. 
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Dobro, nemamo zakon. Evo, odgovaram samo svojoj koleginici, koja naravno, čini mi se, više voli da se bavi u ovom parlamentu Trstenikom, ali obavestiću je da ovo nije lokalna skupština, pa može da se bavi time u lokalu.