Hvala.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika!)
Nećemo, ne mogu više ovo da dopustim. Mislim da ćemo otići u treće koleno već. Ne može, ne dolazi u obzir. Ako imate nešto jedno drugom da kažete…
(Miroslav Aleksić, s mesta: Poslovnik!)
Nemojte da započinjete temu i da pitate, kada ne znate šta će kontra strana da vam odgovora. To vam je moj dobronamerni savet kao pravnika i advokata. Vi ste krenuli u ovo i dobili ste šta ste tražili. Kraj, neću da slušam više o porodicama.
Reč ima Nataša Mićić, pa Zvonimir Đokić posle Nataše Mićić.
Izvolite, poslanice.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovo pitanje izbora članova Saveta REM-a nije i ne može biti formalno pitanje, a zapravo bi trebalo. To je iz razloga što niti smo mi dostigli taj stepen modernizacije, niti je to telo uspelo da se ostvari kao nezavisno i slobodno telo. Jednostavno nije uspelo za sve ove godine da izgradi autoritet.
Zato bi to pitanje trebalo posmatrati u jednom širem kontekstu, u kontekstu institucija. Ovo telo je dokaz koliko su naše institucije krhke i koliko je spor i površan taj proces njihove izgradnje. Jer, odlično se sećam kada nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji 2002. godine i izbora članova Radiodifuznog saveta 2003. godine, da je samo jedan sporan član od tih članova predloženih Radiodifuznog saveta bio tema danima i mesecima. Stručna javnost i javnost uopšte se bavila time mesecima u toj meri da je zasenila i Zakon o lustraciji koji je bio donet otprilike u isto vreme.
Ovde se radi zapravo o pitanju odgovornosti. Samo telo ima veliku odgovornost za samu slobodu u medijima, velike nadležnosti, počev od izdavanja dozvola, kontrole rada emitera, pa na kraju i izricanja kazni i pokretanja prekršajnih i privrednih subjekata. Ali, odgovornost imaju i oni koji su se prihvatili kandidature, odgovornost imaju i predlagači, u ovom slučaju to su Skupština AP Vojvodine i Udruženje elektronskih izdavača i Udruženje novinara. Ali, odgovornost ima i Narodna skupština koja je zaista u prethodnom periodu osujetila i sama prefiks nezavisnosti ovog tela, tako što je u decembru prošle godine odbila predlog civilnog sektora za izbor jednog člana Saveta, da bi nakon toga u martu mesecu ove godine odbila da izglasa jednog od dva ponuđena kandidata koje je predložila Skupština AP Vojvodine. To već dovoljno govori o tome da ta nezavisnost apsolutno nije izgrađena.
Međutim, trebalo bi reći, a nije ovde spomenuto, da inače uopšte ovo telo nije predviđeno Ustavom iz 2006. godine kao nezavisno i regulatorno, jer se tada žurilo po nekim drugim pitanjima, tako da smo zaboravili sopstvene nezavisne institucije, a ovo telo nije bilo jedino. Tu je bila i Agencija za privatizaciju i Kancelarija za hartije od vrednosti, a kasnije i Poverenik za informacije, DRI i Fiskalni savet. Znači, apsolutno su izostavljeni kao kategorija. Oni su svedeni, tj. ovo telo je svedeno pod kategoriju poverenih ovlašćenja. Onda, o kakvoj nezavisnosti možemo govoriti ako se jedno telo već tretira kao telo sa poverenim ovlašćenjima?
Takođe je apsurd da se ovo regulatorno telo, koje je jedan nedržavni subjekt uprave, tretira, odnosno reguliše, pored Zakona o elektronskim medijima, i Zakonom o državnoj upravi. To je takođe jedan apsurd i takođe dovodi u pitanje i u samom zakonodavstvu pitanje postojanja nezavisnosti ovog tela. Naravno, važna je i organizaciona i funkcionalna, a najvažnija je finansijska nezavisnost. Tu bi trebalo razmišljati o tome da nije dovoljna finansijska nezavisnost, jer je Skupština ovlašćena da usvaja finansijski plan, a Vlada daje saglasnost na opšte akte, pa i na visinu naknade, što takođe ugrožava rad ovog tela.
Pošto je ovo deo ukupnog pitanja o slobodi medija, a tačno je da je ta sloboda medija u konstantnom padu, mada je istina da se ona pogoršala u svim delovima sveta, i to je prema izveštajima međunarodnih organizacija kao što su Reporteri bez granica, kao što je „Fridom haus“, kao što je OEBS, zapravo se sa 31. danas Srbija nalazi na 36. mestu. Znači, taj pad sloboda medija u svetu se na neki način prelio i na nas. Ono što je loše, to je da uvek pokažemo da smo deo sveta kada su neki negativni trendovi. Bilo bi dobro da smo tako dobri u deljenju vrednosti sa svetom u nekim pozitivnim stvarima.
Inače, samo telo nema efikasnu regulatornu politiku, neadekvatno vrši kontrolu entiteta, pojedine nadležnosti i ne koristi, blage su kazne. U 2015. godini izrečeno samo 16 opomena. Vrlo je interesantno da su dve od tih opomena izrečene, recimo, rumunskom društvu prijateljstva iz Vršca, jednom romskom centru iz Valjeva, kao da su sada ti programi nacionalnih manjina zapravo najveći problem.
Takođe, ta nadležnost pokretanja prekršajnih i privrednih sporova nije dovoljno ostvarena. Vrlo retko se pokreću ti postupci, recimo, samo ih je 18 bilo u 2015. godini i pet u privrednom, a samo telo je izjavilo samo tri žalbe. Pošto ovo telo prati i ovlašćeno je da prati i javno oglašavanje, dakle, komercijalne programe, pored njegove odgovornosti i blage kaznene politike, rekla bih da su i sudovi blagi u izricanju kazni, pa tako je neverovatno da nijedan sud nije izrekao televizijama kaznu oduzimanje dobiti. I tako se televizijama isplati da plate novčanu kaznu jer više zarade od tog komercijalnog programa, a još nijedanput nije izrečena kazna koja bi zapravo oduzela i tu imovinsku dobit.

Izvinjavam se, molim vas da privodite kraju diskusiju.

Evo, privodim kraju. Dakle, pošto je naša politika LDP osetljiva na pitanje sloboda i na pitanje odgovornosti, mi želimo da ovo telo jednog dana profunkcioniše i stalo nam je, naravno, do slobode medija i sprovođenja pluralizma mišljenja…

Moraću da vas prekinem jer ste dobili 30 ili 20 dodatnih sekundi. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić. Osnov vašeg javljanja je povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. reklamiram član 7. stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza…

Gospodine Aleksiću, moraću da vas prekinem na sekund i moraću da vas podsetim na član 103. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Ne vidim da je predsednica Narodne skupštine učinila povredu Poslovnika time što je dala reč narodnoj poslanici Nataši Mićić, tako da ne mogu da vam dam osnov za javljanje po povredi Poslovnika.
Nastavljamo dalje.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Javio sam se posle izlaganja narodne poslanice Milene Turk, ali predsednica me nije videla.)
Govorili ste o onome što je govorila narodna poslanica Milena Turk. Na to ste morali da ukažete onog trenutka kada je…
(Miroslav Aleksić, s mesta: Niste me videli.)
Nisam ja predsedavao. Predsednica je izašla, ne možete se sada javiti po tom osnovu. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je tema dnevnog reda rasprava o izboru članova Savete REM-a, a ovde smo čuli gotovo sve i svašta, u najmanju ruku analizu rada tog saveta, a to nije na dnevnom redu. Na nama iz vlasti, tj. pozicije je da strpljivo slušamo šta vi govorite, a na vama je svakako da svaki trenutak iskoristite za sopstvenu promociju. Međutim, i to treba da ima nekih granica, neku meru. Narod je na izborima pokazao za koju opciju se opredelio. Naše je da idemo napred, vaše je, nažalost, da kočite. Kočite na razne načine. Kada je Srbija postala faktor stabilnosti, vi ste izmišljali razne razloge i načine da ona postane faktor nestabilnosti.
Podsetiću vas samo, ovo govorim zbog toga što je veoma važno da shvatimo kolika je i kakva je uloga svakog člana ovog Saveta Regulatornog tela, za koje govorimo da je samostalno i nezavisno regulatorno telo jer svaka nepravilnost u njihovom radu može izazvati u toj oblasti određenu nestabilnost. Dakle, podsetiću vas, daću vam par primera upravo kako smo mi, narodni poslanici, zloupotrebom svojih ovlašćenja veoma lako mogli da dovedemo do nestabilnosti Republike Srbije i nestabilnosti u širem regionu. Podsetite se, na prvoj našoj sednici, konstitutivnoj sednici, jedan od naših kolega je kada je dobio priliku da privremeno vodi sednicu Skupštine zloupotrebio to svoje pravo, samo kao primer, govori se o političaru koji je svoju političku karijeru započeo jahanjem, a završio potpunim debaklom svoje političke opcije, debaklom koji je doveo do raspada te stranke.
E sada, da bi se valjda u zadnjem trenutku nekako izvukao iz te situacije on je pribegao neodgovornom načinu da prekine rad ove Skupštine na toj konstitutivnoj sednici, možda i nesvestan, verujem da je tako, da je mogao da izazove ozbiljnu nestabilnost, kako u državi, tako i u regionu. Setimo se da je u to vreme, tih dana, u jednoj od susednih država, u njihovom parlamentu došlo gotovo do tuče. Ili da vas podsetim, na našim primerima, kako kada ne radimo dobro možemo takođe dovesti do neke nestabilnosti. Na jednoj od sednica najvažnijih odbora, kako to vole da kažu, jedan od naših kolega je prekinuo rad sednice i postavio ultimativne uslove da bi nastavio rad. I to je moglo da dovede do većih problema i nestabilnosti. Da ne nabrajam dalje.

Molim vas samo da se vratimo na dnevni red.

Znači, na ovim primerima sam hteo da vam kažem da ako svako od nas obavlja svoju dužnost i obaveze onako kako treba, sve će funkcionisati upravo onako kako treba.
Članovi Saveta Regulatornog tela imaju veoma odgovornu dužnost – da budu regulatori u toj oblasti, oni su nezavisni i samostalni. Imam utisak, iz ovih dosadašnjih diskusija, da bi se mnogi diskutanti rado umešali u rad i donošenje odluka samog Saveta Regulatornog tela, što nije u redu.
Prihvatam izveštaj Odbora koji smo dobili i glasaću za ovo. Hvala.