Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine Milićeviću, vi ste povredili član 27. u vezi sa članom 103.
Prethodno kada je kolega tražio povredu Poslovnika, vi ste praktično u nekoj vrsti dijaloga sa njim bez mogućnosti da on kaže šta ima, rekli kako on nema pravo da dobije reč po svom zahtevu.
Član 103. kaže – da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu o postupanju predsednika Narodne skupštine i kada se bilo koji poslanik javi za to vi ste dužni da mu date reč i on ima pravo dva minuta da obrazloži u čemu se sastoji povreda. Nekome će trebati kraće, nekome duže, nekada će to obrazloženje biti smisleno, nekada manje smisleno, ali ste vi dužni da svakoga saslušate.
Postoji u sledećim stavovima, odredba koja vama daje pravo da ukoliko se radi o zloupotrebi kaznite tog poslanika, ali vi nikada nemate pravo da unapred bez obrazloženja nekome uskratite pravo da ukaže na povredu Poslovnika od vaše strane ili bilo koga drugog.
Dakle, molim vas, bez obzira što ne mislim ništa dobro o poslaničkoj grupi iz koje gospodin dolazi, ali je to opšti princip. Meni je intimno, čak veoma zabavno i to moram priznati kada gledam kako prolaze u skladu sa Poslovnikom koji su oni doneli, jer taj poslanik je, Poslovnik je osmišljen da bi se kažnjavali i ućutkali članovi SRS, ali u to vreme predstavnici DS nisu bili svesni da batina ima dva štapa i da oni neće biti večno na vlasti. Sada ubiraju plodove onoga što su sejali, ali to ne znači da vi i to malo prava koja imaju narodni poslanici ne treba da poštujete.

Zahvaljujem gospodine Šaroviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika u danu za glasanje?
(Nemanja Šarović, s mesta: A da li vi prihvatate da je bila povreda Poslovnika?)
Objasniću vam, ne prihvatam da je bilo povreda Poslovnika iz jednog prostog razloga, u potpunosti se slažem sa vama, svako od narodnih poslanika, svako od kolega ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika.
Obrazlaganje povrede Poslovnika je u vremenskom periodu ne dva, nego do dva minuta iz izlaganje gospodina Aleksića u prvih 30 sekundi shvatio sam da se obraća narodnoj poslanici Mileni Turk. Ukoliko je i učinjena povreda Poslovnika, a tiče se načina na koji je govorila narodna poslanica Milena Turk on je to trebao da učini onog trenutka kada je povreda Poslovnika i učinjena.
U potpunosti ste u pravu, postoji mogućnost da ukoliko proceni predsedavajući da je došlo do zloupotrebe povrede Poslovnika, shodno takođe članu 103. da na određeni način sankcioniše narodnog poslanika. Recimo, oduzimanje vremena koje pripada poslaničkoj grupi, kojoj pripada gospodin Aleksić.
Nije postojala ta mogućnost, jer je iscrpljeno i potrošeno vreme poslaničke grupe koje je gospodin Aleksić, pripada. Ne, sada sam pokušao da obrazložim gospodinu Šaroviću da se određenim konstatacijama slažem… Jesam, naravno, niste čuli, jesam, naravno, prvih 40 sekundi, naravno, da.
Zahvaljujem. Nastavljamo dalje.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović, neka se pripremi narodni poslanik Krsta Janjušević.

Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, dame i gospodo, kao što sam pre nekoliko dana govorila kada smo razgovarali ovde o izboru sudija i tužilaca, a naglasila sam da svaka rasprava i glasanje o kandidatima bi trebalo da se o njoj razgovara u širem kontekstu samih biografija. Nažalost, ta širina je danas u diskusiji išla u neverovatnim razmerama koju su samo ogolele različitost naših karaktera i ono što opasnije od toga, namera, pa smo tako imali prilike da čujemo da neki čovek je vlasnik televizije privatne, te on može da radi šta god hoće i nije jasna primedba bilo kog kolege poslanika koji ima tako nešto.
Sa druge strane, čuli smo najgore moguće uvrede za koje smo bili uvereni da predstavljaju prošlost, nažalost i u ovom parlamentu za predstavnike nevladinih organizacija, proglašavali su se stranim plaćenicima i izdajnicima, što takođe ogolelo politički stav da oni ne bi uopšte trebali da oni budu predlagači, te u tom smislu vaša inicijativa za izmenama zakona je nešto što je legitimno, nešto sa čim se apsolutno politički ne slažem, ali ne bi trebalo da ovaj način o tome razgovaramo.
Kada govorimo o kontekstu o izboru kandidata za članice i članove REM, taj kontekst bi trebalo da obradimo iz dve teme. Prvo su ovlašćenja i značaj poslova i obaveza važniji od poslova obaveza koje ima REM i drugo je odnos koji ima prema nezavisnim institucijama, što takođe smatram više nego značajnim.
Kada govorimo o ovlašćenjima i značaju poslova i obaveza REM tu suštinski govorimo o pravu svake građanke i građanina na objektivno informisanje, o elementarnom pravu da oni kao primaoci usluga imaju kvalitetan program. Govorimo o pravu građanina na program koji se ne ruga njihovoj inteligenciji koja im ne sužava prava, koji ne ugrožava takva prava. Sa druge strane, danas smo od koleginica i kolega, kolega Đurišić je govorio o izveštaju i nadzoru nad emiterima u predizbornoj kampanji, činjenici da za 2016. godinu tako nešto nismo imali.
Informativni programi pojedinih televizija sa nacionalnom frekvencijom i ono što bi REM u izdavanju po raspisivanju konkursa i po izdavanju dozvole za nacionalnu frekvenciju što predstavlja javno dobro i javni interes nas kao odgovornih ljudi, je da se tom pitanju posvetimo. Oni imaju zakonsku obavezu, to piše u zakonu da kontrolišu kontinuirano, rade nadzor nad tim da li su ti uslovi ispunjeni. Međutim, ono što je vrlo interesantno, to su moje koleginice i kolege danas govorili, da su ti njihovi izveštaji u formi nekakvih deklarativnih zaključaka koji nemaju nikakvu posledicu sa sobom.
Moje koleginica Nataša Mićić, malo pre je govorila i smatram da to značajnom temom za koju sam uverena da nas očekuje u narednom periodu, to je pitanje sankcionisanja eventualnih izmena zakona i sudske prakse. To je veoma klizav teren kada govorimo o slobodi medija zato što nešto što je bilo šta može da zaliči na cenzuru ili na ugrožavanje te slobode je alarmantno.
Dakle, kada govorimo o ovim izveštajima, imamo izveštaj REM gde on za 2015. godinu i citiram, kaže – nijedna od pet komercijalnih televizija nije ispunila svoje obaveze predviđene Zakonom o elektronskim medijima. Tu se njihovi izveštaji u tom smislu i završavaju. Zaključak za 2014. godinu na primer, da RTV Pink je emitovao najviše reklamnih sadržaja, 15,24, jedino što ne piše da je imali i najviše vanrednih uključenja, najviše emisija posvećenih državnim udarima i vanrednim stanjima. Dakle, ovo je pregled stanja bez korišćenja ovlašćenja koje stoje pred REM-om i to je ono što bi trebalo da nas zabrine.
Kada govorimo o pravu građanina na objektivno informisanje, pravo da imamo kvalitetan sadržaj, mi govorimo i o činjenici da danas imamo brutalno kršenje zakona i zloupotrebe, prevashodno jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom koja danas, ako na nešto liči, liči ili na vladini mediji, ili mnogo gore od toga, na medije jednog predsednika Vlade.
Na toj televiziji se kreiraju i prate vanredna stanja već se redovno kreiraju vanredni programi. Redovni programi se konstantno prekidaju i moram da postavim pitanje da li je ta televizija konkurisala za nacionalnu frekvenciju ona je svakako priložila programsku šemu i sasvim izvesno da u toj programskoj šemi nije stajalo ako treba i ako vanredna situacija ili nečija ideja nalaže da je ideja da imamo ove nedelje državni udar, da se kreira na desetine vanrednih emisija o tome.
Imamo činjenicu da REM ne reaguje, eventualno u svojim zaključcima konstatuje takvo stanje. Dakle, imamo činjenicu da na toj televiziji sa nacionalnom frekvencijom unazad nekoliko godina imamo organizovanje javnih suđenja, sa istragom, sa presudom. Takođe, to se tiho ne pominje. Pominje se u izveštajima Evropske komisije, u izveštajima REM o tome nema ni reči.
Kome odgovara RRA kao čuvar javnog interesa, kao čuvar slova zakona, kao neko ko na kraju krajeva odgovara Narodnoj skupštini, nama koji predstavljamo građane koji imamo pravo i ako je nešto prostor za dijalog to je Narodna skupština i ova sednica. Kome odgovara REM ako odgovori koje javnost traži ne dolazi do narodnih poslanika koji su predstavnici građana, ne bih da prejudiciram i da ovako javno sumnjam kome, ali ta transparentnost u radu je nešto što je veliki problem.
Sa druge strane, kada govorimo o problemima sa kojima se stanje u medijima i ono što definiše delokrug REM-a, mi govorimo o odnosu prema nezavisnim institucijama. Moja koleginica Vesna Marjanović, koja je bila predsednica Odbora za kulturu i informisanje u prethodnom periodu je sve vas, a prevashodno građane, upoznala genezom slučaja kako je do jednog neverovatnog ruganja i proceduri demokratije došlo prošle godine prilikom predlaganja kandidata za članove REM-a i jednog kandidata, nažalost, to moram da konstatujem, o tome sam govorila i na sednici Odbora za kulturu, Gorana Pekovića, osim biografije, koja je potpuno nesporna i prilično impresivna, kandiduje njegov rad, s obzirom na to da je on jedini kandidat koji je već bio član REM-a. Taj rad je sporan i podložan za diskusiju i mnogo važnije od toga, nažalost, što danas njega kandiduje način i procedura izbora i kako je on došao ovde da danas o njemu govorimo.
Dakle, ta procedura je kršena, koleginica Vesna je o tome više govorila, stopiran je i blokiran zakonodavni postupak i postupak glasanja ovde na plenumu, ponižene su nevladine organizacije koje su bile ovlašćeni predlagači, koji su čekali da tako nešto dođe na dnevni red. Ono što je suština, da je zapravo ogoljena matrica koju ova vlast, nažalost, nažalost po demokratiju, po vladavinu prava, po čuvanju javnog interesa, funkcioniše sve ovo vreme, a to je ugrožavanje nezavisnih institucija, ruganje vladavini prava i to je nešto što je u ovom postupku bilo evidentno.
Podsećaju me kolege na vreme. Ostavljajući svojim kolegama, nešto samo moram da kažem na kraju da građani imaju pravo na objektivno informisanje da bi oni razumeli ovo kršenje procedure. Građani imaju pravo na objektivno informisanje i kvalitetan medijski sadržaj i REM ima obavezu da im tako nešto omogući i da reaguje na kršenje i sa druge strane, mi imamo obavezu kao narodni poslanici, da o tome govorimo. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, medijski prostor u Srbiji, ogroman medijski prostor u Srbiji, afere o SNS, Vladi Srbije, taj prostor nisu dobile samo one afere koje još uvek nisu izmišljene od strane opozicije i koje još uvek nisu fabrikovane. Sve ostale koje jesu su u punoj meri dobile podršku i u punoj meri prezentovane kroz mnogo, mnogo medija, iako se ovde priča o nekakvoj cenzuri.
Na samom početku današnje sednice, ja ću da probam sve ovo da prezentujem kroz jedan primer tzv. medijske cenzure, a ovaj će se primer odnositi na zanimljiva dešavanja, izvlačenja iz konteksta i onda fabrikovanje vrlo negativnih vesti od onoga što se izvuče iz konteksta.
Gospodin Zoran Živković je na samom početku rekao da je jedna škola kod Novog Pazara promenila ime iz imena „Sveti Sava“ u ime „Bin Zaid“. Zašto govorim ovo i zašto sam u temi? U temi sam zato što je kroz medije mnogo više puta provučena vest da je jedna škola skinula ime našeg prosvetitelja i da je dobila neko drugo ime i tu vest ste mogli da pročitate na mnogo mesta i u mnogo medija, ali nigde niste, tačnije retko ste gde mogli da nađete vest da je premijer, gospodin Aleksandar Vučić, prvi premijer koji je obišao Deževsku dolinu kod Novog Pazara, da je prvi premijer koji je obišao rodno selo Rastka Nemanjića Miščiće. To ste retko gde mogli naći. Ali, da je promenila ime škola „Sveti Sava“ u „Bin Zaid“, to ste mogli da nađete u medijima. Čudi me, kada je bilo cenzure, zašto se to tako dešavalo. Niste mogli mnogo da čujete u medijima koliko je uloženo u taj deo, u Deževsku dolinu. Niste mogli da mnogo čujete u medijima koliko je izgrađeno škola, koliko je uloženo u putnu i sportsku infrastrukturu i niste mogli da čujete mnogo u medijima da je u rodnom mestu Rastka Nemanjića počela izgradnja, uz podršku Vlade Srbije, velelepnog hrama koji je posvećen našem svetitelju. To u medijima nismo mogli da čujemo, a ja kada govorim o medijima, čini mi se da smo u temi. Kad pričamo o medijima koji nisu afirmativno govorili o Vladi Srbije, o premijeru, vama je to povreda Poslovnika, a kada pričamo o medijima koji su pljuvali premijera, vama su poslovnici na stolu. Vrlo korektno sa vaše strane.

Gospodine Janjuševiću, nema potrebe da se obraćate narodnim poslanicima.

Izvinite, ali dekoncentrišu me sa ovakvim ponašanjem.

Izvolite, nastavite.

Ko je počeo celu ovu priču? Počeo je gospodin Zoran Živković. Verujem da medijski prostor treba iz mnogo razloga da dobije mnogo više materijala o Svetom Savi. Zašto? Zato što se od njega može mnogo naučiti, a recimo, jedna priča može da bude zanimljiva, a to je kada je, dok je Sveti Sava hodao zemljom Srbijom, naišao je na jedan vinograd, gde su ljudi nadničili i gde ih je bilo deset, ali nikako oni nisu mogli da se saberu da ih je bilo deset.