Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo predsednice Skupštine, moje pitanje ide ka vama.
Naime, mi svi znamo, od prošle nedelje, da je Srbija suočena sa ultimatumom, povodom otimanja Trepče i srpske imovine na KiM i ja vas pitam – zašto do sada niste sazvali posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u kojoj bismo mogli da razgovaramo o ovoj temi?
Danas zaseda Vlada Srbije i gospodin Marko Đurić će tražiti, kako je već u medijima najavio, da se sastane Savet bezbednosti UN da raspravlja o toj temi. Ne čini li vam se malo neobično da mi kao Vlada tražimo da zaseda Savet bezbednosti UN, a da pre toga nije zasedala Narodna skupština Republike Srbije?
Mi ćemo danas imati neke druge teme. Zamislite, kada je 1914. godine Srbija dobila austrougarski ultimatum, da su tada Vlada i Skupština raspravljale o nekim drugim temama sem onoj o kojoj je ultimatum bio?
Ja lično ispred poslaničkog kluba DSS smatram da je ta sednica neophodna, jer je neophodno da mi konačno iskreno porazgovaramo, javno, iskreno, da se kaže tačno šta je to Briselski sporazum. Po nama, Briselski sporazum je jako loš za Srbiju, jer je Briselski sporazum isisao državu Srbiju sa KiM. Briselski sporazum je u stvari otvorio prostor, pravni prostor da dođe do otimačine srpske imovine i da dođe do otimačine Trepče.
Da vas podsetim da su 2006. godine bili pregovori o KiM u Beču. Tada je Evropska unija imala identičan stav, isto kao i kosovski Albanci, a to je da imovina na KiM pripada kosovskim vlastima, a ne Srbiji. Mi smo tada to odbijali i odbili na kraju taj deo Ahtisarijevog plana, kao i ceo Ahtisarijev plan.
Ja koristim priliku da vas pitam, gospođo predsednice, zašto niste raspisali izbore, lokalne izbore, u četiri opštine na severu Kosova i na taj način, barem, pokazali da je država Srbija prisutna na KiM?
Briselskim sporazumom mi više nemamo svoje srpske organe vlasti. Nemamo više ni svoju policiju, ni sudstvo i time je srpska odbrana na KiM smanjena i zato nam se ovo sve dešava.
Ja imam pitanja i za potpisnike Briselskog sporazuma i njihove asistente. Gde vam je, gospodo, danas ta famozna zajednica srpskih opština, koja je trebala da bude brana i garant opstanka srpskog naroda na KiM, garant opstanka srpske imovine na KiM, garant opstanka Srbije na KiM?
Zahtevamo od vas, gospođo predsednice, da sazovete Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ovom temom i da tu bude nekoliko tačaka. Prvo, tražimo da bude prisutna Vlada sa premijerom i da Vlada građanima Srbije da jasne i nedvosmislene odgovore o tome šta se sve do sada dešavalo u vezi sa Briselskim sporazumom, šta je sve javno ili tajno ugovarano Briselskim sporazumom, šta EU javno ili tajno traži od Srbije, koje su to koncesije, koji su to ustupci.
Na kraju, tražimo da se napravi jedna jasna pregovaračka platforma koja će biti usvojena i u kojoj će jasno stajati da ne mogu dva čoveka na javni ili na tajni način da se dogovaraju i pregovaraju, nego da damo određeni okvir pregovaračkom procesu, onako kako bi bio red.
Na kraju, DSS smatra…

Vreme.

… da mi treba da povučemo svoj pregovarački proces iz Brisela u Savet bezbednosti UN.

Zahvaljujem.
Dobila sam predlog i zahtev vaše i još nekih poslaničkih grupa za zakazivanje sednice na kojoj bi se razgovaralo na temu o kojoj ste upravo diskutovali i postavljali pitanja, tako da će to svakako biti do kraja meseca. Dogovorićemo se sa predsednikom Vlade i sa svim članovima Vlade da svi budu prisutni i utvrdićemo datum. U okviru Poslovnika ćemo svakako razgovarati i postavljati pitanja i dobiti relevantne informacije.
Nema nikakvih tajnih pregovora, tako da očekujem da ćemo razgovarati o temi koju ste vi predložili, a koja interesuje i ostavlja poslanike ovde prisutne, pa ćemo u okviru te teme razgovarati o raspisivanju izbora u lokalnim sredinama na teritoriji Republike Srbije.
Pismeno ću vam odgovoriti, jer sam više puta odgovarala na to pitanje. I znam da je to pitanje vrlo interesantno za ponavljanje, a upravo sam nekoliko puta vašoj političkoj opciji odgovorila, ali dobićete moj odgovor pismeno.
Vi znate kako se raspisuju izbori. U ostalom, vidim mnogo poslanika sa teritorije KiM i baš se pitam – kako su oni prisutni u nacionalnom parlamentu? Ovo nije lokalni parlament. Ovo je nacionalni parlament Republike Srbije i drago mi je, zadovoljstvo mi je veliko što imamo poslanike sa teritorije KiM koji će sigurno uzeti učešće u raspravi koju ste vi inicirali. Znači, postoje poslanici sa različitim političkim spektrom, pa ćemo čuti njihova pitanja i njihove diskusije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojičić.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.
Poštovane koleginice i kolege, želim ovim putem da postavim poslaničko pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, ministru policije gospodinu Nebojši Stefanoviću i direktorima BIA, odnosno VBA.
Pojasniću koji mi je bio motiv da postavim sva ova pitanja. Naime, ovih dana smo, kako su moje kolege, prethodni govornici rekli, svedoci brojnih problema koje imamo na KiM kada je reč o zaštiti interesa naše države i naroda. To stanje nije došlo preko noći, ono je posledica niza procesa, a mnogi od njih su procesi dugog trajanja. U međuvremenu smo imali čak i oružane agresije zemalja NATO pakta, oružane pobune, atentate, pljačke, otmice, itd.
Ono na šta ja želim da ukažem kroz svoja pitanja koja ću sada postaviti jeste da se neki od tih mehanizama, koji su doveli do ovakvog stanja na KiM, već godinama unazad primenjuju i na teritoriji centralne Srbije i ako ne budemo bili oprezni, može nam se desiti da imamo još veće probleme od onih koje trenutno imamo i zbog toga se i mi iz poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri pridružujemo zahtevu, koji smo prošle nedelje tražili u pisanoj formi, da se održi posebna sednica o KiM.
Moja pitanja su sledeća. Da li je tačno da je u periodu od 2009. do 2015. godine više hiljada lica albanske nacionalnosti, preciznije njih oko 7.000 rođenih na području AP KiM, prijavilo prvo prebivalište na području opštine Medveđa, kršeći pri tom, odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana Republike Srbije:
Da li je tačno da su pomenuta lica albanske nacionalnosti nakon prijave prebivališta odmah dobila biometrijska dokumenta, lične karte i pasoše? Da li je tačno da su pomenuta punoletna lica odmah po dobijanju biometrijskih dokumenata upisana u birački spisak opštine Medveđa? Da li je sektor unutrašnje kontrole policije u vezi sa ovim sprovodio istragu i do kakvih su saznanja došli tom prilikom? Da li je tačan podatak, koji je već možda operativno proveren i potvrđen da na području opštine Medveđa živi oko 3.500 Srba, 527 Albanaca, dok je fiktivno na adresama prebivališta i u biračkim spiskovima preko 7.000 Albanaca?
Da li je tačan podatak da je u selu Svirce, opština Medveđa u informacionom sistemu MUP-a prijavljeno oko 1700 stanovnika Albanaca, a da u tom selu zapravo imenom i prezimenom živi oko 18 do 20 građana albanske nacionalnosti? Da li je tačno da na području opštine Medveđa ima nekoliko stotina lica albanske nacionalnosti koja su tu od ranije prijavljeni a koja sada imaju oko sto ili preko sto godina? Da pojasnim, postoji izgleda nekoliko stotina lica koja su se odavno upokojila, a za neke od njih se još uvek podižu penzije, recimo na teritoriji opštine Medveđa? Da li je tačno da u naseljenim mestima, koje pokriva policijsko odeljenje, Sijarinska banja, živi oko 700 lica, a da u spiskovima stanara stoji da ima oko 3.500 lica?
Sve što sam do sada rekao, neizostavno upućuje na to da moram postaviti pitanje - da li je uopšte vođena precizna evidencija lica u okviru MUP-a kada je reč o teritoriji opštine Medveđa? Zatim, kako je utvrđivan identitet lica koja su starija od 16 godina, a koja nisu imala nijedan dokument izdat od nadležnog organa Republike Srbije? Da li je to rađeno u skladu sa članom 43. i 44. Zakona o policiji ili se to vršilo na osnovu izjave dva svedoka, uz koju je priložena fotografija lica, na koju je izvršena overa potpisa od strane opštinskog organa, uprave opštine Medveđa, što može da dovede do zloupotrebe, zamene, ili krađe identiteta?
Takođe molim da mi se dostave sledeći izveštaji. Prvi je izveštaj Policijske uprave za Leskovac, broj 021-8128/15 od 19.02.2016. godine. Ako je moguće, želeo bih da dobijem izveštaj Sektora unutrašnje kontrole policije broj 130/15 od 28. oktobra prošle godine, dakle, kako bih se upoznao sa njihovim sadržajem. Takođe, želim da vidim šta se dešava sa inicijativom Pokreta za opštinu Bujanovac, „Ljudska prava Srba u Bujanovcu“, Zavičajnog kluba Bujanovčana, koji su podneli još 5.02.2015. godine, tada je primljeno u zgradi Vlade Republike Srbije, gde traže odgovore na određena pitanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ono će pretpostavljam dalje ovo pitanje proslediti onome koje nadležan, bilo da je to preduzeće „Putevi Srbije“ ili eventualno lokalna samouprava koja može biti nadležna za ovaj problem.
Problem sam uočio pre nekoliko meseci, a nakon toga su me kontaktirali stanovnici opštine Bajina Bašta, koji su mi potvrdili da taj problem zaista i postoji, da je nešto ozbiljniji nego što sam mislio i da on traje mnogo duže nego što sam mogao i da pretpostavim. O čemu se radi?
Pre nekoliko meseci sam prolazio putem Valjevo-Bajina Bašta i na deonici tog puta preko Povlena, odnosno preko Debelog brda, na spuštanju prema Drini, nisam mogao a da ne primetim da ni jedna serpentina, odnosno lakat krivina nije pravilno obeležena. Sa strane prema Valjevu moram da priznam da je možda sve, ako ne sve, onda velika većina ovih krivina bila obeležena. Dakle, radi se o jednom vrlo ozbiljnom problemu po imovinu, a što je još važnije po živote građana.
Kontaktirali su me i stanovnici opštine Bajina Bašta koji su mi rekli da je ova informacija tačna, ali da je isto tako put Bajina Bašta-Tara isto tako nije obeležen, odnosno lakat krivine takođe na ovom putu nisu obeležen, mada je ovaj put popravljen pre nekoliko godina i proširen je. Te lakat krivine su urađene nešto bolje nego što je to bio slučaj ranije.
Dakle, radi se o nečemu što apsolutno mora da se reši u najskorijem mogućem roku. Radi se o jednom vrlo važnom magistralnom pravcu. Radi se o putu koji ne samo da povezuje Zapadnu Srbiju, nego povezuje i Beograd, odnosno severnu Srbiju sa vrlo važnim turističkim centrima u Srbiji, sa Tarom, Mokrom Gorom, Zlatiborom, zatim sa Andrićgradom, Višegradom, istočnom Bosnom, istočnom Hercegovinom i nadalje, Crnogorskim primorjem.
Molim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da ispita o čemu se radi, da kontaktira nadležni organ, bilo da su to „Putevi Srbije“, bilo da je lokalna samouprava i da proveri zašto ovaj problem postoji prema rečima stanovnika Bajine Bašte već više od 10-15 godina. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana predsednice, upućujem pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću. Znamo da država Srbija već četiri godine nema koegzistentnu politiku što se tiče poljoprivrede, znamo da smo za četiri godine, tj. Vlada Republike Srbije je promenila tri ministra poljoprivrede. Takođe znamo da u Srbiji postoji milion i 305 hiljada poljoprivrednih proizvođača koji sve teže i teže žive.
a li će se tim ljudima vratiti subvencije makar na one iz 2012. godine? Subvencije su 2012. godine po hektaru bile 14.000 dinara, sada su po hektaru 4.000. Znamo da je cena žita 2012. godine bila 25 dinara. Sada je ta ista cena 13 dinara. Cena suncokreta 2012. godine 50 dinara, sada je 30 dinara. Da li će ministar učiniti da agrarni budžet bude petogodišnji ili desetogodišnji, ili će nam agrarna politika zavisiti od toga koliko često menjamo ministra poljoprivrede?
Imamo i predlog za ministra poljoprivrede da se osnuje fond za razvoj agrara koji će poljoprivrednicima davati kredite po kamatnoj stopi od 1% na godišnjem nivou kako bi smo pomogli poljoprivrednike ili želimo namerno da unizimo sve ljude koji se bave poljoprivredom, kako bi smo stranim državljanima prodavali našu zemlju? Nemamo ništa protiv stranih investicija, naravno da smo za strane investicije, ali nismo za to da se naša srpska zemlja prodaje bilo kome.
Drugo pitanje upućujem ministarki državne uprave i lokalne samouprave koja je prošle nedelje rekla da nema saznanja da se u opštinama i gradovima uprkos zabrani zaposlenja, zapošljavaju pre svega kadrovi SNS, tapšači SNS i aktivisti SNS. Imamo podatke, ne bismo sada da čitamo imena, ali imamo podatke da je preko 8.000 ljudi zaposleno u opštinama i gradovima, pre svega kojima rukovodi SNS i da su to sve aktivisti SNS. Na primer u opštini Žitište u poslednjih godinu dana uposleno je 20 ljudi. U Gradu Užicu 180 ljudi je zaposleno u javnim preduzećima i samoj Skupštini grada. U Nišu taj broj iznosi 300 aktivista SNS, u Velikoj Plani je to 50. U Gradu Smederevu je preko 200 ljudi zaposleno u poslednjih godinu dana, što na ugovor, što za stalno. U Kuli je zaposleno preko 40 ljudi, u Prokuplju preko 40 ljudi zaposleno, što na ugovor, što za stalno.
Imamo ovde imena i prezimena, nije zgodno da čitamo imena i prezimena tih ljudi, postavljam pitanje ministarki lokalne samouprave – koje će konsekvence snositi neodgovorni predsednici opština i neodgovorni gradonačelnici SNS? Mi znamo da ste vi pobedili na izborima, znamo da već četiri godine zapošljavate svoje aktiviste, svoje tapšače, ljude koji im lepe plakate, koji su stranački aktivisti, ali šta ćemo raditi sa predsednicima opština, gradonačelnicima i direktorima koji su kršili zakon? To je pitanje za ministarku, kako će se izboriti sa tim problemom?
Pošto čujem da gospoda od preko puta dobacuju, u 2015. godini Opština Smederevska Palanka po izveštaju ministarstva je imala 11 ljudi manje nego što je zakonom dozvoljeno. Hvala.