Hvala.
Dame i gospodo, moje pitanje je za premijera Republike Srbije, koji je glavni pregovarač sa Prištinom oko svih pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, a pitanje se odnosi na poštovanje ugovora i imovine. Poštovanje ugovora i imovine je civilizacijska vrednost, koja vredi u svim zemljama zapadne Evrope, u EU, u SAD, i to je nešto što je neupitno i to bi bila crvena linija politike za svaku stranku koja drži do vladavine prava.
Rudarsko metaloški hemijski kombinat „Trepča“ je osnovan 1927. godine, pre Drugog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1992. je postao deoničarsko društvo. U vlasništvu je Fonda za razvoj, 78,5%, „General Eksporta“ koji je u stečaju, koji ima svoje poverioce 9,7%, „Jugobanke“ koja je takođe u stečaju, ima svoje poverioce u vlasništvu 3,3%, „Progresa“ sa 2,8%, zatim „MTS banke“, „EPS“-a, „14. oktobra“ koji je takođe u stečaju i ima svoje poverioce, „Ratka Mitrovića“, „Termoelektro“ kompanije, „Dunav osiguranje“ koji imaju svoje vlasnike.
Premijer je dao izjave u vezi imovine nekih pravnih lica na Kosovu. Recimo, za imovinu „Telekoma“ je rekao da je ona, koliko on vidi, već zakucana, odnosno to pitanje je zakucano, i da ne zna da li tu može nešto da uradi. Zatim, upotrebio je izraz „doviđenja“ i za imovinu „Telekoma“ i za „Gazivode“.
Ovo je kršenje ugovora i kršenje prava na imovinu i pitanje je da li je svim ovim zemljama, pogotovo u EU koje učestvuju u ovim pregovorima, postavio pitanje poštovanja ugovora i imovine. To je centralno pitanje koje bi moralo da bude postavljeno, jer imovinom ne može neko drugi da raspolaže. Ova odluka o tome da se prisvoji vlasništvo nad kompanijom „Trepča“ je protivzakonita, protiv i međunarodnog prava i protiv prava na imovinu.
To bi bilo vrlo slično, recimo, kada bi ova Skupština donela zakon o „Hemofarmu“, na primer, ili donela zakona o NIS-u, ili donela zakon o „Telenoru“, gde bi strano vlasništvo tim zakonom prenelo u svoje vlasništvo. To je nešto što je nedozvoljeno u civilizovanom svetu i pitanje je da li je to pitanje postavljeno svim pregovaračima iz EU i sa zapada i da li ih je pitano zbog čega gromoglasno ćute na ovakav potez Prištine?
Naravno, to što se desilo u Prištini ne može biti sprečeno, oni mogu da donesu zakon kakav im padne na pamet. Međutim, to ne znači da EU u okviru pregovora i SAD ne bi trebale da kažu da je to protivzakonito i da se na takav način ne može raspolagati sa imovinom.
Veliki je problem kada i ova zemlja, odnosno njen premijer krši imovinska prava. Recimo, u slučaju Savamale, u slučaju protivustavnog uzimanja penzija. Time postavljate presedan na osnovu koga vas onda cene kada tražite poštovanje vaših imovinskih prava. U samim briselskim pregovorima, odnosno u onome što je potpisano nigde ne stoji da se ili Republika Srbija ili pravna i fizička lica iz Republike Srbije odriču svoje imovine bilo gde, pa i na Kosovu i Metohiji. Znači, ovo je prevashodno imovinsko pitanje i pitanje poštovanja imovinskih prava.
Tako da, pitanje je za premijera – da li je razgovarao sa predstavnicima EU, sa predstavnicima SAD, da li im je pitanje imovine nad kompanijom „Trepča“ postavio i da li ih je pitao zašto ne reaguju na kršenje imovinskih prava vlasnika kompanije „Trepča“? Među vlasnicima, osim ovih koje sam pobrojao, su naravno i poverioci kompanija koje su u stečaju, koje ostvaruju svoja imovinska prava preko stečajnog postupka i njihova imovina je takođe oduzeta. I, zašto je rekao i zašto misli da je bilo šta u vezi imovine zakucano? Mislimo da je to neprihvatljivo za premijera Republike Srbije. Osnovne vrednosti koje zastupamo su vladavina prava, imovinska prava i poštovanje ugovora. Hvala.