Hvala što ste me podsetili. REM ima veze sa tim što bi obaveza REM-a bila, ako bi on radio svoj posao kako treba, da reguliše izbornu materiju tako da obezbedi kvalitetne televizijske duele učesnika na izborima, da obezbedi reklamiranje bez troškova, o državnom trošku na državnim nacionalnim frekvencijama i da podstakne tu vrstu dijaloga, polemike, suprotstavljanja i sučeljavanja između vlasti i opozicije, a ne da praktično omogućava vladajućem režimu, sve jedno ko, sada je SNS upotrebila 60%, možda je DS prošli put upotrebila 70% medijskog prostora. Dakle, sve imamo u izveštajima REM-a, ali kada? Šest meseci posle izbora, kada su izbori prošli, formirana nova Vlada, onda se seti neki OEBS, onda se seti neki REM da kaže da su izbori medijski gledano bili neregularni, da nije bilo ravnopravnog tretmana učesnika na izborima i naravno da su izbori u tom smislu bili krajnje neregularni.
Dakle, Srpski pokret Dveri će na svaki način tražiti ukidanje ili potpuno preimenovanje stavljanja u drugu funkciju ovako obesmišljenog državnog Regulatornog tela za elektronske medije. Oni služe vlastima, oni služe interesu stranog kapitala ovde, oni ne rade za naše domaće, ekonomske i medijske interese. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze)

Ko se javlja još od ovlašćenih predstavnika? Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice. Kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru tri člana Saveta regulatora, kako kaže zakon, ili REM kako se kaže u žargonu. Tri člana koji treba da se zamene članovi kojima je mandat prestajao još 16. decembra prošle godine, zatim 18. februara ove i 23. marta ove godine. Znači da taj organ radi u nepotpunom kapacitetu, više od pola godine. Teško je objasniti zašto smo došli u situaciju da ranije nisu izabrani članovi.
Pred nama je danas predlog koji je prethodni saziv, prethodni Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini još 4. februara i mi smo nekoliko dana posle toga imali zasedanje gde smo trebali da se izjasnimo o ovom predlogu, predlogu za izbor na predlog verskih zajednica i predlogu koji je dolazio iz odbora AP Skupštine Vojvodine.
Iz nekog čudnog razloga, Skupština uopšte nije odlučivala o tada utvrđenom predlogu za izbor članova koje su predložile nevladine organizacije, kojima je cilj ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Tek danas raspravljamo o tome. Formalno je ovde taj predlog još iz starog saziva.
Odbor, većina u Skupštini nije, kao što smo čuli, usvojila ni predlog koji je tada poslao nadležni odbor AP Skupštine Vojvodine, a iako je krajem marta isticao mandat članu koga predlažu udruženja izdavača, elektronskih medija i udruženja novinara, zbog izbora pretpostavljam, procedura je pokrenuta tek krajem leta, avgusta meseca i danas razgovaramo o tom predlogu.
Postavlja se pitanje - da li je ta činjenica da nije bilo punog sastava REM, Saveta regulatornog tela za elektronske medije, doprinela da taj organ praktično ne obavlja svoju funkciju u ovoj godini? Mi smo u ovoj godini imali kampanju, odnosno parlamentarne izbore, održane 24. aprila i kampanju, i s obzirom na činjenicu da ova Skupština nije usvojila ni nadzorni odbor koji bi trebao da kontroliše sprovođenje izborne kampanje, REM je ponovo bio glavno telo koje je trebalo da kontroliše i prati izveštavanje elektronskih medija, čije izveštavanje u današnje vreme ima, sasvim sigurno, najveći uticaj na javno mnjenje.
Ako već mi ne možemo da se složimo oko toga kakvi su naši bili utisci o načinu rada elektronskih medija u to vreme, hajde da se poslužimo izveštajem ograničene misije za posmatranje izbora OEPS, koja je dala svoj preliminarni izveštaj konačni, negde čini mi se krajem avgusta meseca ove godine. Tu se nalazi nekoliko vrlo zanimljivih konstatacija i ja, ukoliko niste pročitali taj dokument želim da podelim to sada sa vama.
Znači, u tom izveštaju OEPS stoji da su aktivnosti Vlade i vladajuće stranke bile dominantna tema u izveštavanju o izbornoj kampanji u sklopu informativnog programa. Analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću je bilo ograničeno, delimično za sve prisutne autocenzure, koja je rezultat političkog uticaja na sektor medija. Zbog nedostatka mehanizma za detaljno praćenje rada medija tokom izborne kampanje, pitanja medijske pristrasnosti, primeri prljave kampanje i slučajevi narušavanja slobode medija ostali su nerešeni.
Onda detaljno posle u tom izveštaju stoji sledeća konstatacija. Svi privatni televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću „B92“, „Hepi“, „Prva“ i „Pink“ bili su blagonakloni prema Vladi i SNS u emisijama „vesti“ u čemu se isticao „Pink“ koji je otvoreno promovisao Vladu, dok je DS prikazivao u negativnom svetlu.
Preferencijalno izveštavanje bilo je još očiglednije u ostalim programima u kojima se izveštavalo o događajima, „B92“, „Pink“ i „Prva“ su Vladi ili SNS posvetili otprilike 90% izveštavanja u programima izvan redovnih vesti, 90%. „Hepi“ je posvetila 47% takvog izveštavanja SNS, a više od 38% SPS. Izveštavanje o tim programima se značajno povećalo u poslednjoj nedelji kampanje. Pozitivan primer je „N1“, privatni televizijski kanal čiji program se pokazuje prvenstveno u većim gradovima koji opširno i na dosta raznolik, izbalansiran način je izveštavao o učesnicima izbora u svojim informativnim emisijama.
Ovaj izveštaj govori o REM, kaže da se REM nije previše bavio aktivnostima medija tokom izborne kampanje, da je REM primio 22 prigovora na rad tokom izborne kampanje, od kojih je pola primljeno u poslednjoj nedelji kampanje. Jako se trudio da reši neke od prigovora, napori REM su uopšteno posmatrajući ostali ograničeni.
Kao znak napretka u skladu sa preporukama misije OEPS, REM je na svojoj internet stranici objavio zapisnike sa svojih sednica, kao i neke informacije o prigovorima koji se podneseni u odnosu na izbornu kampanju, iako to uvek nije bilo pravovremeno i detaljno.
Ja sam čitajući ove stavove misije OEPS o stanju u medijima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore otišao da vidim kako izgledaju ti zapisnici o radu REM, u vreme izborne kampanje, odnosno na koji način se recimo, REM odnosio prema prigovorima koji su bili podneti.
Sada, imate brojne sednice i jeste za pohvalu što su ti zapisnici dostupni javnosti, ali onda možete da vidite kako se odlučuje. Znači sve prigovore je Savet REM odbio. Za jednu odluku, nažalost nisam uspeo da nađem trag. Savet REM je imao sednicu 17. juna 2016. godine, dakle daleko pošto su se izbori završili i konačno su onda skupili hrabrost da odlučuju o prigovoru na osnovu izveštaja slubžne za nadzor i analizu sa programskim sadržajem po kome je televizija „Prva“ povredila član 5. stav 2. Pravilnika o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.
Taj stav govori o tome da je zabranjeno tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat.
Da bi ovo preveo na jezik koji ćemo svi da razumemo - 20. aprila, znači neposredno pred kraj praćenja elektronskih medija medijske kampanje na televiziji „Prva“ emitovana je emisija – Ko je Aleksandar Vučić, dokumentarna emisija, gde ko je imao sreće ili nesreće da gleda tu emisiju mogao je da se upozna o korenima, precima i svom prethodnom životu Aleksandra Vučića, tada nosioca jedne liste za parlamentarne izbore, što je direktno suprotno članu 5. stavu 2.
Međutim, Savet nije našao snage da donese odluku. Odluka koja je doneta 17. juna 2016. godine je da se o ovom prigovoru Savet izjasni na nekoj od narednih sednica. Nažalost, ja pretragom po zapisnicima sa narednih sednica nisam uspeo da nađem na dnevnom redu ovu odluku, te mogu da zaključim da Savet nije smeo, nije hteo da donese odluku na jedno očigledno kršenje pravila koja postoje kada se u Srbiji vode predizborne kampanje.
Naravno, šta onda očekivati za izbor novih članova i da li oni uopšte mogu bilo šta da promene?
Gledajući i pripremajući se za ovu sednicu našao sam, moram da priznam, dosta interesantnih stvari na sajtu REM i oni svake godine objavljuju dokument koji se zove - Izveštaj o ispunjenosti zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera.
Čitajući te izveštaje vi možete da vidite da se svake godine ponavljaju isti zaključci. To je da se nepoštuju obaveze koje predviđa Zakon o elektronskim medijima o obaveznoj, nezavisnoj produkciji, o programima na srpskom jeziku, o procentu evropskih tzv. programa. To se ponavlja iz godine u godinu.
Postavljam pitanje - čemu uopšte služi Savet REM ako on ne sprovodi zakon onako i ne koristi svoja ovlašćenja kako je to zakon propisao?
Dosta smo slušali danas, verovatno ćemo do kraja rasprave, pozivaćemo se na član 22. Zakona o elektronskim medijima koji definiše delokrug rada regulatora. On je prilično širok, taj delokrug, u 23 tačke je definisano šta sve Savet regulatora treba da radi, ali on očigledno ne radi svoj posao, jer se stanje u medijima iz godine u godinu pogoršava.
Tako smo imali jedan neuspeo pokušaj krajem prošle godine da se ograniči emitovanje rijaliti programa. Eto, Savet REM je tada doneo preporuku da se programski sadržaji, odnosno rijaliti programi ne mogu emitovati ranije nego 23 sata, znači mogu tek posle 23 sata do, ne znam, šest-sedam sati ujutru, kakva je praksa u nekim zemljama u okruženju.
Pošto je to bila preporuka, a ne opšte obavezujuće uputstvo, to je ostalo mrtvo slovo na papiru. I kakvi su danas podaci? Sam ovaj izveštaj govori da se povećava sadržaj i dominacija rijaliti programa i da je najekstremniji primer „Hepi“ televizija koja je emitovala u 2015. godini 58,42% rijalitija ukupno u emisionom vremenu, 58,42%.
Ovo je posebno zanimljivo, jer kada sam postavio poslaničko pitanje početkom ove godine - šta se desilo sa tim najavljenim opštim obavezujućim uputstvom, Savet REM se nije ni oglasio, odgovorio mi je ministar, tadašnji, kulture i informisanja, ako se neko još seća, to je bio gospodin Tasovac i onda je on u svom stilu meni citirao članove zakona i pravilnika kako se rijaliti programi mogu emitovati sa oznakom da nije prikladno za mlađe od 16 godina posle 22 časa, a da za mlađe od 18 godina pre 23 sata.
Kada pogledate ovo vreme procentualno vi vidite da je 12, 13 sati dnevno se emitovao rijaliti program na jedno nacionalnom, komercijalnom mediju i da sasvim sigurno nijedan minut tog programa nije bio prikladan za mlađe od 16 ili 18 godina i postavlja se pitanje kod ovog izbora – koja je uopšte svrha ovog regulatornog tela?
Ono što takođe nisam uspeo da nađem, a proverite na sajtu, ne možete da nađete nigde izveštaj o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje za ove izbore iz 2016. godine.
Ako se neko seti, a može to da nađe i na sajtu, za izbore 2014. godine imali ste nekoliko izveštaja u toku kampanje, a konačan izveštaj je savet usvojio i objavio u junu mesecu 2014. godine, znači, dva meseca posle završenih izbora.
Mi smo danas pola godine posle završenih izbora, a nemamo taj izveštaj, a mislim da vam je jasno zašto nemamo. Podsetiću vas na onu rečenicu iz izveštaja Misije OEBS za kontrolu izboru, a to je da je 90% vremena na komercijalnim medijima, informativnog programa bilo posvećeno Vladi ili najvećoj stranci u Srbiji.
Jasno je da u ovom slučaju imamo jedan državni organ koji bi trebalo da bude samostalan, koji bi trebalo da se stara o sprovođenju zakona, a on taj svoj posao ne radi.
Činjenica da imamo danas kandidate koje imamo, neki su u proceduri skoro godinu dana, neki su u proceduri nekoliko meseci, videćemo se kako će se na kraju Skupština ovaj put izjašnjavati o njima, s obzirom da u prethodnom pokušaju nije bilo većine ni za jednog predloženog kandidata, mi ne vidimo svrhu za učešće u glasanju kod izbora ovih kandidata i nemamo uverenje da će izbor bilo koga od danas predloženih kandidata nešto promeniti, s obzirom da Savet radi ovako kako radi već duže vremena i da eventualni izbor nekih novih članova teško da to može da promeni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Milan Lapčević ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o izboru članova REM, nezavisno regulatornog tela koje treba da reguliše medijsku scenu u Srbiji, je danas bila vrlo plodna i puno argumenata se čulo ovde o tome kako funkcioniše ovo nezavisno regulatorno telo, u stvari ono je nezavisno samo u nazivu i moglo bi da se stavi pod znake navoda. Teško da je nezavisno, jer sve što se čulo danas, a i činjenice to kažu da je mnogo više zavisno nego što je nezavisno i mnogo više radi u interesu vladajućih stranaka nego što radi kao nezavisna institucija koja treba da reguliše medijski prostor.
Kao što je neko davno pametno rekao da ukoliko hoćete da vladate jednom zemljom onda zagospodarite finansijama i kontrolišete medijsku scenu, kontrolišete informacije i onda vam je otvoren prostor da možete da manipulišete ljudima i da vladate dok vam je volja.
Prema Zakonu o elektronskim medijima regulisan je delokrug rada REM i između ostalog REM ima obavezu zakonsku da utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje i slično.
Obzirom da je to obaveza i zakonska ingerencija REM-a, logično bi bilo da ako se propisuju programski sadržaji i ako se kontrolišu, onda bi logično bilo da na našim TV kanalima imamo mnogo više obrazovnih i kulturnih sadržaja koji će promovisati, kako se kaže u tački 19) člana 22. Zakona kojim se reguliše rad REM-a, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina. Umesto toga, mi imamo rijaliti programe koji su preplavili medijsku scenu Srbije. Skoro nemate medija sa nacionalnom frekvencijom koji kao glavni svoj programski sadržaj ne ističe rijaliti programe. Medijska scena nam je danas prepuna nekih Atina Ferarija, Maca diskrecija, Zmajeva od Šipova itd.
Bilo je više pokušaja i više intervencija i moje stranke i drugih stranaka i nezavisnih intelektualaca i organizacija, da se sa rijalitizacijom medijskih scena u Srbiji prekine i da REM počne da se bavi svojim poslovima tako što će analizirati te programske sadržaje i početi da koristi svoje zakonske ingerencije, da upozorava, kažnjava i na kraju eventualno i oduzima licence za rad. Na tim rijaliti programima sve se može videti, osim nekog normalnog odnosa koji propagira kulturu življenja, porodične vrednosti. Tamo imate previše nasilja, previše banalizma, previše eksplicitnih scena, pornografije, koji sigurno ne zaslužuju da budu uvršteni u medijske sadržaje. Dakle, taj deo obaveza i zakonskih ingerencija koje je imao, REM apsolutno nije koristio niti se bavio tim problemom, što je dovelo dotle da mi imamo potpunu banalizaciju medijskih sadržaja na skoro svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
Drugu važnu ingerenciju koju REM ima dobio je izmenom seta medijskih zakona 2014. godine, a to je u članovima od 45. do 47. Zakona o javnom informisanju. REM je dobio ingerenciju da štiti medijski pluralizam, odnosno da se bori protiv monopola. Tim setom medijskih zakona vladajuća koalicija je pripremila da ovlada kompletnim medijskim prostorom u Srbiji, pa je suprotno medijskoj strategiji koju je usvojila Vlada 2010. godine, a tu medijsku strategiju je radila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja na osnovu medijske studije koju je takođe radila radna grupa u koju su bili uključeni i stručnjaci iz Evropske komisije. Ta medijska strategija je predvidela da pored jednog nacionalnog javnog servisa postoje i regionalni javni servisi, što direktno proističe iz Ustava Republike Srbije, člana 50, da lokalne samouprave imaju pravo na sopstveno javno informisanje, odnosno da brinu o javnom informisanju na svojoj teritoriji, te je u skladu sa time izgrađena i medijska strategija gde se predviđa da Srbija treba da ima najmanje šest regionalnih javnih servisa.
Suprotno toj medijskoj strategiji, koja je važeća i koja bi trebalo da obavezuje Vladu, 2014. godine je u ovom parlamentu usvojen set medijskih zakona kojim se ta medijska strategija poništava, a poništava se i odredba Ustava o slobodi informisanja, gde je naloženo Ministarstvu da sprovede nasilnu privatizaciju svih regionalnih i lokalnih medija, ne ostavljajući mogućnost da regionalni javni servisi uopšte postoje, a kamoli lokalni. Tako smo dobili situaciju da je privatizovano više desetina medija u Srbiji, neki i po banalnim cenama, da je kroz privatizaciju tih lokalnih i regionalnih medija došlo do značajnog uvećanja, odnosno monopolizacije na medijskom nebu, pa je samo jedan čovek učesnik u toj privatizaciji, inače fizičko lice, kupio čak osam medija, a da se nikada do sada nije bavio ni medijima, niti ima ikakve veze sa medijima.
Jednu od ingerencija koje je imao REM jeste bila da daje saglasnost za privatizaciju određenim učesnicima u privatizaciji, tako što će proceniti da li je zaštićen medijski pluralizam i da li neko može da uđe u privatizaciju određenog medija, da ne bude potpuni monopolista na tržištu. U svim slučajevima, nažalost, REM je davao tu saglasnost za privatizaciju određenih medija, iako se u više slučajeva pokazalo da je to potpuna monopolizacija tržišta i da je, recimo, jedan te isti čovek kupio oba televizijska kanala na teritoriji Pirotskog okruga, što znači da je stopostotno monopolizovao taj deo tržišta, što je naravno nemoguće po svim mogućim zakonima, pa i u ovom zakonu koji reguliše elektronske medije.
Da katastrofa bude još veća, privatizacija se pokazala takvom da su uglavnom te medije kupili ljudi koji se nikada nisu bavili medijima, da bi ih stavili pod kontrolu i da bi ih stavili u službu vladajućih stranaka, i to za vrlo bedne pare. Recimo, jedan od medija je kupljen za 18.600 evra, jedna televizija. Odmah, tri meseca nakon privatizacije te televizije, od opštine koja je bila vlasnik te televizije dobijeno je, ni manje ni više, 108.000 evra kroz projekat. Onaj ko je kupio televiziju je mogao šest puta da uveća svoja ulaganja za samo tri do šest meseci. To puno govori o tome šta je bila namera onih koji su radili na uništavanju slobodnog medijskog neba u Srbiji.
Još jedna važna stvar koja se tiče izbora novih članova REM-a. Dakle, jedan od predloženih kandidata je i do sada bio u Savetu REM-a, a očigledno je da se pokazalo da REM nije vršio svoju funkciju, da se nije bavio onim za šta je bio zadužen, da je potpuno monopolizovao i stavljao pod kontrolu medijsku scenu Srbije i da on, naravno, ne zaslužuje da bude ponovo podržan, jer će to značiti da će Savet REM-a raditi isto kao što je radio i do sada. To znači da će biti u funkciji vladajućih stranaka, gde se u izbornoj kampanji 2016. godine, iako je izričito zabranjeno da se bilo koji politički subjekat može dnevno više od 20 minuta reklamirati, odnosno imati zakupljene termine na bilo kom mediju, dešavalo konstantno mesec dana, zadnjih mesec dana izborne kampanje da se prenose mitinzi vladajuće stranke iz dana u dan, po sat i po do dva, na svi mogućim regionalnim i lokalnim televizijama.
REM nijednom svojom odlukom niti postupkom nije reagovao na ovako drastično kršenje medijskih sloboda i pravila reklamiranja, odnosno pravila političke izborne kampanje, već se potpuno oglušio na reagovanja iz redova opozicije da je to zabranjeno zakonom, da se to ne može raditi. Nijedan jedini postupak nije pokrenut ni protiv jednog medija. To jasno govori da je čitav ovaj postupak sa medijskim zakonima od 2014. godine, izmenom seta medijskih zakona, imao samo jedan cilj, a to je da se pod potpunu kontrolu stave svi mediji u Srbiji i da postoji samo jedna istina.
Zato danas imate iz dana u dan direktno prenošenje svih konferencija za štampu premijera, iz dana u dan na po jednom od nacionalnih medija imate intervjue i dnevno ispiranje mozga dolazi do tih razmera da prosto ne možete da uključite nijedan medij, a da vam neko ne izađe iz televizora ili nekad iz frižidera. To nas sve navodi i obavezuje da se protiv ovakvog načina rada REM-a borimo i da ne podržimo izbor ovih članova, već da se potpuno promeni sastav ovog regulatornog tela, da mu se daju ingerencije i da u njega uđu ljudi kompetentni i ljudi od integriteta koji će se baviti svojim poslom i koji neće dozvoljavati da u Srbiji vlada samo jedna istina i da se kroz ne kontrolisanje medija bukvalno ispira mozak građanima svaki dan. Hvala.

Nataša Mihailović Vacić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko ima novinarsko iskustvo duže od 20 godina i iskustvo skupštinskog izveštača, primećujem da danas diskutujemo o članovima REM-a u okviru posebne tačke dnevnog reda. To je u nekom proteklom periodu bio više slučaj nego pravilo. To je dobro. To vidim kao ozbiljnost sa kojom bi ovaj parlament, ovaj saziv parlamenta, u okviru svoje kontrolne funkcije morao ubuduće da pristupa, da se stara o primeni i sprovođenju Zakona o elektronskim medijima i da se stara o radu Regulatornog tela za elektronske medije.

Neću sada govoriti o važnosti donošenja seta medijskih zakona pre dve godine, kao uslovu za napredak evrointegracija i društva u celini. Kao narodni poslanici, svi smo dužni da posvetimo dužnu pažnju njihovoj primeni i sprovođenju. Posao narodnog poslanika uostalom, pored zakonodavne uloge, podrazumeva i izbornu, predstavničku i kontrolnu funkciju.

Kada je reč o medijima, regulatornom telu, radiodifuziji, morali bismo da sagledamo širu sliku i u svetlu onoga što smo čuli od prethodnih diskutanata. Realnost je da smo u decenijskom lutanju i zakašnjenju usklađivanja medijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom i istinskim potrebama javnosti u Srbiji. Podsetiću da je reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla sporo i uz niz problema koji su pratili donošenje zakona i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima. Da se ne lažemo, na delu je bila nespremnost da se medijska scena uskladi i uradi sa evropskim standardima, a u interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti bile su neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacija bio je, pored ostalog, i odraz nedostatka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi.

Zakon o radiodifuziji donet je 2002. godine. Tim zakonom uvedeno je nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije. Do 2009. godine taj zakon je menjan četiri puta. Republička radiodifuzna agencija faktički je počela sa radom tek od 2005. godine, nakon druge izmene zakona. Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru RRA. Koliko smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija govori i podatak da je tek u junu 2010. godine usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama, u skladu sa regulativom Evropske unije iz 2002. godine. Tek 2011. godine dobili smo medijsku strategiju, koja je važila do ove godine.

Rad na novoj zakonskoj regulativi često je bio netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Republičke radiodifuzne agencije. Kasnilo se i sa procesom digitalizacije, čije je izvršenje odloženo na tri godine, od 2012. na 2015. godinu. Da ne pominjem i sramni Zakon o informisanju iz 2009. godine, donet po meri i volji jednog ministra, zarad obračuna sa pojedinim medijima.

Pre dve godine, u mandatu prošle Vlade, završen je proces digitalizacije i konačno su doneti medijski zakoni usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije u okviru kojih je i Zakon o elektronskim medijima, koji bliže i preciznije određuje rad Saveta regulatornog tela za elektronske medije. To su činjenice, poštovane kolege, nepromenljiva kategorija.

Dakle, konačno smo ispunili obavezu. Ono što je još važnija činjenica od usklađivanja zakonodavstva sa standardima Evropske unije jeste naša opredeljenost da unapređujemo Srbiju pre svega. Sigurna sam da ćemo i u budućnosti menjati propise jer menja se i svet oko nas, ako ništa, ono bar u smislu tehnološkog razvoja i pojave novih audio-vizuelnih usluga i medija. U ovom trenutku mi smo kao država obavezni da postojeće zakone primenjujemo u najboljem interesu javnosti. U tom smislu, uređenje medijskog prostora u Srbiji je važno, kako za dalje jačanje pluralizma i demokratije u Srbiji, tako i za uspešnost samih evrointegracija. Ključnu ulogu u uređenju audio-vizuelne sfere u Srbiji ima svakako Regulatorno telo za elektronske medije.

Mi danas imamo listu od šest imena, kandidate tri ovlašćena predlagača, od kojih ćemo izabrati tri člana Saveta REM-a. Oni su dostavili iscrpne biografije i ja ih neću sada analizirati. Vidimo da oni formalno ispunjavaju uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a. Kao i do sada, prilikom izbora o tome ko će biti izabran odlučiće većina, demokratski. Ali, koga god Narodna skupština danas izabere za člana REM-a, treba da zna da će od danas rad i novih i starih članova REM-a pratiti narodni poslanici, ova Skupština.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM iza izuzetno velika ovlašćenja. Narodna skupština, poslanici, naročito kolege iz Odbora za kulturu i informisanje, čiji sam i ja član, imamo obavezu da pratimo s dužnom pažnjom rad regulatora i sprovođenje zakona. I jedni i drugi po svojim funkcijama preuzeli smo odgovornost za taj posao.

Odgovornost je, dakle, važna. Kako je rekao Abraham Linkoln, ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice izbegavajući je danas. U proteklom periodu bili smo svedoci često i grubog kršenja zakona u delu koji se tiče zaštite maloletnika i dostojanstva ličnosti od neprikladnog medijskog sadržaja, nepoštovanja zakonskih odredbi o televizijskom oglašavanju, odnosno dozvoljenom vremenskom trajanju reklama u jednom bloku, kršenja kodeksa ponašanja pružalaca medijskih usluga. Kao narodni poslanik i član Odbora za kulturu i informisanje, posebnu pažnju posvetiću praćenju sprovođenja primene i poštovanja zakona i u tom smislu i postupanja Saveta regulatora. To očekujem od svih narodnih poslanika.

Članovi Saveta regulatora elektronskih medija samostalni su i nezavisni u svom radu. REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti. U svom radu REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, prema sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima. Podrazumeva se da smeju individualno da zastupaju partikularne interese. Niko nema pravo, s druge strane, da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuju ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja.

Ovo su samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, članovi REM-a dakle, odgovaraju Narodnoj skupštini. Dakle, svima nama. Ono na šta, ovom prilikom želim da skrenem pažnju je potreba da mi, kao narodni poslanici i Narodna skupština, ubuduće intenzivnije i ozbiljnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, uostalom kao što bi trebalo da činimo i u pogledu rada izvršne vlasti i svih ostalih nezavisnih organa i drugih tela koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo naizgled lak zadatak da dopunimo jedno državno telo, koje glumi da nije državno, nego da je samostalno i nezavisno.
Hajde, na tu dopunu se dugo čekalo. To telo bi trebalo da bude najobjektivnije u Srbiji, najpoštenije, telo u koje ćemo se svi uzdati i maltene zaklinjati. Međutim, kada vidimo ko su do sadašnji članovi i kada vidimo ko su novi predloženi, onda je sramota za ovakve ljude i glasati. Neka udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, možete misliti kakva udruženja. Njihovi su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, nevladina organizacija. Njima je zakon dao za pravo da biraju jednog člana REM-a i umesto nekog Gorana Pekovića, kome je prestao mandat, nikada nisam ni čuo za njega. Gde se ponovo kandidovao? Na sledećoj stavci ovamo, samo ispred drugih udruženja.
Predlažu se danas Milan Antonijević i Snežana Stojanović Plavšić. Ne zna se ko je gori od njih. Milan Antonijević izraziti izdajnik, bio je direktor „Jukoma“. Jel to kod Biljane Kovačević Vučo? Tamo je bio direktor, ljudi. Proslavio se zastupanjem stavova Haškog tribunala, progonom srpskih patriota, bio je kadar DS. Da li ste ga vi izbacili, ili vam se sam oteo? I ekspert u Ministarstvu prosvete, od 2009. do 2010. godine, a 2015. je izabran za člana Saveta Vlade Republike Srbije, za praćenje primene akcionog plana za borbu protiv diskriminacije. Imamo ogromnu količinu podataka o njegovim izrazito antisrpskim nastupima.
Snežana Stojanović Plavšić, bila poslanik G17 plus u dva mandata. U dva mandata. Iz Leskovca je inače, čudi me Leskovac je fin i kraj poznat po poštenim i radnim ljudima, odkud tako nešto tamo da se izrodi. Bila je i na funkciji državnog sekretara u Ministarstvu kulture, u vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Od 2013. do 2015. godine, član programskog saveta RTS-a. Ona je član programskog saveta RTS-a u vreme kada se RTS sasvim oteo, bilo kakvoj državnoj ili društvenoj kontroli, da ne pričam našu muku sa RTS-om, da smo tamo apsolutno blokirani već godinama, da ne možemo ni u jednom programu da se pojavimo, nigde. Samo ako nas neko po nalogu napada.
Što se tiče ovih koje je predložio Odbor za kulturu i informisanje, na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, valjda na osnovu njihovog zajedničkog dogovora, meni nije jasno kako se postižu ti dogovori, ali ko god da je predložen bolji je nego Gordana Suša, koja je bila do sada.
Ali, čudi me što je ovaj Goran Peković izašao gore na vrata, a ovamo se vratio na prozor, bio je ispred udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštite dece, a sada je na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, a sledeći put može biti ispred neke verske zajednice.
Što da ne? I, ispred nadležnog Odbora za kulturu i informisanje AP Vojvodine, umesto Gorana Karadžića, Siniša Isaković, Đorđe Lazarević. Ovaj prvi Siniša Isaković kadar LSV, meni bi se ruka osušila kada bih za njega glasao. Siniša Isakov, da li je vaš, vi ga bolje znate, ja ga ne znam, bio pomoćnik sekretara za kulturu i informisanje u AP. A Đorđe Lazarević kadar DS, takođe bio član Upravnog odbora RTS, a iza njegove kandidature stoji lično Goran Karadžić kome je prestao mandat. A taj Goran Karadžić je priča za sebe. On je bio, koliko godina Nataša, bio sam na službenom putu pa se ne sećam tačno, u dva mandata je bio glavni šef ovog regulatornog tela. Apsolutni gazda. I tamo je pohvato sve konce, naučio zanat i sad krenuo u kriminal, u otvoreni kriminal. Evo, vam dokaza tog kriminala.
Zakoni koji su doneseni u oblasti javnog informisanja proteklih godina sprovodili su princip da država nema vlasništvo ni nad jednim medijem, ni elektronskim, ni novinskim. Smatram da je to pogrešno, da je država morala da sačuva punu kontrolu nad državnom televizijom, državnim radijom i Politikinom kućom. Ali, nije to sada ovde u pitanju, nego je u pitanju ovde da taj isti Goran Karadžić formira privredno društvo MTS Antena TV doo Beograd.
A kako ga formira? Na osnovu ugovora dva javna preduzeća koja ulažu svoj novac kao početni kapital. Jedno javno preduzeće je Telekom Srbija, akcionarsko društvo, a drugo javno preduzeće je Emisiona tehnika i veze Beograd. Valjda je ovo drugo izdvojeno iz RTS-a 2009. godine. Izdvojeno iz RTS, formirano kao samostalno javno preduzeće, a sada ga Goran Karadžić kao privatnik, nema pokazatelja da neka državna institucija stoji iza ovoga. Što bi stajala državna institucija kad bi ona mogla jednom najobičnijom promenom zakona za koji bi mi poslanici iz SRS zdušno glasali, mogla vratiti RTS u državne ruke. Pa, da onda imamo višestranački upravni odbor koji bi to kontrolisao i koji bi javno kritikovao sve nepravilnosti. Ovde se glumi da je ovo ispod državne kontrole izmaknuto, a pojavljuju se klanovi koji su bliski režimu na određen način i koji sada preuzimaju kontrolu u svoje ruke.
Šta je cilj ovog privrednog društva MTS Antena TV? Oni sad pokušavaju da postignu novu formu monopola u oblasti radio-difuzije, odnosno televizije.
Oni žele nezakonito da emituju 26 kanala. Na koji način? Oni su sprečili svim televizijama da uđu u tzv. multipleks. Multipleks znači da se digitalno emituje zemaljski kanal, bez zemaljske dozvole, a ovima ta zemaljska dozvola nije ni potrebna.
Dozvole se izdaju na osnovu javnog konkursa, a izdaje ih REM. Do sada konkursa nije ni bilo. Kako onda ovi mogu da emituju 26 kanala? To su kablovski kanali koji se nisu videli šire u etru ili tzv. zemaljski, što mu dođe na isto, ali sada u zemaljskom digitalnom servisu. Nadam se da sam dovoljno jasan, pošto sam i sam morao da savladam ovu terminologiju, spremajući se za nastup.
S druge strane, samonikli vlasnici lokalnih televizija muče se i onemogućavaju na svakom koraku. Pred njih se stavljaju nepremostive prepreke. Daju im se privremene dozvole za minimalno područje emitovanja itd. Ovo nisu jedini monopolisti na srpskoj sceni. Vidite šta čini onaj američki admiral Dejvid Petreus, bivši šef CIA. U okviru njegove KKN grupe su SBB, Total TV, Sinemanija, Grand TV, Sport klub, osam kanala, N1, TV Ultra, Marketinška agencija CAS medija, koja prodaje reklamni prostor na prekograničnim kanalima, što je našim zakonima zabranjeno, i onda na svom sajtu ovaj CAS medija ima i sledeći tekst, lista naših kanala, pa se nabrajaju Grand, Diskaveri, TLC, Animal planet, Sport klub, Sinemanija, Univerzal, AHN, TV 1000, Ultra, Mini Ultra, Minimaks, ID, Histori itd.
Znate li šta ovo znači? Da celi dosadašnji REM treba pohapsiti, jer ovo bez krupne korupcije nije moglo. Svi koji su o ovome odlučivali su i te kako korumpirani. Sada je taj Goran Karadžić video kako radi admiral Petreus, i odmah sebi admiralski je poleteo ovde prikopčao. Što ne bi i on na isti način, kada to donosi pravo bogatstvo?
Šta je alternativa ovome? Alternativa ovome je strogo kontrolisana radiodifuzna scena od strane države, pa ako se nešto zabrlja, da odmah stavimo Vladu i nadležno ministarstvo na tapet. Ovo bi moralo da bude u okviru nadležnosti Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, ali imamo nesposobnog ministra saobraćaja. Promenite ga. Lakše je promeniti jednog ministra, nego zidati ovoliku kulu od karata koja nas posle ojadi.
Šta se ovde dešavalo u mom odsustvu? Ovde je zakonodavna delatnost došla u potpuni ćorsokak, zakržljala. Ovde se formiraju razno-razna nezavisna tela i ovo nije jedino, razno-razne agencije, čiji je zadatak da odlome deo državne nadležnosti, a da formalno ne budu ni pod kontrolom države, ni pod bilo čijom kontrolom. Ovaj REM insistira da su oni samostalno i nezavisno telo. Jeste, najlakše je preuzeti državnu imovinu i reći – ovo je moje, ja sam samostalan i nezavistan.
Ovo je prirodni resurs, frekvencije su prirodni resurs. Profit od korišćenja prirodnih resursa mora da ide u državni budžet, a ne da ide REM-u, pa REM ima svoj samostalni budžet iz koga plaća plata i ostvaruje sve druge moguće troškove, od nas niko nema pojma kakve. Sve ide njima. Pa, jel im babo ostavio frekvencije u nasledstvo? Ko im je to dao?
Vi ste obećali, naprednjaci, kada ste dolazili na vlast, da ćete ispraviti sve ovo što su dosmanlije pokvarile, ali ide istim putem. Goran Karadžić je bio njihov, sada je vaš, idemo dalje. Nije tu uopšte važno ko je čiji, kao da njih neka ideologija rukovodi. Njih samo rukovodi želja za sticanjem novca.
Umesto da imamo telo upravne vlasti, da ministarstvo ima inspekciju iz ove oblasti i da ta inspekcija kontroliše, formira se nešto što podseća na Musolinijeve korporacije. Formira se jedno telo sastavljeno od predstavnika razno-
raznih drugih tela. Znate, Musolini kada se dočepao vlasti, više nije hteo ni izbore, nego je formirao fašističku skupštinu od predstavnika raznih sindikata, organizacija, ovoga, onoga. Tako su se i ovi dosetili, da formiraju korporaciju, i čak crkvi dali zadatak, odnosno verskim zajednicama. I verske zajednice jednog člana šalju u ovo regulatorno telo, predlažu.
Kako može zakonom da se daje zadatak verskim zajednicama? Status verskih zajednica je status autonomnih pravnih korporacija i one nisu direktno odgovorne ni ustavnim normama, jedino u slučaju ugrožavanja najviših ustavnih vrednosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, kad mogu doći pod udar Krivičnog zakona.
Da verske zajednice nisu autonomne korporacije, onda bi morale striktno da se drže Ustava i ne bi smele nikoga da diskriminišu. To onda znači da bi svaki pop mogao da obavlja posao hodže i obrnuto, jer nema diskriminacije po rasi, po naciji, po veroispovesti i najnoviji princip po polu, uključujući i ove koji ne znaju kog su pola, pa lelujaju malo tamo, malo ovamo.
Dakle, ovo je napravljeno krajnje nestručno. Ovo nisu radili ozbiljni pravnici. Ovo su vam radili pravnici sa prosekom 6,08, kao onaj pravnik koji je juče izabran za sudiju. Ne može, ovo su delikatne stvari.
Dajte da povratimo u državne ruke RTS, da povratimo Politiku, pa da formiramo višestranačke uprave odbore. Vas danas ima mnogo, kao dosmanlija što je bilo, tu ste negde.
Niko od njih mogao verovati kako će da budu sa političke scene gotovo potpuno zbrisani. I vama će se to desiti. Možda i nama, ako ne naučimo na vašim greškama, a naučili smo mnogo. Da pravimo opšte pravne akte koji će podjednako biti vredni i vlast i opozicija i da se u Upravnom odboru RTS, Upravnom odboru „Politike“, Upravnom odboru Radio-difuzije čuje glas i parlamentarnih grupa, da se odluke nekad donose konsenzusom, nekad većinom glasova, nije bitno, ali da svi učestvuju, jer kad svi učestvuju, svi mogu i da kažu, a kad svi kažu, mogu i da kritikuju mogu da ispravljaju ono što je loše.