Ovim predlogom, koji je bio predložen pre poslednjih izbora, menja se član 11. Zakona o Vladi i naslov iznad njega, i sada oni treba da glase – Zdravstvena sposobnost zarez, nespojivost i sukob interesa; član 11. pre izbora Vlade, svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima; član Vlade ne može biti ni na jednoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, itd.
Šta je promena? Promena je u tome da je neophodna zdravstvena provera zdravstvene sposobnosti budućih članova Vlade za funkcije, naporne funkcije koje ih očekuju.
Ponavljam, u političkoj praksi Srbije to je već bilo prisutno 2001. godine kada su kandidati za prvu demokratsku Vladu Zorana Đinđića bili podvrgnuti lekarskom pregledu na mestu koje je referentno za to, a to je VMA.
To nije nikakav specijalni pregled. To je pregled koji je isti takav kroz koji prolaze svi ljudi koji žele da se zaposle u rad u državnim organima sa malo povišenom odgovornošću, to znači od portira pa nadalje.
Prema tome, mislim da tu ne treba sačekati ovaj zakon na način kako je on dočekan sa tim da je to pokušaj vređanja ili ne znam šta da je. Naprotiv, to je minimalna stvar, jer da su se takve stvari desile, ne bi nam se desila, recimo, ova situacija koja je posledica jednog nenormalnog ponašanja vlasti. Kaže - Privredni sud u Kraljevu, rešenjem to i to, upisao izmenu – briše se osnovna škola „Rastko Nemanjić Sava“, Dojeviće, i na tom mestu se upisuje osnovna škola „Kalifa Binzaid Al Nahtjan“, pa onda to isto na engleskom, sa sedištem u Dojeviću. Da li je to dokaz tolerancije? Ja sam siguran da se i naši prijatelji Bošnjaci ne mogu složiti s tim da je brisanje Svetog Save iz naziva jedne škole i da se to menja imenom ne znam kog vladara ne znam koje države, ne znam ni da li je živ, da li je mrtav. Po starom zakonu niste mogli da dajete imena živih ljudi školama, ulicama i tako nečemu. Naravno da je trebalo da se pokaže tolerancija na neki drugi način, da se napravi nova škola u susednom selu, u selu pored toga, da ta škola dobije ime nekog zaslužnog Bošnjaka iz tog kraja, a ne da se Sveti Sava briše, tako piše – briše se Sveti Sava.
Zato treba da se ide na pregled, jer onaj ko pokušava da briše Svetog Savu ili nekog drugog velikog čoveka sa ovih prostora, bez obzira na naciju, taj nije normalan i taj ne može da bude u vlasti.

Zahvaljujem.      
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Trinaestog marta 2015. godine sedam ljudi je izgubilo život u spasilačkoj misiji helikopter, koji se završio tragedijom i rušenjem letilice u blizini aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.
Zašto anketni odbor? Zato da se utvrdi odgovornost i sve okolnosti koje su dovele i do odlučivanja o spasilačkoj misiji, a onda i do tragičnog kraja i nestanka sedam ljudi.
Dve komisije Vojske Srbije i, kako sada ovih dana saznajemo, nikad zaista početa tužilačka istraga o ovom slučaju, sadržaj ovog izveštaja, dovoljan su razlog da kad ih pročitamo vidimo da nam je neophodan anketni odbor sastavljen od po jednog narodnog poslanika iz svake poslaničke grupe, koji bi utvrdio ko je obavestio bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića da je potrebno pokrenuti spasilačku misiju.
Ko ga je obavestio? Tog podatka nigde nema. Pokušano je da se sakrije i ko je od zamenika tužilaca, i kako, i dokle, vodio istragu. Nažalost, sada svedočimo da kada jednom počnete da se rugate vladavini prava, onda tome nema kraja, a šteta je zajednička uvek.
Dakle, ko ga je obavestio? Od koga je dobio informaciju? Po izveštajima znamo da nije poštovana pisana subordinacija, da je ministar Gašić naredbe o pokretanju spasilačke misije dao usmeno.
Oktobra 2015. godine dva generala Vojske Srbije, generali Bandić i Živak, kažnjeni su disciplinskim merama. Verovatno bi bili kažnjeni i marta 2015. godine da su odbili usmene naredbe ministra, jer svi znaju da je takva vrsta naredbe morala biti pismena. Zašto dva čestita vojnika ne mogu da imaju pravo na vladavinu prava? Zašto smo morali da ćutimo na stranice ispunjene beščašćem, klevetanjem i sramoćenjem Omera Mehića, objašnjavanjem da je uzrok helikopterske nesreće u tome što je bio pijan?
Ja ne znam koliki moralni deficit morate da imate pa da pristanete na takvu kampanju i na takve poruke - koristi ovo, tako smo se dogovorili. Ne mogu ni da zamislim da li takvi ljudi mirno spavaju. Verovatno mirno spavaju. Verovatno im ništa ne fali, ali mislim da niko od nas nema prava da mirno spava, a da se ne donese zajednička odluka o tome da se utvrde sve okolnosti.
Ko je obavestio ministra Gašića? Odakle mu informacija da je bebi bilo gde potrebna pomoć? Ko je menjao plan leta? Da li je bilo komunikacije privatnim telekomunikacionim uređajima u helikopteru? Dok to ne utvrdimo neće biti dobro ni za koga. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: Za – 18, protiv – niko, uzdržanih, nema, nije glasalo 137 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, nažalost ne i javnosti, pošto je danas javnost isključena iz našeg rada, želim da skrenem vašu pažnju na nekoliko zakonskih predloga. Pretpostavljam da će sada predsedavajući dati pravo meni da, u skladu sa Poslovnikom, obrazložim nekoliko zakona koje predlažem da raspravljamo danas.
Mislim da je posebno važno da razmotrite ove predloge zakona, s obzirom da na dnevnom redu ove sednice ponovo, kao i pre nedelju dana, nalazi se samo jedan jedini zakonski predlog, i to zakonski predlog izmena i dopuna, koji je predložila Vlada, a koji ima samo četiri člana. Mislim da gotovo šest meseci posle izbora, koji su raspisani da bi sa novom energijom i još brže krenuli u reforme, ovakav način rada ne opravdava ni raspisivanje izbora, ogromnu energiju i novac koji je tada potrošen, ni sve ono što ovu zemlju čeka kako bi se transformisala i postala moderna evropska država.
Jedan od zakona su izmene i dopune Zakona o kulturi, koji je donet negde pri kraju prethodnog saziva, i mi predlažemo u izmenama i dopunama ovog Zakona nekoliko intervencija. Prva je da se u kulturnu delatnost uvrsti umetnička fotografija. Tada je bilo protesta udruženja i ukazivanja da je umetnička fotografija u najvećem broju zemalja, u gotovo svim modernim zemljama, prepoznata kao umetničko delo i da to što država Srbija ne radi je loše, da će dodatno umanjiti prava umetničkih fotografa, njihovu i onako tešku egzistenciju zbog kršenja autorskih prava i da smatramo da je potreba da se ispravi ova greška izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Druga stvar, oko koje je bilo mnogo polemike tada, je priča o penzijama za ugledne kulturne radnike, umetnike i tada je prvobitna ideja zakonodavca bila da se to potpuno ukine. Onda ipak pod pritiskom javnosti ostala je ova mogućnost u zakonu, ali kaže se u izuzetnim slučajevima, bez da je definisano u samom zakonu koji su to izuzetni slučajevi. Ostavljeno je ministru na arbitražu i mi predlažemo da se uvede obaveza da država onim najistaknutijim umetnicima, koji dobiju međunarodne i najviše međunarodne domaće nagrade, obezbedi nacionalnu penziju. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 140, od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodno poslanik Marko Đurišić, želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, ovaj zakon je donet na kraju prošlog saziva kada je parlament radio i ostvarivao svoju osnovnu zakonodavnu ulogu. Međutim, samo usvajanje ovog zakona još uvek nije proizvelo efekte, po našem mišljenju, loše, zato što je njegovo stupanje na snagu, odnosno primena odložena za 1. januar sledeće godine. Zato smatramo da je potrebno izvršiti neke intervencije kako bi ovaj zakon bio manje loš i kako bi uspeo da odgovori onoj nameri predlagača, a to je da se uvede red u ceo sistem plata.
Ono što smatramo da je loše jeste što usvojenim zakonom iz ovog sistema nisu uvršćene plate zaposlenih u javnim preduzećima, javnom medijskom servisu i Narodne banke Srbije. Znamo i sami da se tu pojavljuju najveće disproporcije i najveće plate u javnom sektoru se upravo nalaze u ovom delu, u javnim preduzećima gde gotovo da nema nikakve kontrole. Vidimo da se dele trinaeste, četrnaeste, ne znam ni ja koje plate u monopolskim preduzećima koje jednostavno ne mogu da ostvaruju profit, s obzirom na svoju monopolsku poziciju na tržištu.
Smatramo da je potrebno izvršiti ovu izmenu kako bi mogao da se uvede stvarni red i da se stvarno zna, da dođemo do toga da se za isti posao, da radite u bilo kom delu javnog sektora, da li je to državna uprava ili javno preduzeće ili NBS, javni servis, prima ista plata.
Sledeća stvar, ovaj zakon je po našem mišljenju vrlo negativan za zaposlene. Na brojne načina umanjuje njihova prava i mi smatramo da to mora da se promeni, da se primene pravednija rešenja kod neraspoređenih radnika, s obzirom da oni sada bez ikakvog obrazloženja mogu da dobiju status neraspoređenih, dobijaju platu nekoliko meseci, a posle toga automatski im prestaje zaposlenje. Takođe, smatramo da treba da se ukine član koji govori o budžetskom ograničenju koje se postavlja kao nešto što je potrebno ispuniti, vrhunski cilj je budžetsko ograničenje, poštovanje budžeta, a ne ostvarenje one uloge koju državni organ ili javno preduzeće treba da ostvari. Smatramo da je to pogrešan princip. Mislimo da svi ovi organi postoje da bi obavljali neki posao, a ne da bi poštovali budžet. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Inače, današnji dan je Međunarodni dan devojčica i ovaj zakon bi na određeni način pomogao za ostvarenje onih ciljeva koje inače na današnji dan se promovišu, a to je pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i ostale ljudske potrebe.
Nažalost, ono što nas je ponukalo da podnesemo ovaj Predlog zakona je činjenica da on nije menjan od 2009. godine i pored velike priče o tome kako Srbija ima veliki problem sa natalitetom i kako je potrebno nešto uraditi kako bi se trend koji postoji već dugi niz godina, o tome da više građana Srbije godišnje premine, nego što se rodi, da se promeni.
Realnost je danas tužna, poražavajuća. Podaci govore da samo 25% dece ostvaruje neko pravo iz ovog zakona, dok je 2000. godine taj procenat bio 50%. Mi smo predložili nekoliko rešenja, ja ću probati neka od njih da vam obrazložim, ali ovo je dosta obimna promena zakona i sasvim sigurno zahteva jednu ozbiljnu diskusiju i žao nam je što u prethodnih pet godina, skoro pet godina, koliko je formirana nova većina u Republici Srbiji nije bilo sluha za ove teme i ni jedan jedini put se izmena i dopuna ovog zakona nije našla pred narodnim poslanicima.
Naša ideja je da se lakše ostvari cenzus koji je potreban za ostvarenje dečijeg dodatka, kao osnovne mere podršci porodicama sa decom. Smatramo da bi kroz ovu promenu i nekoliko drugih broj dece koja bi ostvarivalo ovo pravo bi se brzo, vrlo brzo, mogao da poveća do 50%, a s obzirom sjajno stanje u budžetu kako svakodnevno slušamo i od premijera i od Vlade, to ne bi bio problem, jer ako u budžetu, kao što čujemo je milijardu evra više, mislim da na ovaj način potrošnja nekoliko desetina miliona evra ne bi trebalo da bude problem.
Ovaj Predlog zakona bavi se i problemom samohranih roditelja. Poražavajuća činjenica je danas da jedna trećina samohranih roditelja živi u domaćinstvima gde je mesečno primanje po članu domaćinstva ispod 10.000 dinara i činjenica poražavajuća, da je najveći broj siromašnih i onih koji se nalaze ugroženi u siromaštvu upravo dolaze iz porodice koje žive samo sa jednim roditeljem. Ovaj zakon trebao bi da omogući veću podršku hraniteljskim porodicama kao i mnoge druge stvari.
Pozivam vas, da evo, danas na međunarodni dan devojčica stavite ovaj zakon na dnevni red i da razgovaramo o poboljšanju položaja ne samo devojčica, nego sve dece u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujemo glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 142 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Izvolite.