Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja danas biram da govorim o tački dnevnog reda, znači, govoriću o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa liste kandidata koju su podneli ovlašćeni predlagači. Podsećam vas, ovlašćeni predlagači su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, Udruženje izdavača elektronskih medija i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine. Čisto zbog istine i zbog informacije za javnost.
Imali smo prilike da u prethodna dva dana, koliko raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda, čujemo različite informacije o stepenu slobode medija u Srbiji. Ja sam se danas upoznala sa zvaničnim podacima koje daju „Reporteri bez granica“. Srbija je u prethodnoj godini napredovala, to je izveštaj koji su „Reporteri bez granica“ dostavili u martu 2016. godine za period 2015. godine, za osam mesta na rang listi kada je reč o indeksu slobode medija. Dakle, Srbija se nalazi ispred brojnih zemalja članica EU, ispred Bugarske, Hrvatske, Grčke, ali, takođe smo i lideri kada je reč o zemljama Balkana, jer se nalazimo ispred Albanije, BiH, Makedonije, koja je najniže rangirana zemlja sa Balkana i nalazi se na čak 118. mestu. Finska je zemlja koja je već šest godina za redom ubedljivo prva na ovoj rang listi, a za njom sledi Holandija i Norveška.
Zanimljivo je da u ovom izveštaju stoji da u evropskim zemljama i dalje vlada najveća sloboda medija, dok je Afrika prvi put ispred Amerike, u kojoj je, kako se navodi u ovom izveštaju, nasilje nad novinarima u porastu.
Da se vratimo sada zaista na ono o čemu danas razgovaramo, a to je izbor članova REM-a. Visok prioritet Odbora za kulturu i informisanje je bio što je u praksi dokazao na drugoj, četvrtoj i petoj sednici Odbora za kulturu u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, sproveden je postupak za izbor kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koga predlažu ovlašćeni predlagači. Sve je apsolutno urađeno po propisu i po Zakonu o elektronskim medijima. Znači, od početka do kraja ceo proces je bio transparentan. Podsećam vas, članovi Odbora za kulturu su na 5. sednici, koja je održana 22. septembra 2016. godine, obavili razgovor sa predloženim kandidatima za članove Saveta REM, ceo postupak javnog pozivanja, kandidovanja, prijave, tekao je u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. Predsednica Narodne skupštine gospođa Maja Gojković, koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje, ali i svi članovi i zamenici članova ovog odbora mogu da posvedoče da je ceo postupak kandidovanja i predlaganja bio u skladu sa zakonom.
Moja koleginica Snežana Paunović vas je juče kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje informisala o konkretnoj proceduri i preduzetim koracima vezanim kako za javni poziv, tako i zakonski rok koji je bio predviđen zakonom koji podrazumeva 15 dana koje je ovalašćeni predlagač imao od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Takođe, želela bih da istaknem sledeću stvar. Odbor je konstatovao da je uz predloge kandidata dostavljena sva neophodna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima. Lista kandidata objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine, čime je ceo postupak na još jedan način obavljen na transparentan i valjan.
Originalna dokumentacija predloženih kandidata, želela bih da informišem javnost, nalazi se u službi Odbora za kulturu i informisanje i dostupna je na uvid svim narodnim poslanicima. Znači, svih 250 narodnih poslanika su imali prilike da iskoriste pravo i bili su im dostupni podaci koji su vezani kako za biografije, tako i sva ostala dokumentacija koja je bila potrebna i koja je bila definisana javnim pozivom.
Danas ja neću analizirati pojedinačne biografije predloženih kandidata za članove Saveta REM ali ću istaći zašto je važno da ovo telo radi u svom punom kapacitetu. Želim da vas podsetim da je set medijskih zakona donet avgusta meseca 2014. godine, da je više nego pozitivno ocenjen od svih relevantnih institucija, najpre od Evropske komisije, zatim i od ostalih domaćih i stranih institucija u Srbiji i inostranstvu, a na nama narodnim poslanicima je da kao i ostale zakone, i ove zakone, da se staramo o njihovoj primeni i poštovanju u praksi.
Na osnovu člana Zakona o elektronskim medijima, REM je osnovano Zakonom o elektronskim medijima. Regulator je samostalna nezavisna regulatorna organizacija, sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim doprinos u očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja. Zatim, u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa odredbama ovog zakona na način primeren demokratskom društvu.
Znači, ovo su odredbe koje su ušle u sastavni deo Zakona o elektronskim medijima, koji smo usvojili 2014. godine. To je procedura koju želimo da ispoštujemo kada je reč o popunjavanju, odnosno izboru Saveta regulatora.
Savet regulatora, želim da podsetim širu javnost, ima devet članova. Oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti REM. Znači, tu su zastupljeni medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija. Član Saveta bira se na period od pet godina, sa mogućnošću da još jednom bude ponovo reizabran na tu funkciju. Članove Saveta bira Narodna skupština. Stoga pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da iskoriste svoje pravo u danu za glasanje i da se shodno svom nahođenju odluče za predložene kandidate.
Sada bih se osvrnula na jednu pojavu koja je jako, da tako kažem, uzela maha na političkoj sceni Srbije. Reč je o maniru pojedinih narodnih poslanika da na svaki način pokušaju da diskredituju politiku Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića. Poslednji primer možete videti iz novinskih objava ovih dana je situacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kada je srpskoj delegaciji blokiran rad usled pritužbi DS, odnosno jedne poslanice koja više nije deo ove delegacije. Znači, manir narodnih poslanika je da se na svaki način diskredituje rad Vlade, rezultati Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Građani Srbije su se na poslednjim izborima, to želim da vas podsetim i to želim posebno da istaknem, su se odlučili koga podržavaju. Sastav parlamentarnih delegacija i ostalih radnih tela odražava volju naroda, jer su narodni poslanici na osnovu proporcija osvojenih mandata zastupljeni u ovim radnim telima.
Takođe, želela bih da ukažem na još jedan fenomen na javnoj sceni Srbiji. Ako ste npr. stranac koji je na proputovanju kroz Srbiju i koji posmatra elektronske medije bar na jedan dan, da ste taj stranac, on bi stekao mišljenje da je premijer ili predsednik države Srbije neko drugi, a ne gospodin Nikolić i gospodin Vučić.
Paradoksalno je, takođe, da politička koalicija koja je ubedljivo pobedila na izborima 24. aprila 2016. godine bude najmanje zastupljena u pojedinim medijima. Građani su dali apsolutno poverenje listi Aleksandra Vučića, njegovoj politici, ostvarenim rezultatima u prethodnom periodu, a kada pogledate pojedine medije ili kada uradite prostu kvalitativnu i kvantitativnu analizu medijskog sadržaja pojedinih medija, pomislili biste da je neko drugi u Srbiji preuzeo odgovornost za vršenje vlasti.
Najveće uvrede, najveće neistine možete naći o poslanicima vladajuće koalicije. Možete takođe naći uvrede i neistine i o članovima Vlade, ali ubedljivo visoko rangirano na listi uvreda su uvrede koje idu na račun premijera, neistine o njegovoj porodici, članovima njegovog tima.
Ključna reč kojom želim da završim svoje današnje izlaganje je odgovornost. S tim u vezi, važno je da nastavimo proces započetih reformi u oblasti informisanja, da nastavimo sprovođenje medijske strategije u celini, da završimo proces povlačenja države iz medija, da iznađemo održivo rešenje za funkcionisanje javnih propisa.
Još jednom, ključna reč koja nam svima često nedostaje je odgovornost. Moramo uvesti odgovornost kako za javno izgovorenu reč, zatim odgovornost za profesionalno obavljanje poverenog posla, bez obzira na kojoj se funkciji nalazili, ali moramo uvesti i odgovornost i za trošenje našeg novca, novca građana Srbije. Da li se mi danas nalazili u Narodnoj skupštini ili Vladi ili u javnom servisu ili na čelu neke druge institucije, moramo imati odgovornost za finansijska sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.