Dobar dan, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da su u sali prisutna 102 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Danas nas je obavestio da je sprečen da sednici prisustvuje dr Žarko Obradović.
Nastavljamo sa listom govornika od juče.
Prva na listi je Aleksandra Čabraja.
Neka se pripremi Dragana Barišić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, tema izbora članova Saveta REM-a bila je tema više zasedanja Odbora za kulturu i informisanje kojima sam kao član ovog odbora ispred poslaničke grupe Dosta je bilo, zajedno sa svojom koleginicom Anom Stevanović koja je juče govorila o temi, prisustvovala.
Na ovim odborima mi smo imali prilike da se upoznamo sa čitavim postupkom izbora, sa procedurom, sa biografijama članova. Imali smo prilike i neposredno da razgovaramo sa kandidatima za Savet REM-a. Ono što smatram da je veoma važno reći jeste da je tokom čitavog ovog postupka, u čitavoj ovoj priči za sve ovo vreme, pa i u našoj jučerašnjoj diskusiji koja je juče trajala čitav dan, bilo više nego očigledno da se izbor članova REM-a sveo isključivo na političku priču o političkim interesima, o političkim uticajima, pritiscima, itd. Smatram da ono što je najgore jeste to da je u celoj toj priči ostalo potpuno zanemareno ono što bi moralo da bude sama suština i svrha i cilj postojanja REM-a, a to je unapređivanje kvaliteta programa.
Svi znamo da je program loš. Mislim da oko toga gotovo svi možemo da se složimo, jer ja čak ni u ovoj diskusiji nisam čula gotovo uopšte reči hvale na račun rada REM-a, niti na kvalitet programa. U svakom slučaju, što se tiče kvaliteta programa, još manje. U tom smislu smatram da je vrlo neobično što se od članova REM-a nije uopšte tražilo da predstave neku svoju viziju, neko svoje viđenje čime bi trebalo da se bave i kako bi time trebalo da se bave, jer kada konkurišete za bilo kakav posao, a ovo je, ja mislim da možemo da se složimo oko toga, veoma ozbiljan posao, obično se od kandidata traži da iznesu neko svoje viđenje i da iznesu svoj plan rada i programa i kako bi trebalo da izgleda kako će oni obavljati posao koji obavljaju.
Zbog toga sam iskoristila priliku na ovim razgovorima da uputim pitanje kandidatima upravo o tome šta oni misle o tome kako izgleda naš program i o tome kako oni misle da bi trebalo da izgleda? Moram da kažem da su mi se neki kandidati čak na tom pitanju i zahvalili.
Naime, mislim da je i samim kandidatima koji su ovom prilikom, neki od njih sa manje ili više entuzijazma govorili o tome šta i kako bi mogli da rade veoma jasno, da iako REM treba da bude nezavisno i samostalno telo, njihov rad veoma ograničen na više načina. Napomenuću, pritom, recimo, da su kandidati Vozarević i Peković, obojica rekli da smatraju da nema cenzure u medijima. Kandidat Vozarević je čak rekao da smatra da je program dobar ili u smislu da kakav je takav je, što sam ja shvatila kao poruku da misli da on i ne može biti mnogo bolji. Govorim naravno o kandidatima koji će verovatno biti izabrani danas i zbog toga smatram da je ovo važno.
Međutim, kandidat Peković je prilikom ovog razgovora ukazao, kada smo govorili o kaznama koje je REM dodeljivao ili pokušavao da sprovede, na još jedan problem, a to je da kazne koje je trebalo da budu sprovedene zapravo nisu sprovedene. Smatram da ovo nas još jednom podseća na veliki problem pravosuđa i na to da je sigurno da ništa u ovoj zemlji ne može funkcionisati kako treba dok pravosuđe ne bude funkcionisalo kako treba.
S obzirom na sve napred navedeno, naša poslanička grupa DJB smatra da izbor kandidata treba da izgleda potpuno drugačije. Čitav postupak izbora svakako ne treba da bude rukovođen političkim pitanjima već isključivo stručnim pitanjima i zbog toga smo protiv ovakvog izbora i ovakvog rada REM-a u svakom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dragana Barišić.
Neka se pripremi Aleksandra Belačić.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kod izbora članova u Savetu regulatornog tela za elektronske medije vrlo je značajno to da izabrani članovi ovog Saveta pored toga što ispunjavaju uslove za rad u Savetu regulatornog tela za elektronske medije, svojim kvalifikacijama i ostvarenjima rade na unapređenju i profesionalizaciji medijskog prostora Srbije.
Ne sumnjam da ćemo u danu za glasanje podržati baš takve kandidate. Kandidate koji će odgovorno i savesno obavljati svoju dužnost i koji će raditi pre svega na unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga i doprineti očuvanju, zaštiti i slobodi mišljenja u Srbiji.
Ovom prilikom pomenula bih i to da se gotovo svakodnevno govori o cenzuri u medijima. Ali, samo letimičan pogled na elektronske, pre svega na štampane medije i na društvene mreže svedoči o tome da raznovrsnost postoji uprkos kontinuiranim napadima na aktuelnu vlast da vrši neku strašnu cenzuru i diktaturu.
Ono što posebno upada u oči je to da deo medija koji su otvoreno pokazivali podršku sada nekim opozicionim strankama od 2012. godine vode organizovanu i brutalnu kampanju protiv aktuelne vlasti, a pre svega protiv SNS. Glavna meta je gospodin Aleksandar Vučić, kao i njegovi bliski saradnici. Njihov osnovni zadatak je da gospodina Vučića domaćoj i stranoj javnosti predstave kao brutalnog cenzora koji ukida emisije, obara portale, smenjuje urednike, zabranjuje tekstove.
Izvor tih napada jeste jedna negativna opsesija, pre svega gospodinom Vučićem i SNS. Vidljiva je tendencija da se rezultati vlast prećute, a eventualne negativne ili greške preuveličaju. Tako već mesecima unazad imamo priliku da svakodnevno budemo svedoci medijskog linča pojedinih članova Vlade, kao i bliskih saradnika premijera RS. Ne prašta im se to što su deo pobedničkog tima na čelu sa najboljim. Zaboravlja se sve dobro, a akcenat se vrlo često baca na neke nebitne stvari, a ponekad i na nesvesno izgovorene reči.
Ovom prilikom osvrnula bih se i na nedavno otvorenu izložbu „Necenzurisane laži“ koja je u Gradu Kruševcu iz kojeg ja dolazim, otvorena do 22. oktobra. Izložba je najbolji pokazatelj toga i odgovor na pitanje da li u Srbiji postoji ili ipak vlada sloboda medija, koja se vrlo često i zloupotrebljava.
Posebno bih istakla da izložba nije imala za cilj da prozivanje medija eventualno ili uvredljivo ili pokaže to da mediji uvredljivo pišu kako o premijeru, gospodinu Vučiću, tako i o drugim akterima, već isključivo na osnovu činjenica i primerima javnosti je pokazala kako izgleda novinarstvo u Srbiji od 2014. godine do danas.
Na kraju iskreno se nadam da će novoizabrani članovi u Savetu REM za elektronske medije, uticati na objektivno izveštavanje, da će ubuduće mesta govoru mržnje biti zabranjena, a da će se akcenat bacati na sve ono što je dobro urađeno, pa tako i kada se govori o gradu iz kog dolazim, o Kruševcu više mesta će biti o onome šta je urađeno u prethodne četiri godine, a manje mesta će biti za vređanja lokalnih i državnih funkcionera, za bavljenja njihovim porodicama, a vrlo često i maloletnom decom. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Belačić.
Neka se pripremi Dragana Kostić.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu izbor članova Saveta regulatornog tela za kontrolu elektronskih medija.
Dobili smo i pažljivo smo poručili biografije svih šest predloženih kandidata, od kojih bi troje trebalo da bude izabrano za članove Saveta. Proučili smo ne samo njihove biografije, koje su nam dostavljene od strane Narodne skupštine, već i sve ono što smo mogli da pronađemo o njima iz drugih izvora.
Potpuno je jasno da su svi predloženi kandidati zapravo partijski kadrovi, koji su ponikli iz redova stranaka bivšeg režima - Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata, G17 plus i koji su se sada priklonili Srpskoj naprednoj stranci zarad neke svoje lične koristi.
Obzirom da su u pitanju partijski kadrovi koji se prebacuju iz stranke u stranku u zavisnosti od promene režima, nama je jasno da su to lica koja nisu u stanju da nezavisno i objektivno obavljaju svoj posao.
Imali ste priliku da čujete detaljno izlaganje narodnog poslanika Vojislava Šešelja o svakom od predloženih kandidata i na osnovu toga mogli ste da zaključite da narodni poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati ni za jednog od predloženih kandidata.
Naravno, mi ne osporavamo poslanicima vladajuće većine pravo da obzirom da imaju skupštinsku većinu, podrže kandidate za koje smatraju da su najbolji za ovu funkciju.
Međutim, ishod glasanja je već unapred poznat i mi svi ovde prisutni znamo koji će kandidati biti izglasani, a koje će mesto ostati upražnjeno.
Dakle, član koji je predložen ispred Odbora za kulturu i informisanje, a na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Srbiji, biće izglasan Goran Peković.
Kao predlog nadležnog Odbora za kulturu i informisanje AP Vojvodine biće izglasan Đorđe Vozarević.
Član koji se bira na predlog Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece neće biti izabran, zato što neće imati dovoljno glasova ni za Milana Antonijevića, ni za Snežanu Stojanović Plavšić.
Dakle, to su informacije kojima mi raspolažemo. Videćemo nakon što se obavi glasanje da li su nam informacije tačne.
U svakom slučaju, obzirom da ne možemo da utičemo na ishod glasanja, mi se nećemo baviti više pojedinačnim biografijama kandidata.
Ono o čemu želim da govorim i na šta se odnosi moja današnja primedba jeste samo funkcionisanje regulatornog tela, odnosno pitanje opravdanosti postojanja ovakvog tela.
Dakle, Zakonom o elektronskim medijima Regulatorno telo za elektronske medije je definisano kao samostalna, nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica koja vrši javna ovlašćenja u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, zatim u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija i u cilju doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja.
Postavlja se pitanje da li regulatorno telo obavlja sve gore navedene dužnosti? Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da to nije slučaj i sada ću vam objasniti zbog čega.
Dakle, regulatorno telo, odnosno REM prethodnih godina najčešće se oglašavao zbog incidenata koji su se događali u rijaliti emisijama koje se emituju na komercijalnim televizijama. Znači, bilo da je u pitanju neka tuča, vređanje na nacionalnoj osnovi ili nešto tome slično.
Najavljeno je bilo donošenje obavezujućeg uputstva kojim bi se obavezali emiteri da rijaliti programe prikazuju samo u večernjim satima, dakle, nakon 23,00 časa. Očekivalo se da će takvo uputstvo biti brzo doneto. Međutim, ispostavilo se da uputstva neće biti. U borbi između rijalitlija i zaštite javnog morala pobedile su rijaliti emisije i interesi komercijalnih televizijskih stanica.
Regulatorno telo, osnovano 2003. godine, do danas nije uspelo da donese pravilnik kojim bi se maloletnici zaštitili od scena nasilja, opasnog i nepristojnog ponašanja, verbalne agresije i različitih vidova vulgarnosti.
Ovo je naročito apsurdno kada se uzme u pitanje da jedan od tri člana, koji se danas biraju za članove Saveta REM-a, se bira na predlog Udruženja za zaštitu dece.
Predsednik Saveta REM-a, znači, predsednik od pre nekoliko meseci Goran Karadžić izjavio je da bi usvajanje ovakvog uputstva bilo u suprotnosti sa preporukama Evropske komisije i Saveta Evrope, obzirom da Evropska komisija i Savet Evrope regulišu da se može cenzurisati, odnosno da se može regulisati i kontrolisati samo sadržaj koji je već emitovan i da se ne može vršiti apriori kontrola medijskog sadržaja.
Ovo je u suprotnosti sa ovlašćenjem regulatora da vrši javna ovlašćenja u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija.
Da bi medijski stručnjaci Evropske komisije i Saveta Evrope mogli u potpunosti da razumeju ozbiljnost problema, neophodno bi bilo dostaviti im emisije srpskih rijalitlija i to sa prevodom.
Naravno, Srpska radikalna stranka smatra da ne treba ograničavati uređivačku političku komercijalnih televizijskih stanica u privatnom vlasništvu, ali ne zbog toga što je to preporuka Evropske komisije i Saveta Evrope, već zato što bi to predstavljalo određeni vid cenzure.
Vlasnici televizijskih stanica na svojim televizijskim stanicama u privatnom vlasništvu imaju pravo da emituju sve ono što nije protivzakonito, a ukoliko želimo da negujemo javni moral, da podstičemo pozitivne vrednosti i da od nacije koja primarno gleda rijaliti emisije postanemo nacija koja gleda naučno-obrazovni, kulturni i istorijski program, onda je potrebno da takav sadržaj ponudimo svim građanima Srbije.
Zabranama se ništa ne postiže. Neophodno je da se REM angažuje na proveri kvaliteta programskog sadržaja onih televizija koje se finansiraju iz budžeta, a to su Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine.
Premijer Aleksandar Vučić je 2003. godine dao sledeće obećanje, citiram – „TV pretplata kao što sam i obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. Ukidanje TV pretplate je naša obaveza od koje nećemo odustati.“
Kakvom tipu ljudi pripada Aleksandar Vučić to procenite sami, ali činjenica je da televizijska pretplata nije ukinuta, već je samo preimenovana u taksu koja se plaća putem računa za struju. Iznosi 150 dinara, od kojih 120 dinara se izdvaja za Radio televiziju Srbije, a 30 dinara za Radio televiziju Vojvodine.
Iznos od 150 dinara zaista nije velika suma i svako to može da izdvoji, ali sporne su dve stvari. Prvo što je sporno jeste da građani koji ne žele da gledaju Radio televiziju Srbije ili Radio televiziju Vojvodine nemaju mogućnost da im se ti kanali ukinu i da bude izuzeti od TV pretplate. Kada nekome naplaćujete dobro koje on ne želi da koristi i ne koristi ga, onda je to pljačka.
Druga sporna stvar je što građani izdvajaju tu zaista minimalnu sumu, ali postavlja se pitanje - šta oni dobijaju za taj novac koji izdvajaju za Radio televiziju Srbija?
Dakle, direktor Radio televizije Srbije Dragan Vujošević, sudeći po podacima sajta Agencije za borbu protiv korupcije, a informacija je od juna prethodne godine, ima platu 255.000 dinara. Mediji u januaru ove godine saopštavaju da je njegova plata 284.000 dinara. Ne znam da li Agencija za borbu protiv korupcije ima netačnu informaciju, odnosno da nisu ažurirali njegovu platu i o čemu se tu radi. U svakom slučaju plata je previsoka za ono što Radio televizija Srbije nudi građanima Srbije.
Direktor Radio televizije Srbije najavio je da će RTS ove godine emitovati 12.000 minuta novog programa, a to su uglavnom prenosi Olimpijskih igara i svetskih i evropskih prvenstava i ostalih takmičenja na kojima učestvuju naši sportisti.
Radio televizija Srbije zapravo je Javni servi evropske Srbije, zbog čega evropske nama to nije jasno. Srbija nije član EU i kako stoji stvar neće u skorije vreme postati.
Međutim, sam naziv Javni servis govori da ova televizija ima obavezu prema građanima Srbije da ažurno i objektivno i bez cenzure izveštava o svim relevantnim, spoljnim i unutrašnjim dešavanjima pre svega u domenu politike.
Radio televizija Srbije ne ispunjava ovu obavezu, a regulatorno telo ne reaguje. Samim tim, postojanje Regulatornog tela za kontrolu elektronskih medija dovedeno je u pitanje.
Znam da poslanici Srpske napredne stranke prepoznaju ovaj problem. Kada su bili u opoziciji 2011. godine, organizovali su protest ispred zgrade Radio televizije Srbije.
Aleksandar Vučić, u to vreme zamenik predsednika stranke, izjavio je da se u Srbiji vodi monstruozna i brutalna kampanja protiv lidera naprednjaka Tomislava Nikolića, koji je u to vreme štrajkovao glađu. Da li je Tomislav Nikolić štrajkovao glađu ili nije štrajkovao glađu, to ne znamo. Ja verujem gospodinu Martinoviću koji je tvrdio da nije. U svakom slučaju, Aleksandar Vučić tada je rekao jednu pametnu i tačnu stvar – svi plaćaju pretplatu RTS-u, ali moraju znati da je plaćaju i građani Srbije koji su protiv režima Borisa Tadića. To je apsolutno tačno. Međutim, ono što ignorišu i vlast i REM jeste činjenica da i ovu sada taksu plaćaju svi građani Republike Srbije, pa i oni koji su protiv Aleksandra Vučića.
Ako je RTS 2011. godine vodila brutalnu i monstruoznu kampanju protiv Tomislava Nikolića, onda ista ta televizija danas vodi još brutalniju i još monstruozniju kampanju protiv SRS i Vojislava Šešelja, a kampanja koju vode zasniva se na potpunoj medijskoj cenzuri. Godine 2014. RTS potpuno je bojkotovala SRS nakon proglašenja izborne liste, iako su imali zakonsku obavezu da u dnevniku emituju priloge o aktivnostima SRS u istom trajanju kao i priloge ostalih stranaka. Mi u SRS svaki dan smo slali dopise na adresu regulatora obaveštavajući ih o minutaži koju su dobile ostale stranke u izbornom bloku i koju nije dobila SRS. Regulator je ignorisao sve naše dopise, ali je paralelno objavljivao na sajtu dopise sličnog karaktera upućene od strane drugih stranaka. Tek kada je izborni proces završen obavestili su nas da smo bili u pravu i da nismo bili dovoljno medijski zastupljeni tokom izborne kampanje. Međutim, nije izdata nikakva sankcija RTS-u.
Dana 12. novembra će se navršiti dve godine od kako se Vojislav Šešelj vratio u Srbiju. Za to vreme on je davao različite izjave za mnoge svetske televizije, i CNN, BBC, „Raša Tudej“, za hrvatski HRTL, više stanica sa nacionalnom frekvencijom u Francuskoj, u Italiji, u Makedoniji itd. Međutim, nije nijednom dobio priliku da gostuje na Javnom servisu građana Srbije. Izgovor zbog čega srpskih radikala nema na RTS-u do nedavno je bio taj da nismo parlamentarna stranka. Međutim, činjenica je da srpske radikale nisu bojkotovali samo u domenu politike, već su bojkotovane i druge vesti koje imaju veze sa SRS, a nisu usko vezane za politiku.
Na primer, RTS je potpuno bojkotovala promociju knjige „Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju“, koja je održana pred prepunim Sava centrom. Nakon što su raspisani izbori i nakon što je SRS predala izbornu listu i sakupila potpise, RTS je dobila obavezu da emituje naše priloge u jednakoj minutaži kao i priloge ostalih stranaka. Međutim, to naravno nije bio slučaj i nismo svi imali isto emisiono vreme u izbornom bloku.
Takođe, došlo je do još jedne neregularnosti, a to je da je RTS emitovala u izbornom bloku priloge o aktivnostima svih onih stranaka koje su najavile učešće na izborima, pa i onih koje u tom trenutku nisu predale izbornu listu. Svaka politička stranka postaje učesnik u izbornom procesu onog trenutka kada sakupi potpise i preda listu, a ne kada najavi kandidaturu. Naravno, Regulatorno telo se ni tada nije oglasilo i nije izreklo meru upozorenja RTS-u.
Srpska radikalna stranka je nakon izbora prešla cenzus, tako da taj argument danas na javnom servisu nema zbog toga što nismo parlamentarna stranka više ne važi. Bojkot, naravno, i dalje traje, ne prenose se naša saopštenja, ne prenose se informacije sa naših konferencija za novinare, sa naših skupova, niti bilo šta što imamo da poručimo građanima Srbije kao druga po veličini stranka u Srbiji. Regulator, naravno, ne reaguje na sve ove nepravilnosti.
Kolege iz SNS su bile u pravu kada su pričale da je na Televiziji Vojvodine bila jako dugo postavljena celokupna antisrpska agentura, koja je veoma neobjektivno izveštavala o svemu što se dešava. Međutim, problem nije rešen kada je promenjeno rukovodstvo na RTV-u, obzirom da na RTS-u takođe postoje antisrpske strukture na čelu sa Draganom Bujoševićem, koje sprovode proevropsku politiku i namerno cenzurišu glas svih onih koji su protiv NATO pakta i protiv EU. Problem sa cenzurom u Srbiji nije rešen onog trenutka kada je SNS prestala da biva cenzurisana.
Predsednik Saveta za kontrolu elektronskih medija prima platu u visiti tri prosečne mesečne neto zarade u Srbiji, a članovi Saveta primaju platu u visini dve prosečne neto zarade. Samim tim, mi smatramo da su oni previše plaćeni za posao koji očigledno ne obavljaju adekvatno i smatramo da ovakvo telo treba rasformirati, a da prethodne članove REM-a, dakle u svim prethodnim sazivima, treba krivično goniti, ne samo zbog cenzure, već i zbog mnogih drugih propusta o kojima je juče bilo reči, a koji se tiču dodele frekvencija i manipulacije sa dodelama oglasnog prostora na stranim televizijama. Hvala vam.

Hvala.
Replika, izvolite.

Hvala.
Dobrim delom mogu da se složim, dobrim ne, ali hajde da samo krenemo…
Inače, koristim vreme ovlašćenog predlagača, pošto imam još, ali kako god.
Da krenemo od tih rijalitija…

Ne, ne možete, možete samo repliku.

U redu.
Ukratko, ako krenemo od rijalitija, nemam ništa protiv, ja inače te budalaštine nikada ne gledam i zaista su to notorne budalaštine što se tiče tih programa, ali mi ovde imamo političare koji idu u rijaliti programe da bi dobili popularnost, svesni duboko da to narod gleda. Prema tome, nemojmo sada da budemo licemerni. Onda kažite – nemoj da idu političari tamo da bi dolazili do popularnosti.
Ono što je najneverovatnije, mi ovde najveću kritiku na rijaliti programe imamo upravo od strane tih političara, a inače svi znate sve junake iz tih rijaliti programa, a ovamo imate kritiku na te programe. Na kraju krajeva, ako ste tako humani, onda otvorite vašu televiziju, pa sve te takve emisije koje bi vi puštali, vi to tako slobodno radite, ali nemojte da prigovarate privatnom vlasniku televizije koji na taj način zarađuje novac. To je biznis, ljudi. Rijaliti program je krenuo još negde 2005, 2006. godine i tada su vaši neki predsednici partija zarađivali veliki novac.
S druge strane, po pitanju RTS-a, evo, ja ću vam reći, skandal je što Vojislav Šešelj ne može da bude na RTS-u. Ja vam to otvoreno kažem. Oni čak nas cenzurišu. Imamo velike prigovore na rad RTS-a, ali to je dokaz ipak neke demokratije. Ne mešamo se uopšte u uređivačku politiku njihovu. Smatramo da je ona izuzetno loša, ali nemamo pravo da se mešamo u to.
Prema tome, ja smatram da svako od parlamentarnih predstavnika treba da bude na RTS-u i skandal je da ne bude na RTS-u. Naravno, u skladu sa procentualnom zastupljenošću u parlamentu. Prema tome, evo, zajedničkim nekako apelom ako možemo da uputimo prema njima – ljudi, zovite, dajte da bude više polemika. Mi nemamo ništa protiv, mislimo da je to odlika demokratije i želimo da to tako bude u našem društvu.