Izvinjavam se. Ja sam se zapričala. Izvinjavam se. Mnogo ste prekoračili dve minute.

Samo da završim.

Ne, ne. Dve minute i 30 sekundi. Mnogo je zaista. Preterala sam.

Izvinjavam se.

Nema više replike.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Otišli smo … Pa nema jednostavno. Predsednik parlamenta odredi kada je kraj. To toliko dugo traje.
Izvinjavam se.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Niste videli. Niste bili prisutni.)
Videla sam. Ja sam stalno prisutna. Poslaniče, ja sam stalno prisutna. Verujte mi.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je ugnjetavanje.)
Nije ugnjetavanje. Ja poslanike da ugnjetavam, taman posla. Nemojte molim vas.
Ja mislim da ugnjetavamo Maju Mačužić, da će vam biti zadovoljstvo da saslušamo njenu diskusiju o REM-u.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Dajte mi da repliciram.)
Ne mogu sada. Sigurno će vas opet neko spomenuti. Osećam atmosferu da hoće. Dala sam vam onda, nije vas niko lično pomenuo…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pa jeste.)
Svi su me napali. Jutros sam vam dala reč.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Rekao je …)
Nemojte. Nisu, nisu. Nema u stenogramu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Martinović potvrđuje.)
Evo sama sebi zvonim danas. Sama sebi zvonim.
(Vojislav Šešelj dobacuje.)
Sve je najlepše o vama govorio.
Majo, izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, danas na dnevnom redu biramo članove Saveta REM-a, ljude koji svojim kvalifikacijama, znanjem, iskustvom i integritetom treba da daju doprinos u pogledu unapređenja medijskog sadržaja u Srbiji.
Pred buduće članove, a sada kandidate Saveta kao jedan od osnovnih ciljeva treba da stoji i cilj REM-a, a to je doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija.
Poštovana gospodo, da li sloboda mišljenja podrazumeva objavljivanje laži i degradiranje i kaljanje naših investitora i projekata poput „Jure“, „Mitrosa“, „Beograda na vodi“? Da li to spinovanje i stvaranje medijskih pritisaka na potencijalne investitore određeni spin majstori pokušavaju da oteraju potencijalne investitore i da uruše ugled Vlade RS? Ne polazi im to baš za rukom.
Ti spin majstori su zaista dobro plaćeni. To nemojte nikada zaboraviti. Oni za iznošenje svojih laži, neistina u javnosti dobijaju debele nagrade.
Oni su postali marketinški stručnjaci, savetnici, konsultanti, vlasnici marketinških agencija, jednom rečju vladari srpskih medija i stvaraoci lažne slike o Srbiji u javnosti.
Navešću vam još primera kršenja i zloupotrebe te slobode medija o kojoj pričaju. Nakon zvaničnog saopštenja policijske uprave u Kraljevu da će se u naselju Žiča obavljati planirano gađanje na prostoru koji je za to određen, na vojnom strelištu, na jednom portalu pojavio se uznemirujući naslov – U ovom srpskom gradu se očekuje pucnjava, nikako ne idite delovima grada jer možete poginuti. Zamislite kakvo je to zastrašivanje naroda.
Mogla bih vam navoditi još bezbroj takvih primera, stotine, spinovanja i plasiranja laži, ali pitam vas da li je nekada neko odgovarao za to? Da li je neko odgovarao za plasiranje laži o leševima koji plivaju u Obrenovcu za vreme vanredne situacije u državi, kada su pojedini mediji svojim lažima stvarali paniku među ljudima? Naravno da nije. U Srbiji ne samo da postoji sloboda mišljenja, već se ta sloboda ozbiljno zloupotrebljava, na takav način da se može govoriti bez ikakvih sankcija, odgovornosti i posledica. U Srbiji svako može da piše šta god mu je volja, bez obzira koliko te laži koje iznosi i uvrede mogu da naruše ugled, ne samo Srbije i ne samo takvog javnog mnjenja.
Nadam se, poštovani poslanici, da će izabrani članovi Saveta ubuduće mnogo više pažnje obraćati na poštovanje zaista zaštite slobode medija, da će sankcionisati zloupotrebu i neodgovorno korišćenje toga. U danu za glasanje ja ću svoj glas dati samo takvim kandidatima, koji će nas ubuduće zaštititi od neodgovornih i bezočnih nezaštitnika medija. Hvala vam.

Reč ima Balša Božović, a neka se pripremi Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, izbor članova Saveta i rasprava koju smo vodili danas sasvim sigurno zabrinjava opoziciju, a verujem i veliki deo građana Srbije, iz prostog razloga što se kreira atmosfera u kojoj REM uporno dozvoljava da glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji bude samo jedan čovek. To je ono o čemu smo danas u nekoliko navrata imali prilike da diskutujemo kada predstavnici režima kažu – privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom, što predstavlja javno dobro, mogu da rade šta hoće. Ne mogu privatni mediji u Srbiji da rade šta hoće, o tome i jeste suština i o tome jeste reč.
Ne mogu privatni mediji preko glavnog i odgovornog urednika svih medija u Srbiji, kada su u finansijskim problemima, da dobiju političke kredite za svoj rad. To mogu samo oni odabrani, privatne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, koje je javno dobro. To javno dobro pripada građanima Srbije, ne pripada jednoj političkoj partiji, ne pripada jednom političkom opredeljenju ili viziji. Godišnji izveštaji Evropske komisije, izveštaji OEBS-a, Saveta Evrope, govore da u Srbiji ne postoji medijska sloboda. To su izveštaji. To govori ta Evropa za koju se vi deklarativno zalažete. Šta to znači? To znači da je kreirana atmosfera da u medijima ne postoji nijedan jedini stubac u medijima nacionalne frekvencije, nijedan jedini sekund ni minut kada možemo da raspravljamo šta je to što je potpisano u Briselu kada je u pitanju Kosovo, da li je dogovoreno da Trepča pripada kosovskoj vladi. Mediji u Srbiji o tome ćute. O tome je, dakle, tišina danas u Srbiji.
Kakav danas program gledaju građani Srbije? Šta očekuju od medija sa nacionalnom frekvencijom? Da li preovlađuje kultura ili kič i šund? Da li preovlađuju programi obrazovnog karaktera ili preovlađuje mržnja, nasilje, blaćenje, šovinizam, prostakluk? Mislim da građani Srbije to najbolje znaju. Kakav sistem vrednosti danas nudi tv program, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li danas oni koji su korisnici nacionalne frekvencije podstiču debatu, podstiču različitost mišljenja ili samo promovišu isključivo jednoumlje? Često se dešava da kada je u pitanju privatna televizija, koja ima sva prava, a nikakve obaveze u ovoj zemlji, koja je naklonjena režimu, da seje mržnju, da seje strah i paniku među građanima Srbije. Često puta tu možemo da čujemo da postoji neko vanredno stanje o kojem nije čuo ni premijer Srbije i da niko pri tom ne odgovara, da REM ono što mu je zadatak ne ispunjava, ne opomene, ne kazni. U takvoj zemlji ne možemo da računamo na slobode koje zahtevaju pre svega građani Srbije.
Mislim da je posebno pitanje svega onoga što se tiče prekograničnih kanala i onog šverca, o kojem je govorio kolega iz suprotnog tabora. Desetine miliona evra ostaju nenaplaćene. Ja sam pitao ministra Vujovića u nekoliko navrata o čemu se radi i nije želeo da da konkretan odgovor. Desetine miliona evra se švercuje na taj način što se dozvoljava nekome da se reklamira, a da porez ne plaća Srbiji.
Završavam. I dalje imam svoje utiske svake nedelje. Na kraju svake nedelje ja imam svoj utisak, to mi niko ne može oduzeti, a na kraju tako sam i navikao. Utisak nedelje ovog puta jeste tišina povodom uzimanja Trepče od strane kosovske vlade koja vlada u medijima u Srbiji, i tolika hrabrost regulatornog tela i tolika hrabrost medija sa nacionalnom frekvencijom, koja je javno dobro, da ne izveštavaju o tome nijedan jedini sekund, nijedan jedini minut, da ne sme niko da postavi pitanje, a da niko ne želi da da odgovor. To je Srbija koja ne poznaje slobode i takvu Srbiju ćemo mi da promenimo. Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnje rasprave, koja traje već drugi dan, shvatili smo da je ova tačka veoma važna, tačka koja je na dnevnom redu. Rasprava koja je obeležila ove dane je ponovo po ko zna koji put sadržala neke stvari kojima prosto nije bilo mesta ovde. Ponovo su se čuli, po ko zna koji put, razni argumenti ili poluargumenti koji nemaju mnogo veze sa istinom, ali ako mene pitate, nemaju mnogo veze ni sa logikom, a ni sa zdravim razumom.
Najviše se govorilo o stanju u medijima, kvalitetu medija, cenzuri, rijaliti programima i slično. Onda se postavlja pitanje – a ko pregovara? Zaista, ko to nama pregovara? Oni koji su zapalili RTS? Je li oni koji su zapalili zgradu RTS-a, nakon što su zapalili zgradu Narodne skupštine? Da li nam oni prigovaraju, da bi došli na vlast, da bi izvršili puč, da bi mogli sa fantomkama i sa puškama da upadaju i da otimaju imovinu? Vole te fantomke pošto poto. Jel nam oni prigovaraju o cenzuri? Kojoj cenzuri?
Prethodni govornik je pokušao, dao neku insinuaciju da su se neke organizacije bavile cenzurom u Srbiji. Nikada nijedna relevantna organizacija. Nikada nijedna zvanična organizacija nije utvrdila da u Srbiji postoji cenzura, nikada nijedna. Nemojte da izmišljate. Jedina cenzura, prava cenzura koju ja znam, bila je ona u vreme „Sablje“, ona u vreme vanrednog stanja.
Ima tu jedan genijalac koji je juče hvalio „Sablju“, koji je hvalio vanredno stanje i tekovine „Sablje“, i nije ga sramota. Tada ste hapsili ljude, progonili ljude, zatvarali ljude, zatvarali medije. Genije, koliko ste uhapsili ljudi u „Sablji“? Koliko je oslobođeno? Koliko je presuda bilo? Koliko ste medija zatvorili u „Sablji“? Od marta pa do septembra te godine nije bilo ni skupštinskih prenosa, samo da vas podsetim, gospođo predsednice.
Primitivizam, estradizacija, vulgarizacija medijskog prostora, rijaliti programi, pa to su vaši produkti, pa to je nastalo u vaše vreme, pa to su vaši proizvodi. Na potpuno irealan način pokušavate nama danas da stavite u odgovornost to što je vaših ruku delo. U vaše vreme su nastali rijaliti programi i sve ostalo, čije posledice svi mi danas trpimo, ja se slažem, ali to je vaš proizvod. Kao što je u vaše vreme upravo bila najstrašnija cenzura, prava cenzura, medijski mrak, u pravom smislu te reči. Medijski mrak spinovanja, to su vaši proizvodi. Pre toga u Srbiji toga nije bilo. Spinovanje kao pojam nije postojalo, dok ga Đilas nije uveo. Partijske televizije, pa i to je vaš proizvod. Pa vi ste pravili partijske televizije. Na „Studiju B“ jednog sekunda nije mogla da se pojavi Srpska napredna stranka ili neka druga opoziciona stranka u to vreme. Potpuno mi je neprihvatljivo, gospođo predsedavajuća, da oni danas nama zameraju i da nam spočitavaju neke lekcije o nekakvoj cenzuri.
Upravo oni koji najstrašnije optužbe svakog dana, na svakom mestu, najmonstruoznije optužbe lansiraju i najgnusnije laži iznose o Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice, svaki dan, na svakom mestu i nikada im dlaka sa glave nije falila zbog toga. Niko ih pipnuo nikad nije zbog toga, a svaki dan lažu, na svakom mestu. Ja čitam sve dnevne novine. Vrlo dobro znam kolika je zastupljenost koje stranke i u „Blicu“ i u „Novostima“ i u „Politici“ i u „Danasu“ i u ostalim medijima.
Stanje u medijima. Stanje u medijima nije savršeno, naravno da nije savršeno. Ni, ja nisam zadovoljan sa stanjem u medijima. I ja imam zamerke. Više bih voleo da se neki mediji bave nekim, kako oni to kažu, istraživačkim novinarstvom, da se postavi pitanje kako to da samo jedan ili dva medija možda u državi je pokrenulo, odnosno usudilo se da postavi pitanje – odakle Božoviću pare da zimuje na Maldivima? Imamo jedan svetli primer medija koji je jedini smogao snage da pita – Balša, odakle ti, majstore, pare da zimuješ na Maldivima za 1.500 evra? Jedini medij je to pitao. Da se vidi da mediji postave pitanje dokle se stiglo sa slučajem Heterledn. Da li se bavi još neko time? Osim što Pajtić izbegava da se pojavi na ročištu, pobegne kada je ročište. Da vidimo ko je otimao novac namenjen za decu sa smetnjama u razvoju, ko je krao pare od dece. Jel treba da vas podsećamo kako je to izgledalo? Jel treba da vas podsećamo kako je izvršeno renoviranje Heterlenda? Time treba mediji više da se bave. To su moje zamerke na stanje u medijima, dakle. Da svi vide kako su se zidali pašnjaci po Vračaru.