Zahvaljujem.
Pravo na repliku Vladimir Đukanović i ja vas molim da završavamo sa replikama.

Ja bih samo zamolio da se meni ne stavlja u usta nešto što nisam rekao, to zaista nema nikakvog smisla.
Prvo, ja o dotičnoj novinarki mislim da je ona veliki profesionalac. Čak i tu emisiju što je nekada radila, radila je krajnje profesionalno ono što se od nje zahtevalo. Ja ovde govorim o njihovom licemerju, zato što tada te emisije im nisu smetale, niti nijedan rijaliti program. Zašto? Zato što su im neki predsednici partije kasnije itekako zarađivali novac od reklama na tim rijaliti programima. To im je tad bilo jako dobro.
Danas odjednom povika na programe. Pri tom, ta voditeljka je tada radila na televiziji koju danas najviše napadaju. E, to je licemerje. Inače, sama voditeljka, mislim da je ona, bez obzira što se politički ne slažem sa njom ništa, ali mislim da je ona veliki profesionalac. Čak neke njene emisije danas rado gledam i nema tu problema što se toga tiče. Samo, nemojte da mi stavljate u usta nešto što nisam rekao. Prosto, ovde govorim samo o vašem licemerju, što danas vidite nešto što u vaše vreme niste želeli da vidite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, smatram da je današnja tema veoma ozbiljna i moj, da kažemo, govor razlikovaće se od svih dosadašnjih. Neću se baviti ni petparačkim pričama, ni ko je kupio, ni ko je platio koliko koji medij.
Mediji imaju ogromnu moć. Formiraju mišljenje svakog građanina, a tako i javno mnjenje cele države. Na osnovu toga i regulaciono telo ima ogromnu odgovornost da poštuje zakonsku regulativu, svaku stavku zakonske regulative i da ne čeka na apele građana na greške i prekršaje koje pojedini medijski servisi prave, već da pomno prate šta se dešava na našim tv ekranima i šta je dostupno i deci i omladini, a i svim drugim građanima.
Pre svega, osvrnuću se na jednu opštu pomamu, a tiče se apsolutno mog domena delatnosti. To je zdravstvo. Imamo u opštoj javnosti pomamu nekih reklamnih sadržaja za dijetetske proizvode. Želim ovom prilikom da buduće članove REM-a zamolim da obrate pažnju i na tu sferu. Po zakonu u opštoj javnosti se ne smeju reklamirati sledeći lekovi: oni koji se izdaju na recept, većina se izdaje na recept, na teret zdravstvenog osiguranja za tuberkulozu, bolesti koje se prenose polnim putem, infektivne bolesti, hroničnu nesanicu, dijabetes i druge metaboličke poremećaje.
Sami ste svesni koliko takvih reklamnih sadržaja ima i koliko su primamljivi. Takođe, zabranjeno je oglašavanje leka bez dozvole, a to su lekovi kojima je istekla dozvola ili nije upisano u registar. Lekovi koji dovode u zabludu, odnosno navode na zaključak da su bezopasni i efikasnost leka osigurava njegovim prirodnim poreklom, odnosno kojim se opisuje bolest i uspesi lečenja tako da navode na samoizlečenje, kao i leka, odnosno medicinskog sredstva na neodgovarajući i senzacionalistički način o njihovim uspesima u lečenju i prikazivanjem slika.
Tim se navodi na zaključak da lek spada u hranu, kozmetiku ili druge predmete opšte upotrebe. Radi podsticanja na propisivanje i izdavanje, odnosno prodaju leka, davanja i obećavanjem finansijskih, materijalnih i drugih koristi, to je član 5. Pravilnika.
Ono što mogu da vam kažem kada je zdravstvo u pitanju, a zabranjeno je, to je da obradom člana 61. Zakona o oglašavanju „Službeni glasnik Republike Srbije“ 79/2005 godinu propisano da je oglašavanje imena, poslovnog imena, naziva, sedišta i osnivača zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe i radnog vremena vrši u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, pa imamo koji članovi, poslednji iz 2014. godine, i koji u članu 71. kaže da je zabranjeno oglašavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, stručnomedicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite, uključujući zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine, alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi.
Možda vam je čudno zašto ovo kažem, ali na ovaj način vi ste dozvolili da se pojedine zdravstvene ustanove neprimereno reklamiraju. Mogu one da se reklamiraju, ali i zna se kako, na koji način. Vi ste doveli u nepravedan položaj državnu zdravstvenu ustanovu koja se finansira iz budžeta lokalne samouprave i koja nema sredstava da jednostavno predstavi svoj rad na adekvatan način i da uspešno parira privatnom sektoru.
Ono što želim da kažem još odnosi se na tzv. rijaliti programe, pa njih smo dobili i uvezli posle petooktobarske revolucije, kao tekovinu slobode medija. Nije problema rijaliti šou. Problem je u koje vreme se on emituje. Problem je da li je dostupan maloletnim licima i kakve će posledice ostaviti na njihovo mentalno zdravlje. To je ono što je problem i dok Vlada Republike Srbije se bori za svako radno mesto, za novu investiciju, mi ovde raspravljamo o nečemu što uopšte nije bitno u ovom trenutku. Ako zaposlimo Srbiju, ako zaposlimo naše građane, pa ko će u pet sati ujutru gledati rijaliti program ili, ne znam, od 12 do 15 časova popodne, nego će biti na svom radnom mestu. Prema tome, trebamo nastupati tako selektivno i jednostavno našoj deci omogućiti kvalitetne programe i vršiti kao roditelji kontrolu šta to oni gledaju.
Ono na šta želim još da se vratim, a to je jedna zloupotreba o kojoj se govorilo juče. Ko je dao pravo nekom da da podatke porodilja, koje su se porodile ovih dana, da im na kućnu adresu stiže propagandni materijal za adaptirana mleka? Nisu oni prekršili ništa, oni su napisali u propagandnom materijalu da je promocija dojenja broj 1, ali to je zloupotreba ličnih podataka. Imali smo izjave predsednice udruženja da niko od tih majki nije potpisao saglasnost. To je veoma opasno. Opasno je kada reklamiramo dijetetske suplemente lekari o tome nisu obavešteni da li ih pacijent koristi i mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje i ne treba da nas čudi zašto nam mladi od 15, 16, 18, 20 godina doživljavaju naprasne srčane smrti. Upravo zbog zloupotrebe dijetetskih proizvoda koji se nenormalno reklamiraju i daje im se veliki prostor u medijima.
To je ono na šta trebamo da obratimo pažnju i da sugerišemo budući izabranim članovima REM-a kako da posebnu pažnju obrate na zdravlje i na mentalno zdravlje naše nacije, kako bismo mogli da postanemo ozbiljna država koja će se baviti ozbiljnim stvarima, a pre svega zapošljavanjem, investicijama, a onda će i ovi problemi polako nestajati. Hvala najlepše.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnja izlaganja o poslovanju REM-a su se odnosila na ocenu šta je to telo radilo, šta nije radilo, šta bi trebalo da radi, a šta ne bi trebalo da radi. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na finansijske efekte poslovanja REM-a sa posebnim osvrtom na troškovnu stranu, odnosno na rashode.
Prema Izveštaju o realizaciji finansijskog plana REM-a, on je tokom 2015. godine ostvario ukupne rashode od 280 miliona dinara, odnosno 2,3 miliona evra. Građani Srbije treba da znaju da ih je poslovanje REM-a prošle godine toliko koštalo. U strukturi tako ostvarenih rashoda, zarade i naknade zaposlenima se kreću na nivou 177 miliona dinara, odnosno 1,47 miliona evra, dok iste zarade iznose 162 miliona dinara, odnosno 1,35 miliona evra.
Prema pomenutom izveštaju, prošle godine je u REM-u bilo zaposleno 85 radnika. Prosečna bruto zarada po zaposlenom je iznosila 165 hiljada dinara, odnosno 1.367 evra, a neto zarada 92.500 dinara, odnosno 766 evra. neto zarade članova Saveta REM-a su se kretale od 150 hiljada dinara, odnosno 1.220 evra do 175 hiljada dinara, odnosno 1.425 evra.
Prema članu 5. Zakona o elektronskim medijima, REM vrši javna ovlašćenja u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija i, ovo je naročito važno, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Pitam – da li je REM to radio? To je trebao da radi, i to je glavno pitanje koje je osnova današnje diskusije.
Umesto da REM svoju delatnost usmeri na realizaciju unapred pomenutih ovlašćenja, svakodnevno se suočavamo sa urušavanjem kvaliteta sistema javnog informisanja. Medijski prostor Srbije je postao strogo kontrolisan od strane izvršne vlasti. Došlo je do naglog pada kvaliteta i upliva svih vrsta neprikladnih sadržaja. Na to sve glasnije ukazuju izveštaji ovlašćenih institucija, kako u zemlji, tako i u inostranstvo.
Zbog svega toga, građanima Srbije želim da ukažem na veliki raskorak između utroška sredstava REM-a i njegovog učinka. Predlažem da se preispitaju rezultati njegovog rada, kao i rada svih ostalih agencija, kancelarija, uprava, fondova i sličnih korisnika budžeta, a sa ciljem da se smanji nepotrebno i nekontrolisano razbacivanje budžetskih sredstava, a ujedno da se podigne nivo i kvalitet njihovih delatnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenima koja su im data. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom drugom danu naše rasprave o izboru članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, moram da upitam vladajuću većinu, pre svega, gospodina Martinovića i poslanike SNS, kako to da vam nije palo na pamet da se zapitate da u Srbiji već 16 godina nema izveštaja nadzornog odbora i da ste prvu sednicu u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije trebali da otpočnete sa tom tačkom dnevnog reda. Pitam vas, jer trenutno nije gospođa Gojković, kao predsednik Skupštine, ovde. To je zaista skandalozno, jer ovde pred sobom imam izveštaj REM-a iz 2015. godine. Članove Saveta REM-a na upražnjena mesta birate posle godinu dana, a najosnovniju stvar nismo raspravili o tome kako je sproveden izborni proces za vanredne parlamentarne izbore i za lokalne izbore u Srbiji.

Ako očekujete od REM-a da će u svom izveštaju bilo koji mediji, na bilo koji način, čak i deklarativno, da sankcionišu za nepoštovanje procedure, onda ste se prevarili. Najpre, zbog činjenice da tamo sede ljudi koji uopšte se ne bave na pravi način onim što je njihovo zakonsko pravo, a sa druge strane besmisao postojanja jednog takvog tela, od početka, dakle od osnivanja RRA, pa do današnjeg dana, ogleda se u tome ko njima rukovodi i ko su članovi Saveta, pa čak i oni predloženi kandidati, jer zna se unapred, kao što reče koleginica Belačić, ko će biti izabran, i to je vaša slobodna volja.

Hajde da dođemo na ono što je osnovna uloga ovog tela, a kada već nemamo nadzorni odbor Skupštine, da nezavisno, profesionalno i na pravi način obezbeđuje i predstavlja pravila koja se tiču praćenja rada elektronskih medija u Srbiji. Drugi ključni element za izbor ovih članova koji se predlažu je taj da oni u procesu njihovog kandidovanja budu potpuno nezavisni kao eksperti iz određene struke i da uslov za njihov izbor bude taj da su se dokazali u profesionalnom smislu, kao ljudi koji se u svaki segment razumeju u rad medija.

Zaista mi je opet žao što tu nije gospođa Gojković, koja je predsedavala Odborom za informisanje, gde su ovi potencijalni kandidati dolazili na tzv. brifing. Bio je ovaj Đorđe Vozarević, kao i svi ostali kandidati. Da ne bude zabune, on nije u bliskim kontaktima i odnosima sa Goranom Karadžićem, koji vedri i oblači u REM-u, koji određuje na koji način će da bude izabran Upravni odbor RTS, Upravni odbor RTV, jer po Zakonu o elektronskim medijima i po Zakonu o osnivanju ovog tela, Savet, odnosno regulator raspisuje javni konkurs za imenovanje članova upravnog odbora, šest meseci pre isteka mandata članova Upravnog odbora RTS.

Dolazimo do toga kako gospodin Karadžić koristi svoju moć i svoj uticaj, politički uticaj, znači ni u jednom smislu reči on nije nezavisni, niti kandidat bio, niti je sada na mestu predsednika, niti je bilo ko od ovih koje on forsira i gura, a pre svega Vozarević, koji je njegov kum i koji je na pitanje gospođe Gojković na sednici nadležnog skupštinskog odbora, kada su predstavljali taj svoj profesionalni angažman, budući i prošli, kako se oni preporučuju, na njeno direktno pitanje – koje zakone će da koristi u svom radu, on je rekao - tamo neke zakone. Šta ćete da radite kao član Saveta REM-a? Gospodin Vozarević je rekao – pa, eto, radiću sve što treba da se radi. Znači, on nije pročitao zakon, ali zato vrlo dobro zna da preko udruženja koje zajedno on i gospodin Karadžić, između ostalih, samostalno udruženje nekih preduzetnika, lobiraju na način koji je samo njima poznat, kako će da postavljaju članove upravnog odbora u javnom servisu.

Taj tzv. javni servis su takođe pominjali poslanici SRS je, i te kako otet od naroda. Od naroda se otima novac za pretplatu, sada do duše, u tom nekom umanjenom iznosu, a mi imamo situaciju da nekoliko stotina hiljada građana Srbije ne želi uopšte da, ljudi su se na razne načine, putem raznih foruma, peticija, inicijativa, apela koje su upućivali „Elektroprivredi Srbije“ izjašnjavali da ne žele da prate taj program.

S druge strane imamo situaciju u kojoj ljudi koji su tzv. vikendaši, ljudi koji nemaju mesto prebivališta u tim objektima, gde im je vezano električno brojilo takođe moraju da plaćaju za žuti RTS i za Vujoševićev uređivački program koji je sve samo nije objektivan i koji ne predstavlja pravu sliku naroda.

U prilog tome ide pomenuta retrospektiva događaja praćenja kampanje, nepozivanje predsednika najveće opozicione stranke, a to je SRS u emisiju, nepozivanje učesnika iz redova najveće opozicione stranke u emisije gde se novinari, poput ove koja se najavljuje za sutra uveče, jel tako gospođo Radeta? Svi su se izređali u toj emisiji, evo sutra se emituje u 21.00 čas, da je ne reklamiram, ali nema srpskih radikala na teme koje su ključne za državu, a to je pitanje opstanka KiM.

Sada se postavlja pitanje za vas koji ste zaštitnici valjda državnih i nacionalnih interesa, pošto je promenjen zakon 2014. godine, a vi ste i tada bili na vlasti, kada nije bilo srpskih radikala, i da ne zaboravim, mi smo glasali protiv ustanovljavanja RRA i protiv REM-a i izmene zakona i donošenje takvog Zakona o elektronskim medijima, nema odredbe po kojoj deveti član saveta biran od kandidata koji žive i rade na KiM.

Da li vi mislite da je Gordanu Sušu, kojoj je prestao mandat i za koju znate kao novinar, kakva opredeljenja i stavove ima, ili Karadžića, ili bilo kog drugog, briga u kojim uslovima i na koji način rade novinari na KiM, jedinog medija koji može da dođe do istine o progonu i stradanju naših sunarodnika, to je recimo televizija „Most“? Čuli ste izjavu urednika te televizije, gospođe Ljiljane, zaboravila sam u ovom trenutku njeno prezime, na koji način njihovi reporteri, sa kojim rizikom po sopstveni život odlaze da snime situaciju novog pokušaja egzodusa otimanja „Trepče“, protesta naši sunarodnika, što se otima ono što je naše od države Srbije, posle vašeg potpisivanja Briselskog sporazuma? Naravno, nikada nije bilo reakcije ovih ljudi iz ovog regulatornog tela.

Mi bismo ovde u Skupštini Srbije, ako želite time ozbiljno da se bavite, ali ne, ovo je sve samo farsa i samo privid neke demokratije, da pokrenemo ozbiljnu priču o strukturi i vlasništvu medija, ne ulazim, naravno, u ove koji su privatni, nego u one koji se nalaze pod prividnom upravom drže, oni to stvarno nisu, kao što je pomenuti RTS.

I da mi imamo normalnu situaciju i da je Narodna skupština Republike Srbije i da je Vlada, pre svega, kao osnivač tog javnog servisa preuzela, tu u skladu sa demokratskim načelima i principima, kao što je to slučaj u mnogim drugim državama, kontrolnu ulogu nad Televizijom Srbije, onda, kako ga neki nazivaju – žuti Bujke, direktor Televizije Srbije sa tolikom platom i sa kadriranim novinarima koje plaća po 200-300 hiljada dinara, a koji ne čini ništa za dobro javnog servisa, ne bi mogao da radi to što radi.

Druga stvar i to je poslednji segment na koji hoću da se osvrnem u ovoj raspravi je uloga REM-a u izbornoj kampanji. Koliko su bili sposobni gospoda iz vladajuće koalicije, govori činjenica da su se oni tek 10 dana pred završetak izborne tišine snašli i pozvali navrat-nanos, jer su mi to lično rekli vlasnici privatnih medija u Srbiji, mnogi od njih, da dođu na neki skup u Dom sindikata gde će da im se predoči po uputstvu Karadžića kome je već istekao mandat, uputstvo je iz juna prošle ili pretprošle godine, na koji način treba da prate medijsku kampanju u Srbiju. Vi mislite da je državna televizija Srbije to poštovala? I po statistici i po programu koji je emitovan, naravno nije. Kako se niste zapitali, niste se pobunili, jer to vama ne smeta, valjda računate imamo toliko privatnih televizija gde možemo da se pojavimo, u lokalnim samoupravama gde su naši na vlasti, pa baš nas briga, da se predstavljanje stranaka za izbor u Srbiji, to će verovatno biti slučaj sa predsedničkim kandidatima, dokle god je Bujošević tamo, vrši na Drugom programu i to u nekim terminima koji su apsolutno, rekli bi ljudi iz marketinga nekomercijalni, znači termini koji ne gledaju građani. Sama činjenica da subotom uveče, recimo, predstavljanje stranke koja žrebom to izvuče od 9,00 sati uveče, gleda tek u tom nacionalnom šeru, jedva 3% il 4% ukupne gledanosti građana u Srbiji?

Zar nije valjda osnovni prioritet da ako je to javnih servis, da se predstavljanje stranaka, sada i kandidata na izborima vrši? Međutim kako stvari stoje, Bujošević koji je pod zaštitom i te kako, američkog ambasadora i svih onih ne žele dobro Srbiji, ako uskoro i ako uspete da ga se otresete i otarasite, biće po informacijama kojima raspolažem, zamenjen upravo ovim kojim vedri o oblači u REM-u, a to je Goran Karadžić. To svakako nije dobro rešenje medijski servis i za sveukupnu sliku stanja medija u Srbiji.

Zahvaljujem koleginici Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Ja se sa vama gospođo Jovanović u jednom slažem, ima mnogo problema, kada je u pitanju…