Jedino pravo koje postoje ovde je pravo jačeg i pravo tastera koji imate, pošto ja nijednom rečju nisam pomenuo vladajuću stranku, govorio sam o Vladi Republike Srbije, a koliko znam ovo nije Vlada Republike Srbije.
Što se tiče pokušaja uvreda, pošto je to jedini odgovor koji dobijamo, na to se neću obazirati, to je uvek znak velike slabosti, odnosno nedostatka argumenata.
Ono na šta ću se vratiti je, od 2012. godine kada je država nažalost za jedan dolar preuzela „Železaru“ u tom trenutku dugovi su bili nula i oni su do sada uspešnim vođenjem, „Železara“ od 2012. do 2016. godine narasli na 450 miliona evra.
Što se tiče tih starih dugova o kojima smo takođe slušali, napravljen je 90-ih godina. Jeste, bilo je oko prve privatizacije „Železare“ ogromnih problema i malverzacija, Verica Barać je o tome govorila, pravila je krivične prijave koje su govorile o tome šta se dešavalo, međutim, svi ti postupci su nažalost zaustavljeni, odnosno pronađeni su dokazi ali su jednostavno stopirane sve istrage.
Prema tome, potrebno je malo odgovornosti i ne možemo stalno okrivljivati nekoga drugoga, ovde imamo četiri godine neodgovornog ponašanja Vlade koja nema rešenja za ekonomske probleme i za pravljenje sistema u Republici Srbiji. Hvala vam.

Reč ima Krsto Janjušević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, rešeno imovinsko-pravni problemi su temelj za dovođenje stranih investitora. Rešeni imovinsko-pravni odnosi su nešto što je najosnovnije u razgovoru sa investitorima i što je njihovo prvo pitanje. Moramo da se osvrnemo i na to šta smo nasledili posle 2012. godine, a nasledili smo mnogo problema koji su gurani pod tepih. Nasledili smo zakone koji su donošeni u vreme kada se o zakonu nije vodilo računa.
Sada, dok pričamo o ovom veoma uspešnom projektu, polako se provlače ovde neke priče o nekim robovima i vezi između Kineza i robova. Pa, bih ja da pročitam izjavu jednog, pod velikim znacima navoda, „roba“, koji radi u „Železari“ i koji je dao za medije. Kaže: „Evo, moj kolega i ja radimo u „Železari“ 39 godina i jedan mesec, bliži nam se i penzija; zaista, mogu da vam kažem da je položaj radnika u fabrici dobar i kroz vreme se unapređuje; imamo i sindikat koji se bori za nas; plate su nam solidne, sve je korektno, ne bih se ni na šta požalio. Ovo potpisivanje ugovora nam je od velikog značaja. Mislim da će nam naredne godine rada biti još bolje. Premijer ima veliku podršku radnika. Pogledajte samo koliko se naroda okupilo ovde da podrži napredak naše firme“. To je rekao jedan od „robova“.
Premijer je 15 puta bio u Smederevu. Predsednik Kine je jednom bio u Smederevu, pa se može komotno reći da je predsednik Kine više puta bio u „Železari“ nego brojni funkcioneri nekadašnje vladajuće koalicije koji nam danas dele lekcije.
Nadovezaću se na jednu anegdotu o nastanku „Železare“, pa kažu da je bivši predsednik jedne bivše države bio u Smederevu i pitao ih je - po čemu ste poznati, oni su rekli - po grožđu. On to nije dobro čuo, shvatio po gvožđu i dao da se tamo napravi „Železara“, tako kažu.
Međutim, ja mislim da je mnogo godina posle njega jedan premijer, verujem telefonom, pošto nije puno voleo da ide po Srbiji, pitao građane Smedereva šta im nedostaje, oni mu rekli - nedostaje nam gvožđe, a on shvatio nedostaje im grožđe. Pa, je onda brže bolje od subvencija države napravio jedan lep vinograd. Da li im je koji grozd poslao, nismo još obavešteni o tome.
Ovde imamo mnogo predloga, a kada se pomene lična karta, prosto ne mogu da odolim, a da to ne proanaliziramo. Bivši ministar krenuo da legitimiše i traži lične karte u preduzećima…
(Balša Božović, s mesta: Jel ovo stendap šou?)

Malo pristojnosti, nemojte vređati. Uzdržite se stvarno od vređanja.
(Saša Radulović, s mesta: Pa, šta je ovo?)
To je govor, poslaniče. Vi se nalazite u parlamentu.
(Saša Radulović, s mesta: Ovo govor?)
Sram vas bilo, stvarno! Vi potcenjujete ovde poslanike. Vi potcenjujete građane Srbije koji su glasali za poslanike. Vi ste cenzor. Vi određujete ko je vredan slušanja, ko nije vredan slušanja u ovom parlamentu.

Poslaću im ja i moj Poslovnik da drže u vazduhu, pošto nemaju puno Poslovnika. Nije nikakav problem.

Ja se vama zahvaljujem, zato što sam morala da reagujem, jer je ovo duboko vređanje poslanika u parlamentu i deljenja na one koji su kao vredni pažnje i one koji ne znaju da govore. To me je duboko uvredilo.

Rekao je da su lične karte temelj na osnovu koga se rade privatizacije. Ja sad analiziram na koji način je realizovao taj svoj projekat ličnih karti. Onda je pronašao da su neke firme poslale lične karte koje su sadržale loše finansijske izveštaje, prenaduvane finansijske izveštaje. Nažalost, bilo je toga. Kaže njima ministar – prodajte zalihe i podelite plate. A u to vreme njegova imovinska karta kaže – ušteđevina nula, a on izjavljuje na jednoj televiziji kako živi od ušteđevine. Lep je primer za ličnu kartu dao firmama od kojih je to tražio. Čudi me da je od njih očekivao da krenu njegovim stopama.
Ovde dolazimo do jednog vrlo zanimljivog momenta, otkrića. Ovo moramo da proanaliziramo. Ja ovo vidim kao šansu, jer taj kapacitet imamo tu. Kako ste uspeli da prodate nulu? Kako ste uspeli da živite od nule? Nemojte biti sebični prema ovoj državi. Podelite tu tajnu sa nama. U pravu ste, zadesilo nas je svašta, i poplave i klizišta i kiše i dugovi 2012. godine od 240 miliona evra „Železare“. Zadesilo nas je i to da ste vi bili ministar. Svašta nas je zadesilo.
Neko je ovde pomenuo fudbal, predsednice, da ne budem ja taj koji mnogo skreće sa teme, a biću u temi evo zašto. Veoma je važno da onaj koji kritikuje i deli nam savete kaže nešto o sebi. Dakle, njegov CV je prepun naslova, ali nema suštine. Kada su pomenuli fudbal, podsetili su me na jedan događaj koji će mi pomoći da raskrinkam tu demagošku ekonomiju. Naime, imao sam priliku da igram na jednom turniru i primili smo gol sa centra. Začuđeno smo pogledali golmana, on mrtav hladan kaže – nije to ništa kakvih sam ja golova primao.
Imam utisak, gospodine Raduloviću, kada bi vas čovek pitao o načinu na koji ste vodili one firme u stečaju, a vi bili iskreni kao onaj naš golman, da bi odgovor bio negde – nije to ništa kako ja znam da uništim firmu.
Za kraj, završavam, gospodine Raduloviću, „Železara“ je svoju ličnu kartu uredila, a jeste li vi svoju? Hvala.

Izvolite, replika.

Jeste li sigurni da me je pomenuo ovaj put? Ovaj put ste sigurni, jel? Jako lepo.
Pošto ja neću reagovati na ovakve stvari, ovo zaista vređa dostojanstvo Narodne skupštine, kad nemate argumente, a to važi za sve ljude, kad nemaju argumente, onda posezaju za neistinama, za lažima, za skretanjem sa teme. Međutim, ja ću ih vratiti na temu, pošto je to jedino što je bitno za građane Srbije, a to je da je „Železara“ u 2014. i 2015. godini napravila gubitak od 270 miliona evra. To je otprilike više od 50.000 evra po zaposlenom, da je ukupan gubitak „Železare“ danas, odnosno dug koji „Železara“ ima nakon što je rasprodata imovina 450 miliona evra. To je gotovo 100.000 evra po zaposlenom. Ovo je cena neodgovornosti.
Sad, bežati od toga, pričati neistine, pričati stvari za koje se zna da su neistina, je samo pokušaj da pobegnete od teške stvarnosti u kojoj, nažalost, žive svi građani Srbije.
Vlada nema nijedno rešenje za ekonomske probleme i za probleme građana Republike Srbije.
Što se tiče planova za izlazak iz krize, oni su vrlo jasni, pošto restrukturiranje se u svetu radi preko 100 godina, poznato je kako se to radi i te lične karte u stvari su popis imovine, popis obaveza, pravljenje analize tržišta, pravljenje finansijskog plana. To je način na koji se radi restrukturiranje svuda u svetu. Onda se takođe povezuje radni staž, isplaćuju zaostale zarade i plate, plaćaju otpremnine. To je bio plan koji je stajao na stolu. Koga god interesuje, možemo da sednemo i da razgovaramo o njemu u detalje. Taj plan je zaustavio Aleksandar Vučić. Zbog toga sam i podneo ostavku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.