Razumela sam. Hvala.
Sada ćemo se vratiti na temu, samo polako. U dobroj sam formi za vođenje sednice, ne brinite ništa. Nemojte poslaniku da vičete – šta hoćeš.
(Saša Radulović, s mesta: Jel sam ja to rekao?)
Jeste ustali ste i vikali ste mu – šta sad hoćeš ti.
Dobro, znam, u laži su kratke noge.
(Saša Radulović, s mesta: Tako je.)
Znači, sve se vidi u snimku imamo i audio i video. To ste vikali.
Drugo, poslaniče Obradoviću, nemojte da vičete i nemojte da pretite u sali. Ja vas to molim.
Znači, ne kršim ja 107, a u neku ruku ne primenjujem mere, pa u tom smislu bi možda mogla da počnem da primenjujem mere, jer stvarno na ivici smo nasilja. (Boško Obradović, s mesta: Kako možete to da radite?)
Jeste, pa jeste.
(Boško Obradović, s mesta: To je smešno. Niko nije vikao.)
Smešno je, ne poštujete uopšte ni mene, ni moje godine, ni to što sam žena, ni što pokušavam da zaista pustim sve da kažu šta žele, da imamo jednu široku debatu, nego onda vičete kad neko drugi govori nešto što se vama ne dopada. Jeste. Srbija je vrlo politički različita. Ovde imamo široki spektar partija, neka svako kaže šta misli u ime svojih birača. Nemojte onda da vičete – šta sad ti hoćeš.
(Boško Obradović, s mesta: Ko je vikao?)
Hoće poslanik povredu Poslovnika, eto.
(Boško Obradović, s mesta: Znamo da ste u direktnom prenosu, taj fazon je malo…)
Ne znam uopšte da sam u direktnom prenosu i uopšte ne patim za tim . Eto, i vi sad i dalje vičete, itd. Znači, 107. poslaniče, vi ste postavili pitanje, 107. sa poslanikom Martinovićem ću komunicirati.
Hvala vam što nećemo glasati iako ja smatram da ima elemenata, jer ne primenjujem mere opomene i oduzimanja reči i ja mislim da ima elemenata.
Moram da obrišem listu. Saša Radulović, replika. Izvolite.