Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Ako možete da mi vratite vreme, jer gospodin Martinović mi ne da ni da počnem svoje izlaganje.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Arsiću, nemojte ovo da dozvolite. Hajde svi da izbacimo kartice.)

Gospodine Martinoviću, što se uzbuđujete? Pa to je njihov manir.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Neka taj manir primenjuju negde drugde.)

Neka vide građani Srbije, što da ih sprečavamo u tome?

Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, ono što je najveća tragedija SNS jeste što se na kraju uvek vrate na početak, pa se uvek vrte u krug i nikako da dođu do zaključka šta je zapravo ispravno kada je u pitanju i Železara Smederevo i kada je u pitanju privredni razvoj Republike Srbije. Deset godina je „Ju Es Stil“ bio najveći izvoznik kada je u pitanju Republika Srbija. Deset godina je to bio najveći prihod budžetu Srbije. Mi danas imamo preduzeće koje radi u minusu 450 miliona evra i ne doprinosi budžetu Republike Srbije, već ga košta i košta građane Srbije zato što oni te dugove moraju da plate. To je razlika između perioda koji je vodila DS deset godina sa „Ju Es Stilom“ i razlika između onoga što je danas četiri godine koliko SNS vodi 52 milijarde dinara gubitka.
Dakle, da li je u pitanju „Kamaraš“, da li je u pitanju „Esmark“, potpuno je svejedno. Njihova, kako kažu, odnosno kako kažete, dečačka svađa je koštala građane Srbije 450 miliona evra. To je suština i to je istina. Sve drugo što smo danas čuli jeste samo nervoza zbog toga što smo danas rasklinkali sve one velike priče koje su pukle kao balon o razvoju Smedereva…

Hoćete da kažete, gospodine Božoviću, da sam ja govorio neistinu?

Ne vi, ali vaše kolege jesu.
Dakle, o razvoju Smedereva kroz Železaru ili celog tog kraja, zato što smo danas rasklinkali sve neistine koje ste pričali u prethodne četiri godine. Mislim da je to građanima Srbije više nego jasno.

Privodite kraju, kolega Božoviću.

Završio sam. Mi se na kraju nikada ne vraćamo na početak.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Ja, gospodine Arsiću, kao predsednik poslaničke grupe moram da brinem između ostalog i o mentalnom zdravlju poslanika SNS i ne želim da ih izložim mentalnom i verbalnom teroru ljudi koji verovatno ne mogu da organizuju tribinu svoje stranke nigde u Srbiji, pa im onda Narodna skupština dođe kao zgodno mesto. Neće ni njihovi da ih slušaju. Evo, predsednik poslaničke grupe mu kaže da nije u sistemu, on je van sistema. Jedna koleginica je valjda u sistemu i on je u sistemu. Moje kolege iz poslaničke grupe SNS, šta mi sad ovde izigravamo? Auditorijum koji treba da sluša Balšu Božovića, koga ni njegovi neće da slušaju?
Tako da, gospodine Arsiću, molim vas da imate razumevanja za moju ulogu. Ja sam pravnik, ali budući da vodim poslaničku grupu od 102 poslanika, moram da brinem i o njihovom mentalnom zdravlju. Verujte mi, ono je večeras veoma, veoma ugroženo. Neka gospodina iz DS organizuju tribinu bilo gde u Srbiji, ali nemojte da im mi iz SNS obezbeđujemo auditorijum, neka to sami urade. Pošto to nisu u stanju, neka to ne rade sa poslanicima SNS-a.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Replika zato što ste držali tribinu?
Pravo ima na repliku Balša Božović. Izvolite.