Ne možete da diskutujete sada i da se obraćate ministru, samo Ivani Stojiljković.

Ne, niste razumeli.

Jako sam dobro razumela. Znači, replika.

Moram da objasnim zbog čega je veoma važno da neki projekti koji traju duže od četiri godine…

Ne, možete da replicirate, ali zna se šta je replika. Na ono što je iznela poslanica Ivana Stojiljković vi kažete kontra argumente zašto ona nije u pravu kada kaže da za razliku od DS mi smo uradili to i to. Ne možete ministru, a vi se obraćate ministru. To ne može. 

Molim vas, dopustite mi da završim, potpuno je u redu da mi ne upadate u reč. Vratite mi vreme, molim vas.

Hoću. Evo, uračunavam 19 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem, velikodušni ste.
Dakle, koleginica malopre se osvrnula na ono što je pričao ministar Vujović i ja iz tog razloga veoma cenim da uvek treba da vodimo računa šta je jeftinije. Ovih 300.000 evra, koliko smo zateznih kamata morali sada da platimo, odnosno platićemo, mogli smo da uštedimo, jer po članu 109. Ustava, Zakonom o Narodnoj skupštini, u članu 52. stav 4. stoji da je, iako je raspuštena Skupština, mogla da se sastane ako su vezani za zakonski rok ili to nalažu potrebe države. Dakle, mogli smo i ovih 300.000 evra da uštedimo, a važno je da na taj način razmišljamo, zato što su ovo projekti koji se ne vezuju samo za jedan mandat, ovo su projekti koji traju pet-deset godina.
Za divno čudo, sve projekte od Koridora 10, 11, mostova, obilaznica započeti su za vreme DS. Zato je važno da pomenemo tu razliku između DS, SNS, kao što je rekla koleginica. Iz tog razloga sam se javio za repliku jer mislim da je važno i nakon vaše vlade ovi projekti nastave da se realizuju, a ovih 300.000 smo mogli da uštedimo po članu 109. Ustava i Zakon o Narodnoj skupštini i mogli smo da budemo nego što ste vi. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani gospodine ministre i gosti iz Vlade, imamo puno pitanja na koja nema odgovora jer ih prosto nema u obrazloženju Vlade, a mi ih postavljamo jer želimo slobodno i kritički da razmišljamo o informacijama koje ne dobijamo, a treba da ratifikujemo zaduživanje.
Dakle, zašto zaista kasnimo? Kako planiramo projekte? Fiskalni savet kaže – loše u svim fazama, to piše u izveštaju. Zašto o ovome razgovaramo po hitnom postupku? Objašnjenje koje nam je dato da su za to krive činjenice da smo imali tehničku Vladu i azerbejdžanska procedura i potreba ratifikacije prosto ne zadovoljavaju. Zašto nismo predvideli takve stvari? Mi nismo u poslu sa Azerbejdžanom po ovom ugovoru od juče, mi smo u ovom poslu četiri i po godine. Tri i po meseca smo izgubili u natezanju oko formiranja Vlade. Da li kasnimo krivicom izvođača ili podizvođača? Kako se sprovode javne nabavke za ovaj projekat, naročito one za nepredviđene radove, recimo, na prepravci tunela, ako bude bilo potrebno? Da li idu po hitnom i netransparentnom postupku?
Da li kasnimo zbog šteta tokom izgradnje? Ako da, da li su te štete bile osigurane, od kojih rizika, po međunarodnim standardima ili ne, da li je viša sila uključena u pokriće ili ne, da li su te štete procenjene, isplaćene, ako ih ima? To su podaci koje ne dobijamo. Da li su ugovoreni penali zbog probijanja rokova? Koliki? Od koga? Pod kojim uslovima? Ima li štete od četiri miliona evra, kako u medijima ministarka govori, ili nema? Jesu li tuneli sporni ili nisu? Čuli smo da do februara nije bilo nadzora. Dakle, investitor, država, nije ga imenovala. Kako su primane situacije? Ko ih je kontrolisao? Ko ih je proveravao? Ko je proveravao da li su radovi urađeni po projektu? Dakle, jesu li tuneli urađeni po projektu ili ne? Da li je za to kriv izvođač ili projektant, ako ima štete? Ima li projektant osiguranu profesionalnu odgovornost? Može li se šteta od te polise naplatiti, ako postoji?
Konačno, kasnimo li možda zbog nas samih, zbog eksproprijacija? Da li je problem u našoj administraciji, u katastrima, sporovima oko nelegalnih objekata, legalizacija, sporih sudova koji to otežu? To su sve stvari koje ne čujemo. Kakve javne registre imamo? Jesu li oni problem, ili imamo red ili nemamo red? Juče je rečeno da je nemoguće popisati 10.000 parcela u Smederevu. Zašto? U 21. veku, eksel, računar, to je sve obradivo. To su informacije koje mogu da se obrade relativno brzo, ako tim podacima raspolažemo. To je vrlo efikasno. Jesmo li možda naleteli na još neki višekovni hrast ili na još neko arheološko nalazište, klizište koje nas je iznenadilo? Šta nas je to sve iznenadilo i kako smo planirali? Konačno, da li procenat iskorišćenja novca odgovara procentu izvedenih radova, ako ne, zašto?
Dakle, problemi u realizaciji projekata nisu neuobičajeni, dešavaju se. Možda je realizacijom ovog projekta sve manje-više u redu, ali moraju se polagati računi, detaljno. Obrazloženja kao ova uobičajena koja smo dobili, sa jakom formom, a bez udubljivanja u suštinu, ne zadovoljavaju. Neko mora biti odgovoran. Ministar je spominjao slabu kariku koju ne može da prepozna u celom lancu. Da li možda krivca da tražimo u partijskim kadrovima koji upravljaju koridorima Srbije? Možda je tamo slaba karika.
Šteta je što nedolaskom ministarke Mihajlović mi ova pitanja adresiramo ministru u čijem resoru ona uglavnom nisu. Vama, ministre, u svakom slučaju hvala na odgovorima koja ste korektno dali.
Ako ova pitanja ostanu bez odgovora, onda je vrlo sumnjivo kako smo planirali i kako upravljamo projektima i kakav nam je sistem. Onda nam je senzacija kada gradonačelnik u Novom Sadu otvara ogradu na bašti Doma Vojske, nadstrešnicu za bicikle, točilicu na benzinskoj pumpi, u gradu Novom Sadu, u kojem, naravno, i ja takođe, kao građanin Novog Sada, čestitam dodelu titule grada kulture u 21. veku.
Dajte da se ovde ne bavimo spoljnom politikom, molim vas. Negovanje odnosa sa državama, pa i sa Azerbejdžanom, to je domen Ministarstva spoljnih poslova. Ti odnosi nisu zasnovani ni na ličnim afinitetima ni na prijateljstvima ni na ljubavi, već isključivo na interesima. Hvala.