Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, imali smo danas ceo dan za razmatranje ove teme, a ja ću u ovom svom današnjem obraćanju govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana za izgradnju deonice Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo, i Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Dakle, čuli smo danas dosta toga i situacija je prilično jasna. Sporazum je potpisan 2. februara 2012. godine kao rezultat međusobne saradnje Srbije i Azerbejdžana i strateškog položaja Srbije uključivanje Srbije u Koridoru 11. Koridor 11 je od velikog strateškog pitanja za Srbiju i od ovog koridora najviše koristi će i imati Srbija, a u širem smislu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju.
Mi kao država imamo strategiju razvoja transporta Republike Srbije i ukazala bih da se izgradnja autoputa kroz Srbiju izvodi u skladu sa ovom strategijom razvoja.
Sporazumom su predviđena sredstva u iznosu od 300 miliona evra, dok ukupna vrednost projekta iznosi 308 miliona evra. Do sada je realizovano 79,5 procenata ukupnog iznosa, što ovaj kredit čini veoma uspešnim, a da bi se predviđena sredstva iskoristila u potpunosti, neophodno je da period raspoloživosti sredstava produži i upravo zbog toga je 22. septembra ove godine potpisana izmena i dopuna sporazuma, kojom je predviđeno da se sredstva mogu iskoristiti do maja naredne godine.
Na osnovu ovog sporazuma pokrenuta je i izgradnja novog autoputa koji je doprineo da se angažuje domaća građevinska operativa kao i podizvođači i dobavljači i kooperanti. Razvojem i unapređenjem privrede, zatim ulaganjem ovakve kapitalne investicije podiže se bruto domaći proizvodi i omogućava razvoj privrede. I, upravo su infrastrukturni projekti jedan od preduslova za zdravu ekonomiju.
Ja bih ovom prilikom pohvalila domaće firme, ne znam od kada mi mislimo da ništa sami ne možemo da uradimo, mislim da bi trebalo da sačuvamo ovo malo naših državnih firmi i ovo što je ostalo i kao što reče ministar Vujović, a uzgred, ja bih zaista i da pohvalim sva ova današnja izlaganja i obrazloženja za koja mislim da su sasvim na mestu. Na kraju, ministar je celog dana sa nama i kao što ste rekli 70% radova su podizvođači iz Srbije, što znači da se imalo takta da se uključe naše privatne firme, a to znači i uposleno nekih oko 1000 ljudi, naših ljudi i novih radnih mesta.
Koliko su investicije i infrastruktura u nekom mestu bitne - pomenula bih primer opštine Svilajnac koja već unazad sedam, osam godina radi na svojoj infrastrukturi da bi postigla neki nivo i sada je problem vezano za ove kredite o kojima pričamo, ovaj most na Velikoj Moravi. Pretpostavljam da je većina vas dolazila u Svilajnac i zna koliko taj most pravi problem i bilo bi dobro ne samo za građane Svilajca nego uopšte za RS da se obezbede sredstva jer je republička investicija, pošto smo završili projekte i eksproprijaciju i da su pošto prethodne vlade pokušavale, nadam se da će ova sadašnja Vlada imati sluha za to.
Uzgred, opština Svilajnac ostvarila je najveći suficit u Pomoravskom okrugu.
Da se vratim na našu temu. Ovim projektom, odnosno ovim sporazumom mi imamo tri dobre stvari – nove investicije, razvoj infrastrukture, provlačenje novih investitora. Zatim, ovim dobijamo i veću bezbednost u saobraćaju jer izgradnjom autoputa rasterećuje se Ibarska magistrala i nadamo se da će to doprineti daleko većoj bezbednosti.
Čini mi se da danas niko nije pominjao demografsko pitanje, što smatram da izgradnja novih autoputeva, spajanje te centralne Srbije sa Beogradom, što je izuzetno važno i od velikog značaja. Tako da u danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, pred nama je danas Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžana kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonice Ljig – Bojkovci, Bojkovci – Takovo, Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Sporazum je zaključen 2. februara 2012. godine. Mogućnost izmena i dopuna ovih sporazuma je predviđen članom 26. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, ali članom 25. stava 2. istog zakona propisano je i da Vlada Republike Srbije obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora. Da ponovim? Ne treba.
Nije mi poznato da je neki takav izveštaj povodom sporazuma sa Vladom Azerbejdžana dostavljen Narodnoj skupštini. Po navedenom Sporazumu, Srbija se zadužuje, a sredstva zajma se prenose na azerbejdžansku firmu koja realizuje investiciju, uz angažovanje podizvođača. Gotovo identična situacija kao sa tzv. Kineskim mostom. Kredit je 300 miliona evra, a kamata je 4%. Ta sredstva se stavljaju na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Do maja 2016. godine iskorišćeno je oko 80% kredita. Ovaj podatak je, najblaže rečeno, sumnjiv.
Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači. Ubacila se i priča o privremenim i konačnim obračunima situacija, kao da je kompletan posao završen, a dobro znamo da nije. To nije tačno, niti ima ikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Zato je dobro da je ministar finansija ovde.
Ali, šta ćemo sa ugovorom o izgradnji? Kada je trebalo ministar ovde da bude, kada je bilo pitanje opštinama, onda je došla ovde ministarka koja nije dobro upoznata sa tim. Sad kad trebamo da pričamo o izgradnji puteva, dolazi ministar, svaka čast, koji je za finansije. A šta ćemo za izgradnju? Gde je ministarka? Da li joj je danas ovde mesto? Možda ima nekih obaveza, neću u to da se upuštam, ali, dobro se zna, ako je ovaj ugovor trenutno od značaja za dovršenje puta koji smo već naveli, njeno je mesto danas bilo ovde i da nam tačno kaže o čemu se radi.
Nisu samo finansije u pitanju. U pitanju je izgradnja puta. Da vam odmah kažem – nije tačno da ste vi pokrenuli ratifikaciju ovoga ugovora, to je pokrenula Vlada Azerbejdžana. Vi ste pokušali to da preskočite i pokušali ste to da sklonite, da se za to ne zna. Međutim, Azerbejdžan je tražio da ratifikacija ugovora prođe kroz obe skupštine i zato se danas taj ugovor nalazi ovde ispred nas. Baratamo činjenicama i ne pada nam napamet da pričamo nešto što ne znamo. Ovde sa ministrom sede ljudi koji to jako dobro znaju.
Postavio bih sada, na početku svog izlaganja, jedno pitanje koje me zanima. Ako smo se mi ovde okupili kao poslanici Skupštine Republike Srbije i zaživela je 3. 06. ove godine, stalno se izjavljuje na tv-u i drugim glasilima da Vlada radi punom snagom. Znali ste da je ovo stalo. Zašto to niste odmah pokrenuli? Zašto odmah niste stupili u dogovor sa Azerbejdžanom? Šta ste čekali? Čekali ste da se oformi Vlada u septembru, jel tako? Jel ste to čekali? Zašto ste izlazili i stalno govorili kako Vlada radi punom parom? Ajmo te dve stvari da raščistimo, da se ne lažemo, da budemo ljudi.
Ja ne prebacujem nikome ništa. Ja sam ovde poslanik ispred Srpske radikalne stranke i moje je da govorim istinu. I sada sam vam rekao istinu. Vi znate da je to istina. Nemojte skretati mimo istine, nemate pravo na to. Morate da odgovarate časno i pošteno, jer imam ovde argumente, ukoliko počnete da govorite onako kako ne bi išlo. Molim vas, ako je utrošeno 240 miliona i osam miliona koje je dala Republika Srbija, znači, potrebno je 20%, od 300, znači 60 miliona da bi taj ugovor bio do kraja gotov i da bi se isplatili radovi. Ja imam informaciju da vi hoćete sa ovim novcem da isplatite tek na kraju radove, a ne sada da dopunjavate, nego kad bude sve gotovo da isplatite. Pazite, imam tu informaciju i lepo vam kažem da imam. Tu sam jasan, znam odakle mi informacija i znam da je sigurno tačna.
Zbog čega, kad se rade ovakvi građevinski objekti koji su jedna vrsta žile kucavica svake države, pa i naše države Srbije, koju izuzetno volim, moju otadžbinu, zašto radite sve naopako? Tri godine su potrebne da se pripreme radovi, a jedna je potrebna da se izvode. Vi kontra. Vi uzimate novac bez pripremljenih radova i nemate podlogu da te radove izvedete do kraja.
Ne znam da li vas to zanima, ali, uzećemo jedan prost primer. Ako uzmete gradnju jedne kuće, šta vam treba da biste izgradili kuću? Prvo, šta treba jeste da se obezbedi jedan deo sredstava, nacrt uže lokacije, da dobijete odobrenje da je to građevinsko zemljište. Jel tačno? Šta treba dalje? Treba geometar da izađete da da nacrt lokacije. Jel istina? Dalje treba da dobijete rešenje da možete priključiti struju, vodu, kanalizaciju, dostavite projekat, dobijete građevinsku dozvolu i pristupate izvođenju radova. Šta ste vi sve od toga uradili pre nego što ste podigli kredit na ovim putevima? Jeste li pristupili tako nečemu? Jel se vi uopšte bavite time?
Meni je žao što ja to govorim vama, zaista mi je žao, vi ste čovek sasvim druge struke. Ovde je trebala mesto vas da sedi ministarka, pa da popričamo, da vidimo da li je sve to urađeno i pripremljeno.
Pre nego što ste počeli izvoditi radove, da li ste videli gde je na terenu klizište, da se postave potporni zidovi? Da li ste pogledali da li je zemljište kiselasto? Znate šta to znači? To vam je kao kad letite avionom i kažu – vežite se, propadamo 200 metara. Rupa. Pa i na zemlji, na putevima koje gradite, imate rupe. Tu se kopa dublje, šire. Tu se možda kopa i pet metara. Postavljaju se određene armature, ako su potrebni i šipovi i na njima se vrši gradnja, tek da biste došli gore do površine. Gde ste vi to uradili na ovom putu? Zar je moguće da je celom dužinom puta sve ispravno? Gde ste napravili propuste u slučaju jakih kiša, da vam ne razbije put?
Ovde ste malo pre dogovorili, dobro sam vas pratio sve vreme, pa sam vam jednom ovako pokazao rukom da niste u pravu, neke stvari kod izgradnje koje prate uopšte ne sada, nego uopšte izgradnju kod nas puteva, kod izgradnje ne samo puteva nego i drugih građevinskih objekata, ne vodi se dovoljno računa, ne vrši se dovoljno priprema. Priprema je važnija nego početak izgradnje. Kad izvršite dobru pripremu i kad laserski snimite teren, i kad se obeleži deonica, kad izvršite potpunu kontrolu deonice, znači celoga puta, i kad vidite gde se pojavljuje problem na tom putu, na toj deonici, određenog tipa, najpre ćete otkloniti nedostatke, pa kad sve to odradite celom dužinom koju ste planirali da uradite ove godine, pristupićete izvođenju radova.
Nažalost, koliko ja vidim, iz izveštaja, iz razgovora na koji ste davali odgovore i koja su postavljali poslanici, pojedini zaobilazeći temu, to nije urađeno. Čak u jednom momentu ste sami rekli da nije izvršeno lasersko snimanje, da to kod nas nema. A zašto nema? Rekli ste. E, sad ima, a ja sam zapisao kako ste rekli da nema, a sad kažete da ima. Molim vas, ako ovako nastavimo da gradimo dalje, uvek će nam kiše odnositi puteve, imaćemo klizišta i ogromne troškove.
Vi kažete i malopre smo ovde čuli od jednog poslanika – 98% je gotovo. A šta je to gotovo 98%? Pa, nemate ni sredstava 98%. Kako je onda 98% gotovo? Pa, niste ni isplatili ljudima ono što su uradili. Niste isplatili. Šta ćete uraditi sa ovih 60 miliona kada ih uzmete? Nećete ih dati izvođaču „Planuma“. Nećete, vi to znate da nećete. A ja vas pitam šta ćete da uradite sa tim novcem, gde ćete ga usmeriti? Čekaćete vreme. Ovo niste smeli da dopustite sebi, nikako. To nije građevinarstvo, to nema veze sa izgradnjom puteva.
Gospodine ministre, pošto ste vi sada tu, ja se vama obraćam, pogledajte me slobodno, nemojte gledati sve vreme dole, ja vas gledam u oči, vaših očiju nema nigde. Kada prođe šest meseci pojaviće vam se rupe na putu. Ko će biti kriv za to? Pitam vas ovde pred Skupštinom, pred svim poslanicima, a svi znate, vozite auta. Nov put, šest meseci – rupa na putu. Ko će da odgovara za to što će da se pojavi rupa na putu nakon šest meseci? Zato što niste dovoljno pripremili teren, zato što ga niste sagledali, što ga niste pogledali i što niste uradili ono što je potrebno, zato će vam se pojaviti rupe. Pojaviće vam se i to da vam je put uži nego što treba, sve vam se dešava.
Molim vas, šta je sa propustima? Šta je sa propustima? Šta je sa mostovima? Evo, završavam, još jednu-dve reči. Ja sam vama pričao o građevinarstvu, samo sam vam napomenuo finansije. Ja hoću o građevini da mi odgovorite. Vi kada ste trebali doći za finansije, vas nije bilo, a sad ste došli da pričate mi o građevini. Postavio sam vam pitanje o građevinarstvu. Izvolite i odgovorite. Odgovorite mi na sva ova pitanja i hoću da odgovorite svim ovim ovde narodnim poslanicima koji će se prvi provozati tim putem zašto su se pojavile rupe, a evo ja sam vam sada rekao.
Isto tako, imam samo jedno pitanje za vas, završavam. Gospodine predsedavajući, izvinjavam se. Samo još jedno pitanje, ja se nadam da ćete biti oduševljeni ovim pitanjem, stvarno mislim. Ako se sad sve to završava, kako je rečeno, i 98% je gotovo, izuzetno lepo pitanje, a vi ćete mi lepo odgovoriti. Devedeset osam posto je gotovo, nije malo, nabačen neki zidić, kaže – petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se pripremaju da svečano otvore deonicu od Dića do Preljine, a selo Dići je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Šta je sa putem, gospodine ministre? Imate ovde, koliko god žurim, ne mogu stići. Imate ovde sa sednice Odbora za finansiranje, nešto sam pribeležio. Hoćete da vam pročitam? Ne zanima vas više ništa da pričam. Da pročitam? Ja sam vama rekao – pričaćemo o građevinarstvu, ja ne želim da pričam o finansijama, vi ste tu jači od mene. Ja hoću sa vama na megdan o građevinarstvu. I, znate šta, evo, da vam kažem – ima li u ministarstvu neko ko je obavezan kada se vrše radovi da ministarku, odnosno ministra obaveštava o svemu šta se dešava na putevima? Ti ljudi, taj čovek se zove nadzorni odbor. Imate li vi to? Ako imate, zašto dopuštate ovakve stvari? Zašto dopuštate? Niste se pripremili za ovu sednicu da razgovarate sa SRS, ne. Spremite se drugi put. Dovedite ministarku da sednemo, da popričamo otvoreno o gradnji puteva. Vas su ovde pitali za vozove, za finansije, kako voz ide jednom stranom, put je dole. Ma nećemo o tome. Treba put da se izgradi. Od mene toliko.
Ja vas pozdravljam, kao čoveka i kao ministra i želim vam sve najbolje.
Ja sam završio i hvala vam što ste me saslušali.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Odgovoriću samo na one stvari koje se odnose na odgovornost koju ministar finansija ima.
Znači, prvo o aktivnosti ili proaktivnosti Vlade, u ovom slučaju. U predlogu odgovora je napisano da je Vlada odgovorila, ne znam tačno datum kad smo primili dopis Koridora Srbije, zahtev za produženje ovog ugovora, kada su oni shvatili da neće u postojećim rokovima do 4. maja 2016. godine realizovati projekte. Oni su uputili pismo nama verovatno negde u martu mesecu, ne znam tačno, ali znam da se ovde pominju, nakon inicijalne korespondencije na nivou ministra građevinarstva i saobraćaja i infrastrukture, upućeno je oficijelno pismo Vlade, koje se ovde pominje prvo 21. aprila 2016, drugo 5. maja 2016. i treće 24. maja 2016. godine, kojima se upravo došlo u iteracijama do toga šta očekuje jedna strana, šta očekuje druga strana. Ovim članom 26. i 25. koji navodite je tu razjašnjeno da Azerbejdžanci očekuju punu ratifikaciju sporazuma, tj. ne samo izmenu datuma u tom jednom članu. Prema tome, ideja je bila da se postojećim sporazumom samo promeni datum i da to ne podleže ratifikaciji, pošto se ne menjaju ni uslovi finansiranja, ni iznos kredita, ni servisiranje koje je već bilo počelo.
Sada, u svakoj zemlji postoje pravila. Kod nas je pravilo bilo da ako se ne menja ni obaveza ni iznos nominalne obaveze, ni kamatna stopa, ni period otplate i otplata je već počela, onda to ne utiče na ukupnu ni bruto ni neto obavezu Republike Srbije, prema tome, nije potrebna ponovna ratifikacija parlamenta po našim zakonima. Po njihovim zakonima to nije tako. Oni su tražili da se ide na ratifikaciju, da se ide na izmenu tako što se menja samo jedan član, nekoliko reči u jednom članu celog sporazuma koji je ovde priložen kao kompletan aneks ove izmene originalnog sporazuma.
Što se tiče svih drugih stvari koje se tiču procesa planiranja i realizacije projekata, ja se od 1977. godine profesionalno bavim kost-benefit analizom i znam sve aspekte ekonomske analize. Uvek su mi ljudi, od nuklearnih elektrana do hotela i puteva, donosili podatke, a ja sam radio analizu. Analizu sam uvek spreman da uradim, ali ona može da se radi jedino ako imate podatke. Kod nas, čini mi se, godinama se nalazimo u situaciji u kojoj nemamo podatke na vreme. Mi se nalazimo, posle šest meseci, još uvek u početnom koraku pripreme metodologije za planiranje investicionih projekata u Srbiji i nailazimo na velike otpore ključnih ministarstava koja se bave planiranjem i realizacijom investicionih projekata.
Nailazimo na još veće otpore Evropske komisije, odnosno Kancelarije za evropske integracije, pošto svako misli da sve najbolje zna. Ministarstvo finansija uz pomoć ljudi koji se time bave ceo svoj život i uz pomoć međunarodne metodologije želimo prvo da krenemo od krupnih stvari, pa ćemo doći do ovih detalja o kojima vi govorite.
Mi želimo da projekti u fazi identifikacije budu prvo analizirani u odnosu na to da li su u skladu sa tim što nama treba, jer imamo jako mnogo projekata gde nismo sigurni da se taj projekat nalazi na kritičnom putu razvoja Srbije, to je prva stvar.
Druga stvar, da li imamo resurse za to i treća stvar, da li je projekat spreman za implementaciju. Nama se često dešava da prvo radimo projekte koji nisu suštinski prioritet, drugo, da radimo projekte koji su napravljeni nedovoljno, detaljno, i treće, koji nisu spremni za realizaciju.
Znači, neki projekti u nekoj fazi analize imaju dovoljno elemenata da bismo ocenjivali njihovu takozvanu efektivnost, tj. sposobnost da ostvaren cilj koji su sebi postavili i efikasnost da to urade sa dobrim finansijskim i ekonomskim efektima i mi smo tom delu posvećeni. Kažem vam nailazimo na ogromne probleme. Ja sam optimista i mislim da ćemo to isterati, ali to radimo da bismo stvorili okvir u kome ćemo onda moći da kažemo, projekat jedan, dva ili pet nije spreman. Prema tome, nećemo mu dati ni sredstva iz budžeta, niti ćemo za taj projekat zaleći da tražimo finansiranje od međunarodnih finansijskih organizacija, iz budžeta kroz privatno javno partnerstvo ili na neki treći način.
Znači, nalazimo se na putu da postignemo sve ono što nam je danas slabost. Jame na putu su jedna od očiglednih primera javašluka i promašaja u svim tim prethodnim stvarima. Uvek su to neke jame, uvek su to neki nedostaci, uvek su to neke stvari koje su loše. Ali, u mnogim zemljama u svetu stvari se menjaju tako što ljudi znaju da planiraju i to rade, ili tako što neko pravnim ili političkim sistemom to dotera do nekog rezultata.
Amerika je zemlja u kojoj pravnici uzmu pa tuže državu da je put pogrešno projektovan, pa država plati desetke miliona i na taj način ih nateraju da nešto urade. U nekim drugim zemljama ljudi pokušavaju da se bave planiranjem, strategijom i ostalo. Mislim da ćemo kod nas ćemo teško sačekati da advokati i sudije isteraju tu stvar, ali možemo zajedno i parlament i Vlada i sva stručna tela u Srbiji da vratimo makar ono što smo imali. Neće nam putevi biti savršeni, ali makar da vratimo onaj nivo koji smo imali pre toga. Sada pravimo auto-puteve, auto-putevi vrlo lako mogu ponovo da otklize, mogu vrlo lako da se pojave rupe, ali to se dešava i drugima iz raznoraznih propusta.
Prema tome, moj predlog je, prihvatam vaše sugestije i primedbe, nemam ni želju, čak i kad bih znao ne bih ulazio u domene drugih ministara pošto to ne bi bilo kolegijalno. Mi smo tim ovde i ovaj deo pošto je ovo finansijski sporazum, ministar finansija ima punu odgovornost i čini mi se ima potrebu da razume suštinu onoga što ovde menjamo. To je samo rok povlačenja sredstava ovog kredita. Da menjamo više ne bih se usudio sam da to radim i ne bih se usudio da danas potpisujemo ovakve uslove bez preispitivanja i formalnih pregovora. Ali, pošto menjamo samo rok i samo dozvoljavamo da se sredstva povuku u malo dužem periodu, pristajem da branim ovaj zakon kao zakon koji ne menja ništa gore, pre svega zato što je alternativa pogubna za nas.
Imajući u vidu šta je svo do sada urađeno, vaše sumnje oko toga gde pare idu mislim da su hipertrofirane. Ovde se tačno zna ko isplaćuje pare. Pare idu na račun, svako mora na kraju da podnese račun, podržavam zahteve pojedinih poslaničkih grupa i pojedinaca da unapredimo selektivno, ali fokusirano izveštavanje o svim projektima. To je u sklopu našeg napora da pojačamo planiranje investicija i da pređemo na programsko budžetiranje, jer se tačno zna planirali smo to, ostvarili smo to.
Ako pogledate izveštaje koje mi imamo ovde, oni nam ništa ne govore, oni nam govore tačno u metar koliko je urađeno puteva, kvalitet, širina, dubina asfalta, da li je urađeno kao što treba, analiza troškova. Pazite, ne samo analiza troškova. Troškovi su imputi, analiza rezultata da li je put napravljen tako da može bez opasnosti po putnike da se vozi brzinom koja je propisana. Da li će u zimskim uslovima biti bezbedno da se vozi? Da li će biti sve ono što je potrebno na tom putu, to su presudne stvari. E, to kod nas treba da bude ne samo imputi, ne samo fizički auto-put, nego mora da bude i propusna moć tog puta i da li će ljudi stići u predviđenom vremenu od tačke A do tačke B. To je smisao puta. Nije smisao puta da se potroše pare i samo kaže, potrošili smo toliko i toliko cementa.
Uostalom, analize po Srbiji kada su se ranije pravili auto-putevi su pokazali da su u krugu od dvadesetak kilometara oko tih puteva da je napravljeno jako mnogo pristupnih puteva i sekundarnih puteva. Odnekud se pojavio asfalt i to se sve dogodilo u Srbiji. Prema tome, možete da se prošetate i da to vidite. Znači, postoje materijalni dokazi na licu mesta se šta se dogodilo. Možda su ljudi skupili pare, možda su to sve uradili, ali koincidencija se to dešava kada se rade veliki putevi je vrlo, vrlo interesantna.
Hvala vam lepo na ovim sugestijama. Mislim da su sugestije dobre, ali mislim da to ne možemo jednim potezom i mislim da to što potpredsednik Vlade i ministarka saobraćaja i infrastrukture i građevinarstva nije ovde, ne treba da interpretirate na način da ona potcenjuje ovo ili bilo šta drugo. Mislim da je ona mislila da tema današnjeg sastanka nije sve ovo, valjda je to moglo da se pretpostavi, nego je u stvari samo produženje ugovora. Eto, to je moja interpretacija. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić. Još dva minuta.

Može jedno kratko pitanje. Kako vi predviđate i da li je izvodljivo da u budućnosti naše zemlje da se pribavljaju sredstva da se deonice puta koje budu građene ubuduće, da se ispitaju na ovaj način o kojima večeras pričamo vi i ja u stvari, nego i cela Skupština, ne samo nas dvojica? A da Vlada Republike Srbije obezbedi ta sredstva da se izvrše pripreme, a kasnije kada se izvrše pripreme da se podignu krediti i da se pristupi izvođenju radova. Samim tim bi troškovi bili daleko manji, a putevi daleko bolji. Hvala vam.

Možete naravno ministre.

To je upravo suština mog predloga.
Znači, svuda u svetu se ne štedi na toj prvoj fazi. Fazi identifikacije, faza kuda trasa ide, faza ispitivanja terena i interaktivnog menjanja trase u skladu sa nalazima tog ispitivanja je presudna. Možda znate „Friport“ radi analizu nalazišta bakra u reonu Bora i oni rade to jako dugo sa neverovatnim brojem bušotina, da bi znali tačno gde se šta nalazi, na kojim dubinama.
Mi smo mislili da im kažemo, pa šta će vam toliko bušotina. Napravite pet puta manje ili 20 puta manje. Oni kažu – mi želimo da znamo precizno plus, minus 5%, a ne plus, minus 50%, koliko tu ima, koji je kvalitet i sve ostalo. Sa današnjom tehnologijom to se radi brzo, ali nije jeftino.
Prema tome, moj bi predlog bio Skupštini da u budžetu opredelimo sredstva koja ćemo vrlo pažljivo usmeravati na pripremu projekata znajući da neće svi biti realizovani.
Danas ministarstva nemaju tu slobodu. Ministarstva kada počnu da troše pare na pripremu projekta, njihov isključivi cilj je da se to realizuje pošto je inače to za njih gubitak. Ja kažem – hajde da napravimo jedan fond iz koga ćemo znati da će pet do deset projekata biti realizovano i na nivou budžeta apsorbujemo taj trošak, naravno trošimo svaki dinar kome će otići i ko će da ga radi, ali time minimiziramo rizik.
Prema tome, to su stvari koje su prepoznate i ovde je bilo dosta ideja i oko neravnopravnog položaja naših firmi. Ja sam o tome govorio na ovoj Berlinskoj inicijativi već i ovi čuju iz Evrope, mada nema još odgovora, oni čuju, oni shvataju da su naša preduzeća s pravom uznemirena, da nemaju pristup projektima u sopstvenoj zemlji. To je Johanes Han rekao, nudio, kaže – pa imate ovu balkansku inicijativu itd. Ja kažem – ali nemaju pristup ni tu. Prema tome, danas smo čuli jako mnogo korisnih inicijativa da sve moduse, modalitete finansiranja ispitamo i sve načine. Ali, da bismo to uradili moramo zajednički na tome da radimo, ne da pustimo da male interesne grupe zloupotrebljavaju nedostatak kapaciteta na našu štetu. To je suština. Hvala lepo.