Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja danas imam dva pitanja. Prvo pitanje Ustavnom sudu Republike Srbije i svim sudijama Ustavnog suda. Kako je bilo moguće da Ustavni sud raspravljajući po inicijativi legalno podnesenoj za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti, zaključi da su briselski sporazumi odnosno prvi paket briselskih sporazuma politički akti i da prema tome ne podležu oceni ustavnosti i zakonitosti?
Da su to samo politički akti, onda bi bili na nivou deklaracije i ne bi proizvodili nikakve pravne posledice. Pošto su ovo akti koji i te kako proizvode pravne posledice, čak su i napravljeni u formi međunarodnih kvazi ugovora ili kvazi međunarodnih ugovora, neophodno je izjašnjenje Ustavnog suda i svih njegovih sudija Narodnoj skupštini.
I drugo pitanje upućujem predsedniku Narodne skupštine, zašto do sada predsednik Narodne skupštine nije zakazao sednicu Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o pravnoj formi i sadržaju oba seta Briselskih sporazuma.
Predsednik Narodne skupštine ima mogućnost zakonodavne inicijative kao svaki narodni poslanik, s tim što ima tu prednost što on odmah može da uvrsti u predloženi dnevni red svoj predlog, a onda se Skupština izjašnjava da li prihvata ili ne prihvata dnevni red.
To je zaista neophodno, više se sa tim ne sme čekati. Mi ne znamo u stvari ni šta se dešava. Neki pregovori su nastavljani bili pre nekoliko dana, oni su propali. Ono što se odnosilo na prava srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, pogaženo je od strane albanskih separatističkih vlasti. Albanske separatističke vlasti pokušavaju da uzurpiraju i svu imovinu države Srbije, imaju u tome podršku stranih sila, da vidimo kako je došlo do toga i da li je to bilo ispravno da u dijalogu između srpskih državnih vlasti i albanskih separatista poseduju isključivo posednici EU.
Koja bi to država na svetu pristala ako smo pod pritiskom EU, ako smo pod pritiskom Amerike, onda je bilo logično da bi smo prihvatili vođenje bilo kakvog dijaloga, da tražimo silu zaštitnicu?
Srbija je u 19. veku mnoge stvari postizala za diplomatskim stolom zato što je imala redovno silu zaštitnicu Rusiju, a povremeno i druge neke evropske države su pristajale na ulogu njene sile zaštitnice. Čak se i Austrija pojavljivala ponekad u toj ulozi. Čak i Engleska kojoj je uvek bila draža Turska nego Srbija, kada je bilo reči o progonu srpskog stanovništva na području Makedonije. Tamo su sile zaštitnice bile i Rusija i Engleska i Francuska. Tamo je ubijen i ruski ambasador jer su teroristi albanski iz onog vremena pod turskom vlašću smatrali da im je on najozbiljniji faktor koji ometa njihova nastojanja da se potpuno istrebi hrišćansko stanovništvo u Makedoniji.
Narodna skupština mora što pre da o tome raspravlja i da zauzme određene stavove. Ovako, izvršna vlast se ponaša na način koji je suprotan Ustavu, a sudska vlast i zakonodavna vlast se prave kao da ih to uopšte ne interesuje. Takvo stanje je neodrživo. Krajnje je vreme da izvršna vlast podnese izveštaj šta je sve radila povodom briselskih sporazuma i njihovog potpisivanja i pokušaja njihove realizacije. Ono što je bilo u interesu Albanaca, sve je odjednom realizovano. Ono što je u nekom malom interesu Srba, nije ni započeto sa realizacijom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde, odnosno Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć, a tiče se kompanije „Nove Srbijanke“ koja je do 2000. godine zapošljavala negde oko 1.200 radnika, bila jedna od stubova razvoja i zapošljavanja u gradu Valjevu.
Danas je „Nova Srbijanka“ u stečaju. Privredni sud u Valjevu poslao je dopis u kome traži obaveštenje o propisima Republike Bugarske koji se tiču sledeća dva pitanja. Prvo pitanje - da li je dozvoljeno ugovarati kaznene poene ili ugovornu kaznu u slučaju neispunjenja novčanih obaveza? Da li je dozvoljeno primeniti kamatnu stopu bugarske narodne banke na iznos duga koji je izražen u valuti evro?
Zašto je ovo bitno? Ovaj odgovor je bitan da bi se nastavio i okončao parnični predmet u kome je tužilac „Nova Srbijanka“ Valjevo, za koju ponovo navodim da je u stečaju. Da bi se ovaj predmet okončao, ja molim Odeljenje za međunarodnu pravnu pomoć da na ova pitanja odgovori što pre, jer je ovo uslov da se okončaju svi procesi koji su otvoreni, vezano za stečaj „Nove Srbijanke“. A o značaju „Nove Srbijanke“ sam vam rekao, da je to preduzeće koje je do 2000. godine bilo uzor i primer zapošljavanja i poslovanja u gradu Valjevu, a danas je „Nova Srbijanka“, zahvaljujući vlasti od 2000. godine, u stečaju. Hvala.