Evo vraćamo se na sporazum odmah.
Ovaj sporazum zaključen 2. februara 2012. godine, imao je u sebi predviđenu mogućnost izmena i dopuna, a to je predviđeno i našim Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ali je taj zakon predvideo i da Vlada RS obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora.
Koliko ja znam, ni jedan izveštaj te vrste nije podnesen, a koji se odnosi na sporazum sa Vladom Azerbejdžana. Jel to istina? Nažalost, srpski radikali u prošlom mandatu nisu bili u Narodnoj skupštini. Evo vi koji ste bili jel se sećate? Nikad to nije bilo.
Srbija se zadužila, a sredstva zajma su prebačena na azerbejdžansku firmu. Dakle, azerbejdžanska banka, sredstva na azerbejdžansku firmu, 4% kamate godišnje. To nije mali iznos kamate, ali nije ni preterano veliki, ako se imaju u vidu druge pogodnosti tog kredita.
Šta je za nas najbolje? Za nas je najbolje da naša Vlada izdaje koncesije kod radova ove vrste. Ali te koncesije su izbegavali socijalisti i dosmanlije i naprednjaci.
Moram posebno sad da produbljeno obradim to pitanje zašto se beži od koncesija, iako su one najpogodnije. Kod koncesija je najteža zloupotreba. Vi ste nekome dodelili koncesiju, imate obaveze prema njemu, a on se snalazi kako zna. Ali nema ovih sa strane koji uleću, koji traže procenat, koji traže privilegiju kod isporuke materijala, koji traže ovo ili traže ono.
Taj kredit je stavljen na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Rok je istekao. Ovde nam saopštavaju da je iskorišteno 80% kredita. I taj podatak je sumnjiv. Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači.
Ubacićete vi i priču o privremenim i konačnim obračunskim situacijama, kao da je kompletan posao završen. A to nije ni tačno i nema nikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Po finansijskom sporazumu Republika Srbija ima obaveze prema azerbejdžanskoj banci, a po ugovoru o izgradnji međusobne obaveze imaju Republika Srbija i azerbejdžanska firma s kojom je sklopljen taj sporazum.
Ali, možda ćete se iznenaditi, mi znamo i ovo. Na dan 31. oktobra 2015. godine, prema zvaničnim podacima, od 300 miliona evra iskorišćeno je 202.244.417. Znači, u pet meseci 2016. godine, ostalo je još oko 98 miliona. Prva otplata ovog zajma počela je 23. novembra 2015. godine.
Poslednja rata ovog zajma mora da se plati 23. novembra 2017. godine. Do 23. novembra 2016. godine Srbija po osnovu otplate glavnice ovog zajma mora da plati 16.179.553 evra. Sve ovo ste vi napisali u budžetu za 2016. godinu, tamo sam ja to našao, a sad ste zaboravili šta vam stoji u budžetu. To su podaci o stanju javnog duga, na kraju krajeva.
Petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se spremate da svečano otvorite deonicu od Diči do Preljine. Selo Diči je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Dakle, kako vi to možete da radite ovde nije jasno. Završite petlju kod Ljiga. Kakva je svrha otvaranja ove deonice, ako ta petlja ne bude urađena pre toga? Ima li svrhe? Ili ono što je ministarka Zorana Mihajlović govorila nekima, da su gradili autoput od njive do njive…