Ja ne znam na koga koleginica misli 30 godina? Pretpostavljam da misli na koalicione partnere SPS, pošto su oni gotovo 30 godina u vlasti, izuzev Đinđićeve Vlade.
Dakle, LDP nikada nije bio u Vladi. Istina, neki od nas, pojedinci, smo učestvovali u Đinđićevoj Vladi i tada su bili problemi neuporedivo veći, upravo zato što su nam ostavljeni loši putevi, dugovi, bolnice bez materijala, škole bez prozora, krovova, razvaljene puteve i sad ćete vi da kažete… Dakle, apsolutno, LDP nikada nije učestvovao u vlasti, a Vlada Zorana Đinđića je za dve godine uradila više, presvukla je i tu Ibarsku magistralu za te dve godine i dva meseca, pored svih problema i dugovanja uspela je da uradi čak i to, što je mnogo više nego o čemu vi pričate.

Pošto se više niko od šefova poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
(Saša Radulović, s mesta: Javio sam se kao predstavnik poslaničke grupe.)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine Raduloviću, moj propust, zato što me iz službe nisu obavestili, ali, vi nemate pravo po Poslovniku za reč. Sada ću da vam objasnim.
(Saša Radulović, s mesta: Kako nemam? Nemojte lekcije da delite, samo kažite.)
Osim što Poslovnik služi da nam ga pokazujete ovde, pročitajte Poslovnik i videćete da u toku rasprave u načelu imate pravo da se javite kao šef poslaničkog kluba ili kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe jednom ili dva puta. Ukoliko se javljate dva puta, imate pravo na reč pre izlaganja narodnih poslanika koji idu po spisku i drugi put po završenoj raspravi narodnih poslanika po spisku, ukupno do 20 minuta.
(Saša Radulović, s mesta: Ostalima niste davali reč?)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, moram da priznam da sam više voleo da sa gospodinom Vujovićem polemišem na temu usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a danas da ovde razgovaramo sa gospođom Zoranom Mihajlović, ali izgleda da je to neka taktika Vlade da ukršta ministre u zavisnosti od teme koja je na dnevnom redu.
Što se tiče današnje teme, a to je produženje roka raspoloživosti sredstava za finansiranje Koridora 11, donosimo tu odluku da produžimo rok na dve godine, zato što neko nije bio efikasan ko je trebao da bude i da realizuje radove u predviđenom roku za koje je kredit uzet. Realizovali ste 80% tog posla. Vi ste bili na vlasti te četiri godine i isključivu odgovornost snosite zašto posao nije završen do kraja.
Paralelno s time, umesto da danas govorimo o nekim drugim koridorima, o nekim drugim velikim koridorima, o nekim drugim velikim projektima, mi još nismo završili ni ono zašta je neko drugi ispregovarao i obezbedio sredstva. Nisam video da je Vlada ispregovarala i krenula u realizaciju nečeg novog za ove četiri godine, tu pre svega mislim na Moravski koridor. Moravski koridor je žila kucavica Centralne Srbije, dela Srbije koji je najgušće naseljen, 500 hiljada ljudi živi u mestima od Kruševca do Čačka u toj Moravskoj dolini. Taj auto-put spaja Koridore 10 i 11.
Premijer mi nije odgovorio na to pitanje prilikom predstavljanja svog programa. Očekujem odgovor od ministarke, jer sam to postavio kao poslaničko pitanje. Ne znam zašto i po kojim kriterijumima je auto-put Niš-Drač veći prioritet od toga? Voleo bih da mi to neko objasni.
Što se tiče kredita koji produžavamo, zapravo, koji je već podignut, mi nastavljamo praksu zaduživanja, koja je nesporna. I nije bitno, gospodine ministre, da li će neki poslanik za sto miliona pogrešiti današnje stanje javnog duga Srbije, odnosno stanje duga koji građani Srbije imaju, nesporno je da je preko 24 milijardi evra dug u ovom trenutku. Nesporno je da je 2012. godine on bio oko 15 milijardi. Dakle, vi ste za skoro deset milijardi zadužili građane Republike Srbije. Pri tom ste, paralelno sa zaduživanjem, građanima uzimali sve ove četiri godine, uzimali ste od lekara, od profesora, od penzionera, od poljoprivrednika, od privrednika, da biste mogli da kažete kao što ste malo pre govorili…

Molim vas, kolega, pričamo o Aneksu ugovora, a ne o penzijama, ne o lekarima, ne o prosveti, čak ne pričamo ni o auto-putu.

Ali, ministar je govorio o tome malo čas.

Ne, ministar je u obrazloženju, jako sam dobro slušao raspravu, ministar je obrazložio zašto je tehnički potrebno produženje Ugovora. Znači, reč je o finansijskom zakonu.

Hoćete li mi vreme samo nadoknaditi, molim vas?
Dakle, ministar je govorio o suficitu i zato sam i ja govorio vezano za ovu tačku, zašto, ako već imamo toliko sredstava u budžetu i ako cela zemlja i društvo treba da radi da bi neko mogao da izađe na pres-konferenciju i kaže kako imamo suficit u budžetu, kako nemamo više deficit, vi gospodine ministre, verovatno kao stručnjak treba da znate kad imate suficit u budžetu nerazvijene zemlje, to znači po pravilu deficit u džepovima stanovništva i privrede. I danas cela Srbija radi i izdvaja da bi mogli da kažete da imate suficit u budžetu i da bi neko od međunarodnih finansijskih institucija mogao da vas pohvali.
Dalje, što se tiče kredita koje smo povukli, ja bih danas, recimo, pitao gospođu Mihajlović, a odgovorite mi i vi ako ste tu, šta je sa potpisanim ugovorom za izgradnju železnice Beograd–Budimpešta prošle godine u Narodnoj Republici Kini? Rečeno je da će radovi početi ove godine. Još uvek nismo ništa od toga čuli, izuzev što je premijer jednom prilikom…

Kolega, ja vas molim da se opet vratite na temu dnevnog reda. Znači, ovo je ugovor od 2. februara 2012. godine. Ovo je zaduženje koje nije imala ni ova Vlada, ni ova većina.
Da vas podsetim, Demokratska stranka i Boris Tadić su izgubili vlast avgusta meseca 2012. godine. Pričate o ugovoru od 2. februara 2012. godine. Znači, nema veze sa javnim dugom i sa ovom Vladom. Znači, u pitanju je aneks, produženje pozicija. Niti se uvećava vrednost samog kredita, niti imamo da plaćamo neke penale, niti bilo šta drugo. Molim vas, pričajte o temi dnevnog reda.