Ne postavljate pitanje gospodinu Raduloviću.

…Dakle, na Vračaru, možda i najatraktivnijom opštinom za poslovanje, za izdavanje u zakup poslovnog prostora, zamislite da na tom Vračaru dođemo u situaciju da Javno preduzeće ima potraživanja nenaplaćena, završnim saldom od skoro 800 miliona dinara. Revizijom, zvaničan podatak je u pitanju, je utvrđeno da su ukupna potraživanja skoro 800 miliona dinara, odnosno tačnije 791 milion 953 hiljade dinara.
Sada, mi bi možda mogli delimično, samo delimično da razumemo neke razloge za to, da razumemo situaciju da je to preduzeće blagovremeno na vreme pokušalo da popravi situaciju, pokušalo da nešto učini, pokušalo da preduzme sve one zakonom inače predviđene korake da predupredi jednu ovakvu situaciju, ali ne. Očigledno da bivše rukovodstvo, a podsetiću vas koja je stranka vršila vlast i to ne jedan mandat, već mnogo mandata, a to je DS sa nekim koalicionim partnerima, odnosno DS u više agregatnih stanja, ali je očigledno da to rukovodstvo nije zanimalo. Pustili su da to tako prođe. Nikom ništa. Mislili su verovatno da će večito biti na vlasti.
Neće. Nisu vas građani slučajno počistili na ovim izborima. Ili su ga namerno vodili u propast, a logičan zaključak se nameće u tom smislu – kako drugačije da ocenimo činjenicu da od ukupne sume koju sam naveo malopre, skoro 800 miliona dinara, čak 580 miliona dinara je u procesu zastarenja, 580 miliona dinara. Neki preliminarni podaci, gospodine predsedavajući, ukazuju da će svakako od te sume od 580 miliona oko 300, možda malo više od 300 miliona apsolutno zastareti, odnosno nećemo imati uopšte pravo na potraživanje te sume. Za ovo drugo ako se izborimo, izborili smo se, ali 300 miliona sigurno. Da li je to mali novac?
Šta smo mogli da uradimo za 300 miliona dinara? Da li se neko zapitao? Ja postavljam pitanje – ko je kriv za 300 miliona dinara, sigurnih 300? Čija je odgovornost? Da li je u pitanju neznanje, nestručnost ili nemar ili sve od navedenog? Verujem da je sve od navedenog, ali čvrsto verujem i da je u pitanju još jedna stvar, a to je kriminal, kriminal dame i gospodo, lopovluk, namerno sklapanje štetnih ugovora i to kao masovna pojava. Namerno urušavanje sistema.
Kako objasniti čitav niz zakupaca, nepregledan niz je u pitanju zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju. Kako je nastala ta povlašćena vrsta zakupaca? Da li su bili bliski možda DS? Da li su bili možda u talu sa DS? Čitav nepregledan niz zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju na ime kirije, na ime zakupa. Da li su se zapitali šta može da se uradi za 300 miliona dinara? To je pola budžeta, ljudi. To nije mali novac. Koliko vrtića je moglo da se renovira? Koliko zdravstvenih ustanova? Koliko škola? Koliko satova za Šutanovca da se uradi? I ko zna šta još.
Tako je vladala DS. To je pravi primer načina vladanja, u stvari doživljavanja vlasti od strane DS i posle se pitate zašto su vas građani obrisali na ovim izborima. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović.
(Sonja Pavlović, s mesta: Poslovnik.)
Nema povrede Poslovnika kada se postavljaju poslanička pitanja.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, iz današnjih pitanja može se naslutiti da su poljoprivreda i zaštita životne sredine dominantne teme u Srbiji i moje pitanje će se odnositi na ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U Srbiji se vrlo često kao popularno rešenje za suzbijanje korova umesto spaljivanja ili nekog drugog metoda biljnih ostataka jeste primena herbicida, a kod nas se najviše koristi „Total glifosat“, kod nas poznat kao herbicit „Total“.
Ovde je reč o sistemskom gebricidu na bazi lifosata sa širokim dejstvom koji se vrlo neselektivno upotrebljava u poljoprivredi u Srbiji za suzbijanje korova i time dovodi do veoma velikog problema koji može izazvati ovaj totalni herbicit, pre svega zbog toga što se nestručno i neodgovorno koristi širom Srbije u količinama većim nego što zakon to dozvoljava i propisuje i vrlo često zbog toga što su neselektivni oni uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.
Primer Holandije, države koja ima najrazvijeniju agroprivredu u Evropskoj uniji govori o tome da je ona zabranila glifosat i tako svoje pravilnike stavila iznad onih koje propisuje Komisija Evropske unije, što nam govori da je moguće imati strože zakone od Evropske komisije ili od Evropske unije. Primer Holandije nam govori da je moguće odoleti interesima multikompanija i velikih hemijskih sistema.
Mi, kao Zeleni Srbije, u okviru poslaničke grupe SPS, danas pokrećemo ovo pitanje jer smo dobili izveštaje i sa Univerziteta u Beogradu, dobili smo pitanja i pritužbe lovačkih udruženja, prirodnjačkih udruženja, ekoloških društava i svi sa jednim apelom da total ima toksikološka dejstva na floru i faunu, posebno ima izražen uticaj na ptice i pčele, a žrtve neodgovorne primene često su i zaštićene vrste. Česta primena totala u količinama većim od propisanih i neodgovorno rukovanje narušava biološku ravnotežu i štetno deluje po životnu sredinu, pre svega na zemljište i vode, ali i putem lanca ishrane može ugroziti zdravlje građana i građanki Srbije. Kroz podzemne vode total može dugoročno kontaminirati izvore i bunare sa pijaćom vodom, stići u organizme građana, koji onda mogu oboleti od kancera. Kada se zemlja dugo tretira glifosadnim herbicidima, ona u jednom trenutku počinje da bude manje plodna i, naravno, može se završiti totalno jalovom zemljom.
Sve zelene partije su protiv glifosata u celoj Evropskoj uniji i poslednjih šest meseci je bilo posebno aktuelno ovo pitanje u Evropskom parlamentu. Nas upotreba glifosata dovodi do još jednog veoma značajnog pitanja, a to je kvalitet vode u seoskim vodovodima, kvalitet vode u seoskim bunarima. To pitanje nam donosi, naravno, i odgovor zašto vrlo često imamo problem sa endemskim bolestima u nekim selima, a ne znamo uzroke.
Zbog toga, Zeleni Srbije ističu da tretiranje biljaka totalom nije rešenje i zbog predostrožnosti i bezbednosti i posledica koje su mnogobrojne i dugotrajne treba ga izbaciti iz upotrebe u Srbiji. U poljoprivredi Srbije nema mesta za total. Poljoprivrednicima treba predstaviti alternativne načine na koje se žetveni ostaci mogu otkloniti, sakupljanje, baliranje, dalje korišćenje u stočarstvu, u proizvodnji energije i u druge svrhe.
Neke moje kolege prethodnici su govorili o tome kolika je naša želja za zdravom privredom, organskom proizvodnjom velika. Mi što pre moramo ukinuti ovaj totalni herbicid. Svetska zdravstvena organizacija dovodi ovaj herbicid u vezu sa mogućim uzrokom oboljenja od karcinoma, a nažalost Evropska komisija je njegovu upotrebu privremeno produžila do 31. decembra 2017. godine.
Moje pitanje za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine je – ko kontroliše primenu totalnog hebricida u Srbiji? Kako se ona kontroliše? Da li proizvođači postupaju odgovorno i da li se pridržavaju zakonskih propisa i karenci? Da li Srbija planira da totalno zabrani total i da time zaštiti poljoprivredu Srbije? Zahvaljujem se.