Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Dušanu Vujoviću, a tiče se novog pravilnika o evidenciji i prijavljivanju PDV koji će stupiti na snagu 1. januara 2017. godine.
Ono što moram da upitam uvaženog ministra jeste nešto što sam rekao i u raspravi koja je bila kada je doneta izmena Zakona o PDV, u jesen, odnosno oktobru 2015. godine, a kada sam izrazio bojazan upravo s ovoga mesta, da će te izmene Zakona doneti veoma komplikovanu proceduru svim pravnim licima u Republici Srbiji, koji prijavljuju ili evidentiraju PDV po novom Zakonu, odnosno po novim pravilnicima koji će biti doneti.
Nažalost, bio sam u pravu. Savez računovođa Srbije i uvaženi stručnjaci ukazuju da će novo prijavljivanje PDV biti toliko komplikovano, uvažene dame i gospodo, da će biti potrebne nove tabele, odnosno 13 novih tabela i 155 novih stavki, koji će se prijavljivati i ja se s pravom pitam, u ime svih nas, da li je moguće da mi hoćemo, naravno, investicije i kapitalizam, a sa druge strane, hoćemo socijalističko knjigovodstvo?
To je nešto što me i kao poslanika boli, jel moram da kažem da je, kada je ovde u Narodnoj skupštini, usvajan Zakon o PDV, odnosno izmena Zakona, da je u obrazloženju stajalo da to neće doneti nikakve nove troškove pravnim licima na teritoriji Republike Srbije.
Nažalost, to se pokazalo kao netačno, jer je specijalizovani sajt Neobilten, već izračunao da će samo za novi softver i nove ljude koji moraju biti angažovani u knjigovodstvima i u specijalizovanim agencijama, biti potrebno preko pet miliona evra, da se utroši novca.
Moj poziv ministru finansija je da imamo sasvim dovoljno vremena, sada je polovina oktobra, do 1. januara kada bi ovaj nov pravilnik trebao da stupi na snagu, da se napravi jedan dogovor, jedan kompromis i da se ovakav rigidan pravilnik ne primenjuje, već da se sa stručnim asocijacijama, napravi pravilnik koji neće iziskivati ovako komplikovanu i skupu proceduru.
Moje drugo pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, a tiče se pitanja koje sam i u prošlom sazivu ovog parlamenta više puta pitao, a to je premiranje odnosno premija za mleko za male proizvođače, koji predaju manje od 3.000 litara mleka kvartalno.
Danas u Srbiji, da bi neko mogao da naplati premiju za mleko koje iznosi sedam dinara, a cena mleka je od 22 do 25 dinara mora da predaje mlekarama najmanje 3.000 litara mleka, odnosno preko 33 litara dnevno.
Ono što je veliki problem, a ja ću vam dati na primeru samo dve mlekare iz centralne Srbije, odnosno koje otkupljuju mleko na teritoriji Kragujevca, Topole i Aranđelovca, a to su „Milkom“ Gradsko i „Kuč“ Kragujevac, koje npr. „Milkom“ otkupljuje od 260 gazdinstava sa teritorije Stragara, Topole i Aranđelovca, a od njih samo jedna petina ima pravo da ostvari premiju.
Mislim da je svima nama koji smo i ovde narodni poslanici i koji smo naravno roditelji i koji imamo malu decu interes da naša deca piju kvalitetno mleko i ono što mislim da je važno jeste da mi kao poreski obveznici subvencionišemo nešto što ima kvalitet, a ne kvantitet i količinu i mislim da je svima nama važno i bitno da to mleko koje se predaje ima kvalitet i da nije sporno da dobije premiju.
Ovako, evo npr. u druge mlekare „Kuč“ iz Kragujevca koja kupuje od nekih 2.500 gazdinstava mleko sa teritorija Kragujevca, Topole i Aranđelovca, gde bukvalno svaki treći ili četvrti proizvođač ima pravo da ostvari premiju. To je veliki problem, plus evidencija, odnosno prijava od strane mlekara ka upravi za agrarna plaćanja i njihova administracija koja je dosta spora i molim uvaženog ministra Nedimovića da se time pozabavi jer na ovakav način veliki broj malih gazdinstava će se bukvalno ugasiti.
Zbog toga vas molim da još jednom razmotrite ovo pitanje i da se nađe adekvatno rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Kako ne bih dalje živela u uverenju i sumnjala da je Srbija pravna država, molila bih MUP, ministra Stefanovića, da odgovori na dva pitanja. Tačnije, dokle je stigla istraga i šta organi reda imaju od informacija povodom evo protoka već dve godine od napada na pekare u Vojvodini čiji su vlasnici naši sugrađani Albanci.
S obzirom da je u noći između 15. i 16. oktobra 2014. godine izvršen niz napada nakon fudbalske utakmice Albanija – Srbija, i to u mojoj Vojvodini odakle dolazim, tačnije na nekoliko pekara u Novom Sadu, Staroj Pazovi i Somboru. Neke su zapaljene, odnosno požari su podmetnuti, na druge pucano iz vatrenog oružja, a na treće je bačena bomba, a do današnjeg dana ni jedan od slučaja nije dobio sudski epilog i želela bih da znam u kojoj fazi je istraga i šta se dešava sa podacima do kojih su organi reda došli?
Drugo pitanje se isto odnosi na isto ministarstvo i na istog ministra, gde imamo naličje prava i pravde a to je kako je moguće i zašto policija, odnosno organi reda nisu preduzeli ništa da spreče okupljanje Ustavom zabranjene klerofašističke organizacije „Obraz“ 24. septembra ove godine. Dakle pre samo nekoliko dana ova organizacija se sa još nekoliko desničarskih organizacija okupila usred grada Beograda i održala protest na kojem je Ustavom zabranjena 2012. godine organizacija „Obraz“ i njen, još uvek pretpostavljam predsednik govorio.
Želim naprosto odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

Pitanje za predsednika Republike kome uskoro ističe mandat, a koji je tim povodom obznanio da smatra da građanima duguje još jedan mandat. Ne znam na osnovu čega je to zaključio jer pre svega nama građanima duguje odgovore na mnoga pitanja i mnoga objašnjenja i bilo bi dobro da funkcioneri pri kraju svojih mandata polože račune i daju potrebna objašnjenja.
Na prvom mestu, zašto predsednik Republike konstantno dovodi u pitanje evropski put Srbije, otvarajući sumnju da ne zna šta se nalazi na kraju tog puta ili otvarajući sumnju kako neko nešto ima protiv Srbije, naravno misleći na zapad? Zašto nije iskoristio svoj ugled kako bi doprineo regionalnoj saradnji, nego je naprotiv na svako varničenje u regionu on zapravo dolivao ulje na vatru.
Zašto je stavljao privatne i lične interese ispred državnih, i to u više primera, gde je ponižavao i domaće državne organe i pravosudne organe? I, zašto je imenovao za počasnog konzula Genadija Timčenka, ruskog milijardera, koji je pod sankcijama SAD i na njihovoj „crnoj listi“, i time doveo u pitanje naš odnos prema zapadu, pre svega, naše odnose sa SAD? Da li mu odgovara što gospodin Timčenko je izjavio da Srbija nema interes da uđe u EU i da je EU protiv Srbije? Kako može da mu bude slučajno da li se neko lice nalazi na „crnoj listi“ ili ne, da mu bude svejedno i da to pravda time da je i on nekad bio na takvoj nekoj listi?
Jedino što je u toj poseti Sankt Peterburgu Tomislav Nikolić je izjavio, a sa čim bih se mogla složiti, jeste da je najbolji primer saradnje Rusije i Srbije prodaja NIS-a, samo što ja mislim, za razliku od njega, da je to najnegativniji posao, najlošija prodaja, čiju cenu plaćamo i dan danas na štetu svih građana. Ako ništa drugo, tu rudnu rentu naplaćujemo samo 3%, iako po zakonima naše zemlje ona iznosi 7%, i to na 30 godina smo zaključili takav ugovor.
Na kraju, takođe bih pitala za imenovanje počasnog konzula, da li je Ministarstvo inostranih poslova dalo neku vrstu saglasnosti i da li uopšte postoje neki kriterijumi za postavljanje, odnosno imenovanje konzula?
Na samom kraju, da kažem da je krajnje neuobičajeno da predsednik Vlade, koji je inače sklon komentarima, da se apsolutno uzdržava i ne komentariše nijednu izjavu ni postupak Tomislava Nikolića koji nas udaljava od EU.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Poštovane kolege, imam nekoliko kratkih pitanja.
Prvo pitanje je za premijera i ministra spoljnih poslova gospodina Dačića - zašto smo odustali, odnosno zašto nije ispoštovan zahtev direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodina Đurića, da se pitanje Trepče i imovine Srbije na Kosovu i Metohiji stavi na dnevni red sednice Saveta bezbednosti?
Mi smo čuli usmeni odgovor premijera, ali mislim da zavređuje detaljniji i konkretniji odgovor, kako od nadležnog ministra spoljnih poslova, tako i od strane premijera.
Ne treba da naglašavam koliko je važna tema Kosova i Metohije, bez obzira što jedan deo naše političke elite pokušava tu temu da nekako gurne pod tepih i da se ponaša kao da ne postoji, ali nas, nažalost, naši prijatelji, sa ili bez navodnika, iz sveta i Evrope svakodnevno podsećaju da je ta stvar ipak prisutna i da hteli mi to ili ne hteli da priznamo, pitanje evrointegracija jeste povezano sa pitanjem prihvatanja ili mirenja sa nezavisnošću Kosova i Metohije.
U tom svetlu, mislim da i ovo nestavljanje na dnevni red Saveta bezbednosti pitanje Trepče i srpske imovine na Kosovu i Metohiji zapravo jeste neka vrsta povlačenja i kapitulacije u ime tog apsolutnog božanstva evrointegracija.
Drugo pitanje, a vezi sa prvim, namenjeno je predsednici Narodne skupštine gospođi Maji Gojković – zašto ne stavlja na dnevni red i kada će staviti na dnevni red tematsku sednicu Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji u svetlu aktuelnih problema i ove krize oko Trepče i imovine na Kosovu i Metohiji?
Drugim rečima, mi smo tek juče imali Drugu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju. Odbor za kulturu i informisanje, čiji sam ja član, je do sada imao šest, najmanje šest, ako ne i sedam sednica. Ne verujem da je kultura i informisanje u Srbiji, ma koliko inače bili veliki problem, da su veći problem od problema Kosova i Metohije, pa da se Odbor za kulturu sastaje šest, sedam puta, a Odbor za Kosovo i Metohiju svega dva. Stoga mislim da je potrebno staviti i napraviti ovde u plenumu tematsku sednicu tome posvećenu.
Treće pitanje, a možda i najvažnije, s obzirom na ovo upravo ovih dana, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, naravno, i premijeru, kakva je uloga, ili kakva su njihova saznanja o ulozi gospodina generala Bratislava Dikića sada u Crnoj Gori i crnogorskim izborima i šta oni znaju, kakva saznanja imaju o tome da li su oni teroristička grupa ili su zapravo grupa koja je angažovana od strane aktuelne crnogorske vlasti da bi poslužila u predizborne svrhe, odnosno poslužila crnogorskom režimu da stvori dramu oko navodnog državnog udara i tako zapravo popravi svoj rezultat na izborima koji su se održavali u nedelju?
Ovo kažem tim pre što je poznata, mada javnosti ne dovoljno poznata uloga gospodina Dikića, koji je imao pre tri godine na lokalnim izborima na severu Kosova i Metohije, kada je gospodin Dikić, a brojni su svedoci za to, i javno su nastupali, predlagao Srbima sa severa da razbiju kutije, odnosno da otmu kutije, što su oni, naravno, odbili, a na kraju se to ipak dogodilo od strane neidentifikovanih i nepoznatih lica pod fantomkama.
Dakle, pošto već imamo iskustvo i naše vlasti imaju iskustvo sa gospodinom Dikićem u toj ulozi, bilo bi zanimljivo pitati i saznati šta o tome misle i šta o tome znaju predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.
Napokon, poslednje pitanje, vrlo kratko, takođe na račun premijera i ministra unutrašnjih poslova, kako je moguće da smrt, naravno, svaka smrt je tragična, ali smrt jednog osuđenog narko dilera gospodina Saleta Mutavog postane tema na takav način da premijer ili predsednik Vlade čak dva puta ga uzima poslednjih mesec, dva dana u usta i to oba puta ili u neutralnom ili u pozitivnom kontekstu? Kako je moguće da osuđeni narko diler bude na slobodi i da bude vođa navijača? I u tom svetlu, da li je poznato da je gospodin Sale Aleksandar Stanković bio član SNS? Kažem bio, ne ulazim u to da li je bio u trenutku svoje smrti. Hvala.

Vreme, kolega Vukadinoviću. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moje prvo pitanje se odnosi na resorna ministarstva za poljoprivredu, trgovinu i privredu. Zašto Srbija, po ugledu na Francusku i druge evropske zemlje, ne donese propise o obaveznom označavanju porekla proizvoda kako bi potrošači znali da li kupuju uvezeno meso i mleko i njihove prerađevine od životinja koje su hranjene stočnom hranom na bazi sirovina od genetički modifikovanih organizama?
Drugo pitanje, zašto Javni pravobranilac ulaže žalbu na svako rešenje Republičkog geodetskog zavoda o prevođenju imovine u zadrugama iz društvene u zadružnu svojinu, što je u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o zadrugama i time usporava proces imovinske i finansijske konsolidacije zadruga i onemogućava ih da normalno posluju?
Sledeće pitanje je Republičkoj direkciji za imovinu – koliko je nepokretne i pokretne imovine Republička direkcija za imovinu preuzela iz zadruga po vrstama imovine od važenja odredbi članova 154. i 157. prethodnog Zakona o zadrugama dok nije donet novi zakon?
Sledeće pitanje – zašto zakupac Slavko Pavlović iz sela Nakovo, koji je od države uzeo 50 hektara državnog zemljišta na dugoročni zakup od 20 godina, i podigao 50 hektara savremenog zasada jabuka i krušaka, nije mogao da dobije potvrdu od tog istog ministarstva da mu se dozvoljava podizanje zasada na toj površini i time je izgubio pravo na podsticaje u iznosu od 60.000 evra?
Sledeće pitanje za Ministarstvo poljoprivrede – za koga je rezervisano 250 hektara prve i druge klase na području tri katastarske opštine Botoš, Banatsko Despotovo i Lazarevo, ako odbornici Skupštine Grada Zrenjanina o tome uopšte nisu raspravljali i 500 hektara na teritoriji opštine Žitište?
Interesuje me da li su ti potencijalni investitori podneli bilo kakve elaborate o namerama investiranja i ko je to rezervisao pre nego što oceni podobnost takvih investitora?
Sledeće pitanje – da li u Republici Srbiji postoji državna institucija koja je nadležna da zaštiti ljudska i ekonomska prava srpskog domaćina Selimira Milovanovića iz sela Lopatanj u opštini Osečina, koji je pre tri godine kupio novi traktor IMT 539, što je pohvalno uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede? Međutim, žalosno je da je kupljeni subvencionisani traktor od prvog dana sa neispravnim menjačem koji serviseri ni četiri puta nisu uspeli da poprave, a u međuvremenu je Vlada Srbije donela odluku da se ugasi IMT.
S obzirom da se žalio na preko deset adresa različitih ministarstava, inspekcija i svi su se proglasili, verovali ili ne, nenadležnima, čak se dva puta obraćao i Kabinetu predsednika Vlade Aleksandra Vučića, ali nikakav odgovor. Dakle, ako nije moguće da nađe zadovoljavajuću satisfakciju po postojećim zakonskim rešenjima, predlažem poslanicima da mi se pridruže da napravimo leks specijalis za Selimirov traktor.
Predsednici Narodne skupštine i nadležnim službama u Skupštini – kada će se promeniti anglosaksonski naziv domena parlament.rs i usaglasiti sa zvaničnim nazivom Narodne skupštine, odnosno da glasi – narodnaskupstina.rs, kao što je to slučaj i sa drugim državama koje uvažavaju zvaničan naziv najvišeg zakonodavnog organa u svojoj državi?
Tri pitanja za predsednika Vlade Republike Srbije. Predsednik Vlade je u svojstvu mandatara za izbor nove Vlade, u vreme izlaganja ekspozea i odgovora na pitanje u vezi istog 9. i 10. avgusta, dva puta izrekao, po meni, apsolutne neistine sa dva različita ali i oba netačna obrazloženja da je čeri paradajz genetički modifikovan proizvod. Tražim od predsednika Vlade da mi u formi objašnjenja dostavi dokaze na osnovu kojih je utvrdio da je čeri paradajz genetički modifikovan ili da se javno izvini poslanicima i građanima Srbije, posebno proizvođačima, uvoznicima i potrošačima čeri paradajza i naročito majkama koje decu hrane i sa čeri paradajzom.
Drugo pitanje za predsednika Vlade koji je u svojstvu mandatara za izbor nove Vlade u vreme izlaganja ekspozea i odgovora na pitanja u vezi istog izrekao, po meni, takođe, neistinu, da u Srbiji postoje dva ravnopravna pisma ćirilica i latinica. Tražim od predsednika Vlade da mi u formi objašnjenja dostavi dokaze na osnovu kojih zakonski u odredbi je utvrdio da u Srbiji postoje dva ravnopravna pisma ili da se javno izvini poslanicima i svim građanima Srbije, posebno građanima većinskog srpskog naroda koji koristi ćirilično pismo. Hvala.