Kolega Obradoviću, vi ste isto uradili što i kolega Martinović, doduše, nešto kraće, jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Gospodine Martinoviću, vi još uvek imate pravo na repliku.
Po Poslovniku, Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije bitno šta ja kažem šta je radio Boško Obradović, ali kamere su zabeležile da je Boško Obradović upao u Republičku izbornu komisiju sa galerije tamo u kralja Milana, dobacivao ljudima iz Republičke izborne komisije – bitango, lopove.

Molim vas, koji član sam prekršio samo recite.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Nakon toga je Boško Obradović zavrtao ženu i tukao, Maju Pejčić, u Republičkoj izbornoj komisiji, samo zato što mu izborni rezultati koje je te večeri iznela Republička izborna komisija nisu odgovarali. Sada može Boško Obradović da kaže za mene ili za moje kolege šta god mu padne na pamet, ali koliko ja znam, ni Vladimir Orlić, ni gospodin Bojanić, ni Srba Filipović, ni Marko Parezanović, koliko ja znam, nijednu ženu nisu tukli, nisu im nikad zavrtali ruke i pri tome do iznemoglosti pričali o pravima ženama, o pravima majki itd. Pa, i ta Maja Pejčić je, znate, gospodine Arsiću, žena. Možda je i ona majka. Možda je i ona supruga. Pa, gde je to čojstvo i junaštvo kod Boška Obradovića bilo onda kada je toj istoj Maji Pejčić, koja, žena, nema više od 60 kilograma, zavrtao ruku?
Dakle, neću da dozvolim da neko baca ljagu na poslaničku grupu SNS i da nam govori da smo protiv prava majki, protiv prava žena. Ko? Isti onaj ko tuče žene, isti onaj ko ženama zavrće ruke, samo zato što izborni rezultati nisu po njegovoj volji.

Opet dva minuta, u skladu sa članom 103.
Pravo na repliku sada ima narodni poslanik Vladimir Orlić, u ime poslaničke grupe.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pravo na repliku zbog pominjanja SNS, i to u više navrata, od strane onih koji su njom očigledno fascinirani, što, naravno, ne treba da čudi, je li. Oni koji su svesni sopstvenog značaja, koji nije baš zavidan, imaju potrebu da se verovatno oslone na nekoga kome se dive, kome zavide. Ali, samo jedna napomena, nije to dokaz ničije hrabrosti. To je samo dokaz nečije beznačajnosti. Sve ono ostalo što je rečeno, a rečeno je od znate već koga, učinjeno je u maniru klasičnog siledžije. To treba napomenuti i to nije loše znati jer, kako beše, podsećanje ume da prija, ume da godi. U maniru klasičnog siledžije, baš kao i sve ostalo što možemo da vidimo od strane istih ljudi u ovoj sali, ali ne samo u ovoj sali. Kada smo pominjali Republičku izbornu komisiju, reč je, dame i gospodo, o identičnom maniru, dakle, o maniru čoveka koji niti zna šta radi, niti zna šta želi, ali zna da ima strašnu potrebu da se čuje glasno.
Dakle, kada pominje SNS i kada pominje našu belu knjigu, dobro je što je za nju čuo, šteta je što je očigledno nije čitao. Šteta, ali ne i čudno, jer čovek koji nije u stanju da pročita Poslovnik za par meseci trajanja ovog saziva ne verujem da može da savlada i nešto ozbiljniji materijal od toga. Napomena s moje strane, gospodine predsedavajući, onaj kurs za narodne poslanike kojima je ovo prvi saziv možda ne bi bilo loše organizovati još jednom. Nekima bi ovde jako dobro došao. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala veliko, gospodine predsedavajući, ovim ste pokazali da sam bio u pravu kada sam rekao da sednice vodite na jedan korektan i parlamentaran način.
Ono što želim, ovde zaista, ovako ozbiljno da popričamo, jeste da li možemo da tolerišemo ovakvu vrstu laži i kleveta i falsifikata. Prosto, zaista, nijedan narodni poslanik koji je u svom životu digao ruku na jednu ženu ne bi smeo da sedi u domu Narodne skupštine, počevši od mene ili bilo koga drugog ko je to ikada uradio. Ako je to dokazano, ako za to postoji dokaz, upravo zato što ste takvu vrstu laži koristili u predizbornoj kampanji objavili smo snimak onoga što se desilo u podrumima izborne komisije gde smo iz četiri različite kamere pokazali šta se zaista tamo desilo i gde se ne vidi nikakvo nasilje, već najobičnije protivljenje izbornoj krađi i lopovlucima od strane člana predsedništva SNS.
Dakle, ovu stvar smo mogli da rešimo na jedan vrlo elegantan način, a nema razloga da je rešavamo na ovakav način. Vi ste predložili anketni odbor koji je trebalo da utvrdi okolnosti iz izborne noći i sedišta RIK. Vi ste kao vladajuća većina odbili da na dnevni red stavite formiranje anketnog odbora koji je predložio Aleksandar Martinović. Vi ste odbili sopstveni predlog i time ste dokazali da je sve to bila farsa, laž i korišćenje u političkom marketingu, u onoj izbornoj nedelji kada smo vam dokazali da ste pokrali izbore. Da je suprotno vi biste potrčali sa zadovoljstvom da formiramo anketni odbor i da dokažete da sam ja bilo šta nezakonito radio tamo. Vi ste odbili da to dokažete, znači, nemate dokaze i odbili ste ono što smo mi predložili da se formira anketni odbor i da se istraži prava izborna krađa. Znači, plašite se istine o izbornoj krađi.

Hvala.
Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Kada su na jednoj konferenciji za novinare neposredno posle Drugog svetskog rata pitali jednog visokog komunističkog funkcionera, da li u vašim zatvorima biju političke neistomišljenike. On je rekao, ne. Pa, šta im kaže – rade. Mi ih ne tučemo, samo razdvajamo žito od kukolja.
Eto, otprilike tako vam izgleda izjava Boška Obradovića. Nije on nikome zavrtao ruku, nije on nikog tukao, on je čovek samo utvrđivao izborne nepravilnosti, tako što je Maji Pejčić, pokušao da polomi ruku, govorio joj je đubre, lažove, ko zna kakve sve uvrede nije iznosio i na taj način se bavio utvrđivanjem izbornih nepravilnosti i onda u mržnji prema SNS, ne znajući više šta će da kaže, pa kaže – vi ste to pričali u izbornoj kampanji. Čuj, mi pričali u izbornoj kampanji, a on tukao ženu kada su izbori već završeni.
Vi ste gospodine Obradoviću, tukli Maju Pejčić kad su izbori već završeni. O kakvoj izbornoj kampanji vi govorite i odakle vama pravo da vi nama držite lekcije o pravima žena, o pravima majki. Vi imate neki papir da ste vi ekskluzivni zastupnik prava žena i prava majki u Srbiji. O čemu se ovde radi?
Otac sam dve ćerke od deset godina, šta vi više volite moju decu od mene? Vi da ih štitite? Pa, vi biste kada one porastu njima isto zavrtali ruke kao što ste zavrtali ovoj Maji Pejčić, pa i ona je nečija ćerka, i ona je nečije dete, i ona je nečija majka, i ona je nečija supruga, samo vi cokćite? Šta, vi imate sertifikat da ste vi ekskluzivni Srbi, ekskluzivni porodični ljudi? Niko ne voli Srbiju sem vas? Super, samo onda što ne dobiste više glasova na izborima.
Vi imate samo jedan problem. Nemate vi problem sa SNS, vi imate problem sa narodom. Narod vas ne prepoznaje za takve kakvima se predstavljate.