Ipak se vratite na ono što je suština ove tačke dnevnog reda.

Da se vratimo onda na ono o čemu je već bilo ovde reči, mada je ovo zaista genijalna stvar da se postupa po Predlogu zakona. Možda će tako SNS da uredi sve oblasti našega društva i po predlogu zakona koji će nekad ući u proceduru da se već funkcioniše u Srbiji? To bi bio jedan simpatični način za uvođenje totalnog jednopartijskog sistema.
U svakom slučaju, mi ovde imamo i druge probleme. Već smo čuli o problemima onih koji su na magistarskim i doktorskim studijama po tzv. starom sistemu i ne vidim zašto su oni diskriminisani da se i njima ne može produžiti studiranje, odnosno postdiplomsko studiranje kao i drugima?
Ima još jedan problem koji možda nije dovoljno primećen, a to su studenti koji su upisani po Bolonji od 2006, znači, 2006, 2007, 2008. godine i koji imaju pravo po zakonu i odluci Univerziteta da završe četvorogodišnje studije za devet godina, što je takođe isteklo 1. 10. još prošle, 2015. godine. I tu se takođe našlo veoma kreativno rešenje, koje otprilike glasi da se konstatuje prestanak njihovog statusa studenata a onda se oni ponovo upisuju, uz priznavanje svih položenih predmeta. Dakle, i na ovaj način bolonjci postaju večiti studenti. Mogu da završavaju studije do beskonačnosti, odnosno, ove godine, recimo, upisuju svoju 11. godinu studiranja. I tako su administrativnom merom zadržali status večitih studenata.
Međutim, što po ovim izmenama i dopunama Zakona, mi smo u tom pravcu intervenisali jednim amandmanom, sada se praktično diskriminišu ovi studenti koji su upisani po Bolonji. Zašto se mogu produžiti studije onima koji su upisani po starom, a ne mogu se produžiti studije onima koji su upisani po Bolonji? Odnosno, oni se teraju na ovaj reupis, što znači novo plaćanje, što znači novi indeks, što znači novo zarađivanje za fakultete. Zašto bi oni bili materijalno diskriminisani u odnosu na stare studente? Ako dozvoljavate starim studentima da može da im se produži studiranje za dve godine, molim vas da prihvatite naš amandman i da dozvolite svim studentima koji su upisani po Bolonji od 2006. godine da mogu takođe da produže svoje studiranje, bez novog upisa i novog indeksa.
I ono što smo takođe ovde konstatovali i primetili jeste da mi predlažemo princip – ili da svima izađete u susret, ili da nikome ne izađete u susret. Prosto, to bi bila elementarna pravda i poštenje, a ne ovako selektivno, jednima izlazite u susret i produžavate studiranje, a drugima to ne omogućavate.
Zaključak priče je da neblagovremeno donosite ove izmene i dopune zakona, kasnite više od 18 dana, uvodite novu pravnu praksu koja postupa po predlogu zakona u skupštinskoj proceduri, što je zaista genijalan izum, niste ovde pred nas izašli sa ozbiljnim zakonskim izmenama ovog već sada krahiranog bolonjskog procesa u Srbiji, što je dokaz da SNS za pet godina nema nikakvu ideju o srpskom obrazovanju, jer ne bi nekoliko puta u Vladi menjala ministre, i uvodite diskriminaciju među studentima, izlazite u susret jednoj grupi studenata, a ne izlazite u susret drugoj grupi studenata. Za vas je, naravno, verovatno najvažnije da ste vi ovde dali izjavu o usklađenosti ovoga nacrta zakona sa propisima EU, jer je to ovoj Vladi očito najvažnije. Evropska unija je preča ovoj Vladi od interesa srpskih studenata, srpskih majki, porodilja, domaćih privrednika i svega drugoga što smo mogli da čujemo ovih dana od predsednika Vlade, koji se još nije izvinio za one neviđene uvrede svim srpskim majkama i porodiljama, koje je optužio da uzimaju pare za rađanje dece.
To je zaista nešto što do sada nije viđeno. Ja vas molim da Narodna skupštine Republike Srbije više nikada ne dozvoli Vladi Republike Srbije da daje određene naredbe, direktive, preporuke bilo kome u ovoj državi da postupa po predlozima zakona. Neka ovo bude poslednji zakon po kome će se postupati pre nego što je donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Imate pravo na repliku ako hoćete.
Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Martinović, izvolite.

Ukazujem na povredu člana 106, gospodine Arsiću, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Gospodin Boško Obradović je govorio o svemu, samo je najmanje govorio o tački dnevnog reda.
Prvo, gospodin Boško Obradović se nije izvinio ženi koju je tukao u Republičkoj izbornoj komisiji. Mi iz SNS-a ne prihvatamo da nam jedan siledžija i nasilnik drži lekcije o pravima žena.
Nešto da vam kažem, gospodine Obradoviću, možete vi za sebe…

Molim vas, bez ličnog obraćanja.

… da tvrdite da ste sto puta veći Srbin od svih nas zajedno i da poznajete srpsku istoriju bolje od svih nas zajedno, ali ja da vam kažem – nemate pojma. Knez Miloš, pa knez Aleksandar Karađorđević, pa knez Mihailo, pa kralj Milan, pa svi drugi srpski kneževi i kraljevi slali su najbolje srpske sinove na školovanje u Beč, Peštu, Berlin i Pariz. I u tom 19. veku postojali su ljudi poput vas koji nisu shvatali značaj novih ideja za razvoj moderne srpske države i zvali su ih, znate kako, pogrdno, „nemačkari“, oni koji su se školovali u Nemačkoj, za takve poput vas, koji misle da su najpametniji i da sve znaju, govorili su „nemačkari“, a za one koji su se  školovali u Parizu „parizlije“. Ali, evo, baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“, napraviše visoku školu u Beogradu, koja 1905. godine postade Beogradski univerzitet. Baš ti „nemačkari“ i baš te „parizlije“ su postali najbolji pravnici u obnovljenoj srpskoj državi u 19. veku. Oni su kreatori najboljih zakona koje je kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Prema tome, pre nego što udarite po SNS, molim vas osvrnite se malo u istoriju i pogledajte da ono što danas radi SNS radili su najbolji srpski sinovi koji su u 19. veku obnovili srpsku državu, između ostalog i prosvetu.
Ne tražim da se glasa.

Smatram, gospodine Martinoviću, da nije prekršen Poslovnik ni u jednoj odredbi i da je ovo u stvari bila jedna replika, pa u skladu sa članom 103. ova dva minuta biće oduzeta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima
(Boško Obradović, s mesta: Pravo na repliku.)
Nemate pravo na repliku.
(Boško Obradović, s mesta: Slomio sam ženi ruku, imenom i prezimenom.)
Nemate pravo na repliku zato što je dobio pravo na diskusiju.
(Boško Obradović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Prijavite se, ako hoćete po Poslovniku.

Uvaženi predsedavajući, vi ste do sada pokazivali tolerantnost i korektnost u davanju replika. Pozivam se na član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji jasno kaže u stavu 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu ili političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Zašto ja nisam mogao da se javim za pravo na repliku, iako sam optužen od gospodina Martinovića da sam nekada nekoj ženi lomio ruku, što nikada u životu nisam radio? Zato što ste vi njemu omogućili da se u okviru povrede Poslovnika bavi replikom. Zato je sada prirodno da i meni omogućite ili da u okviru ove povrede Poslovnika njemu repliciram ili da mi date pravo na repliku.
Dakle, zaista je sramno da vi dozvolite predsedniku poslaničke grupe SNS da iznosi takve neistine, laži i klevete kakve je upravo rekao, a da ga ne upozorite. Znači, da sam ja ikada ikome lomio ruku, vi biste to sigurno zabeležili kamerama i eksploatisali u čitavoj javnosti. A, vi ste, gospodine Martinoviću, odustali od sopstvenog predloga anketnog odbora o istraživanju izborne krađe, čime ste priznali da je sve to bila laž i foliranje od strane SNS. Da tu ima iole istine, pa vi biste pohrlili da se napravi anketni odbor i da se dokaže da sam ja radio bilo šta, izuzev što sam se bunio protiv izborne krađe, a to mi nikada nećete zabraniti. Uvek sam se bunio i uvek ću se buniti protiv svake izborne krađe koju je uradila bilo koja vlast, pa i vaša.
U tom smislu, mislim da je zaista korektno ili da svi imamo pravo na repliku ili da svi imamo pravo da u okviru povrede Poslovnika repliciramo i da se uvede ta praksa i da se poštuje za obe strane. Hvala.