Vreme, kolega, pet minuta.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Imam dva pitanja upućena Vladi i resornom ministru nauke i obrazovanja, ali ne znam kako da im uputim, u koju banju da im pošaljem pismo, jer ovo što mi sad ovde radimo je dosta neobično, razgovaramo sa Vladom, a ne znamo gde se Vlada u ovom trenutku nalazi, ali preći ću na pitanja.
Već skoro dve godine naučna javnost Srbije je uznemirena, jer nisu rešena osnovna pitanja finansiranja nauke, zbog čega imamo osetan pad naučnih rezultata, niti imamo registre istraživača, koje sve naučnike, niti imamo ikakav oblik budućeg finansiranja. Uvođenje projektnog sistema je pokazalo da to možda važi za neke nevladine organizacije koji dobiju donaciju, pa onda ima nekakav projekat, ali nemoguće je zamisliti stvaranje naučnog podmlatka isključivo na osnovu projekata.
Kada odličan student završi studije i zaposli se u nekom institutu, on mora tri, četiri godine najmanje da sprema doktorat. Nije uključen ni u čiji projekat. Šta upravo to znači? To znači potpuno uništavanje tog projekta. Protestuju mnoge naučne institucije od akademije do zajednice instituta, apsolutno bez ikakvog rezultata.
Prethodni ministar Verbić je usvojio neke projekte, raspisao je bio konkurs, onda je Vlada na opšte zaprepašćenje poništila odluke svog ministra i onda se stvar vratila na početak. Ovih dana imamo veliku uznemirenost u naučnoj zajednici. Ono što nas zabrinjava, ja znam da društvo u nečemu napreduje, u nečemu nazaduje tj. uči sa svakim društvom, ja znam da mi napredujemo u oporezivanju građana i imamo tu poresku disciplinu uvedenu, pominje se i suficit i to je lepo, ali isto tako imamo i nazadovanje u nauci i nazadovanje u obrazovanju. Oporezivanje je ključ i za godinu, da se neke stvari završe, isplate, ali ovo nazadovanje u nauci i obrazovanju ostavlja strateški duboke tragove.
Mnoge zemlje su se upravo izvukle iz zaostalosti, razvijajući nauku i obrazovanje. Tu je primer Finske, Irske i nekih drugih zemalja. Mi nismo bogata zemlja da se možemo razbacivati nekakvim resursima, pa će to da nam pokrije sve. Imamo resurse, mlade ljude koji treba da se bave naukom i da prate ono što se u svetu događa.
Drugo pitanje tiče se obrazovanje. Bio sam ponosan na jednu tekovinu, gde se poštuje Ustav i to sam jedva izborio uprkos otporu mnogih lobija stranih izdavača koji su pokušali da to miniraju. Pozvao sam se na član 71. Ustava koji kaže – svako ima pravo na obrazovanje. Stav 2. – osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Ako je nešto obavezno, i to po Ustavu obavezno, to znači da onaj ko krši obavezu podložan je sankcijama. Svaki roditelj koji ne šalje dete u školu biva kažnjen. To piše u Ustavu, a država svoju obavezu, da bar taj udžbenik iz koga će dete da uči, učini besplatnim, što čini 90% zemalja razvijenih danas u svetu. Na to smo se oglušili, jer postoje mnogi lobiji, kreću se milijarde u tom obrtu, izmišljaju se razni udžbenici, skupi udžbenici, itd.
Govorimo o natalitetu. Šta da radi čovek sa troje dece koja treba da idu u školu? On mora da uzme kredit na jesen da bi kupio udžbenike toj deci, a uštedeo bi pare da je to besplatno. Razbacujemo na razne stvari, na mnoge finansijske resurse, ali ovde gde je najvažnije da svakom detetu obezbedimo udžbenik, koji mu Ustav garantuje, to je bilo usvojeno. Naši bivši koalicioni partneri, socijalisti, su se u tome slagali, i to smo, Bog zna kako, uspeli da propagiramo. Na kraju, ispostavilo se da od toga nema niša. To je prvo kršenje Ustava. Pokrenuću naravno i ustavni spor oko toga.
Još jednom da upozorim da o osnovnim stvarima, kao što su nauka i obrazovanje, ne vodimo računa. Tu smo sproveli jednu ideologiju nazadovanja i niko ne može poreći činjenicu da su naša nauka i naše obrazovanje ispod onoga što je bilo pre možda 30 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje premijeru Aleksandru Vučiću – zašto Vlada Republike Srbije nije oštro reagovala na ovu podvalu svetskih razmera sa kojima se suočila, kada je mafijaški režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori plasirao preko svih svetskih agencija da je Srbija poslala grupu terorista u Crnu Goru da izazovu puč, da obore Đukanovićev režim i da njega uhapse?
Vest je obigrala celi svet i ne vredi je sada demantovati. Toliko je ona upečatljivo delovala u prvi momenat. Ne sme premijer da se nadmeće sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem oko toga ko je veći prijatelj sa crnogorskim režimom, nego da pokrene inicijativu, da se sastane Narodne skupština na specijalnoj sednici i da raspravi stanje u odnosima između Srbije i Crne Gore, a pogotovo sa aspekta statusa srpske nacionalne manjine u Crnoj Gori, čijih pripadnika ima skoro 200 hiljada, a koji su tamo ugnjetavani, vrši se nad njima proces denacionalizacije, na silu se teraju da se izjašnjavaju kao Crnogorci, kao pripadnici izmišljene nacije, nameće im se nepostojeći jezik i nepostojeće pismo.
Sada je u Crnoj Gori obavljeno neverovatno falsifikovanje izbornih rezultata. Milo Đukanović je 20.000 imena nepostojećih ljudi ubacio u biračke spiskove. Masovno je kupovao lične karte da ti građani koji prodaju ličnu kartu ne izađu na izbore, da umesto njih ide neko drugi i glasa za njega, a ti građani koji su dobili novac sutradan se pojave na šalteru i kažu izgubili smo ličnu kartu, traže novu, ili se vrate kod onoga kome su prodali i kažu sad nam daj nazad, sada ti više ne treba.
Izbori su apsolutno pokradeni. Nemoguće je u Pljevljima da Milo Đukanović ima dva puta više glasova nego sve srpske stranke zajedno. Apsolutno nemoguće. To je nemoguće i u primorju, to je nemoguće i u Nikšiću i u Podgorici. Krajnje je vreme da se srpska Narodna skupština time pozabavi. Pogotovo što smo sada oklevetani, plaćeni su ljudi iz Srbije, a neki su nasumice tamo uhapšeni da bi se javnosti predstavilo da su to teroristi koji su došli da se obračunaju sa Đukanovićem.
Stvar je vrlo ozbiljna. Ako mi odlučno ne reagujemo narod će reći evo vam dokaza da je Srbija agresorska zemlja da udarimo ponovo po Srbiji. Manje su laži plasirane 1999. godine, pa je došlo do strane intervencije. Ovu laž svet nije video od Hitlerovog napada na Poljsku, kada su nemački vojnici se preobukli u poljske uniforme i napali slobodni grad Ancik.
To nam je izveo Milo Đukanović. Njegova mafija žari i pali po Srbiji. Njegova mafija dominira Srbijom. Na čelu Đukanovićevog režima je Brano Mićunović, a ne sam Đukanović. Ivan Delić višestruki ubica koji je ubio i Pavla Bulatovića, njihov je čovek. To je pokazala ona naša anketna komisija oba doma Savezne skupštine, koja je istraživala činjenice o ubistvu Pavla Bulatovića.
Ne može se više pred tim ćutati. Ja znam da je svojevremeno Milo Đukanović bio blagonaklon prema naprednjacima. Sećam se i njihovog susreta u Parizu u hotelu „Ric“, ali evo sada ste došli na vlast, ne smete se osvrtati na ono ranije, nego morate voditi računa o sudbini svog naroda i države. Milo Đukanović kada ode u zatvor, dva, tri puta mu pošaljite paket sa kobasicama i mandarinama pa mu se odužite za to.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Ja bih postavio nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede. Prvo pitanje je vezano za donošenje pravilnika o otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pravilnik je donesen aprila ove godine i taj pravilnik nije dobar za područja iz kojeg ja dolazim, sa jugoistoka Srbije. Pravilnik daje mogućnost da područja koja su višlja od 500 metara nadmorske visine, recimo imamo dva sela jedno je 500 metara, drugo je 499, jedno selo ima pravo na marginalna sredstva. To su sredstva koja su povoljnija, time se rešava problem za premiju za mleko kao što je malopre govorio gospodin Jovanović, jer u marginalnim područjima se mnogo lakše ostvaruju ta prava i subvencije za poljoprivredu.
Mislim da je pravilnik loš. Pozvao sam i razgovarao sam sa sadašnjim ministrom gospodinom Nadimovićem i nadam se da ćemo taj pravilnik promeniti. Pravilnik je takav da područja kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i taj deo jugoistočne Srbije gde je poljoprivreda velika šansa, gde su sela stara tu možemo promenom Pravilnika dati mogućnost da se tamo izdvaja više sredstava i subvencije i na taj način da ljudi koji tamo žive da ostanu tamo da žive i da se ozbiljnije bave poljoprivredom.
Jedno pitanje je vezano za komasaciju, pošto svi mi koji se bavimo poljoprivredom znamo da je komasacija najbitnija stvar u poljoprivredi, početkom prošle godine i ove godine, komasacija je rađena u sedam opština zajedno. To je finansirano iz GIZ-a, nemačka organizacija, gde su njihovi stručnjaci doneli određene pravilnike. Radili su zajedno sa našim stručnjacima i ti pravilnici bi pomogli u rešavanju problema komasacije u našoj Srbiji.
Inače, pravilnik koji se koristi vezano za komasaciju je pravilnik iz 1977. godine. Mislim da bismo Upravi za zemljište trebali svi zajedno da damo naglasak da promene pravilnike, da dostave nove i da se komasacija mnogo više radi u našoj Srbiji.
Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija, kada smo usvajali Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pitanje je konkretno, za vraćanje utrine, pašnjaka selima na korišćenje. Taj zakon je donesen 1992. godine i cilj tog zakona je bio da se pojača stočarstvo, da se poveća snaga stočarstva. Svedoci smo da bez jakog stočarstva nema nama ni razvoja poljoprivrede. Taj zakon iz 1992. godine nije dao rezultate, tako da sada u Srbiji imamo preko 200.000 hektara zemljišta koje je obradivo, a koje nema svog vlasnika, odnosno neko ga je uzurpirao i koristi ga bez naknade. Sa druge strane o tome znaju samo pojedinci.
U opštini Svrljig imamo preko 4.500 hektara takvog zemljišta koje je vraćeno selima na korišćenje, sela su stara i sela više nemaju dovoljan broj ljudi koji kako bi koristili to zemljište zajedno sa svojim komšijama, a na tom zemljištu po zakonu iz 1992. godine može samo biti ribnjak i da se radi stočarstvo. Dostavio sam predlog Ministarstvu finansija i nadam se da ćemo imati mogućnosti da taj zakon iz 1992. godine stavimo van snage i da se lokalnim samoupravama da da mogu da raspolažu tim zemljištem i da može na tom zemljištu da se investira i da se gradi, da od toga imaju mogućnost da se finansiraju lokalne samouprave, da se ljudi uposle i da se puni budžet Republike Srbije. Toliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Pitanja su za premijera Republike Srbije. Za vreme iznošenja ekspozea su mu postavljena neka pitanja na koje mi je odgovorio pa ću ih ponoviti.
Kompanija Er Srbija pravi gubitke iz godine u godinu. U 2015. godini napravila je gubitak od 45 miliona evra, prethodne 2014. godine 75 miliona evra, a u polovini 2013. godine kada je strani partner preuzeo rukovođenje 35 miliona evra. Znači samo u poslednje dve godine gubitak je 120 miliona evra. U isto vreme građani Srbije su Er Srbiji dali subvenciju od 120 miliona evra, a Vlada se hvali sa tim da je Er Srbija postala profitabilna kompanija.
Pored toga, poreski obveznici su preuzeli dugove Er Srbije i platili u iznosu od oko 150 miliona evra, tako da je ukupno u Er Srbiju u poslednje dve godine otišlo 270 miliona evra.
Fiskalni savet nas je obavestio na sednici Odbora za finansije da je od penzionera ukupno uzeto u 2015. godini 20 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra. Moje pitanje za premijera je da li penzioneri u stvari subvencionišu Er Srbiju?
Drugo pitanje se tiče Železare Smederevo. Železara je u 2014. godini napravila gubitak od 134 miliona evra, kada se izuzmu subvencije od 36. U 2015. godini je napravila gubitak od 142 miliona evra, ukupno preko 270 miliona evra. Ponavljam, penzionerima je oteto 180 miliona evra u 2015. godini, da li je taj novac uzet penzionerima da bi se finansirali gubici i nesposobni menadžment Železare?
Treće, imali smo proše sednice diskusiju o investiciji, odnosno o kreditu koji dobijamo iz Azerbejdžana, odnosno o azerbejndžanskoj kompaniji „Azevirt“ koji gradi deo puta od Beograda do Čačka, odnosno deo koji je od Ljiga do Preljine.
Videli smo da imaju jako povoljan ugovor, da ne plaćaju uopšte poreze, ne plaćaju ni carine, ni akcize, ni jednu taksu, ni naknadu, pa je pitanje za premijera - da li je istina da ta firma uvozi naftu iz Azerbejdžana bez plaćanja carina, akciza i PDV? O kolikoj količini nafte govorimo? Da li je istina da tu naftu dalje preprodaje našim podizvođačima pod punim tržišnim cenama i zašto je to tako dozvoljeno?
Drugo pitanje u vezi iste teme je - da li je istina da je firma „Azevirt“ zakupila separaciju „Takovo“ iz koje vadi usitnjeni kameni agregat, koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po metru kubnom, dok je tržišna cena 21 evro po metru kubnom? Zbog čega premijer, odnosno Vlada, nadležna ministarstva i sve agencije dopuštaju ovakvo ponašanje i izvlačenje novca građana Srbije?
S druge strane, naša građevinska industrija propada. Kada će premijer prestati da potpisuje i podržava ugovore koje favorizuju strane investitore na račun domaće industrije, gde domaća industrija propada, strane kompanije uzimaju kajmak, a znamo da uvek kad se prave takvi dilovi da je u pitanju korupcija i to domaća korupcija, a ne strana?
Zatim, pitanje je, premijer je bio juče u Topličkom okrugu i govorio je o Kuršumlijskoj banji koja propada godinama i naravno optužio neke prethodne vlasti da su krive za to, ne toliko 90-te, nego posle 5. oktobra pa na ovamo. Moje pitanje za premijera je – zašto već četiri godine, a na vlasti je četiri godine, od 2012. godine, ništa nije uradio na tome da se uvede u Kuršumlijskoj banji, nego se stalno vadi na nekoga ko nije radio posao prethodno. Da li premijer zna da je ovo 2016. godina i nije više 2012. godina i kada će preuzeti odgovornost, konačno za ono što se dešava u društvu i prestati da prebacuje odgovornost na nekog drugog?
Zatim, premijer je takođe kazao citiram: „Porodilje u Srbiji dobijaju 4.000 dinara za prvo dete, 11.000 dinara za drugo i eto, minimalne plate, pa posle neće da rade“. Pitam premijera - kada će se izviniti porodiljama za ovu krajnje neprimerenu izjavu?
Na kraju pitanje za predsednicu Narodne skupštine. Poslanička grupa DJB je četvrta po snazi u Skupštini Republike Srbije i duplirali smo podršku od izbora do danas. Kada će se napraviti konačan raspored sedenja u Narodnoj skupštini da četvrta po snazi poslanička grupa ne sedi u ćošku Skupštine nego da dobije mesto u prvom redu?
Takođe, molim predsednicu Skupštine da ne odgovara usmeno na ova pitanja nego da poštuje Poslovnik i da nam pismeno odgovori u roku od 15 dana.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od bivšeg neuspešnog stečajnog upravnika, i ja ću postaviti neka pitanja vezano za gubitke, ali ovog puta, odnosno trudiću se da raspolažem sa konkretnim i tačnim podacima, a ne sa nekim paušalnim i netačnim podacima o nekim gubicima.
Moje današnje poslaničko pitanje upućuje MUP-u, odnosno nadležnim organima tog ministarstva, a u vezi sa istragom povodom nezakonitog, nesavesnog i štetnog poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom „Vračar“.
Naime, u proteklom periodu ovo javno preduzeće za rubriku – verovali ili ne, je imalo ogromne gubitke, strašne gubitke, nerealne gubitke, koji se mere stotinama miliona dinara. Zamislite situaciju u kojoj na Vračaru, gospodine Raduloviću isti onaj Vračar odakle je protekla inicijativa za vašu smenu…