Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/211-16

5. dan rada

18.10.2016

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:40

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2016)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (18.10.2016.)
  • Načelni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju
  • Jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
  • Odluka o izmeni odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Ne postavljate pitanje gospodinu Raduloviću.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Marković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    …Dakle, na Vračaru, možda i najatraktivnijom opštinom za poslovanje, za izdavanje u zakup poslovnog prostora, zamislite da na tom Vračaru dođemo u situaciju da Javno preduzeće ima potraživanja nenaplaćena, završnim saldom od skoro 800 miliona dinara. Revizijom, zvaničan podatak je u pitanju, je utvrđeno da su ukupna potraživanja skoro 800 miliona dinara, odnosno tačnije 791 milion 953 hiljade dinara.
    Sada, mi bi možda mogli delimično, samo delimično da razumemo neke razloge za to, da razumemo situaciju da je to preduzeće blagovremeno na vreme pokušalo da popravi situaciju, pokušalo da nešto učini, pokušalo da preduzme sve one zakonom inače predviđene korake da predupredi jednu ovakvu situaciju, ali ne. Očigledno da bivše rukovodstvo, a podsetiću vas koja je stranka vršila vlast i to ne jedan mandat, već mnogo mandata, a to je DS sa nekim koalicionim partnerima, odnosno DS u više agregatnih stanja, ali je očigledno da to rukovodstvo nije zanimalo. Pustili su da to tako prođe. Nikom ništa. Mislili su verovatno da će večito biti na vlasti.
    Neće. Nisu vas građani slučajno počistili na ovim izborima. Ili su ga namerno vodili u propast, a logičan zaključak se nameće u tom smislu – kako drugačije da ocenimo činjenicu da od ukupne sume koju sam naveo malopre, skoro 800 miliona dinara, čak 580 miliona dinara je u procesu zastarenja, 580 miliona dinara. Neki preliminarni podaci, gospodine predsedavajući, ukazuju da će svakako od te sume od 580 miliona oko 300, možda malo više od 300 miliona apsolutno zastareti, odnosno nećemo imati uopšte pravo na potraživanje te sume. Za ovo drugo ako se izborimo, izborili smo se, ali 300 miliona sigurno. Da li je to mali novac?
    Šta smo mogli da uradimo za 300 miliona dinara? Da li se neko zapitao? Ja postavljam pitanje – ko je kriv za 300 miliona dinara, sigurnih 300? Čija je odgovornost? Da li je u pitanju neznanje, nestručnost ili nemar ili sve od navedenog? Verujem da je sve od navedenog, ali čvrsto verujem i da je u pitanju još jedna stvar, a to je kriminal, kriminal dame i gospodo, lopovluk, namerno sklapanje štetnih ugovora i to kao masovna pojava. Namerno urušavanje sistema.
    Kako objasniti čitav niz zakupaca, nepregledan niz je u pitanju zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju. Kako je nastala ta povlašćena vrsta zakupaca? Da li su bili bliski možda DS? Da li su bili možda u talu sa DS? Čitav nepregledan niz zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju na ime kirije, na ime zakupa. Da li su se zapitali šta može da se uradi za 300 miliona dinara? To je pola budžeta, ljudi. To nije mali novac. Koliko vrtića je moglo da se renovira? Koliko zdravstvenih ustanova? Koliko škola? Koliko satova za Šutanovca da se uradi? I ko zna šta još.
    Tako je vladala DS. To je pravi primer načina vladanja, u stvari doživljavanja vlasti od strane DS i posle se pitate zašto su vas građani obrisali na ovim izborima. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović.
    (Sonja Pavlović, s mesta: Poslovnik.)
    Nema povrede Poslovnika kada se postavljaju poslanička pitanja.
    Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.
    ...
    Zeleni Srbije

    Ivan Karić

    Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
    Poštovane koleginice i kolege, iz današnjih pitanja može se naslutiti da su poljoprivreda i zaštita životne sredine dominantne teme u Srbiji i moje pitanje će se odnositi na ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
    U Srbiji se vrlo često kao popularno rešenje za suzbijanje korova umesto spaljivanja ili nekog drugog metoda biljnih ostataka jeste primena herbicida, a kod nas se najviše koristi „Total glifosat“, kod nas poznat kao herbicit „Total“.
    Ovde je reč o sistemskom gebricidu na bazi lifosata sa širokim dejstvom koji se vrlo neselektivno upotrebljava u poljoprivredi u Srbiji za suzbijanje korova i time dovodi do veoma velikog problema koji može izazvati ovaj totalni herbicit, pre svega zbog toga što se nestručno i neodgovorno koristi širom Srbije u količinama većim nego što zakon to dozvoljava i propisuje i vrlo često zbog toga što su neselektivni oni uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.
    Primer Holandije, države koja ima najrazvijeniju agroprivredu u Evropskoj uniji govori o tome da je ona zabranila glifosat i tako svoje pravilnike stavila iznad onih koje propisuje Komisija Evropske unije, što nam govori da je moguće imati strože zakone od Evropske komisije ili od Evropske unije. Primer Holandije nam govori da je moguće odoleti interesima multikompanija i velikih hemijskih sistema.
    Mi, kao Zeleni Srbije, u okviru poslaničke grupe SPS, danas pokrećemo ovo pitanje jer smo dobili izveštaje i sa Univerziteta u Beogradu, dobili smo pitanja i pritužbe lovačkih udruženja, prirodnjačkih udruženja, ekoloških društava i svi sa jednim apelom da total ima toksikološka dejstva na floru i faunu, posebno ima izražen uticaj na ptice i pčele, a žrtve neodgovorne primene često su i zaštićene vrste. Česta primena totala u količinama većim od propisanih i neodgovorno rukovanje narušava biološku ravnotežu i štetno deluje po životnu sredinu, pre svega na zemljište i vode, ali i putem lanca ishrane može ugroziti zdravlje građana i građanki Srbije. Kroz podzemne vode total može dugoročno kontaminirati izvore i bunare sa pijaćom vodom, stići u organizme građana, koji onda mogu oboleti od kancera. Kada se zemlja dugo tretira glifosadnim herbicidima, ona u jednom trenutku počinje da bude manje plodna i, naravno, može se završiti totalno jalovom zemljom.
    Sve zelene partije su protiv glifosata u celoj Evropskoj uniji i poslednjih šest meseci je bilo posebno aktuelno ovo pitanje u Evropskom parlamentu. Nas upotreba glifosata dovodi do još jednog veoma značajnog pitanja, a to je kvalitet vode u seoskim vodovodima, kvalitet vode u seoskim bunarima. To pitanje nam donosi, naravno, i odgovor zašto vrlo često imamo problem sa endemskim bolestima u nekim selima, a ne znamo uzroke.
    Zbog toga, Zeleni Srbije ističu da tretiranje biljaka totalom nije rešenje i zbog predostrožnosti i bezbednosti i posledica koje su mnogobrojne i dugotrajne treba ga izbaciti iz upotrebe u Srbiji. U poljoprivredi Srbije nema mesta za total. Poljoprivrednicima treba predstaviti alternativne načine na koje se žetveni ostaci mogu otkloniti, sakupljanje, baliranje, dalje korišćenje u stočarstvu, u proizvodnji energije i u druge svrhe.
    Neke moje kolege prethodnici su govorili o tome kolika je naša želja za zdravom privredom, organskom proizvodnjom velika. Mi što pre moramo ukinuti ovaj totalni herbicid. Svetska zdravstvena organizacija dovodi ovaj herbicid u vezu sa mogućim uzrokom oboljenja od karcinoma, a nažalost Evropska komisija je njegovu upotrebu privremeno produžila do 31. decembra 2017. godine.
    Moje pitanje za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine je – ko kontroliše primenu totalnog hebricida u Srbiji? Kako se ona kontroliše? Da li proizvođači postupaju odgovorno i da li se pridržavaju zakonskih propisa i karenci? Da li Srbija planira da totalno zabrani total i da time zaštiti poljoprivredu Srbije? Zahvaljujem se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.         
    Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici - narodni poslanik Ivan Kostić.
    Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 4. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU.
    Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vesna Mandić i Mirjana Popović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Marko Popadić, šef kabineta ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
    Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
    Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 157. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
    Da li želi reč predstavnik predlagača Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja?
    Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.
    ...

    Mladen Šarčević

       Pozdravljam narodne poslanike i želim uspeha u radu na ovoj sednici.
    Moram još da kažem da ove godine idemo sa ovakvim modelom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju jer smo shvatili da je u jednom trenutku došlo do nerazumevanja ranijih propisa koji su doneti kada je u pitanju studiranje studenata po tzv. starim programima. U toku leta, u toku avgusta, posle formiranja Vlade primio sam jako mnogo pisama starih studenata, koji nisu bili ni organizovani, nego su dolazili pojedinačno i do mene lično i putem mejlova. Ja sam ih nekako zamolio da se organizuju putem društvenih mreža, što su oni uradili, došli na jedan lični sastanak i onda smo videli da je to zaista više jedan pravni problem, ne samo pitanje da li treba da toliki broj ljudi još ima šansu da produži studije po starom modelu. Razlozi su životni, raznorazni. Činjenica je da ima i veliki broj ljudi. Svi ti neki ljudski razlozi su bili jedan deo priče.
    Drugi deo priče bio je taj zakon koji je donet u to vreme kada je donošen, da je dat dupli broj godina da se završe studije po starom modelu. Onda sam ja saznao od tih starih studenata da mnogi fakulteti nisu počeli iste godine da primenjuju taj propis, što niko od tadašnjih zakonodavaca nije ni predvideo. Onda smo imali jako kratko vreme da to proverimo, te smo uz saglasnost tih grupa starih studenata, njihovog advokata, neke gospođe iz Vranja, zamolili fakultete, i to u ono letnje vreme, još dok se oni tek skupljaju. Onda smo saznali da je negde oko 65% fakulteta za to da se produži jer jednostavno bi došli u situaciju da nas preko 4.000 ljudi s razlogom i tuže za neku nastalu štetu njima lično.
    Kada smo u tome videli da imamo saglasnost negde dve trećine fakulteta, ostalo je da se obratimo Savetu za visoko obrazovanje. Znači, sve smo to radili najbržom mogućom brzinom koja je bila tada dostupna. U jednom košu smo, naravno, uradili izmene i dopune Zakona kada su u pitanju studenti koji studiraju po Bolonji, koji po budžetu treba da ostvare pravo ako osvoje onih 60 poena. Svake godine to dolazi na Skupštinu i ja se nadam da će ovo biti poslednji put da se raspravlja i o tome, da ćemo tražiti da se ta materija uredi sa fakultetima i svim univerzitetima, da vidimo koji je to prag, koja je to kvota, zašto to ne može da se dovede u sklad, gde su studenti krivi, šta su zahtevi fakulteta i univerziteta i mi otvaramo već rasprave povodom te teme. S obzirom da je počela godina, jednostavno nije bilo vremena da se u tom kratkom periodu uradi i ta neka analiza i da se uđe u otklanjanje razloga, da se ne mora zakonski primenjivati ovako svake godine.
    U trećem cugu su se pojavile kategorije ljudi koji su počeli doktorate i magistraturu po starim principima. Mi smo to prosledili i na Vladu i na Savet za visoko obrazovanje. Savet za visoko obrazovanje nije imao zakonskog osnova, kako je nama dao u dopisu, da i oni uđu u ovu kategoriju. Tako da danas i amandmani i sve ono drugo što Skupština ima pravo mi nismo mogli, kao predlagač, da stavimo, ako poštujemo institucije kao što je, naravno, Savet za visoko obrazovanje koje formira ova naša Skupština. Tako da, mi smo danas ovde kao neko ko smatra da sve ove predloge koje smo prosledili preko Vlade raspravimo i da pokažemo kooperativnost oko saradnje po ovim pitanjima. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
    Reč ima izvestilac Odbora. Zatražite samo još jednom reč, ne vidim na monitoru vašu prijavu.
    Narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
    ...
    Bošnjačka demokratska zajednica

    Muamer Zukorlić

    Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
    Dame i gospodo narodni poslanici, želim izneti informaciju i obavestiti vas u ime  Odbora za obrazovanja da smo ovaj predlog temeljito, iscrpno razmatrali i ovo je jedno od pitanja, odnosno jedan od predloga oko koga smo postigli puni konsenzus u Odboru za obrazovanje, doduše u ovom segmentu predloga i rasprave u načelu.
    Ono što preovladava u Odboru a što će verovatno biti tema već drugog dela ove sednice, jer imamo veoma značajan broj prispelih amandmana, a to je pitanje, dakle, magistranata i doktoranata koji ovim predlogom nisu obuhvaćeni, zato bih zamolio narodne poslanike koji su prijavljeni da diskutuju po ovom pitanju u načelu, da imaju u vidu da su preko svojih predstavnika u Odboru izrazili saglasnost, te da nastojimo uštedeti vreme kako bi se temeljitije posvetili amandmanima i onom delu koga lično smatram treba menjati.
    U tom pogledu želim da se zahvalim i ministarstvu i Vladi koji su imali sluha za studente jer definitivno došlo je vreme da institucije koje se bave obrazovanjem imaju više sluha za studente, te da na neki način siđemo među njih i osetimo šta su njihovi stvarni problemi. Ovo je primer da je to moguće. Nadam se da će ovaj predlog biti usvojen, sada u načelu, a potom u definitivnoj verziji i shodno amandmanima koji su prispeli. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
    Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.
    ...
    Stranka slobode i pravde

    Marinika Tepić

    Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
    Zahvaljujem predsedavajući.
    Mi iz LSV ne možemo da se složimo sa onim čemu zapravo težišno služi ova izmena zakona kroz amandmanske predloge, a na predlog resornog ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije u smislu da je ona usmerena na produženje studiranja i te poštapalice već dugo prisutne o večitim studentima, jesu nešto sa čim mi u osnovi ne možemo da se složimo, ali imamo razumevanja za to. Imamo razumevanja, ako se izmestimo u cipele tekućih studenata u odnosu na sve okolnosti, neke manje, a mnogo više opravdane koje su do ovog statusa dovele.
    Međutim, ono sa čim ne možemo ni da se složimo, ni za šta nemamo razumevanja i za šta ćemo svakako uvek da se izjasnimo protiv jeste diskriminacija koja je nedopustiva od nekog ko treba da se stara o jednakim uslovima za sve studente i koja na način na koji je ispostavljena, način na koji rezultira kroz ovaj predlog, diskriminiše stare, odnosno predbolonjske magistrante i doktorante time što i njima ne daje mogućnost da produže svoje studije.
    Ono na šta se ministar pozvao i u svom uvodnom izlaganju, a i u nekim javnim izjavama jeste da on neće promeniti odluku o starim posdiplocima, da za to ne postoji zakonski osnov i pre nekoliko minuta se pozvao i na mišljenje Saveta koji takođe, kako je ministar malopre rekao, a nije imao zakonski osnov da drugačije tretira stare predbolonjske magistrante i doktorante.
    Ministar i njegov tim treba da zna da iza ove aktivnosti, odnosno mere koje žele da se primene ne postoji zakonski osnov i zato se danas nalazimo ovde i zato se zakon i menja da bi se stvorio zakonski osnov, odnosno izmena zakona da se sve predložene inicijative mogu sprovesti u skladu sa zakonom, odnosno menjajući se zakon. Tako da taj argument da nije imao zakonskog osnova i ministar kako je sam rekao, ne postoji zakonski osnov da se starim magistrantima produži period studiranja, apsolutno ne stoji jer ne bismo danas sedeli ovde i ne bismo razmatrali sve predložene amandmane.
    Takođe, ono što mene navodi na jedno površno bavljenje ministra ili ministarstva ovom problematikom, jeste činjenica da je ministar rekao da ne menja odluku o starim postdiplomcima što znači da je sa njim pokušano da se razgovara da on tu odluku promeni. Da je bilo na nivou narodnih poslanika, na nivou studenata, na nivou zainteresovanih strana, mislim konkretno na magistrante i doktorante u predbolonjskoj fazi, čim on kaže – ne menjam odluku, znači, da inicijativa je postojala i mene ne može nikako da zadovolji argument da ne postoji zakonski osnov, jer ponavljam ne bismo ovde bili u nameri da se sve ovo promeni, da zakonski osnov za bilo šta postoji, jer mi sada menjamo zakon zato smo ovde.
    Ono što takođe ne stoji jeste na strani 7. prateće materijala koji smo dobili uz predlog ovih izmenama, a odnosi se na izjavu o usklađenosti Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju sa propisima EU. Pod tačkom 3. navodi se usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica itd. U odeljku D – veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u EU.
    Znam da sva ova štiva SSP ima više od 700 strana, znam da je to jedno obimno štivo, ali sam očekivala da se u ovom višemesečnom čekanju da Vlada počne da radi i da dolazi sa predlozima pred narodne poslanike, ako ne ministar neko mogao pozabaviti temeljnije i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2014. godine do 2018. godine s obzirom da ono što je navedeno takođe nije tačno, odnosno nije tačno to na šta se predlagač poziva, na vezu sa SSP i sa NPN za 2014. godinu do 2018. godine zato što je jedina interventna mera koja se tu planira jeste za 2014. godinu, na izmenu zakona, što je bilo pre nekoliko godina, a sve ostalo se odnosi na celoživotno učenje, programe stručnog usavršavanja, a nikako da ovakva jedna interventna zakonska mera ima veze sa SSP.
    U tom smislu, naravno preporučila bih ministarstvu da se ozbiljnije pozabavi onim na šta se poziva, verovatno, misleći da je to tako dobro, jer ja ne vidim ni jedan dobar razlog da se poziva na međunarodne sporazume, a da to ne stoji i da razmisli još jednom o inicijativi LSV i amandmanu koji ćemo podneti, da se u ravnopravnom režimu, dakle, bez diskriminacije predbolonjskih magistranata i doktoranata omogući svima produžetak studiranja.
    Ukoliko se ovakva intervencija usvoji amandmanski, sigurna sam da će moje kolege podržati ovu izmenu zakona, ali u o stanku ovakvog stanja kada pravimo razliku između studenata, što je nedopustivo za nekog ko treba da bude njihov domaćin i neko ko treba da obezbedi jednake uslove, što podrazumeva SSP i svi ostali prateći akti koje svrstavamo u pravne tekovine EU, drugačije nećemo moći da podržimo ovaj propis. Zahvaljujem.