Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri iz Ministarstva odbrane, današnja tema, odnosno današnje mirovne misije možemo podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine one mirovne operacije gde učestvujemo pod okriljem UN, a druga je grupa mirovnih operacija u organizaciji EU.
Mirovne misije u organizaciji EU su apsolutno neprihvatljive sa stanovišta naše poslaničke grupe i smatramo da Srbija nema nikakvog interesa da učestvuje u takvim mirovnim operacijama. Ja se čak ne slažem ni sa prvim kolegom koji je govorio. Mislim da je govorio sve potpuno pogrešno od onoga što treba da bude interes Srbije i interes naše zemlje.
Ministar je rekao da ćemo se odazivati učešću u mirovnim misijama na poziv onih organizacija čiji smo član. Mi nismo član EU. Da li ćemo postati član EU, to je nešto što treba da se desi u budućnosti ili da se ne desi u budućnosti. Ja iskrenom mislim da nećemo postati član EU i iskreno se nadam da će se EU raspasti u što skorije vreme.
Nemojte zaboraviti da, Bregzit je to pokazao, ali situacija, recimo, u Francuskoj i u drugim zemljama poput Austrije, da se narodi Evrope bune protiv
ugnjetavanja koje doživljavaju od Brisela i od EU. I ne treba toliko hrliti u tu EU. Nemojte da budemo poslednji evrofili u Evropi i nemojte da budemo oni koji ne razumeju, kao što neki ljudi vole ovde često da kažu da Srbija nije razumela da je Varšavski zid ili Varšavski blok, da je Berlinski zid i Varšavski blok da je pao, da mi ne razumemo geopolitičke promene u svetu koje se dešavaju.
Mirovne misije koje se organizuju pod okriljem EU su pre svega paravan za NATO. Vodeće države EU i vodeće države koje komanduju tim mirovnim misijama su članice NATO. Mi dobro znamo kako izgleda mirovna operacija NATO. Nemojte da zaboravite da smo mi pre manje od dve decenije bili izloženi takvoj jednoj njihovoj agresiji. Znači, u agresiji NATO pakta na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ mi smo strašno postradali, ali ta agresija i dalje traje. Evropska unija je aktivni učesnik okupacije dela naše teritorije. Politika srpskih integracija u EU kao prioriteta traje od 2000. godine do današnjeg dana i za taj period od evo sada 16 godina Srbija je postradala zaista strašno. Ostali smo sigurno bez milion radnih mesta. Potpuno nam je uništena industrija. Samo u Beogradu je nekada radilo 180.000 ljudi u industriji, evo danas pet do deset hiljada.
Drastično nam je opao standard, a milijarde i milijarde i milijarde godišnje ta ista EU, odnosno kompanije iz EU opljačkaju i iznesu na zapad. Šta Srbi više mogu da drže u sopstvenoj državi? Sve su nam uzeli banke, uzeli su nam celokupnu trgovinu, uzimaju nam sve strateške resurse. E, to nam je politika puta u EU. Ta politika je drastično gora nego i sve sankcije i svo bombardovanje koje nam je ta ista EU radila tokom devedesetih. Zato se nadam da Srbija neće nikad ući u EU i nadam se da će EU nestati sa političke karte.
Nije isto Evropa i EU. To treba potcrtati i ponoviti. Zato zaista ne vidim kako bi Srbija u mirovnim misijama u Somaliji i Maliju, koje organizuje EU, doprinosila očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Što se tiče naše saradnje i slanja pomoći u Siriju, ja bih tu pohvalio i ministarstvo i Vladu Republike Srbije zato što su poslali humanitarnu pomoć u Siriju. Najpre, u Siriji se brani i Srbija i svetski mir i bezbednost. Sirija je jedan primer i pokazatelj da SAD i NATO pakt više ne mogu da se ponašaju kao što su se ponašali prethodne dve, tri decenije, ne mogu da bombarduju koju hoće zemlju, ne mogu da sruše koji hoće legitimno izabrani režim.
Vidite koliko su loši bili ti rezimi, šta je donelo arapsko proleće. Egipat se na svu sreću spasao. Pogledajte Libiju. I Rusija je spasila Siriju. Neko je ovde pominjao borbu protiv Islamske države, pa Islamsku državu je stvorila administracija SAD. I mi, pomažući režim Bašara el Asada, ja bih pozvao da se aktivno uključimo, što je više moguće, u podršku Siriji i taj kolega poslanik, zaista ne znam ko je, pogledaću u Politici, svaka mu čast što je išao u Damask. Znači, to je zaustavljanje Islamske države.
Kad smo već kod Islamske države, da se osvrnemo generalno na ukupno učešće u mirovnim operacijama, pa i ovima pod okriljem UN. Vi dobro znate da je Srbija izložena velikoj migrantskoj krizi, da je dobar deo te migrantske krize prouzrokovan događajem u Siriji. Mada su sadašnji migranti, većinom, koji se nalaze na našoj teritoriji, nastali iz nekih prethodnih mirovnih operacija, pod znacima navoda, ovih istih sila koje pominjemo u Avganistanu i nekim drugim državama.
Da li Srbija ima kapacitet da učestvuje u mirovnim misijama, s obzirom na brojno stanje naše vojske i na materijalnu opremljenost naše vojske, kada smo izloženi tako velikom izazovu kao što je migrantska kriza? Da li smo u stanju da zaštitimo državnu granicu, ne od agresije spolja, nego od prolaska migranata koji na nelegalan način dolaze u našu zemlju, a vidimo da se EU zidovima ograđuje od tih migranata, tako da je izgleda plan da veliki broj njih i ostane u našoj zemlji?
Takođe bih postavio pitanje ministru odbrane, vezano za stanje – šta kada se pripadnici mirovnih misija vrate u zemlju? Koliki je broj oficira, podoficira i vojnika pod ugovorom koji su učestvovali u mirovnim misijama, a po povratku iz mirovnih misija su napuštali Vojsku Srbije? Razlog za napuštanje – loš materijalni položaj i loš materijalni status ljudi u vojsci, odnosno zaposlenih u vojsci koji kada odu u mirovne misije, malopre smo konstatovali, zarade drastično veći iznos novca i zato žele da odlaze, a onda kada se vrate, zbog loših materijalnih prilika, nemaju motivaciju da dalje ostanu u vojsci, već taj novac koji su tamo zaradili iskoriste za pokretanje nekog drugog posla. Da li mi treba da ulažemo, a ozbiljno treba ulagati?
Ulaganje u jednog oficira je svakako i ozbiljna stvar i značajna stvar za državu i značajan trošak za državu. Znači, mi ulažemo u oficire, ulažemo u vojsku, ulažemo u podoficire i u vojnike pod ugovorom, jel te, na obukama, šaljemo ih na mirovne misije, oni se vrate i napuste vojsku. Koliki je taj broj? Ja zaista ne znam, ali bih voleo da saznam taj podatak, ako možete da mi date. Ako ne sada, svakako možete i pismeno dostaviti na našu poslaničku grupu, bio bih vam jako zahvalan.
Malopre je prethodni jedan govornik pomenuo jednu dobru stvar, a to je povratak obaveznog služenja vojnog roka za šta se naša poslanička grupa zalaže. Rekao je da bi to koštalo budžet Republike Srbije u prvoj godini, i ministar je rekao, da bi
koštalo 70 milijardi dinara. Da li je bilo ko izračunao koliko nas je koštao prelazak na profesionalni režim služenja vojske? Koliki je to trošak za državu? Koliki je to materijalni trošak?
Drugo, da li mi zaboravljamo, recimo, da je i vojska veliki zamajac privrednog razvoja, pa kad imate veliki broj vojnika na odsluženju vojnog roka, pa potrebno je obezbediti hranu za njih, potrebno je obezbediti uniforme, a to sve može da radi domaća privreda, domaća industrija, pa je to i jedan motor privrednog razvoja.
Drugo, ako hoćemo da budemo nezavisna država, ako hoćemo da imamo nacionalnu ekonomiju i nacionalnu bezbednost, mi to ne možemo imati ako ne ulažemo u vojsku, ako nemamo jaku i stabilnu vojsku. Veliki su i složeni izazovi.
Malopre je prethodni govornik konstatovao da se promenio način ratovanja, da je sve više kriza, da je sve više potreba za mirovnim operacijama, da ratovi traju i po 12 godina i ne zna im se kraj. Mi smo generacija koja je izašla, koja je doživela na svojoj koži rat, a živimo na vrlo turbulentnom terenu i u vrlo turbulentnim okolnostima i uslovima.
Pogledajte situaciju u Makedoniji, pa sami znate koliko može da bude napeta situacija i u BiH, a i dobro znate kako su bili zategnuti odnosi sa Hrvatskom i koliko je provokacija dolazilo iz Hrvatske u prethodnom periodu. Dobro znamo da Albanci imaju takođe teritorijalne pretenzije prema nama, ne samo prema našoj teritoriji, kao što je KiM, nego i dalje. U celoj toj okolnosti mi moramo ulagati u našu vojsku, maksimalno.
Hteo bih još jedno pitanje da postavim, s obzirom da ti naši veliki prijatelji iz EU, gde mi želimo zajedno sa njima da širimo taj mir u svetu, su nam dali 14,2 tone osiromašenog uranijuma 1999. godine. Taj osiromašeni uranijum nosi i dan danas veliki danak ul Srbiji. Preko 40 hiljada imamo godišnje obolelih od malignih oboljenja. Imamo epidemiju kancera. Da li je pri Ministarstvu odbrane, ako ne, pri nekim civilnim organima, ali zajedno bi Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane trebali da naprave nacionalni centar koji bi mogao da radi popis i sistematizaciju svih malignih oboljenja, pa onda da uradi prevenciju i adekvatno lečenje ljudi koji su oboleli. Mi moramo iz jednog centra da se uhvatimo u koštac sa tom pošasti.
Znate, tek sada, za dve, tri godine će biti 20 godina od kako smo bili bombardovani i tada dolaze kanceri organa, kao što su pluća, kao što je debelo crevo. Možemo očekivati dalji porast malignih oboljenja.
Zbog svega ovoga što sam rekao, iskreno sam nadam da mi nećemo uzeti učešća u mirovnim operacijama pod okriljem EU. Što se tiče mirovnih operacija pod okriljem UN, voleo bih da samo Ministarstvo dobro odgovori i dobro proceni koliki je naš nacionalni interes. To je svakako dobra stvar, ako imamo kapacitete i uslove da zaštitimo sopstvenu granicu od migranata, da zaštitimo bezbednost naše države od svih izazova koji dolaze, a veliki su izazovi i velika je ugroženost našeg naroda.
Ponavljam, recimo, nije nam još stiglo adekvatno obrazloženje za situaciju u Medveđi. Meni je juče bio isključen mikrofon kada sam hteo da pričam o srpsko-albanskim odnosima, pa bih podsetio da smo mi postavili pitanje i vezano za Medveđu i da je opštinski odbor SNS decembra meseca 2015. godine pisao i Vučiću i Nikoliću, kao predsedniku države, predsedniku Vlade, tražeći im da država sredi stanje u Medveđi, s obzirom da su određeni pripadnici u MUP-u na toj teritoriji nelegalno upisali 7.500 Albanaca u birački spisak, odnosno prijavili prebivalište i za to uzeli 10 miliona evra naknade. Molio bih da se prosto takve stvari preduprede i reše, jer to je jedan od pokazatelja da postoji ofanziva naših protivnika prema nama.
Zahvaljujem, gospodi, što su došli da nam danas odgovore i iskreno se nadam da Srbija neće nikada ući u EU, niti učestvovati u mirovnim operacijama EU. Hvala vam.