Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ako ste slušali moj odgovor poslaniku Šešelju, ima dosta toga što sam odgovorila.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da li se slažeš sa Čedom ili samnom?)
Sa poslanikom Čedomirom Jovanovićem više nego sa vama, da je naneta šteta parlamentu pre svega i da je jako ružno što su svi našli za shodno koji nisu prisustvovali tom događaju da komentarišu događaje na Odboru za Evropske integracije, a ja sam se iz pristojnosti i želje da smirim situaciju uzdržala da ne komentarišem to u javnosti. Verovatno sam pogrešila, pa sam pustila da nas svi napadaju koji ni ne znaju šta se dogodilo na Odboru za Evropske integracije.
Nema potrebe da menjamo Poslovnik što se tiče nužnosti da dokumenti ovde budu na srpskom jeziku, to je naša zakonska obaveza. To je, slobodno recite, bio propust predsednice Odbora za Evropske integracije. Nije strašno reći da je neki predsednik Odbora napravio propust u čitavoj organizaciji sastanka. Neću ja nikog da smenjujem, predsednica Odbora je do sada dobro radila, očigledno nije bila pripremljena na izazove koji je očekuju u ovom sazivu parlamenta, jer ima nas koji imamo političko iskustvo, ima onih koji imaju nešto manje, iako ima ona dosta iskustva.
Znači, mora biti na srpskom sve i vi ste u pravu. O tome vode računa sve ozbiljne države Evrope, da bude na njihovom jeziku, i sve manje se koristi kao služben jezik engleski, jer na međunarodnim konferencijama svako govori svoj jezik ako je članica EU, a prevod mora da se obezbedi, apsolutno ste tu u pravu.
Vi znate da predsednici odbora vode sednice, zakazuju, moraju da pripreme. Nisam ni sanjala da moram da se mešam u vođenje odbora i da kontrolišem da li je nešto u redu ili nije u redu. Smatram da je morao da se primeni Poslovnik, da se obrati pažnja da moraju biti ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koje nemaju članove, ne da se dozvoli i da se pređe iz male sale u veliku salu i time omogući u stvari onaj događaj, koji je mogao da se spreči da se zadržalo u okviru Poslovnika.
Komunicirala sam sa ambasadorom Majklom Devenportom, bio je kod mene u Kabinetu. Razgovarali smo o svemu, mnoge stvari sam uspela u dijalogu sa njim i da sprečim, da ne bude veće štete za parlament, za državu pre svega i tu se apsolutno slažem sa vama. Dobila sam juče pismo, ali nisam sklona kao drugi, a to moram izgleda da radim, da odmah idem pred kamere, da se hvalim, da je Majkl Devenport rekao da je spreman da dođe u ovaj parlament na poziv predsednice Odbora za Evropske integracije, na svaki moj poziv, naravno, da obezbedimo uslove za adekvatan rad, i pohvalio i moje ponašanje tog dana i pomoć članova mog Kabineta, imenom i prezimenom, ali, eto, ja nisam nekako sklona, izgleda da nisam dovoljno vešt političar, da trčim pred kamere i da to pokazujem, da se hvalim i ubiram poene. Trebala sam, trebala sam zvanično da nastupim i da osudimo ovakva dešavanja. Opozicija je vodila ovaj Odbor, deo opozicije, radikali i Dveri su napravili ovo i ja sam se zbog toga uzdržala, jer su to sve poslanici parlamenta kome sam predsednik, da ih ne osudim, a trebala sam i tu ste apsolutno u pravu.
Ne znam da li ste zadovoljni odgovorom, ali ovo je bio apsolutno iskren odgovor. Tri, četiri dana ćutim o ovome u javnosti i sada sam najiskrenije odgovorila.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.
Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.
Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.
Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.
Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.
U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.
Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.