Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana i uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS pozdravljaju nameru da se donese zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a da li ćemo posle svih ovih debata i koliko će amandmana biti na ovaj zakon doneti dobar zakon, koji će u praksi biti primenjiv i koji će stvarno pomoći da sprečimo nasilje u porodici, to ćemo videti i od toga će zavisiti koliko ćete prihvatiti dobrih amandmana, koje je uglavnom većina ovih poslanika dala, da od toga zavisi da li ćemo i glasati za ovaj zakon.
Rekoše mnogi ovde, kolege i koleginice, da pojava nasilja u porodici do te mere zahvatila srpsko društvo da smo čak izneli ovde i statističke podatke koliko nas naslovnih strana, koliko nas udarnih vesti u udarnim televizijskim emisijama bombarduje stravičnim izveštajima o žrtvama nasilja i o slikama, o fotografijama, da vidimo kako prolaze žrtve nasilja.
Tako da nam se danas čini da mi i nemamo preči zadatak nego da što pre donesemo ovaj zakon i da što pre zakon bude primenjiv u praksi. A podatak da je od 1. januara do, maltene, ovih dana ubijeno najmanje 24 žene, dodatno nas i zabrinjava i obavezuje.
Kada se desi nasilje, najčešće se pitamo ko je tu zakazao. Da li je žrtva bila zaplašena pa nije znala kome da se obrati ili nije smela ili čak nije htela, vrlo često i mnoge žrtve nasilja kriju ili smo tu zakazali svi mi ponaosob, jer vrlo često znamo da se u mnogim porodicama dešava nasilje, ali naše moto je da to nije naš problem, okrenemo glavu i pustimo da to neko drugi reši. I naravno, najčešće kažemo – krive su nadležne institucije koje nisu blagovremeno i pravovremeno reagovale da bi sprečila nasilje i da bi u najgorem slučaju sprečile onaj najteži ishod nasilja.
Dosadašnjim praćenjem postupanja nadležnih institucija kada je nasilje u pitanju mogli smo da primetimo da mnoge institucije ili nisu blagovremeno reagovale ili nisu razmenile informacije o prijavljenom nasilju u porodici, pa imate slučaj da od momenta kada se nasilje prijavi u policiji do centra za socijalni rad do tužilaštva, prođe i nekoliko nedelja, a imate slučaj da se u sudu rešava sudski postupak tek posle godinu dana od učinjenog nasilja.
Vrlo često neprofesionalno ponašanje zaposlenih u nadležnim institucijama, minimiziranje i relativiziranje nasilja u porodici, vrlo često mi nemamo sankcije za takvo ponašanje nadležnih, odnosno zaposlenih i nadležnih institucija tako da vrlo često imamo i kobne posledice nasilja u porodici.
Svi mi vidimo i želimo da cilj ovog zakona bude nulta tolerancija na nasilje i ovaj zakon bi trebalo jasno da odredi šta je čija nadležnost kada su u pitanju državne institucije, državni organi i ustanove koje će se baviti ovim nasiljem. Naravno, prvi i osnovni stup ovde u ovom zakonu predviđena je policija. Oni će biti prvi korak od koga će se ići dalje ka tužilaštvu, ka sudovima i ka centru za socijalni rad.
Predviđena specijalna ili specijalizovana obuka za zaposlene u policiji, tužilaštvu, za zaposlene u sudovima, ne mora da znači da će doneti boljitak. Pogotovo zato što mi ovaj zakon pišemo, a imamo u vidu trenutni kadrovski potencijal, koji ovi državni organi i ove ustanove imaju. Verujte mi, iz prakse, iz centara za socijalni rad, inače centri za socijalni rad su preopterećeni svojim redovnim obavezama, smanjen je znatno u poslednjih godinu dve dana, pa i više, broj stručnih kadrova u centrima za socijalni rad. Oni su opterećeni svojim redovnim obavezama i poslovima, a i tu se usložnjava situacija.
Sličan situacija je i u policiji i u tužilaštvu i u sudovima. Tako da se bojim da zbog kadrovskog potencijala u ovim nadležnim institucijama nećemo napraviti neki boljitak i neki pomak ako ne dozvolimo da se prime novi stručnjaci i novi stručni radnici u svim ovim institucijama.
Samo ću kratko zbog vremena koje imam da se osvrnem na kaznene mere u ovom zakonu.
