Zahvaljujem.
Malopre ste rekli, predsednice, da smo se Srđan Nogo i ja dogovorili da izazivamo replike. Srđan Nogo i ja ne možemo ni oko čega da se dogovorimo, nemojte uopšte da budete zabrinuti kada je to u pitanju, verujte mi.
Posebno mi je zanimljivo kada pričamo o nasilju u porodici, potpune su gluposti i neću da se obazirem, 2005. godine DS i nije bila na vlasti, DS je često kriv što postoji mnogima od vas, ali dobro. Kada pričamo o žrtvama nasilja u porodici, Dveri pokazuju posebnu nervozu, kada govorimo o zaštiti od nasilja u porodici, pre svega, kada su u pitanju žene, kao neka posebna, kako bih rekao, zabrinutost da se ne pretera u zaštiti žena od nasilja. Mislim da se u tom smislu, ne samo razlikujemo, nego da uopšte ne vidim razlog, kada pričamo o ovako osetljivoj temi, da se konstantno dovodi u sumnju namera ovog zakona, koji nije potpun, Predloga zakona, pardon, koji nije potpun i mi ćemo ga ispravljati amandmanima, ali očigledno postoje politike u ovoj sali koje ne vide to uopšte kao problem.
Govorili smo o statistici, govorili smo o tome u kakvom su položaju žene danas u Srbiji i mislim da je veoma važno da i Pokret Dveri shvati koliko je ovo gorući problem našeg društva i da ne budu zabrinuti da će se žene nekako previše zaštiti. Nikada nije previše zaštite kada su žene u pitanju u Srbiji i mislim da je veoma važno iz tog razloga da i oni budu ti, odnosno vi da budete ti koji ćete podržati ovaj zakon i sve amandmane koji budu išli uz njega. Zahvaljujem.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Gospodine Obradoviću, nemate pravo na repliku. Pročitajte lepo Poslovnik ili uzmite kurs od kolega do vas. Znači, pravo na repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Koliko ja znam, ovlašćeni predstavnik je gospodin Srđan Nogo.
(Boško Obradović, s mesta: Ne znate dobro.)
Ja znam odlično.
(Boško Obradović, s mesta: Gospodin Nogo nije ovlašćeni predstavnik, nego zamenik predsednika poslaničke grupe.)
Zamenik predsednika? Zašto ste ga onda ovlastili?
(Boško Obradović, s mesta: Nisam ga ovlastio, on je zamenik predsednika poslaničke grupe.)
U redu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, hvala vam na razumevanju. Važno je da smo razjasnili ovaj detalj.
Gospodin Balša Božović je zaista na jedan krajnje nekorektan način potpuno pogrešno protumačio poziciju Dveri u vezi sa ovim zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Nema normalnog čoveka, i da ponovim još jednom, nema normalnog čoveka u Srbiji koji može da podrži bilo kakvo nasilje, a posebno nasilje u porodici. Znači, normalnog čoveka koji tako nešto radi ili podržava nema.
Ali, da vi donosite jedan zakon… Uostalom, gospodine Božoviću, zašto DS, kad je toliko pametna, nije rešila problem nasilja u porodici za vreme svoje vladavine? Ili zašto SNS, kad je sada toliko pametna, u prethodnih pet godina nije rešila problem nasilja u porodici? A zanemarujete jednu ozbiljnu mogućnost zloupotrebe koju donosi ovaj zakon – mogućnost da policija, centri za socijalni rad i druge institucije ove države počnu da uplivišu u naše porodične odnose, uđu u našu privatnost i arbitriraju u našim porodičnim sukobima, svađama i tekućim životnim problemima.
Onda ćemo doći u situaciju da, recimo, kada se posvađaju muž i žena i žena iz određenog razloga prijavi muža za ne znam kakvo nasilje, dolazi policajac koji će određivati da li je tog nasilja bilo, da li će tog nasilja biti i onda lepo pošalje tog muža u zatvor na osam sati, na 48 sati, na osam dana. Zašto će taj policajac to uraditi? Pa da ne bi kasnije imao problem jer ako to ne uradi, biće optužen da je on kriv ako do tog nasilja kasnije i dođe. Šta iz toga proizilazi? Da će svaki poziv, za svaku najmanju porodičnu svađu, svaka komšijska prijava biti tretirana tako što će muškarac biti poslat u pritvor. I na kraju neko može da ima želju jednostavno da otme imovinu svom mužu, da mu uzme stvari i da ga prijavi za nasilje.

Vreme, kolega Obradoviću.

Dakle, zloupotrebe ovog zakona su ogromne. Mogućnost zloupotrebe je ogromna, o tome Dveri govore.

Izvolite, gospodine Božoviću, i završavamo sa ovim replikama.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dakle, stvar je u tome što postoji osnovno nerazumevanje šta je intencija upravo mojih kolega iz DS, koji su u prethodna dva saziva predlagale zakone koje doduše vladajuća većina nije htela ni da stavi na dnevni red. To su zakoni o oduzimanju oružja nasilnicima u porodici, to je zakon o udaljavanju nasilnika na dve nedelje iz domaćinstva. E, sada vi kažete da je to privatna stvar. Ne može nasilje da bude privatna stvar neke porodice. Dakle, ne možemo da se ponašamo kao da je to sad nešto što se tiče nekog tamo i da kažemo, na primer, kao evo maločas što smo govorili o tome, češće se u većini slučajeva prijavljuje glasna muzika iz komšiluka nego nasilje. To je deo kulture koji moramo da menjamo. To su neke vrednosti u našem društvu koje moramo da promenimo. Ne možemo da smatramo nasilje ličnom stvari neke porodice ili privatnom stvari bračnog para. To nije to. To jednostavno nije ideja.
Ideja je da se suzbije nasilje i mnogo toga smo radili u prethodnom periodu. Godine 2005, ponavljam, DS nije bila na vlasti, a u međuvremenu smo predlagali zakone u ovih pet godina koji nisu naišli na potrebnu podršku vladajuće većine, kako bi došli na dnevni red i bili usvojeni. Mogli smo možda neke živote da spasimo time što smo zakone i Dušana Milisavljevića i Dragana Šutanovca i Aleksandre Jerkov stavljali na dnevni red i usvajali ih, u redu, bolje pre nego kasnije, ali hoću da vam kažem da je to stvar kojom se suštinski razlika pravi između politike DS i politike Dveri, koja ovaj problem apsolutno ne razume. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

To što se neko međusobno dogovara da nabacuje replike ne znači da treba da meša SNS u to, još da kaže – pet godina ste imali pa ništa niste rešili. Ovo je problem viševekovni ovde u Srbiji, s tim što, naravno, nikako ne mogu da se složim sa tezom da je to naša kultura da imamo porodično nasilje.
Molim zaista ljude da ne vređaju srpsko društvo na takav način, zato što to nije kultura srpskog naroda, na kraju krajeva, mi smo pravoslavni narod, u skladu sa pravoslavnom etikom, to je apsolutno nešto što je suprotstavljeno. Nemojte da takve stvari spočitavate našem narodu.
To što ima primitivaca, to znači da mi hoćemo konkretno njih da eliminišemo u smislu ovakvog zakona i mi radimo nešto konkretno. Ponovo to naglašavam. Ovo je jedina Vlada koja je uradila nešto konkretno. Donela je neke zakonske odredbe, to je inkriminisala u krivično zakonodavstvo. Niko to do sada nije uradio, ali apsolutno niko, nego se sve svodilo na demagošku priču o navodnom uočavanju problema porodičnog nasilja. Pa jeste, uočili ste problem i šta ste uradili? Ništa. Samo ste trošili pare koje su se dobijale iz evropskih fondova i te pare su negde nestajale i niko ništa ovde nije radio.
Ovo je prva Vlada koja radi nešto konkretno i mi vam garantujemo da ćemo suzbiti porodično nasilje u najvećoj mogućoj meri. Nikad nije apsolutno moguće sve suzbiti, ali ćemo suzbiti u najvećoj mogućoj meri zato što želimo da imamo jedno normalno društvo i želimo takve primitivce da eliminišemo iz našeg društva. Hvala.

Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.