Osam minuta. Sedam minuta i 57 sekundi.
Zahvaljujem što sam dobio reč nakon 17 puta traženja povrede Poslovnika.
Da se vratimo na temu dnevnog reda koja je veoma značajna, pre svega, očigledno značajnija opoziciji nego predstavnicima vladajuće većine.
Nema osobe među nama koja nije prisustvovala makar jednom u životu razgovoru u kom je izgovorena rečenica da je žena sama kriva što je muž tuče, da je sama kriva zato što trpi, zato što ga nije ostavila, zato što čeka toliko dugo da ga prijavi nadležnim organima, da je sigurno sama izazvala nasilje u porodici, da je znala da je takav ili da to nije naša stvar i da nećemo da se mešamo, kao što kažu predstavnici Dveri, u porodično pitanje.
Nema osobe koja makar jednom u životu to nije čula u svojoj okolini, a s druge strane i statistika je ta koja to potvrđuje i o nama ne govori lepo. Svaka druga žena u Srbiji trpi nasilje, svaka treća trpi fizičko nasilje, svake nedelje u Srbiji jedna žena bude ubijena u porodičnom nasilju. To je statistika.
Dragi poslanici, u dve trećine slučajeva kada žena bude ubijena u porodičnom nasilju, u dve trećine tih slučajeva cela okolina je znala da je muž nasilnik, da trpi nasilje, da je tuče i nikada nismo izgradili sistem prevencije koji neće dozvoliti da dođe do smrtnog ishoda ili do svakog narednog pokušaja nasilja u porodici i to je naš zadatak kao narodnih poslanika danas. Smatram da nisu svi narodni poslanici uzeli učešća u rešavanju ovog problema.
Svaki deseti srednjoškolac smatra da je opravdano tući ženu. Dve trećine srednjoškolaca smatra da je opravdano nasilje prema LGBT populaciji. To govori ne samo o ekspanziji porodičnog nasilja. To govori o ekspanziji nasilja uopšte.
Upravo su ljudi koji su predlagali zakone, kako bi se rešilo porodično nasilje, makar u određenoj meri, gospodin Dragan Šutanovac, aktuelni predsednik DS, je u nekoliko saziva predlagao da se nasilnicima koji imaju legalno oružje to oružje oduzme onda kada budu registrovani kao nasilnici u porodici. I upravo njegova supruga pretrpela je nasilje na ulici, brutalno udarena sa leđa i isto tako nasilje u drugom smislu verbalnom se dešavalo prema i drugim predsednicima DS, Bojanu Pajtiću takođe, i onim predsednicima pre njih.
U političkim borbama i u ovim temama su upravo njihove žene bile te koje su trpele nasilje od strane rečnika mržnje političkih oponenata koje smo imali prilike da čujemo i danas. I taj rečnik mržnje takođe doprinosi nasilju i doprinosi tome da se ne razume problem porodičnog nasilja. Koliko god danas predstavnici vladajuće većine nose majice – isključi nasilje, mnogo češće smo od strane istih doživljavali da se uključuje nasilje i kada su u pitanju rasprave i kada je u pitanju dijalog i debata i kada su u pitanju ovakvi problemi sa kojima se Srbija suočava danas.
Zahvaljujem se još jednom Draganu Šutanovcu što je predložio Zakon o oduzimanju oružja nasilnicima u porodici iako cokću na to saradnici ministarke pravde, što mislim da je vrhunsko nepoštovanje parlamenta i zahvaljujem se Dušanu Milisavljeviću koji je predlagao zakon da se nasilnici na dve nedelje udalje iz domaćinstva i mislim da je to takođe doprinelo tome da danas razgovaramo na ovaj način.
Da su njihovi predlozi usvojeni ranije možda bi sačuvali nečije živote. Ovako, bolje pre nego kasnije da se donese zakon makar kao prvi korak pa ćemo ga ispravljati amandmanima, pa ćemo razgovarati i dalje kako da dostignemo taj nivo zaštite da zaista više ni jedna žena u Srbiji ne trpi nasilje.
Sve žene danas u Srbiji rade, ali one ne primaju često platu za to što rade. Kada su zaposlene formalno one rade minimum dva posla. Kada rade posao za koji primaju platu, na istom tom poslu, na istom tom radnom mestu primaju manju platu nego muškarci i to je nepravedno i to takođe moramo da ispravimo.
Zahvaljujem se takođe i Aleksandri Jerkov koja je uspela da svojom inicijativom, koja traje već više godina krivično delo – krađa beba danas se nađe u Krivičnom zakoniku Srbije. Ono što naša intencija jeste da amandmanom učinimo da to krivično delo ne zastareva i mi ćemo pokušati amandmanom da to rešimo.
Zaista su to stvari koje suštinski menjaju naše društvo, menjaju svest u našem društvu, o potrebi da se o ovako važnim stvarima razgovara i aktivnošću tih poslanika i svih ostalih i Ženske parlamentarne mreže i mnogih među nama danas ovde došli smo do jednog rešenja koje nije najsavršenije i mi ćemo u raspravi u pojedinostima to i reći, ali mislim da ćemo naći način da rešimo one goruće probleme.
Ono što se danas u Srbiji dešava nije najlepša slika o nama kao društvu. Iz tog razloga smatram da je veoma važno da ne okrećemo glavu kada je u pitanju porodično nasilje u našoj neposrednoj okolini, da građani budu ti koji će to prijavljivati, čak i, kako kažu, ih se ne tiče jer nisu to njihova posla. Nasilje u porodici je nasilje u društvu, a to se tiče svakog građanina ove zemlje i to je suštinska razlika između DS i SNS, zato što DS želi da gradi društvo građana, a ne društvo robova jer danas žene u Srbiji u najvećoj većini slučajeva kada je u pitanju porodično nasilje su robinje a ne građanke. One ne mogu da odu jer nemaju svoju imovinu. One ne mogu da odu jer ne mogu da dignu kredit. One nisu ekonomski nezavisne i iz tog razloga smatram da moramo da radimo na unapređenju pre svega njihovog položaja u društvu.
Završavam u poslednjoj rečenici, drago mi je što smo imali prilike da sa ministarkom danas kvalitetno debatujemo i raspravljamo na ovu temu. Krivo mi je sa druge strane što smo bili svedoci nasilja vladajuće većine i danas kada se priča o porodičnom nasilju.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Ovde smo se sada naslušali jedne neverovatne demagogije i sada pazite samo to pitanje – koliko bi života bilo spašeno da je kojim slučajem usvojen neki zakon koji su oni predlagali? Koliko bi života bilo spašeno da ste recimo ovakav zakon 2008. godine doneli i koliko bi možda života bilo spašeno da niste, pošto se sada odjednom brinete za žene, radnice, da niste onakve zakone o privatizaciji donosili gde ste čitave porodice izbacivali na ulicu?
Samim tim ovo je najgora moguća demagogija koju slušamo. Ovo je jedina Vlada koja je nešto konkretno uradila. Ovde smo malopre čuli od jednog poslanika, on polazi od premise da je svako u Srbiji izgleda spreman da nešto zloupotrebi i onda ide sa pričom – pa neko će zloupotrebiti član zakona. Po toj logici hajde da ne inkriminišemo krivično delo – silovanje jer će možda neka dama lažno da prijavi nekoga. Na šta to liči? Koja je to logika?
Ovde stalno polazimo od toga da smo mi svi u ovom društvu prevaranti, pa ćemo nekoga lažno da prijavljujemo i onda po toj logici nemojmo ništa da inkriminišemo. To nema nikakvog smisla.
Lažno prijavljivanje je krivično delo. Istraga će utvrditi i ako neko lažno prijavi odgovaraće. Prema tome, neshvatljivo je da neko može na ovakav način da razmišlja. Malo je šire, priznajem, u samom članu, posebno oko proganjanja, definisano i zaista može da dođe do zloupotreba, ali izvinite, bolje sprečiti nego lečiti, pa i ako ima lažnog prijavljivanja taj će odgovarati. Nemojmo polaziti od toga da su svi u ovom društvu takvi i skloni lažnom prijavljivanju i da nekoga nameste. To možda više govori autoprojekcija onih koji to prigovaraju.
Ne želim da verujem da je ovo društvo nasilno društvo, a neko uporno pokušava da nam naglasi kako smo mi svi ovde nasilni, ja to ne želim da prihvatim. Srpski narod i svi mi nismo nasilni, a ima primitivaca u svakom društvu, pa ima i kod nas. Znate, to je ono kada se odvaja žito od kukolja. Te što su kukolj, ovakvim članovima zakona želimo da na neki način eliminišemo, odstranimo iz našeg društva, da idu na zasluženu kaznu i da robijaju.
Samim tim, uvaženi predsedavajući, pošto mi je još ostalo malo vremena, moram da se zahvalim svima zato što smo imali prilično konstruktivnu diskusiju, osim pojedinih poslanika, očigledno nervoznih zato što se donose neka krivična dela vezana za stečaj, ali to je već njihov problem.
Želim da izrazim zadovoljstvo zato što smo konačno otvoreno počeli da pričamo o ovome i zato što ovo nije demagogija. Ne mogu da podnesem kada neko demagoški prilazi ovoj temi i to samo da bi zaradio političke poene. To je jedan jedini razlog zašto su neki ljudi to radili. Milione smo potrošili u raznim besmislenim kampanjama protiv nasilja u porodici, a nikada veće nasilje nije bilo. Kakav je efekat toga? Nikakav.
Sada molim državu da konačno uzme stvar u svoje ruke i da svakog nasilnika kazni i da svako ko tuče ženu, tuče decu, da kazni. Pri tom, naravno, nisam pristalica ni one demagogije, što se tiče dece – e, ne sme roditelj ni popreko da pogleda dete, jer to nije ni dobro. Ali, svakako, pošto ima raznih, iskreno, ima raznih ludaka u našem društvu koji premlaćuju decu, svakako da ih treba sankcionisati. Isto bih zamolio uvažene članove iz Ministarstva pravde, odnosno ministarku, a i gospodina državnog sekretara, da razmislite kako da se reguliše nasilje u porodici i prema muškarcima.
Mi imamo ozbiljan problem, ima dosta tužilaca koji se sa tim suočavaju, gde muškarci bezmalo krišom dolaze, pa onda mole da se ipak povuče prijava protiv žene, zato što ih je sramota da prijave nasilje koje postoji, jer ovde je uvreženo pravilo da ste kukavica ako prijavljujete ženu da vas žena maltretira, a to postoji. To postoji, na žalost, i mi moramo i sa tim da se suočimo, jer, naravno, nasilje nije samo fizičko, nego i psihičko i moramo to takođe da sprečimo.
Još jednom izraziću veliko zadovoljstvo, malo ko je ovde spominjao Zakon o organizovanom kriminalu, tu tek molim državu da uzme stvar u svoje ruke. LJudi koji su sistematski pljačkali ovo društvo sada imaju nova krivična dela i mogu da rade, imaju veće nadležnosti i veće ingerencije i mogu konačno da spreče sve one koji su umislili da je država njihova prćija i da mogu da pljačkaju ovaj sistem kako im padne na pamet. Zamolio bih vas da još dosta poradite na reformi Krivičnog zakonodavstva, zato što neka krivična dela jesu zastarela, neka moraju da se prilagode nekim savremenim tokovima, tehnologija napreduje, molim vas da što pre dođete sa novim izmenama i dopunama, pre svega dopunama, pošto izmene mogu da budu možda eventualno u kaznenoj politici, ali, pre svega, dopunama nekih novih krivičnih dela koja u svetu postoje.
Zato, radujem se što konačno imamo ljude koji nešto konkretno rade u ovoj državi i što će neko konkretno krenuti da sprečava i korupciju i organizovani kriminal, a svakako, pre svega, ovo nasilje u porodici, koje je zahvatilo društvo na najgori mogući način. Verujem da ćemo tu postići daleko, daleko bolje rezultate nego što smo imali do sada kroz razne demagoške kampanje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, poštovana ministarko, predsedavajući, danas smo prisustvovali onome čemu se verovatno nismo mogli ni u najluđim snovima nadati, a sve je posledica toga što smo objedinili rasprave o nečemu što nije smelo ni po kom osnovu da bude objedinjeno danas u raspravi.
Ja ću se i dalje držati teme, bez obzira na situaciju koja se danas dogodila u Skupštini, i zamoliću ministarku ili predstavnike Ministarstva da, ukoliko imaju snage i volje, pošto nisam primetila da su to imali u poslednjih nekoliko sati, ipak odgovore na neka postavljena pitanja, jer mi smo ovde došli i naša je obaveza da kontrolišemo rad ministarstva. Između ostalog, mi danas kontrolišemo i kakvi su to predlozi zakona došli pred nas.
Još jednom ću se osvrnuti na to da nismo dobili preko potrebne podatke na osnovu kojih su pisani određeni članovi zakona. Nismo dobili to ni u uvodnom izlaganju, nismo dobili ni tokom ove rasprave. Gospođa ministarka je u jednom momentu pomenula da ćemo dobiti te podatke i da ćete nam ih blagovremeno dostaviti. Verovatno nije bilo prostora tokom današnjeg dana. Nadam se da ćete nam ih ipak dostaviti. Sve podatke koje sam ja lično koristila, a verujem da su ih koristili i ostali poslanici, na žalost, dolaze isključivo i samo iz nevladinih organizacija.
Da ne bude da je zaista, ono što nisam stigla u uvodnom izlaganju da kažem, a mislim da je važno, pozdravljam i odluku da se u predlog zakona napravi jedna takva izmena kojom će se čin silovanja, odnosno obljube nemoćnog lica biti izjednačena sa činom silovanja. Mislimo da je to jako važno i da je dobro što je to ovim zakonom urađeno.
Nisam dobila odgovor šta znači u obrazloženju da žrtva predahne. Malo pre kada sam vas pitala, to nisam dobila kao odgovor. Najčešći uzročnici porodičnog nasilja, onoliko koliko ja imam podatke, su situacije iz bračnih nekih atmosfera u kojima su supružnici pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Pa, da li taj predah u stvari znači da oni mogu da se vrate ili da ponove svoj zločin, da tako kažem, kada dejstvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci u stvari prestane? Ja sam to tako doživela. Ne znam šta to u stvari znači, pa bih volela da mi to ipak pojasnite.
Zanima me i zašto centri za socijalni rad nemaju preko potrebnu obuku? Zašto su oni izostavljeni? Ako svi drugi državni organi imaju, zašto centri za socijalni rad, na primer, nemaju?
Što se tiče brisanja podataka, pošto ste i to pomenuli, rekli ste da ste na osnovu primedbe Poverenika odlučili da se ovi podaci brišu. Moja konstatacija vezana za brisanje podataka je bila upravo na informaciju koju sam dobila na Odboru za ljudska i manjinska prava, gde je bio državni sekretar, koji je upravo otišao, i koji je dao tu informaciju da mi ne možemo da brišemo podatke, odnosno da smo dogovorili se da brišemo podatke samo zbog toga što, ako ne bude došlo do toga, do brisanja podataka, onda ćemo morati da menjamo niz nekih drugih zakona i da je to sad u ovom trenutku komplikovano.
Zato je moja reakcija bila da naša uloga ovde u Narodnoj skupštini jeste da menjamo postojeće zakone da bi oni bili bolji. Slobodno pogledajte snimak sa sednice, pa ćete videti kakav sam odgovor dobila tamo.
Još jednom ću se osvrnuti na finansijska sredstva koja su potrebna za izradu jednog, odnosno stupanja na snagu jednog i drugog zakona. Potpuno mi je neshvatljivo da jedan ovako važan zakon kakav je sprečavanje nasilja u porodici…

Privodite kraju koleginice.)

… nema nikakvu potrebu za dodatnim uloženim finansijskim sredstvima.
Mogu li još jednu rečenicu?

Ako je samo jedna.

Oduzeto nam je toliko vremena, ja zaista mislim da bi bilo korektno da dobijem jednu rečenicu.

Evo, upravo ste izgovorili rečenicu.
Osvrnula bih se na rad finansijskog forenzičara. Rekli ste da je gospođa Miroslava Milenović bila uključena u rad, odnosno pisanje ovog zakona. Meni je žao što njeni predlozi nisu ušli u ovaj zakon. Koliko sam ja dobila informaciju, a dobila sam je lično od nje, da njeni predlozi nisu usvojeni. Podsetiću vas, Miroslava Milenović je prvi forenzičar u Srbiji.