Ovako mi nije bilo ni u zoološkom vrtu.

Ja sam taman juče opomenula SRS i Dveri. Nadmašili su vas, apsolutno.
Poslanici Poslaničke grupe DJB nemojte da ometate govornike i ugrožavate slobodu govora poslanika.
Dajem pauzu od 10 minuta dok se ne uspostavi red u sali.
Molim poslanike iz Poslaničke grupe DJB da se udalje od poslanika iz drugih poslaničkih grupa i da ne izazivaju incidente ovde.
Molim poslanike iz Poslaničke grupe DJB da ne provociraju poslanike iz drugih poslaničkih grupa i da ne izazivaju incidente.
Ponavljam, molim poslanike iz Poslaničke grupe DJB da se udalje od poslanika iz drugih poslaničkih grupa i da ne izazivaju incidente u parlamentu. Ako se vi udaljite od poslanika iz drugih poslaničkih grupa, moći ćemo da nastavimo sednicu i raspravljamo o zakonu.
Nisu oni prišli vama, nego vi njima i nemojte da izazivate incidente takve vrste. Možete da se ne slažete, ne možete da se unosite u lice poslanicima drugih poslaničkih grupa. Namerno ovo radite. Otišli ste tamo i stali ste ispred poslanika koji je govorio. Nemojte da iskrivljujete stvarnost. Prenos ide sve vreme i videlo se ko je kome prišao i šta vam je namera. Nemojte da pravite od parlamenta Republike Srbije cirkus. Zapanjena sam ponašanjem jedne poslaničke grupe koja za sebe tvrdi da predstavlja ovde nekakvu građansku provincijenciju našeg naroda, zapanjena sam.
Nemate prava da ovo radite. Može nešto da vam se svidi ili ne svidi nečiji govor.
(Ana Stevanović, s mesta: One slike su sramotne da se pokazuju u parlamentu.)
Jesu sramotne fotografije. Sramotni su akteri na toj fotografiji, svidelo vam se ili ne. I nemojte da dobacujete.
Molim poslanike da sednu i da nastavimo raspravu o zakonu, jer očigledno neko u danu tolerancije i našim namerama da raspravljamo o ovom zakonu, donesemo važan zakon koji će sprečiti nasilje, žele to da obesmisle. Nemojte da budete učesnici, saučesnici u tome. Obraćam se svima. Mir, hladne glave, pustite da provocira ko hoće da provocira. NJihov način borbe je da obesmisle parlament. Očigledno je da imamo poslaničke grupe koje hoće da obesmisle parlament. Ne dam to.
(Boško Obradović, s mesta: Nemate prava da vi …)
Imam prava. Pauza je i na meni je da brinem o redu u ovom parlamentu, koliko god mogu to da radim.
(Boško Obradović, s mesta: Izađite na konferenciju za medije…)
Nemojte da dobacujete.
(Boško Obradović, s mesta: Ti dobacuješ!)
Nemojte da dobacujete.
(Gordana Čomić, s mesta: Pauza je.)
Hvala vam, gospođo Čomić, što ste postali izuzetno tolerantni na dobacivanja, vike i nevaspitanje i nepristojnost pojedinih poslanika.
(Gordana Čomić, s mesta: Pauza je.)
Hvala vam što ste naglo postali tolerantni. Vi ste potpredsednik.
(Gordana Čomić, s mesta: Pa, pauza je.)
Ne, niste čuli da smo nastavili rad, da pokušavamo to da uradimo.
(Gordana Čomić, s mesta: Niste rekli.)
Strašno je što neko opravdava sve što se dešava u ovom parlamentu u poslednjih nekoliko dana. Stalno dolazi sa leve strane, stalno. Znači, fizičko pokušavanje i onemogućavanje rada ovog parlamenta. Ja sam šokirana.
(Boško Obradović, s mesta: Idite na konferenciju za medije, pa o tome pričajte. Nemate prava da zloupotrebljavate govornicu.)
Svaki dan radite nešto samo zbog medija. Nisam čula ovde u ovom parlamentu, ako Gordana Čomić utvrdi da smo u pauzi, imam prava i ja nešto da kažem u toj pauzi, nisam videla ni jedan argument političke prirode, nego nasilje, vređanje gostiju, drugih parlamentaraca, prilaženje, izazivanje, pokušaj stvaranja incidenata. Dokle to vodi? Gde to vodi? Čemu to vodi? Mislite li da ćete time naneti štetu vladajućoj većini. Nanosite štetu svima nama ovde u parlamentu. Sramotite parlament ovde. Građani Srbije gledaju i pitaju se šta će nam ovo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Pauza je. Rekla je Gordana Čomić da je pauza. Znači, nema povrede Poslovnika u pauzi. Sedimo i pričamo. Nema ni replike. Dobacujem koliko i vi dobacujete.
(Boško Obradović, s mesta: Nemate pravo.)
Imam prava. Imam prava jer sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ja sam poslanik koga su birali građani Srbije, da sedi ovde i da gleda šta radite od parlamenta.
(Boško Obradović, s mesta: Ko radi? Šta radi?)
Vi.
(Boško Obradović, s mesta: Koji svi?)
Vi, svi.
Konačno, čujem jedan politički argument, a da nije nasilje, da nije vika, da nije vređanje, da nije teranje ambasadora iz ovog parlamenta.
(Boško Obradović dobacuje.)
Neću da vam dam reč. Nisam ja Marinika Tepić da dajem reč svakome.
Samo da utvrdim koliko vam je vremena ostalo i da vam vratim pet minuta, pošto su vas ometali fizički da nastavite vaše izlaganje.
(Marko Đurišić, s mesta: Jadno.)
Ne jadan, nejadan, ali predstavlja građane Srbije ovde. Ne predstavljate samo vi građane Srbije.
Poslaniče, izvolite, imate deset minuta i nastavite vaše izlaganje. Imate pravo da pokazujete primere. Ja nisam poslanik koji tako vodi diskusiju, ali vi imate pravo da pokažete primere šta znači nasilje nad ženama, po vama. Izvolite. Spremite i vi slike, pa pokazujte primere kako se drugi ponašaju prema ženama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja žalim zbog incidenta u kome nisam učestvovao, za koji mislim da nisam izazvao ničim. Žalim i opraštam onima koji su mi psovali majku, ali moram da ih obavestim da mi je majka nepokretna i da leži u sobi sa 77 godina, ali opet opraštam. Opraštam, jer u tom trenutku nisu znali šta rade.
Ja moram sve poslanike i pitam – da li je ovde dozvoljeno govoriti istinu? Mislim da jeste. Meni se prigovaralo da ne govorim istinu. Ja praktikujem da se služim fotografijama koje skidam iz javnih glasila, na internetu. Znači, ne bavim se špijunažom.
Zbog nasilja u porodici i zbog toga što je juče pripadnik stranke bivšeg režima govorio o robinjama, ja sam govorio da je to njima svojstveno, da je njihov predsednik današnji, u vreme kada nije bio predsednik, žene koristio upravo u tu svrhu. Tada je bio ministar vojni. Dakle, govorio sam i da oni koji su donosili zakone ili nam predlagali nove zakonske metode, ovo je sindikat pravosuđa, da su rashlađivali žene…
Ja sam mislio da će biti ženske solidarnosti, a ne da će gospođa Macura, koju poštujem, doći tu da me pljuje. Ja sam mislio da će biti solidarna sa ovim ženama koje su rashlađivane da se hrana ne bi grejala. Dakle, posluženje je bilo prilikom proslave koja je priređena u čast pravosuđa. Dakle, oni koji treba da nam kažu gde su rupe u zakonu i kako ovo da sprečimo. Ja ne razumem zašto je neko protiv toga da se ovakvo ponašanje sankcioniše i nikada više ne ponovi. Žene da budu robinje, podmetač za hranu, za mene je neprihvatljivo. Upravo je o tome govorio pripadnik stranke bivšeg režima sa kojim sam se ja složio i volim što se više ne ponašaju kao marsovci. Evo, opet je pristigao i što je došao danas u pola 12 da ovo vidi, malo se uspavao, ali cenim to što je podstakao da ovo iznesem.
Idemo dalje. Po pitanju korupcije, vrlo je teško to, gospođo ministre pravde ili ministarko pravde, sprovesti. Grupa koja je izašla i poslanica koja je ovde psovala, imate poziciju da su se oni lepo rasporedili u Savetu za borbu protiv korupcije imaju dva člana. To je Rodnijev advokat, onaj što mu je na sudu skinuo one prijave, Dušan Slijepčević. On je advokat vođe „nikad im dosta nije bilo“. U Savetu je za borbu protiv korupcije. Kako?
Tu je i osnivač tog udruženja, to nije stranka, koja se zove Miroslava Milenić, forenzičar. Zamislite da ona uđe u tužilačku grupu, da suzbija korupciju prema toj grupi koja je ovako reagovala.
Još nešto, gospođo ministarko pravde, oni imaju u Agenciji za borbu protiv korupcije svoje ljude. Ovde jedna gospođa koja je najružnije psovala meni ima majku koja radi na oceni političke korupcije. Pitam vas – kakva je to Agencija koja kupi zgradu bez tendera u kojoj rade majke narodnih poslanika i ocenjuju njihove izveštaje? Kako onda bi recimo moja majka mogla da oceni moj izveštaj, izveštaj predsednika moje grupe, mojih prijatelja itd?
Moram da vas upozorim da mnogi od podataka o svima vama idu kroz ruke ljudi u Agenciji za borbu protiv korupcije i slivaju se…

Poslaniče, molim vas da se vratimo na temu i zakon.

Tema je borba protiv korupcije, organi koji se bave borbom protiv korupcije. Ja govorim da će to biti teško, s obzirom da u Agenciji za borbu protiv korupcije rade ljudi koji su članovi udruženja koji se ovde predstavljaju kao stranka. Kako će se onda oni boriti kad je Miroslava Milenović osnivač te grupe? Kako će ona da učestvuje u toj tužilačkoj grupi, ukoliko je ona osnivač toga i bila je zajedno sa njim u Ministarstvu za privredu i finansije, odnosno ekonomiju i finansije? Kako će oni da procenjuju tu korupciju?
Gospođo ministarko, vi o tome morate da vodite računa. Ja imam podatke o tim osobama. Dakle, jedna od tih osoba je majka jednom narodnom poslaniku, druga osoba dostavlja podatke i u odseku za pranje novca imaju osobu koja im dostavlja sve te podatke. Nemojte da nam zakon bude neprimenjiv, upravo zbog toga. Mora da se vodi računa i o tome da u međusobnom srodstvu ne budu oni koji se bore protiv korupcije i oni koji su korumpirani. Zato sam i govorio da su oni vešto ostavili rupe u zakonu kroz koje imaju nameru da se i dalje provlače.
O stečaju sam već govorio. Oduzimanje imovine, deo te imovine ide za zdravstvo. Nemojte da bude sada da to nije tema. Deo prihoda od imovine ide za zdravstvo i socijalu.
Juče se govorilo o sms porukama. Ja moram da vam kažem sledeće, a ovo će biti još poboljšano zahvaljujući ovom zakonu, da je u deset meseci ove godine upućeno u inostranstvo 544 osobe, od toga je 499 dece, a 2012. godine, kada je vladala stranka bivšeg režima, koja prigovara na sms porukama, je ukupno upućeno 49, deset puta manje, uz 13 milijardi većim budžetom u RFZO. Prošireni su London, Majnc, Keln, Pjaćenca gde se deca mogu upućivati. Proširen je broj indikacija zbog kojih se upućuju u inostranstvo.
Ministarstvo ima svoj fond i uputilo je dodatne 20 dece. Operisano je 11 od stranih stručnjaka koji su mogli to da urade odmah. Znači, imali smo 480, a oni su imali 49. Onda nam oni pričaju kako se danas leče deca SMS porukama, a te SMS poruke svedoci smo, može da dođe i do zloupotrebe. Zamisli da nisu otpustili 400.000 ljudi. Da li bi sad trebalo da se dotira zdravstvo novim novcima? Da nisu otpustili 400.000 ljudi, zamislite 400.000 doprinosa u PIO, u Zdravstvenom fondu. Da nisu poslali ljude kućama bez posla, da li bi bilo više šansi da se ta deca kvalitetnije leče? To bi bilo novih 25% više para i u penzijskom i u zdravstvenom i u svim socijalnim fondovima. Mene raduje što će ovim zakonom deo oduzete imovine finansijski biti dodeljena za potrebe zdravstva i socijale.
Što se genocida tiče ja žalim za svakom žrtvom. U prošlom ratu iz moje familije je bilo devet. U Sarajevu su svi pogubili stanove, poneki i glave od ovih multietničkih. Rat je ružna stvar.
Kada neko demokratiju uveze ne kao sukob ideja, već kao sukob nacija u želji da jednu moćnu, dosta moćnu državu pretvori u niz protektorata, onda imate jednu naciju koja je bila armatura bivše države i koja je proglašena za glavnog krivca raspada bivše države baš zato što su bili armatura i bili poslednji bedem odbrane te države.
Ta država je po meni pretvorena u šest ili sedam protektorata, mi se pomalo ne damo. Baš zato što se ne damo treba da budemo pažljivi prema ovim odredbama o genocidu.
Moram da kažem, možete to da cenite kako hoćete, u žalu je za svakom žrtvom samo onaj koji je gubio rođake, stričeve, ujake, braću od ujaka, može da zna kakav je to bol. Žalim za svakom žrtvom u Srebrenici, ali i onom oko Srebrenice. Ne želeći da kada ne mogu da mirim mrtve pretke, ne želeći da svađam žive potomke, moram da kažem da su meni zločini u i oko Srebrenice jednaki.
Ono što se u Srebrenici desilo u nekoliko dana, u okolini Srebrenice se dešavalo tri ili četiri godine. Ne tvrdim da nije bilo osvetničkim ubistava, ali moram da kažem, hašku ocenu o genocidu u Srebrenici ne priznajem. Nisam pravnik ali sam razgovarao sa puno pravnika, ali ja moram Zuropa da poštujem. Mislim da je on kvalifikovan. On kaže da sumnja da je to bio genocid. Ja moram Seid Huseina da poštujem, Emira Kusturicu. Ako oni sumnjaju u to, onda i ja sumnjam.
Predložio sam i rezoluciju o zločinima u i oko Srebrenice zato što smatram da prava žrtava moraju da budu jednaka i da zločinci moraju na jednak način da budu sankcionisani i da ne može da se propagira nijedna ni druga vrsta zločina, niti umanjuje. Voleo bih da mi u regionu tako nešto uradimo i da se mi međusobno mirimo, da nas ovi spolja ne koriste opet jedne protiv drugih, a koristiće nas upravo tako što će nešto proglasiti genocidom, nešto neće, pa će ovi da se ljute na ovo, oni na ono, pa će međusobno stalno da potežu …

Hvala poslaniče, imate još deset sekundi da privedete kraju.

Ako mogu da završim, dakle, tu moramo biti izuzetno oprezni. Očekujem od kolege Martinovića da mi pojasni, jer ono za šta kažu da je genocid mislim da je politička kvalifikacija. Ja na takav način ne mogu da pristanem na tu vrstu.
Na kraju, da zaključim. Najveća nepravda je kada neko, to je rekao Bogišić, „Kada neko od zla djela svog još takvu korist ima“. Stranka bivšeg režima od svega je imala koristi…

Hvala poslaniče, produžila sam vreme zbog onog incidenta.
(Balša Božović, s mesta: Poslovnik.)
Samo da nešto kažem.
Moram nešto da uradim. Ovo što se desilo danas ne sme da ostane nekažnjeno i ne sme da ostane kao uzor drugima koji imaju nameru da se ovako ponašaju.
Tačno u momentu kada je nastao ovaj incident uzrokovan od strane poslanika poslaničke grupe DJB ušli smo u prenos. Ovo su građani videli i čuli šta je ko i kome rekao i uradio.
Poslanici Tatjana Macura je pljunula poslanika Marijana Rističevića. Poslanik Božić Nenad je psovao majku poslaniku Marijanu Rističeviću. Niste bili poslanice Jerkov ni blizu.
Žao mi je što pljuvanje kod nas kažu da nije fizička pretnja, inače bih odmah izrekla meru udaljenja sa sednice. Ne zato što je Marijan Rističević član vladajuće većine, nego zato što je poslanik u parlamentu Republike Srbije. Ovde niko nema pravo nikoga da pljuje i nema pravo da mu psuje majku.
U skladu sa Poslovnikom i članom 109, žao mi je što ne mogu da izreknem meru udaljenja u ovom momentu, jer će reći da pljuvanje nije fizički napad, po meni jeste, ali napad na dostojanstvo jednog čoveka.
Izričem još jednu meru opomene poslanici Tatjani Macuri, za koju sam obaveštena da je danas dobila jednu meru opomene od potpredsednika Arsića, zato što je prekidala govornika u izlaganju. Meni ne smeta kada neko nekoga prekine, nego je ometala govornika tako što je prišla ispred i vređala ga i uradila to što je uradila. Naravno i Nenadu Božiću što je opsovao majku poslaniku Marijanu Rističeviću.
(Marko Đurišić, s mesta: Jel ste vi videli ili vam je rekao Martinović?)
Ne, ja sam Martinovića pozvala da pitam da li će reagovati javno na ovo? Imam pravo na to. Jel treba da tražim dozvolu od vas?
(Marko Đurišić, s mesta: On vam je rekao.)
Mislim da u nekim momentima čak i ako se u opoziciji…
(Marko Đurišić, s mesta: Pročitajte član 109. do kraja.)
Pročitala sam ja sve. Dakle…
(Marko Đurišić, s mesta: Pročitajte član 109. do kraja i primenite.)
Poslaniče nemojte da me ometate u mom radu. Neću da vam se pridružim u toleranciji na nasilje u ovom parlamentu koje traje nekoliko dana. Neću. Ne tražite sagovornika kod mene u tome.
(Marko Đurišić, s mesta: Vi remetite rad.)
Znači, izričem im mere opomene. Tačka. Donela sam odluku.
(Marko Đurišić, s mesta: Sramota.)
Ako vi imate senzibilitet na psovke, pa ste tolerantniji od mene, prihvatam. Ja nemam. Nisu me tako učili kod kuće.
(Marko Đurišić, s mesta: Sramota.)
Molim poslanika da mi zbog dokaznog materijala, meni, pošto će na moj račun ići sada kritike, da mi predate fotografije koje ste pokazivali dok ste govorili.
Znači, zbog mene jer kada se ode tamo u salu i obraća medijima, uvek sam ja na meti. Molim vas da mi to predate.
Izvolite.

Nije u pitanju replika zato što smatram da je potpuno besmisleno odgovarati na ovakve stvari. U pitanju je povreda Poslovnika i odnosi se pre svega na vas gospođo Gojković, član 106, 107. i 109. iz prostog razloga što niste dozvolili i omogućili parlamentu da funkcioniše onako kako je to propisano ovim Poslovnikom, a sa druge strane konsultujući se konstantno i ovog trenutka sa gospodinom Martinovićem dovodite u sumnju sve ono što ste rekli maločas za poslaničku grupu DJB.
Smatram da ne smete da politizujete nečiji bezobrazluk kada dolazi od strane vladajuće većine i mislim da je veoma nezgodno kada govorite o pljuvanju koje vam je govorio ili prenosio šef najveće poslaničke grupe, gospodin Martinović, a da onda kada neko pljuje po zdravom razumu građana Srbije i to radi 30 minuta, onda ne reagujete i smatrate da je to u skladu sa dostojanstvom Narodne skupštine.
Mislim da ne vodite profesionalno ovu sednicu danas i smatram da ste, ne samo prekršili Poslovnik, već da ste ugrozili dostojanstvo time što ste jednom od narodnih poslanika, gospodinu Marijanu Rističeviću dozvolili da od Skupštine napravi rijaliti šou, a ne ono što Skupština treba da bude ili da postane, pošto očigledno to nije.
Kada govorimo o najvažnijoj temi danas u našem društvu, a to je o položaju žena u Srbiji, dozvoljavate da se na jedna ružan način ta tema politizuje tako što će se optuživati pre svega predstavnici opozicionih stranaka i njeni lideri koji nisu danas u ovoj sali i koji ne spadaju u temu ovog dnevnog reda i mislim da je to ne samo bezobrazluk. Mislim da vrlo dobro znate šta ste danas radili.

Vrlo dobro znam. Da, stojim iza svoje odluke.