Tako je, i predlog tog amandmana je da se u članu 4, menja se i glasi – i uvodi se pojam seksualnog uznemiravanja umesto polnog, a to je usklađivanje sa članom 182a Krivičnog zakonika, a podneo sam amandman i na taj član. Tu je u stvari obrazloženje.
U obrazloženju za odbijanje kaže se – Vlada ne prihvata amandman, jer se prema Krivičnom zakoniku delo zove polno, a ne seksualno uznemiravanje itd. Zato je predložena izmena i u Krivičnom zakoniku. I kaže – ovaj član treba da nosi naziv seksualno, a ne polno uznemiravanje, jer reč polno ukazuje na to da delo čini pripadnik jednog pola u odnosu na osobu drugog pola, a naravno da znamo da to nije jedini način seksualnog uznemiravanja. Na ovaj način se to definiše samo u jednom delu mogućeg nasilja.
Kaže se da reč seksualno nije srpskog porekla. Imamo toliko reči koje nisu srpskog porekla, a koje koristimo. Naravno da ja volim srpski jezik i usvajanjem, ja mislim, pet amandmana gde ja popravljam tekstove ove grupe zakona, to se i dokazuje, ali reč seksualno je u upotrebi kod Srba i u Srbiji i u srpskom jeziku ja mislim sigurno sto godina. Naravno da je jasno koje je tumačenje tog izraza, a koje je tumačenje izraza polno uznemiravanje.
Još pet minuta koristim onih na koje imam pravo.
Prema tome, mislim da je to loš način da se odbije zakon.
Imamo tu mogućnost, recimo, da je taj izraz postojao u Krivičnom zakoniku od 2002. godine do 2005. godine, seksualno uznemiravanje. Šta se desilo 2005. godine? Koja je to promisao bila da se to promeni u polno? Ja ne bih da to tumačim, ali to što je postojalo od 2002. do 2005. godine očigledan je dokaz da ta reč ima svoje mesto u srpskom jeziku i da ona, kao što je jasno u predlogu ovog amandmana, detaljnije, da ne kažem ili da kažem, potpuno definiše pojam nasilja u ovoj oblasti.
Mislim da je dobra prilika, gospođo ministarka, ne pežorativno, nego samo pravilno upotreba, pošto ste vi dama, da prihvatite ovaj amandman, dDa time nastavimo sa poboljšanjem jezika koji se koristi u definisanju zakonskih propisa u ovom parlamentu, ali ne samo to, nego da u ovom slučaju damo i jednu preciznu, jasnu, sveobuhvatnu definiciju onoga što to krivično delo nosi sa sobom.
Mislim da bi skrivanje iza toga da li je to srpski ili nije, da li to podrazumeva ili ne podrazumeva nešto, dalo mogućnost izvršiocima krivičnih dela, ovog krivičnog dela, koje to krivično delo vrše prema pripadniku istog pola da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja ili da ne budu bar gonjeni na isti način kao kad se to čini kad se delo vrši prema pripadniku suprotnog pola. Šta je čija seksualna orijentacija, šta je moderno, šta nije, to nije tema ovog zakona. Zaštita porodice, zaštita individue, zaštita prava, sve to ima veliku grupu zakona koja to definiše, ali mislim da u ovoj tački, u ovom članu ovog zakona mi moramo da damo mogućnost koja je potpuno definisana.
Da kažem, dao sam 31, pošto u tih pet minuta mogu da kažem nešto što nije baš direktno vezano za sam amandman ovaj, 31 amandman, od kojih je usvojeno šest, ako bude dobre volje evo ga i sedmi. Najveći deo njih se tiče onoga što je jezička popravka datog teksta. Žao mi je što nisu usvojeni amandmani kao što je ovaj, kao što je amandman sa udarnim grupama iz jednog drugog zakona udarne grupe. Moj predlog je bio da se to zove „operativne grupe“. Udarne grupe će verovatno više da liče svima na udarne rupe kojih ima naravno svuda po putevima, velike izgradnje po Srbiji.
Imamo još jedan dobar amandman, a to je da Zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, a to je da zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, rasprava, itd, tu se predviđa da taj zakon počinje da važi 1. marta 2018. godine, a taj predlog zakona je nama došao u proceduru po hitnom postupku zbog neophodnosti da ga što pre donesemo. Gde je tu logika? Kako može da nešto što treba da počne da važi kroz skoro dve godine, godinu i po dana, mora da nam dođe u proceduru po najhitnijem mogućem postupku?
Ja neću da cepidlačim. Mogu da prihvatim da neko pogreši. Možda tim hitnim postupkom želi da pokaže to da se specifično, posebno brine za tu oblast, ali hajde da, ako je to tako, da onda stvorimo uslove da taj zakon počne da važi što pre. Ja predlažem da on važi od 1. juna sledeće godine, a ne sumnjam u ministarku i njen tim i druge u Vladi koji bi mogli u tome da pomognu, da će Ministarstvo pravde i nadležne institucije biti spremne do 1. juna sledeće godine da primenjuju taj zakon. Ovako ćemo da zaboravimo da je zakon donet, ne bi bilo prvi put. Bilo je primera da se menjaju zakoni pre nego što stupe na snagu, tako što je davan rok od godinu, dve, tri dana, u nekom ranijem periodu. Mislim da nema nikakvog razloga da sebi dopuštamo da gubimo vreme i da dobra zakonska rešenja, odlažemo njihovu primenu u nedogled.
Da se vratim na amandman. Očekujem da razumete. Ne sumnjam u to šta je cilj ovog amandmana. Očekujem da on bude prihvaćen. Hvala.