Slažem se sa vama gospođo Gojković, ali kada neko vređa ministre koje je kandidovala SNS ja prosto moram da reagujem. Mislim da nije korektno. Prvo, mislim da nije korektno da se ovde ministri saslušavaju kao na optuženičkoj klupi zato što je neko nešto pročitao u novinama ili na društvenim mrežama i sada koji god ministar da dođe treba da odgovara i da objašnjava zašto je neki medij ili zašto je objavljen neki „tvit“, ili neka objava na Fejsbuk profilu. Dakle, to je neozbiljna rasprava.
Što se tiče samog amandmana, ovde je rečeno, upotrebljene su dosta teške kvalifikacije - grubo, trapavo, nepismeno, ovako, onako. Pravilo je po Zakonu o opštem upravnom postupku da protiv svakog upravnog akta može da se izjavi žalba u upravnom postupku. To je pravilo. Ali, od tog pravila postoje i izuzeci i ova klauzula koja je sadržana u ovom Predlogu zakona sadržana je u velikom broju zakona koji važe u Republici Srbiji i ta klauzula kaže da u slučaju da ne može da se vodi, odnosno da ne može da se izjavi žalba da je rešenje odmah konačno, može da se pokrene spor u roku od 30 dana.
(Vjerica Radeta, s mesta: Tako ne piše.)
Piše u Zakonu o upravnim sporovima, piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Zamislite kada bi svaki zakon prepisivao ono što piše u nekom drugom zakonu, ja se vraćam na ono što sam rekao juče, imali bismo kilometarske zakone, imali bismo zakone od 1000 članova. Nema potrebe da se to radi.
Na kraju krajeva, i gospodin Neđo Jovanović je juče rekao, dobro me čovek i podsetio, ljudi, pa postoje jedinstvena metodološka pravila kako se izrađuju propisi u Republici Srbiji.
Ako je nešto već regulisano nekim sistemskim zakonom, a priznaćete da je Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima sistemski zakon, onda nema potrebe da se sve te odredbe iz tih sistemskih zakona prepisuju u nekom drugom zakonu ili predlogu zakona. Dakle, to važi. To je ono što sam rekao i kolegi iz DS, možda me nije čovek najbolje razumeo.
Dakle, zakon je već i pre stupanja na snagu ovog zakona regulisao situacije koje mi sada postavljamo kao problematične. Vi sada postavljate problem - a šta u slučaju da ne može da se izjavi žalba? Piše već u važećim zakonima šta može da se uradi. Može da se pokrene upravni spor. Maločas je postavljeno pitanje – šta ako mi nadležni organ u roku koji je propisan zakonom ne izda dozvolu, odnosno ne izda traženi upravni akt? Vi to znate, vi ste dobar pravnik. Ćutanje uprave. Jel tako? To već piše gospođo.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Gospođo Radeta, to već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku. Znači, već piše u Zakonu o opštem upravnom postupku – ćutanje uprave. Možete da podnete žalbu protiv ćutanja uprave jer se smatra ako organ u roku nije izdao upravni akt da je donet negativan upravni akt. U praksi akta nema, ali se polazi od pravne pretpostavke da je donet negativan upravni akt, odnosno da je vaš zahtev odbije i vi u tom slučaju podnosite žalbu zbog ćutanja uprave. Možete da podnete po Zakonu o upravni sporovima i tužbu kojom pokrećete upravni spor zbog ćutanja uprave. To je već sve regulisano važećim zakonima u Republici Srbiji.
Zbog toga mislim da je obrazloženje Vlade suvislo i da je obrazloženje Vlade na mestu. Ovde nema nikakvih pravnih nedoumica jer vi svaki zakon, ja se nadam da se slažete samnom, morate da tumačite kao deo jedne šire celine, kao deo celokupnog pravnog sistema, a ne istrgnete jedan zakon iz konteksta i to izmene i dopune zakona i posmatrate ga sam za sebe, nevezano za druge prateće zakone. Onda to nije dobro tumačenje. Onda Vlada ili poslanici koji takođe mogu da predlažu zakone ne bi smeli da predlažu izmene i dopune nego uvek zakone iz početka, nove zakone i sve što je regulisano u drugim zakonima, a ima veze sa materijom tog zakona da se bukvalno prepiše u tom zakonu. Onda bismo zakone imali kao telefonske imenike u NJujorku i niko živ u tome ne bi mogao da se snađe.
Zbog toga zakon mora da bude jasan, precizan i da reguliše samo onu materiju koju i treba da reguliše. Ono što je materija primene nekih drugih zakona to se podrazumeva, jer onaj ko primenjuje zakon, ministarstvo, neki nadležni organ uprave, on mora da primeni Zakon o opštem upravnom postupku, nevezano za Zakon o lukama. On mora da promeni ili u slučaju da dođe do upravnog spora, pa Upravni sud mora da primeni Zakon o upravnim sporovima. To uopšte nije sporno, ali to već piše. To je već regulisano. Ono što je već regulisano nema potrebe da se nanovo reguliše.
