Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati budžet za 2017. godinu.
Danas sam pažljivo slušao ministra Vujovića kada je obrazlagao budžet. Nije se bavio ciframa, ali je bio dovoljno jasan da promene u budžetu postoje za 2017. godinu, promene koje će biti bolje za građane Srbije.
Ono što ja posebno želim da izdvojim i pohvalim, da je počela da se dešava decentralizacija u zdravstvu, da se pravi veliki klinički centar u Nišu, da će biti dosta aparata za Klinički centar u Kragujevcu, da ne moraju građani Srbije za sve da dolaze u Beograd.
Isto želim i da pohvalim poziciju za poljoprivredu gde su ostavljena sredstva za poljoprivredne proizvođače da mogu da dobiju određena sredstva za kupovinu priključnih mašina ili traktora, da poljoprivredni proizvođači samo jednu stvar traže – tržište, gde će da plasiraju svoje proizvode i mislim da ministar poljoprivrede mora malo više da povede računa i da da savet šta bi to poljoprivredni proizvođači sejali sledeće godine i da li postoji tržište za tu poljoprivrednu kulturu. To je nešto što traže poljoprivredni proizvođači.
Gospodine predsedniče Vlade, želim da vam kažem da Srbija nikada nije imala kredibilitet i bonitet ovakav kakav ima poslednje tri godine, da u svim institucijama međunarodnim gde postoji neka gradacija država u svim oblastima Srbija je počela da ide prema gore, što je veoma važan element za dolazak stranih
investitora jer strani investitori hoće da dođu u državu gde postoji stabilnost kursa dinara, gde postoji politička stabilnost, sigurnost i da iskoriste ono što Srbija ima, potpisan sporazum sa Rusijom, Turskom i još nekoliko država da se iz Srbije izvozi bez carine u ove države. Vi sigurno to znate, ali veliki broj građana Srbije ne zna, da nekoliko država koje su bile mnogo razvijenije od Srbije počele su u ekonomskom smislu da ostvaruju gori rezultat od Srbije. Ja ću vam reći konkretno za Italiju da, videli ste i juče, da nije uspeo referendum, ali najveći broj onih velikih industrijalaca, proizvođača upoređuju Srbiju sa Italijom.
Ja poznajem preko 50 vlasnika velikih kompanija iz Italije i ponosan sam na to kad kažu – zašto nije u našoj Italiji kao što je u Srbiji?
Takođe, želim da vam kažem da imam isto veoma dobru saradnju sa Austrijom. Austrija 2016. godine ima veću nezaposlenost za 1,4% od 2015. godine. Grčka je pravi primer da smo mi u pet do dvanaest doneli odluku za reforme i da građani Srbije ne dožive ono što su doživeli građani Grčke. U ove tri države, izuzev Austrije, nema nikakvih investicija, ništa se ne pravi. Što bi naš narod rekao – stane život uveče kada se smrkne, do ujutru dok ne svane. Mi to moramo da iskoristimo u ovom vremenskom periodu i sledeće godine, kako da prikažemo da smo mi jedna od najboljih zemalja, jer ovo što sam vam rekao, to su statistički podaci tih zemalja, da je sve gore i gore i da sledeća 2017. godina za ove tri države ništa ne govori da će biti bolje.
U Srbiji pada nezaposlenost, i to ne za jedan, dva, tri, pet procenata, nego mnogo više. O tome govori, rekao je ministar da se porezi na vreme plaćaju. Ne da se na vreme plaćaju, sada ima mnogo veći broj poreskih obveznika, a ti poreski obveznici su i strani investitori i one domaće firme koje su radile nekada loše, a sada rade malo bolje, i kada se puni državna kasa kada su u pitanju poreski obveznici, siguran sam da je dobro i tim poreskim obveznicima i državi i korisnicima budžeta.
Šta je ono što je još važno? Da u Srbiju počinju da dolaze Kinezi. Ja sam razgovarao sa nekoliko kineskih kompanija. Evo, da vam kažem, januara meseca otvaram u Jagodini jednu veliku fabriku za proizvodnju papuča, a vlasnik je Kinez. Imam još dva Italijana, ali ne smem da kažem ko su jer mi ih ukradu gradovi Srbije. Jednom su mi ukrali jednog velikog, da znate, a niste vi, ali jedan grad. Sad ćutim sve dok se papiri ne završe i kod države i kada je u pitanju lokalna samouprava. Tako da, ogromna je zainteresovanost za strane investitore, što znači da će ovaj budžet sigurno da se puni onako kako je predviđeno.
Vi ste danas govorili da je 2006. godine isto bio suficit u budžetu, ali ja sam tada bio u parlamentu i znam odakle taj suficit - od prodatih fabrika i preduzeća. Neki iz tadašnjeg DOS-a su prodali sve dobre krave muzare, a one jalove su ostavili ovoj Vladi i da mi sada patimo muke, što bi naš narod rekao. Te fabrike su imale status restrukturiranja i kako da ti ljudi koji su tamo radili budu zadovoljni, jer godinama penzioneri današnji su radili i pravili fabrike da bi neko te fabrike prodao? Gde su otišle pare od tih fabrika? U plate, a ne u neke nove, manje fabrike i ne u puteve.
Kad sam kod puteva, želim da vam kažem da ste vi smanjili cenu u kalkulaciji svakom proizvođaču koji vozi neku robu iz svoje fabrike kao proizvod, ili dovozi u svoju fabriku kao sirovinu, da se danas mnogo brže stigne do većeg broja gradova u Srbiji nego što je to bilo ranijih godina. Obično investitori pitaju – gde se nalazi lokacija, kakvi su vam putevi? Kad dođu u Srbiju, oni se uvere da ono što mi govorimo kad izađemo van granice, da je tačno.
Šta je još važno, predsedniče Vlade? Tu je ministar prosvete, poslednjih mesec dana ga nisam čuo da govori o dualnom obrazovanju. Ja imam unuka koji je u osmom razredu i on bi nešto upisao, nešto što se zove praksa. Odlučuje se sada, neko se odlučio možda i pre, nama treba priprema, a za to ne treba mnogo para. Ne trebaju uopšte pare za dualno obrazovanje. Isti ti profesori koji danas predaju tim đacima, predavaće i sutra, ali mora svaka škola da zna unapred sa kojom fabrikom će napraviti ugovor, gde će ti đaci da idu na praksu. Time ćemo, gospodine predsedniče Vlade, da povećamo broj vlasnika preduzeća. Sutra jedan momak koji završi srednju školu i nauči taj zanat, to je novi poreski obveznik. On neće da ide u inostranstvo da traži posao.
Kada sam kod inostranstva, želim da vam kažem da u Srbiji i u Beogradu po hitnom postupku, predsedniče Vlade, morate da otvorite kancelariju za one mlade pametne koji nemaju kod koga da se obrate, jednostavno su ljuti i na opštinu gde žive i na grad, i sami donesu odluku da idu u Austriju, Nemačku i ne znam gde. Znate li vi koliko pameti srpske je otišlo zato što ih niko nije primio da popriča sa njima? Moraćemo da obezbedimo nekog ko će sa tim ljudima da razgovara. Ja vam garantujem da svakog dana mi možemo da zaposlimo u Srbiji u velikim kompanijama po sto pametnih ljudi.
To vam govorim iz prakse, gospodo, ne znam ko je dobacio, ali ja sam čovek koga je život učio i to što sam ja radio nema ni u jednoj trafici da se kupi, nego me život naučio i komunikacija sa ljudima svakog dana, kao što to radi i naš premijer. Bio je i u Nišu i spavao u kasarni. Tako da, ako vi ne komunicirate sa građanima, samo sa građanima komuniciramo u izbornoj kampanji i mi im pričamo preko televizije kako smo mi mnogo pametni, a sa druge strane ne zna šta je gorući problem tog čoveka koji želi da ti postavi pitanje jer si ti iznad njega, ti si na brdu, bolje vidiš od njega koji se nalazi u nekoj maloj opštini ili u nekom malom gradu.
Tako da, veoma je važno ovo dualno obrazovanje. Evo, ja vas molim, ministre prosvete, da vi to počnete da radite što pre. Ako ćemo mi svake nedelje u proseku imati, evo, ja vam to garantujem na osnovu broja zainteresovanih investitora, od marta meseca kada počne građevinska sezona da pravimo neke fabrike, da ti mladi ljudi odmah imaju gde da idu na praksu, pa dalje kad završe školu primiće ih taj neko ko otvara fabriku. Vi sigurno pratite da 80% fabrika u Srbiji, koje su otvorene pre tri, pet ili šest godina, povećavaju broj radnika, šire tržište, vide da je Srbija dobra destinacija, ali gde su ti radnici? Ti radnici sigurno neće biti oni koji su uzeli otpremninu iz fabrika i imaju preko 55 godina, i njima mora da se pomogne, ali to su ti mladi stručni ljudi. Tako da, to je sada veoma važna stvar u ovom vremenskom periodu za mlade ljude i za obrazovanje u Srbiji.
Raduje me to što se dobro priča o Srbiji i raduje me to što Srbija ne liči u negativnom smislu na neke druge države. Govorili ste o izborima i da li će biti raspisani i ovi i oni izbori. Da bi bili bolji od drugih, mi stalno moramo da treniramo, ali ne da treniramo stalno, nego da izlazimo na crtu, da izlazimo na sportske terene i da govorimo šta će ko više da uradi. Najveću korist od svih kampanja, dame i gospodo, imaju građani Srbije. Zašto? Iz svih lokalnih samouprava izlaze sve građevinske mašine i počinju da kopaju neke rupe, da se nešto gradi, malo pomaže Vlada i mi tu ne možemo da izgubimo ništa. To je jedna vrsta provere da se vidi šta građani misle o onima koji vode ovu Vladu, o onima koji podržavaju ovu Vladu i da li smo mi na dobrom putu.
Svaki čovek, da bi sebe mogao da ubedi ili da se uveri kako živi, on mora da uporedi sebe sa komšijom, sa nekim drugim koji radi sličan posao. Srbija kada se uporedi sa komšijama, mi smo, siguran sam, u ovom trenutku bolji od preko 20 država članica EU koje imaju mnogo jače poluge od Srbije, jer mi imamo i dan danas, bez obzira na poglavlja i sve, a niste krivi ni vi, ni mi koji sedimo ovde, mi imamo status kandidata za kandidata za ulazak u EU. Hteli mi to da kažemo ili ne, to je tako. Dokle ćemo imati status kandidata za kandidata, ne znam. Postalo je veliko opterećenje, mi sada više pratimo ko će da pobedi u Americi, ko će da pobedi u Austriji, da li će da uspe referendum u Italiji, šta je sa Bregzitom.
Kad sam kod Bregzita, moram da vam kažem da je ta država gde su rekli da izađu iz EU mnogo zla nanela Srbiji. Neću da vam kažem kako se zove, ali se engleski govori u toj državi.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Što je nanela zlo?)
Pa, nanela je zlo zato što je ona bila inicijator da se bombarduje Srbija, stalno su nas nazivali genocidnim narodom. Mi nikada nismo vodili osvajačke ratove, mi smo vodili odbrambene ratove. Sada ja odgovaram gospodinu Šešelju.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je, znači, Velika Britanija. Sada razumem.)
Odlično, pet, gospodine Šešelj. Velika Britanija.
Tako da, gospodine predsedniče Vlade, nemojte da se sekirate. Ko dobro misli Srbiji taj će da podrži i ovaj budžet. U ovom budžetu nismo videli da su planirana sredstva za automobile, nego ova Vlada i prethodna Vlada prodala je automobile i te pare davala socijalno ugroženim licima po Srbiji. To nikada niko nije uradio. Ja sam vas podržao zato što kada sam postao gradonačelnik 2004. godine u Jagodini rekao sam – nema više službenih automobila, samo kada ste bolesni.
Evo, sada da vam kažem jednu istinu. Petar Petrović seo je u službeni auto Skupštine grada Jagodina i zove me zajednički prijatelj i kaže – „jel Pera bolestan“, kažem – „nije“. „Pa što ga vozi službeni auto?“ Ja ga pozovem, a on kaže – „pukla mi cev u kupatilu i morao sam hitno da odem“. Samo je tada koristio i nikada više. Ne možete kao golosovrić da uđete na neku funkciju, a da kasnije ne znate šta imate od kapitala. To je dobro što vi vodite računa, predsedniče Vlade, i o ministrima bivšim i sadašnjim i kako oni rade i da li su dobri itd.
Kad sam kod ministara, mogu da vam kažem da 99% ministara dobro radi svoj posao. Još je 100 dana, sada idu i novogodišnji praznici i slave itd. Ima nekoliko ministara koji impresioniraju građane onim što rade. Moram da vam kažem, i ministar zdravlja i ministar prosvete na početku je bio aktivan svakog dana, sada mi je napravio neku pauzu, da se vratite ono što ste obećavali građanima. Kada je u pitanju poljoprivreda, mi smo uvek imali ministre poljoprivrede iz Vojvodine, osim što je prethodna Vlada imala ministarku poljoprivrede iz zapadne Srbije, ali Vojvodina je veliki poljoprivredni kraj Srbije i drago mi je što ministar poljoprivrede ne pravi razliku između Vojvodine, centralne Srbije, južne i zapadne i, naravno, to sve zahvaljujući vama i ministru finansija, da svi poljoprivrednici imaju isto pravo. Nekada, sve što je moglo otišlo je u jednu pokrajinu ili u jednu opštinu, a malo para je odlazilo iz Beograda, kada su u pitanju i južna i centralna i istočna i zapadna Srbija. Znači, uspeli smo da decentralizujemo Srbiju i da svi gradovi i opštine imaju podjednaka prava.
Još nešto vas molim, za sledeću godinu, evo, ne mora za ovu, kada se pravi kriterijum za transferna sredstva za opštine i gradove, da se vidi koliko pre poslednjeg kriterijuma za transferna sredstva je taj grad imao stanovnika, koliko zaposlenih, ako manje zaposlenih ima sledeće godine, da se malo povećaju transferna sredstva. Nekoliko je gradova i opština ima u Srbiji koje imaju takav problem. Niste vi krivi za taj problem. Taj problem je nasleđen godinama, ali moramo da vidimo kako da rešimo da ti gradovi i opštine imaju i određene investicije.
Šta još treba da radite, predsedniče Vlade, vi, ministar privrede i ministar finansija? Vi treba sada da uputite svakoj opštini predlog i da vam kažu šta će oni to da urade od svojih para, da ulože kao investiciju u opštinu ili u grad odakle su, a da ta investicija donosi prihod. To da im date zadatak. Ako 90% opština kaže – evo, predsedniče, mi pravimo neku malu fabriku, mi ćemo da uzmemo ovu fabriku koja je u lošem stanju itd, smatramo, kao grad, da možemo tu fabriku da podignemo.
Kada sam kod tog predloga, da vas zamolim, ako hoćete da ja budem prvi primer, da Jagodinsku pivaru podržavimo Skupštini grada Jagodine i da mi preuzmemo obavezu i da tu piviru ne ugasimo, priču koja je stara 50 godina, zbog nekih nakupaca i, ne znam, menadžera i da pokažemo da može, da ne čekamo sve od predsednika Vlade i od ministra privrede kako da nam rešavaju problem, nego stvorite tu mogućnost da li će Vlada da donese uredbu ili nekim zakonom da postoji ta mogućnost. Ali, onaj grad i ona opština koja uzme neku fabriku, ima obavezu da taj plan ili studiju izvodljivosti, kako ćete da je nazovemo, realizuje u kvartalnom delu ili već ne znam za godinu dana. Time bi spasili mnogo fabrika i preduzeća u Srbiji, jer fabrike iz stečaja, da znate, onaj kupuje fabriku mašina bez obaveza, radnici su otišli na biro i on sutra tu fabriku može da ugasi, nije vezano na pivaru, bilo koju fabriku u Srbiji može da ugasi, nema obavezu da nastavi oblast ili delatnost u trenutku kada je tu fabriku kupio. Tako da, evo, to je moj predlog, ne košta Vladu, a može pozitivno da taj problem se reši. Čak i Fabrika kablova koja je u Jagodini.
Mi imamo još fabrika u Srbiji gde sam siguran da lokalne samouprave, čak imamo lokalne samouprave koje imaju viška radnika, nemoj da izbacimo te ljude, hajde ideš u fabriku, pobratime, da radiš. Nisi stručan? Imaćeš edukaciju. Ali, ta fabrika će da stvara prihod i lokalnoj samoupravi, kada je u pitanju porez na plate, i državi, za sve ono što se zovu redovne obaveze. Time bi izbegli da se te fabrike gase, da na te fabrike katance neko stavlja i da privredu polako iz lokalnih samouprava stavljamo na noge, a možemo. Evo, imao sam toliko. Hvala vam.
Jedinstvena Srbija će glasati za Predlog budžeta, sa Vojvodinom i Kosovom.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Mnogo pitanja ste pokrenuli, pokušaću kratko da odgovorim.
Priča o dualnom obrazovanju nije priča ni za pola godine, ni za godinu, ni za pet. Nećemo mi imati dualno obrazovanje završeno i uvedeno u našoj zemlji u većinskom delu našeg prosvetnog sistema bogami na za deset ni za petnaest godina, ali sve što više budemo imali obuhvat kroz dualno obrazovanje biće lakše za našu privredu i naš ekonomski rast biće održiv. Nisu to rezultati u kojima će neko moći da vam kaže – sutra niste postigli. Važan je tempo kojim idemo. Nikada nisam zadovoljan tim tempom. Nisam čak video ni da je to izazvalo veliku pažnju kada je inače generalni sekretar Švajcarske privredne komore došla ovde, koja je najveći stručnjak za dualno obrazovanje. Kod privrednika jeste, u našoj političkoj javnosti to, nažalost, nikoga nije zanimalo. Jer, kroz dualno obrazovanje, ono što mi sad organizujemo, Dragane, to je i obuka roditelja, jer i roditelji moraju da znaju šta deci da govore po tom pitanju.
Prvi put idemo kroz plan upisa u srednje škole u pojedinim lokalnim samoupravama, dakle, idemo na konsultacije sa lokalnom samoupravom, sa tržištem rada, sa privrednom komorom i tek onda Ministarstvom prosvete, odnosno državom. Zato što hoćemo da vidimo šta je to, kakvi su to kapaciteti potrebni, da ne bismo školovali hiljade menadžera koji su nam nepotrebni, a da nam pri tome nedostaju hiljade varilaca ili hiljade stolara, hiljade tesara itd. Dakle, mislim da su to stvari koje su od presudnog značaja za ekonomski napredak naše zemlje. Kao što sam rekao, bez promena u našem obrazovnom sistemu, naš današnji ekonomski rast biće održiv sledeće godine, možda i 2018. godine, a već 2019. godine počećemo da klecamo. Zato je važno da sa tim požurimo.
Govorili ste o Nišu, kliničkim centrima u Kragujevcu itd. Hoću da znate da smo u Niš uložili sada 50 miliona evra, da je to najbolji klinički centar na Balkanu, 613 postelja, da tu imamo jednu magnetnu rezonancu, dva aparata za zračenje, da to apsolutno luksuzno i čudesno izgleda. Ja sam čak pitao da li smo morali da to tako luksuzno napravimo. Nije mi žao, posebno mi nije žao što je to na jugu Srbije, gde će ljudi moći da vide, ali bolesnici na dugme pomeraju roletne, ne samo da otvaraju prozore nego pomeraju roletne, što je, složićete se, retko gde standard, u Srbiji nigde do sada nije bio, a nije baš svuda ili retko gde je čak i na zapadu.
Govorio sam, uzeo sam tu sitnicu kao primer, inače je najsavremenije opremljeno. Narednih dana se prima 50 sestara, 50 u stalni radni odnos, 50 medicinskih sestara, 25 kao njihove zamene. Ono što se 40 godina radilo, odnosno tobože radilo, sad se završava. To je najveća investicija u zdravstvu od VMA u bivšoj SFRJ. Biće otvoreno, Dragane, krajem marta, početkom aprila, bolje da kažem u aprilu 2017. godine, dakle za četiri ili pet meseci imaćemo priliku da to otvorimo u našem Nišu.
Ulažemo 29 miliona u Kragujevac, ulažemo u Novi Sad iako je to pokrajinska institucija, pokrajinska nadležnost. Koliko, Zlatibore, 38? Trideset i pet miliona evra ulažemo u Novi Sad, 29 u Kragujevac, a investicije u Beograd je oko 90 miliona evra. Dakle, sva četiri klinička centra podići ćemo na najviši mogući nivo opremljenosti, kao što smo uveli gama nož, kao što smo uveli skenere, kao što smo uveli i mnoge druge aparate, akceleratore. Napravili smo ozbiljan fond, budžetski fond za lečenje naše dece. Pogledajte samo koliko dece smo uspeli da izlečimo, koliko dece pomažemo da mogu da budu lečeni inovativnim lekovima ili najskupljim lekovima koji moraju da se donesu iz inostranstva. To su građani Srbije obezbedili. Ali smo uspeli da pametnim trošenjem novca ostavimo dovoljno prostora da novac na takva stvari, najhumanije stvari bude utrošen.
Imam jednu stvar, iako bi mi odgovaralo da kažem da sam u svemu saglasan, jer znam da to što ste vi rekli ljudi veoma vole da čuju, jednu stvar koja je političke prirode, ali jednu stvar koja je suštinske prirode. Zamolio bih vas, kada je reč o jagodinskoj pivari ili bilo kojoj drugoj kući, hajde da je ne privatizuje lokalna samouprava. Hajde, da to ne radimo zato što taj primer nigde u svetu na takav način nije mogao da funkcioniše. Ako to vredi, Dragane, ako mislite da vredi i hoćete da se kupi iz stečaja, dajte naći ćemo biznismene, pa da napravimo „due diligence“, da uradimo „feasibillty“ studiju i da nađemo privatnika koji to može da uzme. Svejedno je da li je Tončev, da li je to Dragan, Goran, Zoran, Nenad, bilo ko, ali to ima smisla, da šalu ostavimo po strani.
Dakle, to ima smisla samo u trenutku ukoliko to privatizujemo, a to da dajemo državi na grbaču, za tri meseca ćete vi doći u Beograd i tražićete da Vlada to subvencioniše. Reći ćete – nemojte da platimo struju, nemojte da uradimo ovo ili ono. Ne zato što ste vi loši, nego zato što prosto država nije dobar vlasnik, sem najvažnijih resursa, pa i tu imamo problema. Hoćemo mi da naplaćujemo porez, ne da gubimo pare. Hoćemo da naplaćujemo porez da bismo mogli da trošimo na puteve, pruge i na sve drugo. Mislim, da je to važno i siguran sam da i vi to mene razumete, ja ne mogu da kao drugi ljudi samo klimam glavom i da kažem da je sve tako.
Kada govorite o tome da krijete koji su potencijalni investitori, tu vas razumem, ja sam unutar partije, koju još neko vreme vodim, imao, najteži sukob je bio da li će „Kromberg Šubert“ da ide u Leskovac ili u Kruševac, i dvojica dobrih prijatelja, zato što štite svoje gradove iz kojih dolaze, Bata i Goran, samo što se pobili nisu oko toga gde će investitor da dođe. Jedan je za Leskovac, drugi je za Kruševac. Onda smo mi ostavili investitoru da izabere gde se njemu čini bolje, a ja sam skrivao živu glavu da me ne pronađu nijedan ni drugi nigde. Ja vam iskreno kažem, ali dobro je dok takvih slatkih muka imate. Dobro je dok fabrike hoće da dođu, pa možete da ponudite te prostore.
Hoću da vam kažem da je važno i to što, ne zaboravite, pre dve godine smo u turskim kompanijama imali svega hiljadu zaposlenih. Danas imamo sedam hiljada zaposlenih i taj broj raste. Rasim me je upoznao, bio je u Turskoj pre dva dana, i mi smo pre toga to videli, da nikada takav red za dolazak u Srbiju nije bio, ako se ne varam, je li tako Rasime? Zaista nikada takav red za dolazak u Srbiju nije bio. Očekujemo da vam već sledeće godine, pre kraja godine, ovde saopštimo da radi 20 hiljada ljudi u turskim kompanijama. Nekome to deluje beznačajno, neko će da kaže – to je tekstil. Nije sve tekstil, imamo sve više automobilsku industriju, od „Teklasa“ u Vladičinom Hanu pa nadalje. Imamo i ugostitelje, imamo one koji podižu turističke potencijale, čitave rizorte, hotele, šta god hoćete, dakle, i sve se više to širi, rekao bih, na različite privredne grane što je veoma dobro.
Ono što, oko EU, govorili ste o statusu kandidata za kandidata, vi ste privukli pozitivne emocije svih ljudi u Srbiji kada ste to rekli. A moja obaveza je da kažem da mi imao status kandidata za članstvo u EU i nikada nisam licitirao datumima. Mislim da je moguće da mi svoj posao uspešno i uspešnije završimo. Jer, jednu ste stvar ispravno rekli, ugled Srbije u Evropi je pre svega onoliki koliki je ugled naše ekonomije i našeg budžeta.
Nećete verovati, bio sam u Rigi, na samitu Kina plus 16, mislim da sam razgovarao sa 14 premijera, od toga su moji zahtevi bili za razgovor za dvoje ili troje premijera. Sa 14 sam razgovarao, svi hoće da razgovaraju sa jačom ekonomski snažnijom Srbijom. Niko nije hteo sa nama da razgovara dok nismo imali rast od 3%, dok nismo imali budžetski deficit ispod mastrikta, dok nismo imali skok na Dujing biznis listi. Danas svi hoće da razgovaraju. Verujte mi da je to osnovna stvar po kojoj vas biraju, jer oni dobijaju te podatke od MMF, Svetske banke, onda oni biraju sagovornika.
Ja sam ne slučajno rekao, da je važno da proširimo tu vrstu konsenzusa i sa drugim, u političkom spektru Srbije, da nam još mnogi drugi u budućnosti pomognu, jer mi možemo da idemo i na četiri i na pet posto. Smejali su mi se, nasmejali su se neki, meni se smejali kada sam govorio Kinezima, a što mi se nisu tako smejali kada sam ih dovodio u smederevsku Železaru. Vama je tužno to što je pet hiljada 200 ljudi dobili posao koji ste im vi oduzeli. Pet hiljada i dve stotine ljudi je dobilo posao i ima veoma pristojnu platu, to vam je tužno. Ja sam zbog toga veoma radostan. Ostavili ste nam praznu, pustu Železaru za koju nam je trebalo do skreča da dovedemo sto miliona evra da platimo. Toliko o tome. Nemojte da dobacujete, vama ni srednja škola ne bi pomogla, siguran sam ni osnovna, već bi morali u predškolsko da vas vrate, pristojnosti da vas nauče. Ne znam šta meni može da pomogne, ali vama ne može to je sigurno.
Dakle, ono što je veoma važno, to je da „Jagodinsku pivaru“ pokušamo da vidimo kako da rešimo. Da pokušamo da zainteresujemo određene investitore, da pošaljemo pisma i i-mejlove na različite adrese ljudima koji se bave tim poslom. Videli ste kako je uspešno privatizovane neke druge. Kako je „Zaječarsko pivo“ veoma uspešno, da ne reklamiram nijedno, od kada je „Hajniken“ preuzeo. Dakle, verujem da ukoliko postoji bilo kakav „biznis kejs“ da će se neko javiti da to napravi.
Za kraj, pošto su mi se smejali oko Kineza, pa su na kraju prestali da mi se smeju, ne vi nego neki drugi, kako se ja nisam nasmejao na ono što ste govorili o Italijanima i o mnogim drugima. Nama određene stvari u regionu idu na ruku. Ide nam na ruku to što Rumunija sada drastično povećava plate i penzije zahvaljujući svom velikom rastu, pri čemu mi nismo iskazali svoj puni rast. Po novoj metodologiji koju mi još nismo prihvatili, mi bismo imali za deset posto viši rast, što znači 3,1 ili 3,2 jer nismo imali obuhvat na sivoj ekonomiji. Bugarska je tako sebi uvećala rast za 10,6% , Rumunija čak za 17% i tako dalje, što mi u odnosu na cifru koju imaju u odnosu na jeda, dva, tri, četiri posto, mi to još nismo ni radili.
Oni zbog velikog rasta su doneli odluku u parlamentu da povećavaju drastično i minimalne zarade i plate i penzije. To će nama doneto još više posla. Veliki investitori su već zainteresovani za dolazak u Srbiju. Mi smo podigli minimalnu cenu rada sa 121 dinara na 130 dinara. Mogli smo mi to i na 135 dinara. Poslodavci bi se bunili, ali prošlo bi. Ali je naša želja bila upravo da privučemo sve druge iz regiona, da pobedimo sve su to naši prijatelji i Rumuni i Bugari i Makedonci, svi i ljudi u Bosni i Hercegovini, sve su to naši prijatelji, naša braća. Znate, naš je posao da brinemo o novčaniku Srbije i građana Srbije. Zato sam želeo da privučemo što više investitora. Zato sam siguran, neračunajući aerodrom da ćemo da imamo preko dve milijarde i dvesta, dve milijarde i trista investicija u sledećoj 2017. godini, plus ono što će da dobijemo za aerodrom.
Dakle, to su stvari koje su za nas od izuzetnog značaja. Italijani to osećaju, italijanske, španske firme i to najpoznatije su nam uputile pozive koje su funkcionisale u Rumuniji, nego što to još nije stupilo na snagu, čim stupi na snagu povećani dolazak u našu zemlju u našu Srbiju.
Zato verujem da mnogo toga možemo da napravimo i zato vas molim da nastavite sa vašim angažmanom i u Italiji i u Austriji i svuda, jer svaku fabriku koju dovedete, kao što smo zajednički otvarali ovu Fabriku za automobilske delove u Jagodini, dakle, koje ste upoznali ljude slučajno da li u Veroni ili Varezeu, nije ni važno, uspeli da dovedete. Nije nama problem da platimo milione da oni tu ostanu, da ih subvencionišemo, platićemo to, kao što ćemo da platimo svakom Srbinu koji ima to tržište. Samo obezbedite da ljudi hoće da dođu u Jagodinu, kao što se borimo da dođu u Ćupriju, da dođu u Paraćin, bez obzira ko gde vlada na bilo koji način.
Jedino što sa transfernim sredstvima imamo problem, imamo problem taj da opštine mnoge nisu razumele da moraju da skrešu svoj deficit. Misle jedne godine smo se izvukli, dobili smo od države, dobili smo drugi put, misle da može doveka. Ne može doveka. Molim predsednike opština, mnogi su veoma pametni, veoma sposobni, molim ih da skrešu svoje deficite, imaće mnogo više, posebno dolaskom investitora, od onoga što ostaje lokalnim samoupravama, imaće mnogo više da ulažu u razvoj lokalne infrastrukture. Samo moraju da se ponašaju ozbiljno, jer nama je nosilac deficita ove godine nije Vlada Srbije, koja plaća sve, koja plaća penzije, koja plaća plate, koja plaća sve, nisu nam čak ni projektni zajmovi, nego su nam opštine i gradovi.
Govorite o automobilima, potpuno ste u pravu. Mi sada razmatramo mogućnost operativnog lizinga. Ne možete dve godine da naterate službe da vam dostave izveštaj. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što nas održavanje košta skuplje na godišnjem nivou nego ti automobili. Sada da vam ja pričam ko se tu kako ugradio, otkud ja to znam. Skuplje nas košta održavanje nego cena tih automobila. Svi to znate, i svi to znaju ovde. I kad kažete i kada pomenete – hajde ljudi, ukinite to, da to nije moj auto, da to nije ovog ministra, auto onog ministra, daj da uzmemo firmu na operativni lizing, kao što rade u Švedskoj, kao što rade u mnogim drugim naprednim zemljama, odjednom šest meseci ne mogu da dobijem papir. Stvarno je tako.
Ako možemo, ako budemo mogli da to uradimo, molimo vas da nas podržite, jer ćemo time da imamo ogromne uštede u narednom periodu dodatno. Nisam ja to predlagao, nismo mi to radili zato što smo mi mislili da ćemo tu mnogo novca da uštedimo. Nije stvar u tome što ja nisam uzeo ni jednu dnevnicu, a do sada bih imao negde 90.000 evra da sam prikupljao dnevnice, a neki su uzeli više od 60.000 i 70.000 evra.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ministri?)
Ne, dosovski kandidati, Vojislave, al za predsednika. Zato što se samo razmišljalo o tome kako i na koji način da se oni obogate, a ne kakav odnos prema državi da pokažu.
Ali, mislim da je suština u tome da mi svojim odnosom prema državi možemo da pokažemo da stvari u Srbiji menjamo i zato nam je potrebna vaša pomoć, a nemojte da se ljutite što se ponekad sa nekom idejom ne saglasim, zato što mislim da ta vrsta dijaloga i ta vrsta komunikacije uvek donese neka nova rešenja i neke nove ideje.
Vama čestitam na energiji i želim da je još više koristite za ekonomski razvoj čitavog Pomoravskog okruga i Srbije, a ne samo Jagodine. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Mogu da vam dam dve minute. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče, nisam vam rekao da je veoma važan onaj Zakon o radu koji smo doneli za strane investitore.
Šta je još važno? Država je jedina, odnosno država Srbija je jedina država na Balkanu gde nema demonstracija, gde ljudi ne izlaze na ulice, gde policija ne tuče ljude, gde žandarmerija ne tuče ljude, gde nema suzavca i to je veoma važan faktor za strane investitore.
Evo, ja ću da vam sada napravim jednu paralelu. Narod se udružio poslednje tri godine kao za vreme bombardovanja, svi na jednoj strani, osim jedan broj manji i tako će biti do kraja, jer kad se narod udruži, ne može niko ništa toj državi. Na našu sreću, sad se narod udružio, na ovoj našoj strani je negde oko 74%, sinoć sam računao, pa mi se spavalo. Danas ću da nastavim kad se vraćam za Jagodinu. Ali, očekujem da 80% poverenja i glasova građana Srbije naša koalicija sa vašom dobije i da Srbija nema više status kandidata za kandidata za ulazak u EU, da uđemo u EU. Hvala.
Evo, kaže gospodin Vojislav – dok ne pređemo 100%. Pa, moramo i vas da pustimo malo da se igrate. Naljutićete se, molim vas. Daćemo vam nešto malo, neku krpicu, hajde.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeći reč ima Marko Đurišić.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, naravno da je budžet onaj najzanimljiviji dan u godinu dana skupštinskog rada kada govorimo o planovima Vlade za narednu godinu, o politikama koje će se izvršavati na osnovu budžeta koji će Skupština usvojiti za narednu godinu. Nije to samo pitanje ekonomije, ekonomskih rezultata, brojeva, pluseva, minusa, nego svih onih politika koje se ove godine u ovih preko 1.000 strana našlo pred nama za raspravu.
Zašto smo zamerali na kratkom roku koji jeste bio neprimereno kratak za pripremu za ozbiljnu diskusiju? Budžet smo dobili u petak, a raspravu smo počeli u nedelju. Sasvim sigurno nije moglo da se prouči svih ovih 1.200-1.300 strana i pripremi za dobru diskusiju.
Moram da priznam, mogu da razumem da Predlog budžeta nije mogao da bude ranije zbog obaveza Srbije koje ima u skladu da se pravi dogovor sa MMF-om, ali nemam nikakvo razumevanje zašto onda nama ovde nije data prilika makar nedelju dana, pa da usvojimo budžet čak i u onom zakonskom roku koji kaže 15. decembar. Mogli smo ovu raspravu da započnemo za nekoliko dana i da je ozbiljnije pripremimo. Ne mogu da prihvatim argument – tako je bilo i ranije i sve je u redu. Nije u redu, kao što nije bilo ni tada u redu, ali treba valjda da se odmaknemo od te diskusije, da vidimo na koji način ćemo imati bolji budžet, na koji način ćemo imati bolje politike, što na kraju treba da rezultira boljim životom građana Srbije.
Ja naravno ne mogu da sporim neke brojeve iz ovog budžeta. Činjenica jer da je deficit planiran za sledeću godinu mali. Da li je on na istorijskom minimumu ili ne, slušali smo danas tu raspravu, ispod crte, iznad crte, 2005, 2006, ja nisam dovoljno stručan za tu raspravu, ali mislim da ona u krajnjoj liniji nije važna za građane Srbije. Za građane Srbije je važan rezultat, rezultat za godinu dana, da li će za godinu dana građani Srbije živeti bolje nego što žive danas, da li će taj planirani rast od 3% biti ravnomerno raspoređen svima ili će neko dobiti više, neko manje i zašto će neko dobiti više, a neko manje. Mislim da o tome treba da razgovaramo i da se borimo za određene delove društva, za gradove i opštine iz kojih dolazimo i da tako treba da izgleda rasprava.
Ja, nažalost, nisam mogao dovoljno kvalitetno da se pripremim za tu vrstu rasprave, ja priznajem. Krenuo sam da čitam budžet. Pre dve godine kada smo usvajali budžet, peti budžet koji ova skupštinska većina usvaja, znači peti, mislim da je krajnje vreme da se odmaknemo od priče šta je bilo i ko je kriv za neke stvari. Peti budžet, rekli smo tada – programski budžet. Moći ćemo sada da gledamo programe, svako ministarstvo da opis nekog programa, da neke parametre na osnovu koji ćemo da pratimo realizaciju tih programa i onda da vidimo kako se ti programi ostvaruju.
Moram da budem iskren, ja sam najviše pažnje posvetio Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, jer smatram da je problem u državi siromaštva veliki. Ja nisam našao, gospodine predsedniče Vlade, podatak za 2016. godinu Svetske banke, ali podatak od 25,4% stanovništva ugroženog siromaštvom je podatak Svetske banke za 2015. godinu.
Ako se nešto smanjilo u 2016. godini za 0,5%, koliko vi kažete, to je dobro, ali smo daleko, ja verujem, od cilja koji želimo da postignemo. I dalje, da li smo prvi ili nismo u Evropi, je to ogroman broj građana Srbije, 30% dece i onda sam gledao koji su to programi ministarstva koji se bave ovim problemom i nisam našao ni jedan. Nisam našao ni jedan, nažalost.
Našao sam da će se raditi isti programi u gotovo istom iznosu koji su rađeni i do sada. Znači, nema promene politike. Nema zakona o finansijskoj brizi porodice koji bi trebao da izmeni strukturu socijalnih davanja koja, po analizi Svetske banke, sistem socijalnih davanja u Srbiji čini neefikasnim, koji pogrešno ne gađa one ugrožene grupe. Toga nema. Ima da će biti dečiji dodatak u iznosu kao i do sada za isti broj korisnika, kao i do sada. Za bebe će se davati umesto 63.200, koliko je početna vrednost, 65.000 za porodilje, kako je planirano.
Možete, ministre, klimati glavom. Nema. Vi tvrdite da ja nisam u pravu, ali vam kažem da toga o čemu vi govorite ovde u ovom budžetu nema. Ja nisam mogao da nađem, priznajem. Gledao sam pažljivo, nisam mogao da nađem.
Našao sam neke zanimljive programe u kojima stoje parametri poboljšanja nula. Znači, bazna vrednost kaže, početna vrednost nula, parametar za praćenje nula, onda kad pogledate koja je to stavka, to je stavka za plate, za održavanje zgrada. Znači, ovaj budžet je hibrid. Da li je jednim delom linijski? Neke stavke, neki programi su napravljeni samo da bi se ispunila forma, ali ne suština.
Zato smatram da je ovaj budžet loš, jer ne znamo na koje to politike Vlada troši novac građana Srbije. Svaki dinar u ovom budžetu je novac građana Srbije i one trećine građana koji su glasali za stranke koje čine ovu Vladu, ali i one dve, tri trećine koji nisu glasali za ovu Vladu, odnosno stranke koje čine ovu Vladu. Svako od njih, mislim, ima pravo da zna na koji način će se pare trošiti. Možda ima neku ideju. Koje su to aktivnosti Vlade koje će da podstaknu broj rođene dece u Srbiji? Koji su to programi Vlade koji će da smanje iseljavanje ljudi iz Srbije? Koji su to programi Vlade koji će da zaposle mlade? Da li postoji poseban program za zapošljavanje mladih?
Evropska unija kada je konstatovala pre nekoliko godina problem zapošljavanja mladih doneli su program i sprovode ga u nekoliko zemalja, pre svega u južnoj Evropi, i on daje rezultate. Da li ova Vlada ima takav program? Ja ga ovde nisam našao.
Postoji stavka, to nam je privuklo pažnju, aktivna politika zapošljavanja. Vrlo dobro zvuči. Krenuo sam da gledam o čemu se radi - četiri i po milijarde za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju i milijardu i 250 miliona dinara za zapošljavanje invalida. To je dobro, ali to će da zaposli po ovom programu 7.580 ljudi u 2017. godini. Nije malo, ali je dovoljno. Da li možemo više? Da li možemo da nađemo negde pare u ovom budžetu koje se ne troše racionalno?
Ima jedna zanimljiva stavka - milijardu i 750 miliona za pravljenje rezervi nafte i naftnih derivata. To je po evropskoj direktivi. Po toj direktivi mi trebali da pravimo skladišta, da kupujemo naftu i naftine derivate i da do 2022. godine, čini mi se, da imamo neki procenat koji zadovoljava dvomesečne potrebe tržišta. Mi smo, koliko ja znam, najveći deo novca u prethodne dve godine, po tom osnovu, davali za kupovinu opcija. Opcije za kupovinu nafte i naftinih derivata u Nemačkoj, firmama formiranim nekoliko dana pre nego što bi ministarstvo raspisalo tender za ovu stvar, napravi se tako da ne može da se javi ni jedna ozbiljna firma i onda nekoliko miliona evra bacimo svake godine. Da li možemo nešto da uštedimo?
To su samo male stvari koje sam ja uspeo da nađem za ovih četrdesetak sati. Verujem da ima još i tome treba da služi skupštinska rasprava o budžetu, da vidimo gde su ta mesta gde može da se uštedi.
Ima jedan podatak koji jednostavno opovrgava politiku o kojoj je jutros govorio ministar finansija. Ministar finansija je rekao od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, smanjene su plate u javnom sektoru, a šta je rezultat?
Godine 2012. u Predlogu budžeta za plate zaposlenima bilo je predviđeno 173 milijarde dinara. U ovom budžetu 193 milijarde dinara, 20 milijardi više, 12%. Kako, ako smo smanjili plate i ako nikog nismo zaposlili za četiri godine, kako onda 12% više para? Šta se dešavalo? Da li su stvarno smanjene plate, a one jesu jer država u javnom sektoru, kako smo ga definisali, nažalost, zakonom, jer u njega nismo stavili javna preduzeća…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Uz plate imaš i otpremnine.)
Otpremnine? Da li su otpremnine tu? Na onoj prvoj strani, gledam prvu stranu budžeta… Da li su tu klasifikovane otpremnine ili ne, ja ne znam, ali siguran sam da u Srbiji već četiri godine postoji stranačko zapošljavanje i u javnom sektoru i u javnim preduzećima. To znaju građani Srbije i ne treba im ovaj budžet da bi se u to uverili.
Želim da govorim o stvarima u kojim okolnostima Republika Srbija ostvaruje ove rezultate. Rekao je nešto predsednik Vlade malopre o tome. Kaže, takmičimo se sa našim prijateljima, komšijama na tržištu, da preotmemo investicije, da dođu kod nas. Koja je to naša prednost? I vi ste rekli, ali ona je za mene poražavajuća. Mi nudimo najjeftiniju radnu snagu. Rekli ste – oni su povećali minimalne zarade mnogo više nego što smo to uradili mi i mi smo za to zanimljiviji. Mislim da je to loše za budućnost Srbije. Mislim da Srbiji treba politika, ne rast, nego razvoj.
Vi govorite o rastu od 2,8%. Koliki je taj rast u zemljama oko nas? Četiri, pet posto. U ovom obrazloženju budžeta piše da MMF ima projekciju rasta, globalno, u svetu 3,1% za 2016. godinu, odnosno 3,4% za 2017. godinu. Znači, mi zaostajemo za svetskim prosekom. Bolji smo od EU, ali gde su oni danas u odnosu na nas. Evropska unija 1,8% u 2016. godini, 1,6% sledeće godine. Mi ćemo imati tri. Ja nisam tako siguran da ćemo ih brzo stići kao što ste vi rekli. Mislim da će nam trebati mnogo više vremena da ih stignemo, ako ih ikada stignemo.
Zato treba da investiramo pametno. To malo para što država ima da investira pametno, da vidimo u koje grane investira. Da li je to poljoprivreda, da li je to energetika, da li je to zelena energija, da li je to IT? Vi ste rekli sledeće godine planirate 10 miliona ili koliko u IT.
Imali ste ove godine jednu investiciju koja vam je izazvala pobunu na IT tržištu Srbije, jednu subvenciju firmi ''Endava'', britanskoj firmi, 1,6 miliona evra čini mi se, gde su ljudi smatrali da pravite, domaće firme koje angažuju domaće radnike su se žalile, jer sada strana firma sa tom investicijom može da preuzme njihove radnike, jer postoji manjak IT stručnjaka u Srbiji. Da li je to pametno investiranje? Da li nam trebaju investicije u IT na taj način? Ili treba da radimo na tome da podignemo kapacitete obrazovnih institucija i da obrazujemo više kadrova, ali na način da oni ostanu u Srbiji, da rade u Srbiji, da ovde osnivaju porodice. Da li postoje neke mere koje treba da olakšaju zasnivanje porodice? Čitam u nekim zemljama Vlada daje učešće za stan, neke mere preduzimaju se. Da li smo mi došli do tog trenutka ili nismo? Možda nismo. Hajde da vidimo kakvi su nam planovi. I ono što želim da postavim pitanje, pre svega ministru finansija, on je rekao da su gotovo ostvareni svi ciljevi fiskalne konsolidacije 3,9 od 4.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Strukturno.)
Da strukturno. Sada vas pitam, taj plan je trebao da se ostvari za tri godine. Pre dve godine, kada smo krenuli, prva stvar u ostvarivanju tog plana bila je Zakon o smanjenju penzija u kome je pisalo u Predlogu zakona da će taj zakon važiti tri godine. Izmenili smo taj zakon uz vaše obećanje da će on prestati da važi pre tog roka od tri godine, jer ćemo ranije ostvariti. Da li to znači da će za godinu dana najdalje Zakon o smanjenju isplate penzija prestati da važi? Ne možete da kažete penzionerima kojima ste uzeli 20% ili 25% plate evo vam povećanje od 1,5% u 2017. godini.
(Aleksandar Vučić, s mesta: To je bilo prosečno smanjenje.)
Ne možete da govorite o prosečnom smanjenju 5,8% jer nisu svi bili obuhvaćeni tim smanjenjem. Sedamsto hiljada ljudi po zakonu su imali smanjene penzije 20 odnosno 25%, takav je zakon. Pitam vas, da li ćete tim ljudima, tim 700.000 ljudi, da li će dobiti za godinu dana svoje penzije nazad? Ne možete da pravite, ne možete da im govorite evo vam jednokratno 5.000,00, onda ćete dobiti onakav odgovor kao od onog gospodina koji vam je vratio tih 5.000,00 dinara. Ili ćete govoriti o povećanju od 1,5% kada je inflacija 1,5%. Pa 1,5% toliko je rekao ministar Vujović, zapisao sam. Toliko ste rekli danas.
Molio bih da mi objasnite tu igru sa brojem zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji. Trudim se da je razumem. Kaže ministar formalna stopa zaposlenosti u Srbiji je povećana 1,4%, to je 26.500 ljudi, nezaposlenost je pala za 8% i sada iznosi 686.000 nezaposlenih. To znači da je smanjen broj nezaposlenih za 57.000 ljudi. Kako smo zaposlili 26.000 a navodno je smanjen broj nezaposlenih za 57.000? Gde su ti ljudi? Gde je tih 30.000 ljudi? Da li je to ovih 30.000 ljudi što svake godine odlazi iz Srbije? Ili je to 30.000 ljudi zaposlenih na crno? Gde su? Znam da je ovo anketa, ali ne možete da govorite da smanjujete nezaposlenost ako se zaposlenost ne povećava. To nema logike, to nema ekonomske logike. Ono što građani očekuju je da, na kraju godine, posle ovog budžeta, posle svih ovih mera žive bolje, žive drugačije. Siguran sam, da li će oni živeti bolje ili ne i po ovom budžetu, nažalost, ne zavisi mnogo od Vlade Srbije. Ne zavisi generalno, ali sasvim sigurno ne zavisi od ove Vlade, jer ne vidim aktivne mere koje će stanje u Srbiji da promene. Mi ćemo zavisiti od toga kako će se ekonomska situacija u svetu i oko nas kretati, bićemo na tom talasu ukoliko on raste, ali ukoliko talas krene da se prelama i da pada, bojim se da ćemo se naći pod vodom i da ćemo potonuti duboko. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Pokušaću da odgovorim na svako pitanje.
Rekli ste da smo dali ''Endaviju'' 1,6 miliona evra subvenciju stranke kompanije u IT sektoru, ako sam dobro razumeo. Da li ste tako rekli?
(Marko Đurišić, s mesta: Da, tako sam rekao. Koja je kupila domaću firmu.)
Tako ste rekli da smo dali 1,6 miliona evra, tako ste rekli, mi im nismo dali ni dinar. To je sve što imam da vam kažem. Toliko. Ali to je kao kada moram da komentarišem da li ću da prodam sopstvenu ćerku, zato što je to napisano u nekim novinama. Ne govorim ja o vama i vašoj nameri, ni najmanje, vaša namera je bila korektna i na korektan način ste obrazlagali budžet. Iz vašeg objašnjenja i vašeg obrazloženja se videlo da je veoma teško napadati ovaj budžet. Za ozbiljne ljude je veoma teško da ga napadate. Neodgovorni ljudi mogu da rade šta hoće, ozbiljni i odgovorni ljudi veoma teško mogu da napadaju ovakav budžet. Rekoh vam 20 i nekoliko su prošli kroz moje ruke i dobro znam šta je to, i zato znam koliko je teško ovakav budžet napasti, zato što je dobro balansiran, dobro urađen, u zemlji u kojoj su i makroekonomski i fiskalni parametri odlični i idu sve bolje, gde nikakvih problema nemamo.
Govorili ste, krenuću od onoga sa čim ste vi krenuli, o kratkom roku za budžet, pa ste rekli ako smo već morali da kasnimo nekoliko dana, hvala na tome, morali smo da kasnimo zbog svega o čemu smo vam već govorili. Rešili smo i želeli smo pre nego što zaseda Bord MMF-a da završimo tu priču da bismo mogli da prođemo šestu reviziju i da mirno uđemo u narednu godinu, morali smo da ispunimo i ono što nam je MMF stavio, kao pro-reaction, kao prethodne akcije za ispunjavanje uslova da bismo mogli da prođemo reviziju i sve smo to uradili. Da li smo uradili na vreme ili ne, uradili smo na vreme. To je ono što smo morali da napravimo. Nemojte da vas podsećam i neću da o tome insistiram, ljudi se sećaju da smo imali u ovoj zemlji i privremeno finansiranje, a sećam se i kada su me i Čedomir Jovanović, i kada su Tomu Nikolića, Vojislav Koštunica i mnogi drugi molili da u 11 uveče 30. ili 31. decembra pustimo da se budžet izglasa, kako ne bismo imali privremeno finansiranje. LJudi danas je, ne znam, 3, 4, 5, 6. decembar, koji je od tih datuma, to je još mesec dana pre nego što bi bilo potrebno privremeno finansiranje, kao što smo imali nekada, ali OK.
Govorili smo o tome da li je istorijski minimum deficita, de facto jeste. Kroz papire ne mora da bude, suštinski jeste, zato što nismo imali privatizaciju ni od 500.000.000 evra, ni od 1.900.000.000 kada ste imali sa „Mobtelom“, pa ste mogli da kažete da je deficit toliki i toliki, jer vam je to računato kao budžetski prihodi, jer se nama prihodi od privatizacije računaju kao budžetski prihodi. Još jednom da ponovim, mi nismo uračunali za sledeću godinu, što je važno da ljudi znaju, nismo računali privatizacione prihode, nismo računali ono što ćemo da dobijemo od Aerodroma. Dakle, nama će stanje u budžetu svakako biti značajno bolje od ovog ovde koje je predviđeno. Mi sledeće godine, ukoliko bismo prihvatili tu metodologiju, možemo da vam se hvalimo ogromnim suficitom u trenutku kada nam dođe ap-from plaćanje za Aerodrom. Ali to nema smisla, mi smo dovoljno ozbiljni ljudi da govorimo o tome kako smo postavili sistem i da li će taj sistem da funkcioniše za godinu, dve ili tri kada ne bude drugih privatizacionih prihoda, a to je najvažnije, to je zdravlje, to je krvotok, to je ekonomija, to je novčanik jedne zemlje. To smo postavili bolje nego ikada.
Postavlja se pitanje da li će ljudi živeti bolje. I to je inače uvek najlakše populističko pitanje za naše građane. Svaka čast, to svaki političar ume da koristi. Da živeće, osim što svaki put kada se povećavaju primanja za 5% i 10%, živi se bolje. Samo što to ljudi nikada neće ni da prihvate ni da priznaju i to je naša priroda. Pitao sam vas da mi neko kaže kada je neko to živeo dobro? Nikada niko u Srbiji to nije priznao. Koje je to godine bilo u našoj istoriji? Nemojte da mi kažete sada pre pet, ili 10, ili 20 godina, kažite mi u istoriji, kada smo to bili srećni, kada smo to bili zadovoljni, da pogledamo u knjige, pa da vidite da nikada nismo bili zadovoljni.
Ne brine mene to što je subjektivno osećanje, mene brine šta je realno. Mene brine da li možemo da obezbedimo vodu, struju, puteve, ulice, savremene pruge, bolje vozove, bolje autoputeve baš kao onaj kojim ste prošli između LJiga i Preljine i koji ste videli da izgleda bolje autoputevi u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Niste, otidite da vidite i bićete ponosni na svoju zemlju i na svoje građane koji su to mogli da naprave i koji su to uradili na takav način.
Uskoro otvaramo nove deonice na istoku Srbije i jugu Srbije i opet ćete biti ponosni na svoju zemlju. To je ono što ljudima čini život boljim. U Nišu ćemo da imamo najbolju kliniku na Balkanu. Mnogo toga se menja i mnogo toga ide napred. Pogledajte koliko turista imamo više, 13% turista je više. Svake godine kumulativno idemo na 11, 12 i 13% turista više. Hoteli, koliko smo imali a koliko danas, sa 36 na 95 samo u Beogradu, u poslednje četiri godine kategorisanih hotela. Dakle, za gotovo tri puta uvećan broj. Neki ljudi su videli tu priliku, u stalnom povećanju broja turista i uspeli da naprave posao. Biće im potrebno još više.
Vi se smejte, smejte imaćemo znakove i na engleskom i na ruskom i kineskom jeziku i na svakom drugom zato što hoćemo te ljude da privučemo da ovde dolaze što je moguće više.
Postavili ste jedno veoma važno pitanje, jedno veoma tačno i precizno pitanje na koje nemam odgovor. Voleo bih da ga danas čujem od Aleksandra Vulina, ali nisam siguran da ga svi zajedno možemo da damo. Mnogo para dajemo, 136 ili 132 milijarde za socijalu. Dajemo 137 milijardi za socijalu, to je ogroman novac, to je milijardu i 100 miliona evra, ogroman novac. Voleo bih da je manje. Nisam želeo da bude manje zato što znam da imamo tako značajan broj siromašnih ljudi, ljudi u stanju socijalne potrebe.
Moje pitanje za vas je, siguran sam da negde gađamo pogrešno kako ste vi to postavili, da li gađamo ispravno ili ne. Vidim da negde gađamo pogrešno. Hajde da vidimo kako taj veliki novac bolje da raspodelimo. Hajde da pogledamo pa nam dajte ideju, a da nekome ne uskratimo pravo. Siguran sam da bismo to mogli bolje da pogodimo.
Rekli ste da se povećavaju plate, ja ću vam pročitati tačne cifre da biste videli da se smanjuju. Povećavaju su prošloj i u ovoj godini i još nisu dostigle nivo iz 2014. godine. Dakle, pogledajte čitam vam precizne cifre u dinar, 2014. godina 240 milijardi 949 miliona, smanjuje se u 2015. godini posle mera fiskalne konsolidacije, govorim o platama u javnom sektoru na 215 milijardi 714 miliona, zatim raste u 2016. godini zbog uvećanja koje smo pravili od 2, 3 i 4% za nastavnike i učitelje na 221.277. Raste upravo zbog daljeg povećanja za nastavnike, učitelje na 232.375. Još nam fali osam milijardi da bismo dostigli onaj nivo koju smo imali. Imaće nastavnici i učitelji veće plate nešto, zdravstveni radnici iste, policajci i vojnici za nijansu manje, ali će javna uprava, ono gde sedi predsednik Vlade, ono gde sedite vi i ne znam ko još, na različite načine ljudi zaposleni ovde, kada to kažem vi, oni će i dalje da imaju iste, niže plate.
Da li smo fer prema tim ljudima? Hoćemo negde da destimulišemo, tu imamo mnogo vrednih i dobrih ljudi, ali upravo hoćemo da destimulišemo ljude za radom u javnom upravi. Želimo da idu u privatni sektor, želimo da rade u nekim drugim preduzećima, pre svega proizvodnim, a ne u javnoj administraciji. Dakle, to su stvarno cifre i one se vrlo precizno vide, tu nema nikakvih izmišljotina ili bilo čega spornog.
Što se tiče da li je to novac građana Srbije? Sve je novac građana Srbije. Samo neko ume da ga čuva i ume da ga troši, a neko ne ume. Mislim da onaj ko drži kasu i ko vodi državu to mora najbolje da zna i da bude najodgovorniji. Upravo se zato vlade i razlikuju. Zato mislim da je toliko omraženi i kritikovani Milan Stojadinović bio mnogo uspešniji u srpskoj istoriji nego mnogi drugi koji su bili veoma hvaljeni upravo zato što je umeo i da troši i zato što je umeo i da štedi i znao je kako to da radi i domaćinski se odnosio prema kasi i novčaniku.
Govorite o stranačkom zapošljavanju, ovde nema laži, nema prevare. Da li ima izuzetaka, ima ih sigurno. Da li ima anomalija, nepravilnosti, ima ih sigurno, posebno na nivou lokalnih samouprava. Nemam nikakve sumnje. Ja u Vladi nikoga novog nisam video već dve ili tri godine, nikog novog.
Mi odobravamo odlukom Vlade, da bi neko bio zaposlen, da biste vi Marko razumeli, mi moramo odlukom Vlade da odobrimo. Mi moramo odlukom Vlade da odobrimo Kliničkom centru Niš 50 novih medicinskih sestara. Ne može odluku da donese direktor Kliničkog centra, upravni odbor ili bilo ko drugi. To se ne dešava Marko. Toga nema. To su šuplje priče za novine, kao i mnoge druge. Prazne priče, kao što se preterivalo o tome u vaše vreme, sada se ne preteruje, sada se bukvalno izmišlja šta kome padne napamet, šta mu se bolje prodaje, e to ću da napišem. Imamo sezonske za protivgradnu zaštitu i za mnoge druge stvari.
Dakle, govorili smo o zapošljavanju i nezapošljavanju i da je naš argument najjeftinija radna snaga. Nije, samo bi bilo loše da imamo najskuplju radnu snagu. Naši argumenti pri privlačenju investitora su stabilna politička, veoma stabilna makroekonomska i fiskalna situacija u našoj zemlji. Verujte mi da su to prve dve stvari koje svaki investitor gleda. To su dve apsolutno najvažnije stvari. Tek posle toga mu kao treća stvar dolaze podsticaji, odnosno subvencije za njegovo ulaganje i za pravljenje fabrike i neće da dođe ako ne dobije podsticaje. Odu svuda u okruženje.
Onaj koji mi priča da to nije tačno, taj vas laže. Sa bezbroj njih sam razgovarao i pregovarao i znam kako se ljudi dovode u zemlju. Nije nam žao da damo na fabriku ni milion, ni dva miliona evra ako će to da zaposli ljude, ako će to da proizvodi, ako će to da stvori višak vrednosti. To je najpametnije potrošen novac a ne bacanje u rupu da se povećavaju plate u javnoj upravi. Mislim da smo to najpametniji način iskoristili.
Ne zaboravite da je poslovni ambijent četvrto što ih privlači. Mogu li lako da dođu do dozvola, ne mogu li da dođu do dozvola, kako im se obraćaju šalterski službenici. Danas smo dobili od EU za sektorsko budžetsko planiranje i reforme javne uprave 80 miliona evra. To se neće jednostavno videti, to je veliki novac kojim mi sebe treba da promenimo da bismo se bolje odnosili prema građaninu koji mora da bude bog za svakog od nas.
Bio sam jedanput gost u Japanu kada sam bio u opoziciji. Bio sam gost na poziv japanske vlade i mnogo sam naučio o odnosu prema građanima. Mnogo sam naučio o tome kakve su njihove obaveze. Da vidite generalnog sekretara, predsednika vlade i skupštine japanske, građanin koji bi se požalio na nešto, deset puta bi došao do njega šta nije bilo u redu i kako može da pomogne. Kod nas pokušajte da dobijete nekog telefonom, nikome se neće javiti dok ga ne zove Tramp ili Putin lično, zato što svaki na nivou značaja Trampa ili Putina. To su problemi sa kojima se suočavamo i gde sebe moramo da menjamo.
Pitajte neke od ovih poslanika kada pokušavaju neke važne ljude da dobiju, koga mogu da dobiju a koga ne mogu da dobiju. Koga mogu da dobiju uvek, a koga ne dobiju nikada. Uvek ćete videti kakve probleme po tom pitanju imamo.
Dalje, što se tiče obrazovanja u IT sektoru, apsolutno sam saglasan sa vama. Zar niste primetili u budžetu i očekivao sam da svi to pohvalite, deset miliona evra smo uložili. Nama treba za novih 10.000 ljudi 50 miliona evra, tako smo računali. Dakle, za 10.000 novih ljudi koji bi prošli obuku, koji bi bili stručni, koji bi mogli da budu zaposleni IT sektoru treba nam 50 miliona evra. Mi smo za ovu godinu izdvojili za 2.000 odmah, spremni smo da preko TBR i na druge načine izdvojimo još toliko, da za 4.000 novozaposlenih i da 4.000 novih ljudi rodimo, stvorimo za IT sektor, upravo da bismo tu pomogli.
Niste mnogo promašili, bilo je problema oko toga da li da se daje za firmu Endava ili ne, ali pare nisu date da znate. Odustalo se od toga, razgovaralo se sa svim tim našim klincima i taj je problem rešen. Bilo je priče, ali odluka nije doneta nikada.
Dalje, što se tiče zasnivanja porodica, mi smo dali, videli ste prvi novac za Slavicu Đukić Dejanović da bi upravo mogla da istraži koje su to javne politike, šta je to što mi treba da uradimo da bismo mogli da podstaknemo natalitet.
Dali smo veliki novac da bi se došlo do zaključaka šta je to šta treba da uradimo i nije to samo ono što bi ljudi rekli ekonomsko blagostanje. Imate zemlje koje ekonomski stoje neuporedivo bolje od Srbije i imaju još veći problem sa priraštajem od Srbije. Tu ima mnogo faktora i zato je potrebno da to Slavica i da to ozbiljno i stručno istraže, a nije nam problem onda da za sledeću godinu damo mnogo više para, samo nam dajte šta je to što nam donosi siguran rezultat. Ja ne volim da tome prilazimo laički, nestručno i da to samo kažemo – daj nam pare, biće bolje. Ništa nam ne garantuje da će biti bolje. Ne dam pare ako nema garancija da će biti bolje. Ne dam pare za džabe. Dajem pare ako ima koristi. Mislim da tako treba da se ponašamo i tako se i ponašamo.
Pričali ste o Zakonu o smanjenju penzija. Prosečno smanjenje penzija prvi put je bilo 5,8%. Posle povećanja penzija sada to će biti nešto manje od 3%. Verujem da ćemo dogodine uspeti da imamo veći obim penzija, nego što je bio pre tri godine, gotovo sam siguran u to, neću čak ni da pominjem jednokratna davanja. To je kao poklon. Govorim o sistemskom rešenju za penziju, ali to zavisi od toga kako ćemo da uradimo i mislim da će biti nešto bolje raspoređeno.
Da, moj otac i majka imaće nešto manju, ali će najsiromašniji penzioneri iz srednjeg sloja penzioneri imati značajno veću. Ja nemam ništa protiv toga. Mislim da je to pravičnije i pravilnije posebno u uslovima koje smo imali u to vreme, u uslovima ekonomske krize.
U budućnosti će se ponovo vratiti onima koji su imali velike. Nemam nikakvih sumnji, ali će u masi sredstava to biti veći iznosi za penzije i za veći broj penzionera.
Ne zaboravite da već danas imate sa ovim povećanjem 73% penzionera koji imaju veće penzije nego što su ih ikada imali. I ne kažem ja da su one dovoljne. One su male, ali ne zaboravite da mi danas isplaćujemo 40% za penzionere iz budžeta od onoga što su nam budžetski prihodi zato što nema u PIO fondu, nema tih para. Pojedene pare. Imali smo da plaćamo 58%, je li tako bilo na početku mandata sada samo 40% plaćamo iz budžeta. Hoćemo da dođemo da plaćamo 20%, e onda neće biti problema za velike i značajnije isplate penzija.
Na mesečnom nivou? Godišnjem? Godišnje nam je 510 milijardi, više boga mi 40% i nešto, ne, ne samo malo govorim o dinarima, dakle, nama je 45 milijardi mesečnom nivou isplata penzija. Tako je, 510 milijardi nam je na godišnjem nivou isplata penzija. Ja vas pitam samo – a kako mislite na koji način da se to isplati, od toga moramo 40% para, dakle 202, 203 milijarde da isplatimo iz budžeta, a ne od PIO fonda. Ja mislim da to nije lako ni malo jednostavno, ali uspevamo.
Što se tiče zaposlenosti i nezaposlenosti, nikada se te cifre ne podudaraju. Nemate nijedan spisak koji govori o podudaranju zato što imate i sezonske radnike, zato što radite anketu u kojoj ljudi govore da li su zaposleni ili nisu, zato što imate i kućne poslove i neformalna zaposlenja i sve drugo.
Ono što je dobra vest, u kojoj ja ne verujem, zato vam je i nisam saopštavao danas, čekam da se potvrdi, imali smo 15,2% nezaposlenost, što nije dobro, ali je mnogo bolje u odnosu na ono što je bilo i veliki napredak. Skok 10% to je, boga mi, za 40% skok od vrednosti koje smo imali.
Imamo najnovije podatke koji govore da u poslednjem kvartalu ta nezaposlenost je pala na 13,8%. Ja čekam da se potvrdi. Dok ne vidim u apsolutnim brojkama podatke, neću ništa da govorim. Ali, nećemo mi sa tim imati preveliki problem.
Mi ćemo u naredne dve, tri godine to uspeti da spustimo drastično, stanje nezaposlenosti. Drugi su nama problemi od političke stabilnosti i u zemlji i u regionu. Problem nam je kako da rešimo pitanje nenaplativih potraživanja u bankama tzv. „empijelova“ zato što to tek može dodatno da podstakne kreditnu aktivnost i ako danas imamo unapređenje, rast kreditne aktivnosti od 1,6%, bolje kamatne stope.
Sve je bolje nego što je ikada bilo, ali ne vredi. I dalje imamo problem jer neće privredi da daju lako kredite upravo zbog tih „empielova“ koji iznose – koliko, dve milijarde, 2,5 milijarde i mi sada gledamo kako da to rešimo i pregovaramo sa svim tim kompanijama da vidimo kako da nađemo rešenje da ne idemo preko loše banke da to rešavamo, nego da to rešavamo po nekim drugim principima. Imamo mnogo teških zadataka ispred nas u narednom periodu koji treba da dovedu do još zdravije situacije i do toga da to bude mnogo bolje.
Vama hvala na diskusiji. Bila je korektna i veoma je važno da ponovim ono što sam rekao i bila je korektna između ostalog, ne usuđujući se da ocenjujem da biste se ponašali drugačije, siguran sam da biste se uvek slično ili isto ponašali, što je dobro za Narodnu skupštinu, ali je zaista teško napadati ovaj budžet objektivnim argumentima, veoma teško. Naravno da uvek postoje ljudi kojima argumenti ne znače ništa i koji će da napadaju sve što im pada na pamet jer prosto su takvi. Uživaju u tome i znaju da imate pet ili 10% ljudi koji nešto mrze pa žele da čuju loše, ali ovaj budžet je veoma teško napasti objektivnim argumentima. Slušam raspravu u tri dana prethodna. Da se niko ne naljuti, nisam čuo nijedan ozbiljan argument za napad na budžet.
Ja znam da i vi znate da je budžet dobar. I znam da drugi znaju da je dobar budžet. Razumem posao opozicionih poslanika. Sam sam to radio bezbroj puta. Ali je dobro i dobro je da se kaže da je Srbija u dobroj situaciji da ima ovako dobar budžet i da se nalazi na dobrom putu. I zato sam zadovoljan što smo danas imali dobru diskusiju i verujem da ćemo je i sutra nastaviti i sa ostalim ministrima i sve preostale dana, pošto će do kraja i po amandmanima biti ministri na raspravi i pokušati da odgovaraju, bar oni koji su zaduženi za određene razdele, jer mislim da je ta diskusija i komunikacija između izvršne i zakonodavne vlasti od prioritetnog značaja i za naš demokratski i za sve ukupno stabilizujuće deluje na ukupni politički poredak. Hvala vam najlepše.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Samo polako kolega Đurišiću. U redu je. Sačekajte. Još jedan ministar želi da vam odgovori pa vi dobijate repliku. Izvolite.