Mnogo pitanja ste pokrenuli, pokušaću kratko da odgovorim.
Priča o dualnom obrazovanju nije priča ni za pola godine, ni za godinu, ni za pet. Nećemo mi imati dualno obrazovanje završeno i uvedeno u našoj zemlji u većinskom delu našeg prosvetnog sistema bogami na za deset ni za petnaest godina, ali sve što više budemo imali obuhvat kroz dualno obrazovanje biće lakše za našu privredu i naš ekonomski rast biće održiv. Nisu to rezultati u kojima će neko moći da vam kaže – sutra niste postigli. Važan je tempo kojim idemo. Nikada nisam zadovoljan tim tempom. Nisam čak video ni da je to izazvalo veliku pažnju kada je inače generalni sekretar Švajcarske privredne komore došla ovde, koja je najveći stručnjak za dualno obrazovanje. Kod privrednika jeste, u našoj političkoj javnosti to, nažalost, nikoga nije zanimalo. Jer, kroz dualno obrazovanje, ono što mi sad organizujemo, Dragane, to je i obuka roditelja, jer i roditelji moraju da znaju šta deci da govore po tom pitanju.
Prvi put idemo kroz plan upisa u srednje škole u pojedinim lokalnim samoupravama, dakle, idemo na konsultacije sa lokalnom samoupravom, sa tržištem rada, sa privrednom komorom i tek onda Ministarstvom prosvete, odnosno državom. Zato što hoćemo da vidimo šta je to, kakvi su to kapaciteti potrebni, da ne bismo školovali hiljade menadžera koji su nam nepotrebni, a da nam pri tome nedostaju hiljade varilaca ili hiljade stolara, hiljade tesara itd. Dakle, mislim da su to stvari koje su od presudnog značaja za ekonomski napredak naše zemlje. Kao što sam rekao, bez promena u našem obrazovnom sistemu, naš današnji ekonomski rast biće održiv sledeće godine, možda i 2018. godine, a već 2019. godine počećemo da klecamo. Zato je važno da sa tim požurimo.
Govorili ste o Nišu, kliničkim centrima u Kragujevcu itd. Hoću da znate da smo u Niš uložili sada 50 miliona evra, da je to najbolji klinički centar na Balkanu, 613 postelja, da tu imamo jednu magnetnu rezonancu, dva aparata za zračenje, da to apsolutno luksuzno i čudesno izgleda. Ja sam čak pitao da li smo morali da to tako luksuzno napravimo. Nije mi žao, posebno mi nije žao što je to na jugu Srbije, gde će ljudi moći da vide, ali bolesnici na dugme pomeraju roletne, ne samo da otvaraju prozore nego pomeraju roletne, što je, složićete se, retko gde standard, u Srbiji nigde do sada nije bio, a nije baš svuda ili retko gde je čak i na zapadu.
Govorio sam, uzeo sam tu sitnicu kao primer, inače je najsavremenije opremljeno. Narednih dana se prima 50 sestara, 50 u stalni radni odnos, 50 medicinskih sestara, 25 kao njihove zamene. Ono što se 40 godina radilo, odnosno tobože radilo, sad se završava. To je najveća investicija u zdravstvu od VMA u bivšoj SFRJ. Biće otvoreno, Dragane, krajem marta, početkom aprila, bolje da kažem u aprilu 2017. godine, dakle za četiri ili pet meseci imaćemo priliku da to otvorimo u našem Nišu.
Ulažemo 29 miliona u Kragujevac, ulažemo u Novi Sad iako je to pokrajinska institucija, pokrajinska nadležnost. Koliko, Zlatibore, 38? Trideset i pet miliona evra ulažemo u Novi Sad, 29 u Kragujevac, a investicije u Beograd je oko 90 miliona evra. Dakle, sva četiri klinička centra podići ćemo na najviši mogući nivo opremljenosti, kao što smo uveli gama nož, kao što smo uveli skenere, kao što smo uveli i mnoge druge aparate, akceleratore. Napravili smo ozbiljan fond, budžetski fond za lečenje naše dece. Pogledajte samo koliko dece smo uspeli da izlečimo, koliko dece pomažemo da mogu da budu lečeni inovativnim lekovima ili najskupljim lekovima koji moraju da se donesu iz inostranstva. To su građani Srbije obezbedili. Ali smo uspeli da pametnim trošenjem novca ostavimo dovoljno prostora da novac na takva stvari, najhumanije stvari bude utrošen.
Imam jednu stvar, iako bi mi odgovaralo da kažem da sam u svemu saglasan, jer znam da to što ste vi rekli ljudi veoma vole da čuju, jednu stvar koja je političke prirode, ali jednu stvar koja je suštinske prirode. Zamolio bih vas, kada je reč o jagodinskoj pivari ili bilo kojoj drugoj kući, hajde da je ne privatizuje lokalna samouprava. Hajde, da to ne radimo zato što taj primer nigde u svetu na takav način nije mogao da funkcioniše. Ako to vredi, Dragane, ako mislite da vredi i hoćete da se kupi iz stečaja, dajte naći ćemo biznismene, pa da napravimo „due diligence“, da uradimo „feasibillty“ studiju i da nađemo privatnika koji to može da uzme. Svejedno je da li je Tončev, da li je to Dragan, Goran, Zoran, Nenad, bilo ko, ali to ima smisla, da šalu ostavimo po strani.
Dakle, to ima smisla samo u trenutku ukoliko to privatizujemo, a to da dajemo državi na grbaču, za tri meseca ćete vi doći u Beograd i tražićete da Vlada to subvencioniše. Reći ćete – nemojte da platimo struju, nemojte da uradimo ovo ili ono. Ne zato što ste vi loši, nego zato što prosto država nije dobar vlasnik, sem najvažnijih resursa, pa i tu imamo problema. Hoćemo mi da naplaćujemo porez, ne da gubimo pare. Hoćemo da naplaćujemo porez da bismo mogli da trošimo na puteve, pruge i na sve drugo. Mislim, da je to važno i siguran sam da i vi to mene razumete, ja ne mogu da kao drugi ljudi samo klimam glavom i da kažem da je sve tako.
Kada govorite o tome da krijete koji su potencijalni investitori, tu vas razumem, ja sam unutar partije, koju još neko vreme vodim, imao, najteži sukob je bio da li će „Kromberg Šubert“ da ide u Leskovac ili u Kruševac, i dvojica dobrih prijatelja, zato što štite svoje gradove iz kojih dolaze, Bata i Goran, samo što se pobili nisu oko toga gde će investitor da dođe. Jedan je za Leskovac, drugi je za Kruševac. Onda smo mi ostavili investitoru da izabere gde se njemu čini bolje, a ja sam skrivao živu glavu da me ne pronađu nijedan ni drugi nigde. Ja vam iskreno kažem, ali dobro je dok takvih slatkih muka imate. Dobro je dok fabrike hoće da dođu, pa možete da ponudite te prostore.
Hoću da vam kažem da je važno i to što, ne zaboravite, pre dve godine smo u turskim kompanijama imali svega hiljadu zaposlenih. Danas imamo sedam hiljada zaposlenih i taj broj raste. Rasim me je upoznao, bio je u Turskoj pre dva dana, i mi smo pre toga to videli, da nikada takav red za dolazak u Srbiju nije bio, ako se ne varam, je li tako Rasime? Zaista nikada takav red za dolazak u Srbiju nije bio. Očekujemo da vam već sledeće godine, pre kraja godine, ovde saopštimo da radi 20 hiljada ljudi u turskim kompanijama. Nekome to deluje beznačajno, neko će da kaže – to je tekstil. Nije sve tekstil, imamo sve više automobilsku industriju, od „Teklasa“ u Vladičinom Hanu pa nadalje. Imamo i ugostitelje, imamo one koji podižu turističke potencijale, čitave rizorte, hotele, šta god hoćete, dakle, i sve se više to širi, rekao bih, na različite privredne grane što je veoma dobro.
Ono što, oko EU, govorili ste o statusu kandidata za kandidata, vi ste privukli pozitivne emocije svih ljudi u Srbiji kada ste to rekli. A moja obaveza je da kažem da mi imao status kandidata za članstvo u EU i nikada nisam licitirao datumima. Mislim da je moguće da mi svoj posao uspešno i uspešnije završimo. Jer, jednu ste stvar ispravno rekli, ugled Srbije u Evropi je pre svega onoliki koliki je ugled naše ekonomije i našeg budžeta.
Nećete verovati, bio sam u Rigi, na samitu Kina plus 16, mislim da sam razgovarao sa 14 premijera, od toga su moji zahtevi bili za razgovor za dvoje ili troje premijera. Sa 14 sam razgovarao, svi hoće da razgovaraju sa jačom ekonomski snažnijom Srbijom. Niko nije hteo sa nama da razgovara dok nismo imali rast od 3%, dok nismo imali budžetski deficit ispod mastrikta, dok nismo imali skok na Dujing biznis listi. Danas svi hoće da razgovaraju. Verujte mi da je to osnovna stvar po kojoj vas biraju, jer oni dobijaju te podatke od MMF, Svetske banke, onda oni biraju sagovornika.
Ja sam ne slučajno rekao, da je važno da proširimo tu vrstu konsenzusa i sa drugim, u političkom spektru Srbije, da nam još mnogi drugi u budućnosti pomognu, jer mi možemo da idemo i na četiri i na pet posto. Smejali su mi se, nasmejali su se neki, meni se smejali kada sam govorio Kinezima, a što mi se nisu tako smejali kada sam ih dovodio u smederevsku Železaru. Vama je tužno to što je pet hiljada 200 ljudi dobili posao koji ste im vi oduzeli. Pet hiljada i dve stotine ljudi je dobilo posao i ima veoma pristojnu platu, to vam je tužno. Ja sam zbog toga veoma radostan. Ostavili ste nam praznu, pustu Železaru za koju nam je trebalo do skreča da dovedemo sto miliona evra da platimo. Toliko o tome. Nemojte da dobacujete, vama ni srednja škola ne bi pomogla, siguran sam ni osnovna, već bi morali u predškolsko da vas vrate, pristojnosti da vas nauče. Ne znam šta meni može da pomogne, ali vama ne može to je sigurno.
Dakle, ono što je veoma važno, to je da „Jagodinsku pivaru“ pokušamo da vidimo kako da rešimo. Da pokušamo da zainteresujemo određene investitore, da pošaljemo pisma i i-mejlove na različite adrese ljudima koji se bave tim poslom. Videli ste kako je uspešno privatizovane neke druge. Kako je „Zaječarsko pivo“ veoma uspešno, da ne reklamiram nijedno, od kada je „Hajniken“ preuzeo. Dakle, verujem da ukoliko postoji bilo kakav „biznis kejs“ da će se neko javiti da to napravi.
Za kraj, pošto su mi se smejali oko Kineza, pa su na kraju prestali da mi se smeju, ne vi nego neki drugi, kako se ja nisam nasmejao na ono što ste govorili o Italijanima i o mnogim drugima. Nama određene stvari u regionu idu na ruku. Ide nam na ruku to što Rumunija sada drastično povećava plate i penzije zahvaljujući svom velikom rastu, pri čemu mi nismo iskazali svoj puni rast. Po novoj metodologiji koju mi još nismo prihvatili, mi bismo imali za deset posto viši rast, što znači 3,1 ili 3,2 jer nismo imali obuhvat na sivoj ekonomiji. Bugarska je tako sebi uvećala rast za 10,6% , Rumunija čak za 17% i tako dalje, što mi u odnosu na cifru koju imaju u odnosu na jeda, dva, tri, četiri posto, mi to još nismo ni radili.
Oni zbog velikog rasta su doneli odluku u parlamentu da povećavaju drastično i minimalne zarade i plate i penzije. To će nama doneto još više posla. Veliki investitori su već zainteresovani za dolazak u Srbiju. Mi smo podigli minimalnu cenu rada sa 121 dinara na 130 dinara. Mogli smo mi to i na 135 dinara. Poslodavci bi se bunili, ali prošlo bi. Ali je naša želja bila upravo da privučemo sve druge iz regiona, da pobedimo sve su to naši prijatelji i Rumuni i Bugari i Makedonci, svi i ljudi u Bosni i Hercegovini, sve su to naši prijatelji, naša braća. Znate, naš je posao da brinemo o novčaniku Srbije i građana Srbije. Zato sam želeo da privučemo što više investitora. Zato sam siguran, neračunajući aerodrom da ćemo da imamo preko dve milijarde i dvesta, dve milijarde i trista investicija u sledećoj 2017. godini, plus ono što će da dobijemo za aerodrom.
Dakle, to su stvari koje su za nas od izuzetnog značaja. Italijani to osećaju, italijanske, španske firme i to najpoznatije su nam uputile pozive koje su funkcionisale u Rumuniji, nego što to još nije stupilo na snagu, čim stupi na snagu povećani dolazak u našu zemlju u našu Srbiju.
Zato verujem da mnogo toga možemo da napravimo i zato vas molim da nastavite sa vašim angažmanom i u Italiji i u Austriji i svuda, jer svaku fabriku koju dovedete, kao što smo zajednički otvarali ovu Fabriku za automobilske delove u Jagodini, dakle, koje ste upoznali ljude slučajno da li u Veroni ili Varezeu, nije ni važno, uspeli da dovedete. Nije nama problem da platimo milione da oni tu ostanu, da ih subvencionišemo, platićemo to, kao što ćemo da platimo svakom Srbinu koji ima to tržište. Samo obezbedite da ljudi hoće da dođu u Jagodinu, kao što se borimo da dođu u Ćupriju, da dođu u Paraćin, bez obzira ko gde vlada na bilo koji način.
Jedino što sa transfernim sredstvima imamo problem, imamo problem taj da opštine mnoge nisu razumele da moraju da skrešu svoj deficit. Misle jedne godine smo se izvukli, dobili smo od države, dobili smo drugi put, misle da može doveka. Ne može doveka. Molim predsednike opština, mnogi su veoma pametni, veoma sposobni, molim ih da skrešu svoje deficite, imaće mnogo više, posebno dolaskom investitora, od onoga što ostaje lokalnim samoupravama, imaće mnogo više da ulažu u razvoj lokalne infrastrukture. Samo moraju da se ponašaju ozbiljno, jer nama je nosilac deficita ove godine nije Vlada Srbije, koja plaća sve, koja plaća penzije, koja plaća plate, koja plaća sve, nisu nam čak ni projektni zajmovi, nego su nam opštine i gradovi.
Govorite o automobilima, potpuno ste u pravu. Mi sada razmatramo mogućnost operativnog lizinga. Ne možete dve godine da naterate službe da vam dostave izveštaj. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što nas održavanje košta skuplje na godišnjem nivou nego ti automobili. Sada da vam ja pričam ko se tu kako ugradio, otkud ja to znam. Skuplje nas košta održavanje nego cena tih automobila. Svi to znate, i svi to znaju ovde. I kad kažete i kada pomenete – hajde ljudi, ukinite to, da to nije moj auto, da to nije ovog ministra, auto onog ministra, daj da uzmemo firmu na operativni lizing, kao što rade u Švedskoj, kao što rade u mnogim drugim naprednim zemljama, odjednom šest meseci ne mogu da dobijem papir. Stvarno je tako.
Ako možemo, ako budemo mogli da to uradimo, molimo vas da nas podržite, jer ćemo time da imamo ogromne uštede u narednom periodu dodatno. Nisam ja to predlagao, nismo mi to radili zato što smo mi mislili da ćemo tu mnogo novca da uštedimo. Nije stvar u tome što ja nisam uzeo ni jednu dnevnicu, a do sada bih imao negde 90.000 evra da sam prikupljao dnevnice, a neki su uzeli više od 60.000 i 70.000 evra.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ministri?)
Ne, dosovski kandidati, Vojislave, al za predsednika. Zato što se samo razmišljalo o tome kako i na koji način da se oni obogate, a ne kakav odnos prema državi da pokažu.
Ali, mislim da je suština u tome da mi svojim odnosom prema državi možemo da pokažemo da stvari u Srbiji menjamo i zato nam je potrebna vaša pomoć, a nemojte da se ljutite što se ponekad sa nekom idejom ne saglasim, zato što mislim da ta vrsta dijaloga i ta vrsta komunikacije uvek donese neka nova rešenja i neke nove ideje.
Vama čestitam na energiji i želim da je još više koristite za ekonomski razvoj čitavog Pomoravskog okruga i Srbije, a ne samo Jagodine. Hvala.