Nije uopšte govorio o budžetu, a ne poslednja tri-četiri minuta.
Želeo bih da čujete sada, svi narodni poslanici, pošto mislim da sam saslušao šefove svih poslaničkih grupa opozicionih, uglavnom bivšeg režima, svi su bili na različite načine, pa i ovaj čovek koji je bio svakako moja najveća politička greška koju sam napravio i ja to javno priznajem. Najveća greška zato što smo gubili vreme.
Kao što vam nepostojanje argumenata, tako vam ni histerično ponašanje neće pomoći, ni histerični aplauzi, niti slajdovi, niti bilo šta drugo.
Mirno sam saslušao gomilu uvreda, izmišljotina, a sada ćete da čujete kakve sve izmišljotine, pošto pretpostavljam da nisu svi imali vremena da pročitaju pažljivo budžet i da čuju sve.
Prvo želim da vam ukažem na sledeće činjenice. U nekoliko navrata, čovek kojeg mi je žao, govorio je danas na različitim društvenim mrežama kako sam ga se mnogo uplašio, kako ću da pobegnem na ručak, na pauzu za ručak. Samo razmišljaju o parama i jelu. Malo ručak, malo kolači, malo pare. To im je valjda nekakva vrsta opsesije, pa je govorio – evo, pobeže Vučić, skloniće se. Videli ste da sam sedeo mirno, ćutao i slušao besmislice. Da, izvinjavam se, moja najteža uvreda, na račun onih kojima sam odgovarao na uvrede da imam pet miliona evra ovde, 500 miliona onde itd, je bila ta da govore besmislice. Ja mislim da onda imate, iako vam se to ne dopada, jednog od najpristojnijih premijera.
Takođe, želim da vam ukažem na tu činjenicu, pošto je govorio i o kolačima kad priča o restoranima i kaže da neko naručuje kolače, tačno je, naručio sam kolače jedanput ili dvaput, koje sam platio iz svog džepa. Da znate, te kolače sam naručio za Sašu Radulovića. On je pojeo kolače, a ja sam platio. Samo da imate u vidu. Šta da radite, valjda čovek ne voli iz svog džepa da plati nego iz tuđeg, što je u redu. Ja mislim da kolači dobro dođu i da bi trebalo češće da ih jede, makar i o mom trošku, nikakav problem nije.
Dakle, taj čovek je pričao sve vreme o partokratiji. Čovek koji je sinonim upravo za to o čemu govori. Čovek koji nije mogao da istrpi nikoga, ne ko drugačije misli, nego ko nije njegov najgori poslušnik. Da biste imali u vidu, taj čovek je otpustio pet vozača za nekoliko meseci. Pet vozača je moralo da bude sklonjeno, koje smo morali da premestimo, nije on mogao da ih otpusti. Pet vozača smo promenili zato što on sa njima nije komunicirao, jer mu je ispod časti da komunicira sa vozačima, zato što su vozači za njega bića nižeg reda, sa njima ne komunicira, pa je morala njihova sekretarica da im prenese gde i kako da ga voze, o čemu postoje pisane izjave u Vladi Srbije, u Upravi za zajedničke poslove i Generalnom sekretarijatu. To je čovek koji se ovde poziva na određene građane.
Vidim da ste opet doneli uspešno kopiran vaš autoportret. Čestitam vam na tome, to je najviši domet vašeg političkog delovanja.
Govorili ste o 7,4 milijarde, ali oni ne slušaju šta ja govorim, koje se izdvajaju, kažu, za nevladin sektor. Ne vredi da im kažete da vam u to ulaze svi sportski savezi, a kritikuju nas kad se neki sportista žali, iako smo dali po pet i šest puta više novca nego bilo koja druga Vlada za naše sportiste i zato imamo najveće sportske uspehe u istoriji Srbije. U to dolaze sportski savezi, u to dolazi i srpska crkva, i islamska zajednica, i katolička crkva, i protestantska zajednica, i jevrejska crkva. Dakle, i to bi verovatno da izbacuju. U to dolaze i političke stranke. To nije znao, jer to ne bi pomenuo, jer nijedan dinar nisu vratili nikada, kao što nikakvu donaciju, nego su jedva čekali da dođu, da pokupe te pare, ali na kolače ih ne troši. Mnogo voli kolače da jede, ali na kolače ne troši, to mora uvek neko drugi da plati. Jedanput ili dvaput sam mu to platio ja, a uglavnom su to plaćali građani Srbije koje su pljačkali na različite načine.
On ih je pljačkao u periodu od 2007. do 2013. godine, a pre toga je pljačkao američke građane. To što je pljačkao američke građane, to je jedna stvar i to je u redu. To što je pljačkao američke građane, to je njihov problem. Znate, kada neko ostane dužan za porez milion i nešto, možete da mislite koliko ih je opljačkao kada je samo za porez milion i nešto. To ne kažem ja, to kaže njegov saborac, partijski kolega, osnivač njihove partije, gospodin Branko Klanšček, i to kažu i mnogi drugi.
Pogledajte, čovek koji im je osnovao odbor na Vračaru, danas se sa njim sprda. Da li znate zašto? Tako je to rado i sa vozačima, tako to radi i sa penzionerima. Takav odnos ima prema svima. Takav odnos ima prema svima, zato što niko nije dorastao da razgovara sa njim, valjda zbog toga što je samo on u stanju da ukrade milion evra od poreza u Americi i da ga još ne uhapse. Jeste, gone ga nešto, ne ide baš često u Ameriku, nešto se tu dešava, ko će znati šta, ali i dalje je pod kontrolom.
Sada pogledajte, u tom periodu on je dobio kao stečajni upravnik od 2007. do 2013. godine, da vidite zašto je priča o kolačima važna, dobio je 495 mesečnih naknada. Ako se zna da je prosečna naknada 100.000 dinara po stečajnom postupku, on je inkasirao 49.500.000 dinara. Dakle, za to vreme samo na tome je inkasirao 49.500.000, važno je da građani Srbije to znaju, a i dalje neće da plati svoj kolač.
Zatim, kad pogledate, iako je zaradio stotine miliona dinara, imovinska karta je uvek prazna. Ništa nema, nema ni duga. Hajde ja koji sam nesposoban, koji sam kreten, lud, ovakav, onakav, to je u redu, a gde on koji je ovolike milione i milijarde zarađivao? On koji je jednu Ameriku ojadio za milion i nešto dolara. Znate šta znači da budete tako sposobni da Ameriku ojadite za milion i nešto dolara? To ste sve uspeli da uradite i onda kažete – ja nemam ništa. Samo u toku jedne noći se odjednom dogodi da se negde tri stana prebace na neka druga imena i da se odjedanput to prebaci i pokuša da se sakriju tragovi. Ali, to će uskoro, čini mi se, da se pojavi i obelodani celokupnoj javnosti.
On se, inače, pokazao kao vrlo neradan i neefikasan, to ste primetili. Mi smo u Vladi znali da on nije u stanju da provede sat i po. Ja sam već posle mesec dana odlučio da ga promenimo, pošto u Vladi nije provodio više od sat i po vremena. Ne može čovek da sedi, on voli nešto drugo da radi. Šta on radi, to niko živ ne zna, jer u Vladi sat i po nije proveo. Nešto se tu čudno dešava, a šta ne znam. Ali, radio je, recimo, šećeranu „Dimitrije Tucović“ kao stečajni upravnik. Zato bi on voleo kad govori o svim ovim preduzećima, to je profesionalna slabost, on bi voleo da sva preduzeća odu u stečaju i da on opet može da pljačka i krade, kao što je to činio i ranije. Ali, neće Srbija više u stečaj i nećete više da imate posla kao što ste imali nekada.
Interesantno je da je jedan postupak okončan i Saši Raduloviću je izrečena kazna od sto hiljada dinara i javna opomena zbog nepravilnosti u vođenju stečaja preduzeća „Novi autoput“. Vođen odlukom Disciplinskog veća Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Privredni sud u Beogradu, dana 15.12.2011. godine, razrešio je Radulovića sa mesta stečajnog upravnika ove firme. Razlog za izricanje kazne je činjenica da je, naravno, Radulović bio u drastičnom sukobu interesa. Iako je bio plaćen kao stečajni upravnik, Radulović je zaključivao ugovore o knjigovodstvenim uslugama sa firmom „E market kapital“, čiji je, nećete verovatni, ko bio vlasnik, upravo suvlasnik Saša Radulović. Dakle, on je faktički zaključivao ugovore sa samim sobom kao stečajni upravnik. Nakon njegovog stupanja na funkciju ministra privrede, vlasništvo nad ovom firmom preneo je na svoju suprugu Tatjanu Radulović.
Staću ovde. Vratiću se na budžet i na cifre koje su izgovarane. Ovo sam samo želeo da vam pokažem, samo sam želeo da pokažem kompletnoj likovnoj sekciji i tamo Čiku Kajetanu Lopezu, poslušniku Zagora Teneja, kako to i na koji način stvarno funkcioniše i šta su stvarni brojevi. On je ustanovio sve brojeve koji su potpuno netačni, što ćete građani Srbije i vi narodni poslanici lako i jednostavno da utvrdite. On čovek ne zna da je već prošle godine nekim ljudima u javnom sektoru uvećana plata, nije uračunao šest i po milijardi. Nije uračunao sedam i po milijardi od ove godine koje su uračunate, pa je 20 milijardi manje 13 milijardi – sedam milijardi, a ne 20 milijardi. Rezerva Čiko Kajetana Lopeza se vratila.
Dakle, takođe zaboravljaju da od onoga što je bilo oko 20 milijardi za penzionere, da je devet milijardi već vraćeno. To nije umeo da broji. Zatim je govorio o dividendama koje uzimamo, a za koje uzimaju kredite. Najvažniju dividendu od Elektroprivrede Srbije on ne zna, nije ni pogledao, nije ga interesovalo. Zbog građana Srbije želim da vas obavestim, uopšte nismo uzeli četiri milijarde. Uopšte nismo uzeli dividendu, a imaju na računu 500 miliona evra, od toga 200 miliona uzeto od EBRD-a, a 300 miliona njihovog kapitala. Dakle, notorna laž, notorna neistina, ali prosto, koga briga za istinu. Dovoljno je da to izgovorimo i da bezbroj puta ponovimo.
Govorili ste ovde o penzionerima. Pa, vi ste bili u Vladi kada smo donosili te odluke. Vi ste donosili nama predloge da uvećamo poreze za imovinu na najstrašniji mogući način. Vi ste nam predlagali poreze za imovinu da donesemo, da poreze za imovinu uvećamo deset puta. To je bio predlog gospodina Radulovića, zvanični predlog protiv kojeg smo se pobunili Lazar Krstić i ja. Nismo mu dozvolili da uveća narodu porez na imovinu deset puta.
Samo ne znam šta vam je smešno? Ja pominjem čoveka koji je bio zajedno sa mnom i koji je to slušao. Nešto mi prstima mašete, nisam vas razumeo? Opet ukazujete da treba da vam se obratim baš tako kako izgledate, ili šta? Izvinjavam se, narodni poslanici, ja ne razumem ovo sve.
Zatim ste govorili o uvećanju poreskih stopa. Nijednu poresku stopu nismo uvećali. Niža stopa PDV-a je uvećana 2014. godine sa osam na deset posto. Nijedna više poreska stopa nije uvećana, nijedna. Naš rezultat je upravo u boljoj naplati i u rastu ekonomije. Ali oni, šta ih briga, izađete i kažete – uvećani porezi i baš vas briga, vi nemate problem ni sa čim. I to tako izgleda u današnjoj Srbiji, u kojoj je moguće da izgovarate najgore i najgnusnije neistine i da posle toga ne kažete ni - izvinite, izmislio sam ili baš nije sasvim istina.
Napadate nam kapitalne izdatke od 67 milijardi. Napadate nam ono čime se mi najviše ponosimo. Upravo u tome i jeste razlika, što nećemo da bacamo novac u rupu nego da ulažemo u izgradnju ove zemlje. Upravo se time ponosimo, upravo je to ono o čemu je govorio i nemački ministar Šojble, ono što vi ne možete da razumete. Možda i baš zato su naši rezultati toliko bolji od kad ste vi izašli iz Vlade, i Ministarstva privrede i Ministarstva finansija. Zato što konačno radimo u skladu sa pravilima, a ne u skladu sa fantazmagorijama koje neko donosi u Vladu.
Govorili ste o kaznama i penalima. Ja vas pitam, pitam sve u Narodnoj skupštini – za koju kaznu i penal je odgovorna ova Vlada? Jednu mi navedite. Sve plaćamo, ono što su nam ostale obaveze koje plaćamo zbog Strazbura od nekih daleko ranijih vlada, od nekih prethodnih vlada.
(Boško Obradović, s mesta: Mogu li ja da odgovorim?)
Vi ne umete ni da kažete, a kamoli da odgovorite na nešto, tako da nemojte da odgovarate ništa, ko boga vas molim. Znam. Napašćete ili pretući ćete još jednu ženu i rešili ste svoje probleme. To vam je najveće dostignuće u životu.
Što se tiče garancija o kojima ste govorili, vi o tome zaista ne znate ništa. Znate li šta je transbalkanski koridor? Znate li šta je KfW, koji daje najpovoljnije kreditne uslove, pri čemu preduzeće isplaćuje samo sve svoje obaveze? Ne znate. Naravno da ne znate i što bi vas bilo briga. Dovoljno je da kažete bilo šta i nemate problem sa tim.
Govorite o Milanu Deliću i 307 hiljada dinara, što bi značilo da je u međuvremenu negde primio tri miliona dinara. Ne bi bilo ni dinara od ta tri miliona dinara da reforme nismo preduzeli i da smo slušali vas i da smo uvećavali poreze deset puta, kao što ste nam predlagali, i da smo ovu zemlju rastakali i da smo sve oterali u stečaj, kao što ste vi predlagali. Zato sam potpuno siguran da narod i da građani Srbije to i te kako dobro razumeju. Ja sam se trudio, da budem iskren, da pokušam na nekoliko stvari za koje sam mislio da su relativno ozbiljne neistine da odgovorim, a sve drugo nisam u stanju ništa ni da vam kažem.
Stvarno ne znam šta da vam odgovorim. Nekad imam, kako bi to deca rekla, transfer blama, pa me sramota dok vas gledam. Umesto da vas bude sramota, mene je sramota što takvi sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni krivog ni dužnog. Ali, naravno da poštujem narodnu volju i da razumem da sam negde grdno pogrešio kad su za vas glasali. Sigurno sam mnogo grešio i moraću da analiziram kakve sam to velike greške napravio ako je neko bio toliko povređen da je pristao da glasa za vas. Ali, verujem da narod to ume da proceni, na kraju krajeva, pa ćemo to i da vidimo. Nisam čuo nijednu ozbiljnu primedbu.
Završavajući svoje obraćanje uz zahvalnost poslanicima SNS i SPS što će oni svoje izlaganje iznositi bez mog prisustva u prisustvu drugih ministara, jer imam druge obaveze, jer sam želeo da pokažem, pre svega i vama, narodnim poslanicima ali i javnosti Srbije da se ni malo ne plašim onih koji su vikali, urlikali i vrištali danima kako će ne znam šta da urade u Narodnoj skupštini, kako će ne znam koga da rasture u Narodnoj skupštini. Mislim da smo argumentima to i pokazali. Najozbiljniji argument koji je iznelo više narodnih poslanika, je bio taj da smo kasnili sedam dana i da im je nedostajalo još dva, tri ili četiri dana da se pripreme za budžet. Ali, im nije nedostajalo da se sprovede opstrukcija i da podnesu 400 amandmana iako to nisu ni pročitali. Dakle, ili su pročitali pa su podneli amandmane ili nisu imali vremena da ne pročitaju. I, jedno i drugo je nemoguće, ali šta da radite sve je moguće u Srbiji. To moramo mi da ispravimo u budućnosti zato što moramo čak i u tome da se razlikujemo od njih.
Ono što mislim da je veoma važno, to je da imamo ne samo dobro balansiran budžet već da imamo istinski razvojni budžet. Budžet koji će doprineti daljoj izgradnji Srbije, izgradnji naših škola, bolnica, domova zdravlja. Budžet koji će doprineti boljem životnom standardu i penzionera i radnika. Radnika koji hoće da rade, a ne onih koji čekaju da nešto padne sa neba, misleći da će država da im nešto pomogne ili onih koji čekaju da državu ponovo vrate u stečaj da bi oni lično mogli da kradu.
Dakle, država to neće dozvoli više i onima koje različiti tajkuni finansiraju danas, a koji mogu da budu toliko drski da sve ono što o sebi znaju pokušavaju valjda da polazeći od sebe, autoprojekcijom, dakle, prebacuju nekim drugim ljudima, moram da kažem da smo budžet donosili sami uz saglasnost i dogovor sa MMF, jer to vam je posao kada ste u programu MMF. Mi se time ponosimo, mi se time hvalimo. Oni koji su nam pričali da je to najvažnije za ekonomski razvoj, za ekonomsku stabilizaciju odjednom su postali veliki protivnici toga, jer bi trebalo oni da odlučuju kako će novac da se troši.
Ovde je, da se mi ne lažemo borba za samo dve stvari, nema ovde velike filozofije.Borba je za dve stvari. Jedna je ta – kako ćemo i koliko besmislica da iskažemo i koliko uvreda da iskažemo da ne može neko ni da stigne da odgovori na to jer mora da se bavi ozbiljnijim poslom, koliko ćemo toga da izgovorimo. A zašto? Cilj je jedan – da budemo u Skupštini, da možemo da živimo lepo mi, a za narod baš nas briga.
Druga stvar je – daj nam još nešto malo negde nekakve vlasti, ne zbog toga što znamo šta bismo sa tom vlašću uradili, ne zbog toga što imamo bilo kakav plan i program, ne zbog toga što smo bilo šta predložili, jer, ako ste primetili ovde, nismo čuli gotovo nijedan predlog u dva dana rasprave. Ne, nego je politika – ako ima malo više para za nas, onda je to u redu. I to je ceo smisao – pare, i da oni budu nešto malo važniji, da njihova slika bude malo više okačena i da sebi budu još malo lepši. To je ceo smisao.
Na one ozbiljne primedbe koje smo imali i iz Demokratske stranke, iz Srpske radikalne stranke, iz partija gospodina Jovanovića, Čanka, Tadića i mnogih drugih, čini mi se da smo odgovorili. Čini mi se da smo odgovorili argumentovano, ozbiljno i odgovorno. A vi jednom za uvek treba da naučite jednu stvar - ne mogu da vidim sve što pišete, pretpostavljam da je opet neka autoprojekcija, opet ste govorili o sebi nešto, ali, šta da vam radim – suština je u tome da morate da imate u vidu da vas se nikada neću uplašiti. Čak ni onda kada je bilo vas pet, a ja bio sam, i tada ste pobegli glavom bez obzira, gde vam je noga nogu sustizala, pa ste pobegli i molili novinare da vas brane i spašavaju, iako vam ništa nisam uradio, samo sam vas nazvao pravim imenom i rekao vam ko ste i šta ste. I ništa više od toga. Doduše, žalio se ovaj vaš Čiko Kaetano Lopez i Martinez da sam mu ruku skoro slomio dok smo se rukovali, žalili su se posle i plakali novinarima, ali, to je bila najveća žalba. Izvinjavam se zbog toga još jednom ako sam vam teške povrede naneo, gledaću da vas više ne povređujem u budućnosti na taj način. Ali, isključite tu mogućnost da se vas neko plaši. Nikada vas se neću plašiti, jer pravdoljubivi i istinoljubivi ljudi, ljudi koji imaju obraz, takvih kao što ste vi nikada se nisu i nikada se neće plašiti.
Hvala vam na pažnji još jednom i čestitam vam odličan budžet. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Molila bih vas da nastavimo.
Đorđe Milićević je prvi govornik, koji je preostao još od ovlašćenih.
Izvolite.

Zahvaljujem. gospođo predsednice.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, Predlog budžeta za 2017. godinu za poslanički klub SPS predstavlja suštinsku prekretnicu u svakom smislu na nekoliko pravaca. Ovaj budžet po našem mišljenju specifičan je po tome jer je i stabilizacioni, jer je i razvojni i socijalni, ali i štedljiv. Stabilizacioni je jer imamo zdrave javne finansije. Imamo boljitak koji je zasnovan na zdravim osnovama. Razvojni je jer nastavljamo sa istim tempom investicija ekonomski oporavak, ekonomski razvoj, veća izdvajanja, dva puta veća sredstva infrastrukturu za obnovu i izgradnju zemlje, već sredstva za poljoprivredu. Privatni sektor postaje jedan od stubova i nosilaca ekonomskog razvoja. Socijalni je jer Vlada Republike Srbije ima odgovoran odnos prema socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, daleko veća izdvajanja za socijalna davanja i štedljiv jer Srbija i danas jeste u programu MMF-a. Dakle, po našem mišljenju, tri su ključne karakteristike kada govorimo o Predlogu budžeta za 2017. godinu, a to su reforme, rast i razvoj.
Ovaj Predlog budžeta vrlo jasno potvrđuje da Srbija ima Vladu prosperiteta, stabilnosti i napretka. Lestvica je podignuta visoko. Postavljeni su visoki ciljevi kada je reč o planiranom i predviđenom istorijskom deficitu i mi smatramo da je to veoma važno, pre svega za budućnost Srbije, važno je za budućnost svih građana Srbije. Mi ovde govorimo zapravo o budućnosti Srbije, govorimo o još jednoj potvrdi odlučnosti i opredeljenosti Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor, rad, trud da se Srbija razvija, a da sa druge strane građani Srbije žive bolje i da životni standard građana Srbije bude još bolji.
Znaci ekonomskog oporavka, ako pogledamo parametre i pokazatelje Predloga budžeta za 2017. godinu, znaci ekonomskog oporavka su i vidljivi i prepoznatljivi. Srbija je po brojnim pokazateljima danas lider u regionu zapadnog Balkana i danas je potpuno jasno da su reforme bile pitanje opstanka Srbije. Reforme da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja i danas je potpuno jasno da reformski kurs Vlade Republike Srbije nema alternativu.
Kada danas čujemo kritike na račun reformskog puta Vlade Republike Srbije i kada danas čujemo kritike na račun teških i nepopularnih mera koje je preduzimala Vlada Republike Srbije u prethodnom vremenskom periodu, bilo bi dobro da čujemo i šta je to alternativa, a da to nije spisak lepih želja, da to nije ono što bi građani želeli da čuju i što u finansijskom i ekonomskom smislu bi Srbiju vodilo ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom kolapsu.
Budžet je pravljen na realnim, a ne na političkim osnovama. Dakle, budžet je pravljen na zdravim osnovama i ovo je sistemski i sveobuhvatan odgovor na aktuelni trenutak i na veoma realan način sagledava vidljive i prepoznatljive rezultate u pozitivnom smislu koje je u oblasti reformi, kada je reč o ekonomiji i finansijama postigla Vlada Republike Srbije.
Dakle, Vlada gradi jedan zdrav sistem koji nema veze sa politikanstvom, koji nije politička proklamacija, jedan zdrav sistem koji je prepoznatljiv, uvažavan i poštovan u svetu, zdrav sistem koji, ponavljam, nema dodirnih tačaka sa nekakvom političkom proklamacijom, već sa onim što jeste život i ekonomija.
Ono što je veoma važno, druga godina za redom, ministre Vujoviću, kada nemamo rebalans budžeta i to je dobar pokazatelj i potvrda da Vlada dobro planira budžet, imamo prihode koji su uvek iznad planiranih i imamo rashode koji su ispod planiranih. Dakle, fiskalni rezultati nadmašuju očekivanja i to je ono što je za nas od izuzetne važnosti i značaja.
Slažemo se kada kažete da je 2014. godine postojao jedan ambiciozan pristup, ali rezultati koji su postignuti su daleko iznad ciljeva koji su tada postavljeni i to potvrđuje i Svetska banka i MMF, ali i Fiskalni savet. I kada je reč o učešću javnog duga, najpre želim da kažem da mislim da smo dva izuzetno važna cilja u potpunosti ostvarili, učešće javnog duga i BDP-u i trajno smanjenje budžetskog deficita.
Te 2014. godine mi smo jasno rekli – Vlada ima dugoročan plan i jasno i precizno definisane ciljeve, ima konkretan program i konkretne rokove i sve to jeste dalo dodatnu snagu i stabilnost reformskim procesima, kredibilitet reformskim procesima, što su na pravi način prepoznale i međunarodne organizacije.
Dakle, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, ovaj budžet sadrži i onaj razvojni deo koji treba da obezbedi rast i rast je zasnovan na investicijama, povećanju obima izvoza, ali obzirom da ćemo u 2017. godini, od januara 2017. godine, dakle, imamo povećanje minimalne cene zarada, imamo povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija, realno je da treći oslonac i okosnica tog rasta bude i privatna potrošnja.
Da nema zapaženih rezultata u oblasti ekonomije i finansija, pa sigurni smo da MMF ne bi dao saglasnost i ne bi učinio nešto što nije uobičajena praksa, da odobri povećanje primanja u periodu dok traje program. Povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija je zasnovano na zdravim i na realnim osnovama. Na pravi način racionalno se raspolaže sa onim što imamo. Godine 2014, podsetiću vas, ovde u ovoj sali je vođena rasprava na temu teških i nepopularnih mera koje Vlada Republike Srbije mora da započne. Ključna kritika je tada bila da se nešto otima penzionerima, ključna kritika kada govorimo o smanjenju plata i penzija.
Međutim, suština nije bila u tome. Suština rasprave koju smo vodili je bila u tome da mi zapravo govorimo o merama koje su spas za srpsku ekonomiju. Da smo mi u tom trenutku govorili o merama koje je predložila Vlada, merama koje su se ticale budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije i da Srbija mora da se reformiše i da se Srbija nije reformisala i da nismo započeli reformske procese, mi danas ne bi imali rezultate koji su prepoznatljivi i vidljivi u Predlogu budžeta za 2017. godinu.
Kada čujemo kritike da se premalo izdvaja za penzije, da Vlada premalo izdvaja za penzionere, pa znate kako, evidentno je povećanje. Do povećanja se došlo kroz ogroman rad, trud i napor, i imamo povećanje, a imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da imamo nerealna povećanja, a da imamo minus u državnoj kasi.
Ono što je za nas ohrabrujući podatak, kada govorimo o Predlogu budžeta za 2017. godinu, jesu dva puta veća izdvajanja za infrastrukturne projekte za obnovu i izgradnju Srbije. Dakle, Srbija se infrastrukturno uvezuje po svim putničkim i železničkim pravcima i investicija u infrastrukturu za nas nikako ne može da bude definisana kao trošak. To je investicija u budućnost. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, a kroz realizaciju infrastrukturnih projekata, kapitalnih projekata, to je realna šansa da se nastavi sa uspešnim rešavanjem, ono što jeste danas jedno od gorućih pitanja u Srbiji, pitanja nezaposlenosti.
Srbija danas ima političku i ekonomsku stabilnost i to je veoma važno i uz političku i ekonomsku stabilnost uslove i podsticaje koje Srbija daje potencijalnim investitorima i, kada je reč o smanjenju birokratije i bržem izdavanju dozvola, to sve čini Srbiju veoma privlačnom, najprivlačnijom zemljom u ovom delu Evrope za investiranje.
Šta želim da kažem? Dosta toga je urađeno kada govorimo o poslovnom, investicionom ambijentu i poslovnoj klimi i Srbija danas jeste atraktivna investiciona destinacija i u prilog ovoj konstataciji govori jedan podatak iz ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije. Dakle, od trenutka kada je konstituisana Vlada Republike Srbije, pa 27 meseci unazad, u Srbiji je otvoreno 38 fabrika, deset hiljada novih radnih mesta, taj broj je danas daleko veći. Tih deset hiljada novih radnih mesta u lancu vuče još veći broj radnih mesta, i to je ono što građani očekuju od odgovorne i ozbiljne Vlade koja posvećeno radi svoj posao.
Smatramo da su pred Srbijom dobre godine, ali moramo da nastavimo i smatramo da su pred Srbijom još bolji rezultati, ali moramo da završimo započete reforme. Moramo u sistemu, kako da kažem, da iznađemo tačke koje su odlivale novac iz budžeta i da taj novac usmerimo u dobrom pravcu. U potpunosti se slažemo kada predsednik Vlade kaže da nam je potrebno da nastavimo i da ubrzamo strukturne reforme, pre svega, kada govorimo o javnim preduzećima. Naravno, da javna preduzeća moraju daleko veći prihod da ostvaruju, da moraju da budu racionalnija, da moraju da budu efikasnija i da moraju da budu jeftinija.
Naravno da imate našu podršku. Imate podršku poslaničkog kluba kada izađete sa konceptom reformi javnog i jačanje privatnog sektora.
Takođe, smatramo, u potpunosti se slažemo, da u privatnom sektoru jeste budućnost. Dakle, privatni sektor je važan za privredu, jer otvara nova radna mesta, ali privatni sektor je važan i za državu, pa država živi od poreza i dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća i veoma je važno da privatni sektor postaje jedan od oslonaca i okosnice ekonomskog razvoja i ekonomskog oporavka Srbije. Moramo da zadržimo fiskalnu disciplinu kontrola i naplata, da nastavimo sa odlučnom borbom protiv sive ekonomije i tu se u potpunosti slažemo.
Još jedna stvar za koju smatramo da je jako važna i delimično je o tome bilo reči tokom današnje i jučerašnje rasprave. Naime, tu je i ministarka Brnabić, smatramo da uređena Srbija i uređena država podrazumeva i uređene lokalne samouprave. Dakle, da uređena Srbija počiva na, u ekonomskom i finansijskom smislu dobro uređenim lokalnim samoupravama. I lokal mora da bude uspešan. Različita je situacija od opštine do opštine, od grada do grada.
Pre izvesnog vremenskog perioda smo usvojili izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i nije tačno da neko otima nešto lokalnim samoupravama, već je pronađena jedna mera i ravnoteža između onoga što jesu bili rigidni zahtevi MMF, sa jedne strane, i onoga što jesu realne potrebe opština i gradova, sa druge strane. Dakle, niko ne uzima ništa i ne otima lokalnim samoupravama. Traže se alternativni izvori prihoda, ali izvinite, lokalne samouprave moraju da budu odgovornije, moraju da budu ozbiljnije, moramo da se potrudimo da sprečimo nenamensko trošenje sredstava u lokalnim samoupravama i da lokalne samouprave budu efikasnije, stabilnije i transparentnije, ali da budu i predvidljivije.
Još jedan zakon koji je vezan za lokalne samouprave je Zakon o javnoj svojini. Mislimo da je to kvalitetan zakon koji mora i treba da se implementira i da lokalne samouprave postanu vlasnici javne svojine, jer smatramo da je to dobra baza i osnov za razvoj lokalnih samouprava.
Naravno, važno je, i to želim potpuno jasno i precizno da kažem, mi nismo protiv privatizacije. U potpunosti se slažemo sa predsednikom Vlade Republike Srbije. Nismo protiv privatizacije, ali smo protiv neuspešne privatizacije. Smatramo da je veoma dobro i pozitivno da su prvi put Predlog zakona o budžetu podržali i sindikati.
Šta je suština? Moramo da nastavimo da zarađujemo, da trošimo daleko manje od onoga što zaradimo, da naučimo da se, kao i do sada, način na koji se ponaša Vlada, da se ponaša racionalno i domaćinski, da na pravi način raspolaže sa onim što ima, da nastavimo da idemo u pravcu smanjenja javnog duga, smanjenja budžetskog deficita. Rekao sam, ciljevi koji su postavljeni, kada je reč o deficitu, jesu veoma važni za budućnost Srbije, da nastavimo da idemo u pravcu ekonomskog napretka i ekonomskog rasta. Ukoliko ostvarimo ono što smo definisali kao rast, pa naravno da to znači i bolji životni standard i više radnih mesta i daleko veća primanja.
Ne kažemo da je posao završen, ali Srbija je na dobrom putu i pozitivan trend je vidljiv i prepoznatljiv. Prepoznatljiv je pozitivan trend koji vodi ka boljitku, ali boljitku koji je u svakom sektoru zasnovan na zdravim osnovama. Prepoznatljiva je, rekao bih, namera, intencija Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor, trud i rad da Srbija ostane na dobrom putu.
Važno je da sačuvamo ono što smo u oblasti ekonomije i finansija postigli, kao veoma zapažene, pozitivne i uspešne rezultate i da započete procese privedemo kraju. Verujemo da će Srbija u budućnosti biti ekonomski uspešna, razvijena, moderna zemlja, država koja će biti deo porodice evropskih naroda, da će Srbija biti država u kojoj ćemo imati kompletnu novu infrastrukturu, nove investicije, nove fabrike u kojima će raditi građani Srbije. Zahvaljujem.

Hvala lepo.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj budžet je deo bajke koja traje već više od četiri godine. Naravno, kao i svaka bajka, on ima jedan deo koji je realan, tačan, ali je veći deo svake bajke izmišljotina, hvalospevi, nešto što bi trebalo da fascinira one koji slušaju tu bajku. Da li je ovo „Pinokio“ ili neka druga bajka, ja ne bih da ulazim u to. Mahom su bajke zasnovane na neistinama, a neki bi rekli na lažima.
Šta se tu inače govori u bajkama? Ministar Knežević zna to. Govori se da je nešto najbolje, da je nešto jedino, da je prvi put u istoriji, da je najveće na svetu, da je najlepše na svetu, da tu postoje spasioci, da postoje čudotvorci, „Baš Čelik“ ili neko drugi ko pretvara drvo u zlato, koji sve rešava.
U tim bajkama nema kalendara, nije bitno vreme. To što se kasni sa Predlogom budžeta par meseci, to što smo ga dobili, da ne ponavljam ono što su kolege govorile, 48, 52 ili 32 sata pre, da je nemoguće ga pročitati. Premijer nam je rekao, koji je inače pobegao sa rasprave, da je to nebitno i da je najvažnije da je to najbolji budžet u istoriji. Tako je. To je vrlo moguće, ako se dogovorimo, a to je u bajci moguće, da istorija počinje 2012. godine. Međutim, to nije tačno. Istorija počinje mnogo ranije.
U bajkama postoje čudotvorci, postoje dobre vile, ali postoje i zle veštice. Po ovoj raspravi, zla veštica u ovom budžetu, u ovoj bajci je opozicija. Ona kvari sve što ovaj za 25 sati dnevno uradi, dođe ta nesretna veštica i sve živo pokvari.
Koliko se ja sećam tih bajki, veštice inače imaju metlu, a pošto su pretpostavljeni, skoro zakazani izbori…

To su neke horor bajke. Molim vas o budžetu.

Ja mislim da više pričam o budžetu, nego o premijeru. Mislim da ćemo se složiti oko toga.

Teško.

Prema tome, ta zla veštica koja se zove opozicija će na sledećim izborima, kad god oni budu, a neka budu i u aprilu, da počisti metlom šta već treba.
U bajkama se kaže da se smanjuje dug, iako je on 10 milijardi veći, ali to je smanjenje, i to sad izvolite i objasnite na bilo koji način dug države 10 milijardi veći, nego pre četiri godine. To je definitivno.
U bajkama Sartid radi fenomenalno. U bajkama Basen Bor čini čudo. U bajkama i MKS i Petrohemija stvaraju neverovatne uspehe. U bajkama je sve živo moguće. U bajkama je moguće, čak i vi ćete se oko toga složiti, i kolege iz PUPS da penzije se smanjuju za 10%, ali su veće i bolje i nikad veće. To je u bajkama sve moguće. Naravno, samo naivna deca veruju u bajke i građani Srbije nisu naivna deca, i kada malo porastete vidite da u tim bajkama ima puno lepih, možda lepih namera, ali realno nema ničega što bi moglo da bude korisno.
Šta bi moglo da bude korisno? Da vam kažem. Podneo sam deset, samo deset amandmana, i suština njihova je u subvencijama, da se subvencije neke smanje, a da se neke povećaju. Očekujem da ministar za socijalnu politiku, ministar poljoprivrede i ministar za obrazovanje podrže moje amandmane. Naime, tu su amandmani koji prebacuju nekih 32 milijarde iz sfere estrade, to znači ja ti dam 10.000 evra, pa ti od toga plaćaš četiri godine radnika koga si navodno o svom trošku zaposlio, u sferu budućnosti. Trideset dve milijarde se prebacuju iz subvencija za privredu, ostavio sam 9.000 dinara da ne bude da nema tu ničega, a prebacuju se, pre svega, u ono što je najvažnije za jednu državu, a to je obrazovanje, i to je negde oko 20 milijardi.
Da vam kažem precizno, pet milijardi više za Fond za mlade, četiri milijarde više za studentski standard, četiri za učenički standard, dve za socijalnu zaštitu, deset za dečiju zaštitu, dve za kulturu i pet za poljoprivredu.