Prošlo je vreme.

Samo da kažem gde sam skinuo, da zna ministar.

Potrošili ste vreme na bajke, šta da radimo.

To se inače dešava u ovom parlamentu. Hvala.

Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite poslaniče, pa onda da reč dam ministru Vulinu.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Danas govorimo o budžetu za 2017. godinu i pre nego što kažem nešto o budžetu, moram reći da je to peti budžet po redu Vlade Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i ovaj peti budžet po redu dobili smo bez izveštaja o izvršenju prethodnih budžeta kako bismo mogli kvalitetno da diskutujemo o onome što je predviđeno. Dakle, da je ovo prvi budžet i da ste vi došli na vlast ove 2016. godine, ovaj budžet bih mogao i da podržim, jer u njemu ima i nekih stvari koje su pozitivne. Ali ne mogu da zaboravim da ste vi na vlasti od 2012. godine, zapravo u različitim sastavima, različitim Vladama, promenjeno je preko 40 ministara, ali se ponašate kao da je neko drugi vladao pre vas. I sada u svim ovim diskusijama premijera čuli smo ono što odgovara Vladi i vama, čuli smo ono što je Fiskalni savet pohvalno rekao o budžetu, ali nismo čuli ništa što je negativno. Takođe, naravno, način na koji je budžet ušao u Skupštinu je posebno problematičan, jer je ušao mimo svih rokova i na taj način pokazujete da ne poštujete ne samo poslanike koji sede ovde u ovom domu, nego ne poštujete ni građane Republike Srbije.
Pokazali ste, takođe, i budžetom juče kada mom kolegi Marku Đurišiću je premijer rekao da nema podsticaja za IT kompaniju ''Endava''', a u budžetu itekako ima, ali je posle toga premijer rekao kako to će se možda dati, a možda ne, pokazuje da je i ovo budžet, a ne mora da znači. Dakle, toliko o verodostojnosti ovog dokumenta.
Sada kada pogledamo šta su osnovni, parametri ekonomije jedne države, to jesu svakako javni dug, jeste rast BDP i ono što je rezultat svih ovih vaših pet vlada jeste da ste za četiri godine podigli javni dug za 10 milijardi evra, godišnje 2,5 milijarde evra ste podizali u proseku javni dug i zaduživali građane Srbije, a paralelno sa time rast BDP je bio svega 25 miliona evra godišnje ili ukupno 100 miliona. Sve vlade od 2001. do 2012. godine, uključujući i Vladu Mirka Cvetkovića, su podizale godišnje rast, odnosno BDP, za oko 2,5 milijarde evra, a javni dug za svega 100 miliona. Vi ste potpuno obrnuli trendove i sada govorite o blagostanju, govorite o velikim rezultatima i govorite o tome kako je deficit mali. Da, nesporno je da je deficit manji nego prethodne godine, ali budite iskreni pa recite građanima zašto je to tako? Zato što ste sredstva uzeli penzionerima, uzeli ste zaposlenima u zdravstvu, u vojsci, u policiji, u celokupnom javnom sektoru, uzeli ste mali i srednjim preduzećima, reketirate ih svakog dana po terenu, zadnji dinar i zadnju akumulaciju sredstava vadite ljudima iz džepova a pri tom, niste bili sposobni da za pet godina rešite kancer sistema koji nemamo a to su nereformisana javna preduzeća koja su i danas najveći gubitaši i neko ko predstavlja najveći problem budžeta i po oceni Fiskalnog saveta.
Dakle, vi ne radite ono što treba da radite da reformišete javnu upravu, da smanjujete broj radnika, da rešite probleme sa preduzećima, nego polazite za onim što je lakše, a to je uzimati od građana, prazniti džepove građana i time puniti republičku kasu. Takođe, juče je premijer govorio o tome kako više nema velikih sistema sa po tri, četiri, pet hiljada radnika, izuzev Železare Smederevo. Nema zato što ste neselektivno pogasili, hvalili ste se time, ministar Sertić da je za godinu dana ugasio 500 preduzeća. Voleo bih da vidim kriterijume i po kom kriterijumu je Prva petoletka iz Trstenika trebala da se ugasi, a da se nije ugasila recimo Petrohemija, da se nisu ugasila druga slična preduzeća, FAP iz Priboja itd. Ne kažem ni da su oni trebali da se ugase, ali prosto mora da postoji sistem i da postoje kriterijumi. To što govorim o javnim preduzećima možete videti i u EPS. Ovih dana gledamo afere koje se dešavaju na relaciji EMS i EPS, zbog sukoba određenih političkih struja SNS, koje upravljaju EPS i EMS, pa tako 600.000 dnevno gubimo zbog toga što TENT B još uvek nije u funkciji.
Što se tiče plata i penzija, vi ste sa ovim skromnim i malim povećanjem, predizbornim zapravo, želeli da pokažete građanima da mislite o njima. Pa ne mislite na pravi i adekvatan način. Kada su neki drugi povećavali plate i penzije pred izbore vi ste rekli da je to politička kampanja, a sada verovatno mislite da nije kada to radite vi.
Zapravo, ne možemo imati različite aršine i vi sada to radite ne zato što postoji uslova u budžetu, već zato što imamo evidentne i predsedničke, a bogami i parlamentarne izbore u narednoj godini. Ono što moram da pohvalim da je dobar pomaka, ali još uvek nedovoljan budžet za subvencije za poljoprivredu. Tu se nešto malo pomerilo sa mrtve tačke, ali s obzirom na činjenicu da godinama i decenijama unazad smo imali nedovoljna ulaganja i to je malo, i ja sam amandmanima tražio da se taj iznos još više poveća kako bismo iskoristili potencijale koje imamo u poljoprivredi.
Nisam video nigde u budžetu, a o tome govorim već više puta, i postavljao pitanje ministarki Mihajlović, zašto nema Moravskog koridora, autoputa od Pojata do Preljine, na tom delu Srbije, najgušće naseljenom, živi 500.000 stanovnika, nema odgovora. Zato u budžetu ministarke Mihajlović u ovoj godini je bilo 374 miliona donacija stranim vladama, ne znamo kojima i za šta, ali vidim da ih ove godine nema, pa bih voleo da mi neko na to odgovori.
I na kraju, novčane kazne koje plaća država zbog neefikasnosti i zbog montiranih televizijskih procesa i hapšenja su 12 milijardi dinara, kao što su i usluge po ugovoru, i to je nešto gde ste vi trebali da štedite, a ne da štedite na platama, penzijama i ostalim građanima Srbije.

Reč ima najpre ministar Aleksandar Vulin.

Hvala.
Svašta smo čuli, čuli smo ko koju lektiru čita, ko koje bajke voli, to smo sve saznali, samo nismo saznali da li je nešto problem u budžetu, pošto je dosta zaista teško kritikovati ovaj budžet. I tačno je, nažalost, istorija ne počinje 2012. godine jer da počinje 2012, ne bi to bila istorija pljačkaške privatizacije, ne bi bila istorija koja je od ove zemlje napravila siromašnu i tužnu zemlju, ne bi bilo te istorije koja je prodala u ovoj zemlji apsolutno svaku fabriku koja je mogla da se proda i koja je mogla kroz razne stečajne upravnike da se uništi. Zaista ne bi je bilo.
Ovde se sada govorilo vidim, ne znam, ne želim da verujem da je u pitanju zla namera, želim da verujem da je u pitanju samo neznanje i nečitanje onoga što stoji ispred uvaženih narodnih poslanika. Jer da su hteli da pročitaju ili bar da su hteli da kažu pošteno ono što je stajalo ispred njih znali da bi da je, recimo, u prošloj godini isplaćeno 5,5 milijardi dinara duga prema vojnim penzionerima, duga koje su napravile vlade pre nas, tačnije vlade Demokratske stranke. Da je isplaćeno duga prema poljoprivrednim penzionerima za pogrebne troškove 2,2 milijarde dinara, da je ponavljam našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji isplaćena nadoknada kojima se dugovalo za slučaju nezaposlenosti u iznosu od šest rata, u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara.
To je dug koji se vukao još od 2003. godine, mi smo ga sada isplatili. Da je radnicima koji su ostali bez posla u tim preduzećima koji su veštački održavana u tih pet stotina i nešto preduzeća koja su veštački štićena, od poverilaca koja su držana tu više kao sredstvo političkog pritiska i ucene nekad dobijali plate, nekad nisu dobijali plate, a dugove pravili i nisu morali da ih vraćaju, da je isplaćeno šest milijardi dinara radnicima za otpremnine. Ne samo njima nego čak i onim radnicima koji su bili u preduzećima sa propalim privatizacijama.
Mi smo prva Vlada koja se usudila da kaže radniku nisi ti kriv što je država loše trgovala i što je upropastila tvoje preduzeće, mi smo i njih prihvatili i njima se isplaćuju otpremnine, isplaćene kao što se isplaćuju. Do dinara je isplaćeno ono što se dugovalo kroz Fond solidarnosti. Evo sad ovih dana će još 400 miliona dinara biti isplaćeno radnicima. Nijedan radnik kome se duguje iz preduzeća u stečaju, a samo za one koji ne znaju da kažemo taj podatak da se kroz Fond solidarnosti dobija do devet minimalnih zarada. Ni njima niko nije ostao dužan. Odakle taj novac?
Taj novac je došao do boljeg rada i taj novac je došao od boljeg funkcionisanja privrede. Ovo je sve novac koji je do dinara isplaćen našim radnicima.
Govorite ovde o tome kako država plaća penale za pogrešne odluke koje je donosila pa i zbog toga sudovi dosuđuju odgovarajuće presude i naravno kažnjavaju nas. Tačno. Ali koga? Pet zarez pet milijardi koje smo isplatili do sada vojnim penzionerima su posledica sudskih odluka na osnovu odluka vlade Demokratske stranke zato što je odbila da poštuje odluku Ustavnog suda 5,5 milijardi za sada a imamo i više. Jel treba da vas podsećam na odluke sudova kada su u pitanju ratne dnevnice u Topličkom kraju, takođe zbog izbora i vrlo dobro znate zašto su donošene takve presude i kako su donošene i protiv koga su donošene i od koje vlade su donošene. Mi to plaćamo. Mi to plaćamo do dinara. Pa nam onda sve to stigne i sa Strazbura pa Vlada RS, to što vi kritikujete kako Vlada Srbije predviđa novac da plaća penale, da predviđa novac da bi plaćala te penale u koje ste nas ostavili, koje smo dočekali ovde, zbog takvih sudskih presuda.
Kažete ovde – niste dopustili, niste smanjili broj zaposlenih u javnom sektoru, niste nastavili sa otpuštanjem. Hajde se dogovorite, hoćete li da otpuštamo ljude u javnom sektoru? Jel ne treba niko da radi u javnom sektoru ili treba da radi u javnom sektoru? Prošli put ste nas kritikovali za otpuštanja, sad nas kritikujete da nema otpuštanja. Hajde nije loše da se dogovorite čisto da vidite da li bi bilo dobro da se otpušta ili da se ne otpušta.
Mi smo se trudili da se racionalizujemo i da sačuvamo naravno najveći mogući broj ljudi koji rade i za čiji rad ima potrebe i opravdanje. Naravno da smo se trudili da uradimo sve što možemo upravo da bismo ljude zaštitili i nismo to radili jer kao što vi dobro znate, nismo to radili ni po kakvom partijskom ključu. Da smo to radili po partijskom ključu to su sve ljudi koji su zaposleni u vreme ranijih vlada, na pamet nam nije palo, na pamet. Nego smo se upravo trudili da poštujemo svakog čoveka i da se trudimo da mu sačuvamo radno mesto. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)

Pa, dobro jel mogu ja pa onda kad budete replicirali.