Još jednu dodatnu napomenu sam dužan. Mi možemo da trošimo onoliko novca koliko u državi ima i to je ono što je istina. Istina je isto tako da je došlo do povećanja budžeta za poljoprivredu za 2017. godinu i to su činjenice, složićete se, 8,11% imamo više.
Isto tako, pred vama će se vrlo brzo naći zakoni koji će dati pravni okvir za politiku podsticaja u 2017. godini. Vi ste pričali o podsticajima koji su egzistirali u prethodnoj godini. Naravno da ćemo pažnju obratiti na one delove poljoprivredne proizvodnje koji na tržištu imaju dobre perspektive, na srednji i duži rok.
Moram isto tako da naglasim da kao nikada do sada imamo sredstva koja su predviđena za investicije u poljoprivredi. Nama je ideja da sa četiri puta više sredstava, koliko ćemo imati za investicije u poljoprivredi, nego što je to bilo u budžetu za 2016. godinu, pokušamo da povećamo konkurentnost.
Samo ću jedan apsurd navesti ovde. Nema tu kolege poslanika iz Koceljeve. Imamo jednu apsurdnu situaciju. Voćarski kraj, retko gde se proizvodi toliko voća kao tamo u tom kraju Koceljeva – Osečina. Ima u Blace, ima u Merošini, ima u Smederevu, ima na Fruškoj Gori, a ja kažem – jedan od krajeva koji je najizdašniji.
Vi ste imali jedan apsurd – sedam novih traktora za pet godina. Mi ćemo kroz podsticajne mere, koje ćemo kroz podzakonske akte implementirati, predvideti nabavku ove vrste mehanizacije kako bismo povećali konkurentnost tih ljudi, da ti ljudi mogu na kvalitetan način da se bave tom svojom poljoprivrednom proizvodnjom.
Isto tako, imaćemo i mere koje su usmerene na mlade poljoprivrednike, kako bismo devastirana područja na neki način uspeli da zaštitimo i da ih dodatnom poljoprivrednom proizvodnjom oplemenimo.
Ono što mogu da vam kažem, jeste da nama predstoji isto tako jedan, ja se nadam, dobar izvor prihoda u 2017. godini, a to su resor IPARD-a. Uradićemo sve kako bismo i za meru jedan, koja se tiče poljoprivrednika, i za meru tri, koja se tiče prerađivačkog sektora, učinili dostupnom i konačno i taj izvor finansiranja implementirali u srpsku poljoprivredu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, izražavam, na početku svog izlaganja, veliko zadovoljstvo, i to je prvi put od kad sam ja narodni poslanik, da cela Vlada učestvuje na sednici Narodne skupštine.
U celini podržavam Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu i kao što je predsednica poslaničke grupe kazala, mi ćemo u Danu za glasanje podržati budžet.
Nešto bih u najkraćem rekao, a danas je dosta o tome bilo reči, o reformama u penzijsko-invalidskom osiguranju. Naime, radi se o tome da su te reforme, po mojoj proceni, dale najbolje i najefikasnije rezultate. Ja ću nešto ponoviti.
Pre svega, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja funkcioniše na najbolji mogući način. NJegova efikasnost je uvećana na preko 95%. Uplate doprinosa, kao što smo čuli u toku današnje rasprave, su povećane. Učešće budžeta u isplati penzija sa 48,9% opalo je na 36-37%, sa tendencijom daljeg pada. Ukoliko to budemo nastavili i u narednom periodu, nadam se da će pasti ispod 30%, što je neki evropski standard.
Učešće invalidskih penzija u ukupnom broju penzionera pao je sa 21 na 16 i nešto posto. Takođe, učešće u isplati penzija u bruto-društvenom proizvodu sa 14% u startu ove Vlade pao je na 12,3%, sa tendencijom da dostignemo taj strateški cilj, a to je ispod 11%.
Zbog svega toga, mi nismo podržali stavove MMF i nismo podržali stavove Fiskalnog saveta, nego premijera Vučića, da se penzije usklađuju svake godine i da se dodeljuje jednokratna pomoć svim penzionerima, posebno onima koji su najugroženiji.
Pošto je vreme poodmaklo, vrlo kratko, tri sugestije. Prva je – određene obaveze u ovoj sferi moraju da preuzmu lokalne samouprave. Ja ću za primer navesti Novi Sad, gde posebno ističem, sa zadovoljstvom, da u tim aktivnostima učestvuje Partija ujedinjenih penzionera Srbije i taj resor socijalne politike u gradu Novom Sadu vodi predstavnik PUPS-a. Tako odgovorna socijalna politika, na čelu sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, ostvaruje to da se penzioneri i stara lica osećaju sasvim drugačije nego što je to bilo u prethodnim periodima. U tom smislu izdvajaju se i značajna sredstva za te namene. Ja lično mislim da je to jako dobro. Čak mogu da kažem da su izrazili to veliko zadovoljstvo u podršci reformskoj politici, da su najstariji penzioneri dobili Oktobarsku nagradu grada Novog Sada za 2016. godinu. Prema tome, upućujem sugestiju da se i drugim lokalnim samoupravama tako radi.
Druga sugestija je – stvaranje određenih uslova u vezi sa, ja sam sa ministrom Vulinom o tome razgovarao, time da se stvore uslovi da se određene banje koje funkcionišu, koje mogu samostalno da rade, za stare osobe, za stara lica, za penzionere, obezbedi njihov oporavak i boravak u tim banjama.
Treća sugestija je stvaranje uslova za povećanje kapaciteta za smeštaj starih ljudi odnosno penzionera. U tom smislu ističem i tu potrebu i mesto na Fruškoj Gori gde imamo određeni prostor koji državu ne bi mnogo koštao, da se izgradi stacionar za 300-350 kreveta, odnosno smeštaj.
U tom smislu ja u celini, još jednom kažem, da će naša poslanička grupa podržati Zakon o budžetu za 2017. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Vreme koje je preostala vama je minut i 10 sekundi. Izvolite.

Hvala.
Konačno replika koju nisam dobio.
Prvo, da zahvalim ministru što je potvrdio da se gradi ekskluzivan objekat na Kopaoniku. Partokratija očigledno raste. Mi ćemo tražiti informaciju od javnog značaja da dobijemo svaki dinar, tako da se zahvaljujem za taj deo i potvrdu kvadrature koju smo izbacili u izveštaju.
Što se tiče ministra finansija, zaista nije bilo korektno da se pozivate na matematiku. Možemo da imamo različite poglede, ali nije u redu na takav način da diskutujemo. Ono što je bitno, vi sigurno znate da je samo 40% od celog broja penzionera dobilo smanjenje. To je smanjenje od 22 i 25%. Kada date povećanje od 1,25, ne možete da računate sve penzije, nego samo ono što je oteto, odnosno ovih 20 milijardi, a 20 milijardi je broj koji smo dobili od Fiskalnog saveta. Ja sam tražio na odboru da se u samom budžetu na jednom mestu pojavi taj broj, pa ga niste dali.
Međutim, kada pogledate vaše izlaganje, mislim da na njega nećete biti ponosni, ali šta da radimo malo nas je ponela politička borba. U svakom slučaju, ponavljam, suština je, reformi nema, Vlada uzima od građana i privrede i na taj način pokušava da zakrpi deficit, pošto nije u stanju uvede…

Zahvaljujem, gospodine Raduloviću.
Ministar na kraju ima mogućnost da da završnu reč i završno izlaganje.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Imate minut i 35 sekundi. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Vrlo me je inspirisao uvaženi ministar Antić sa onim tetrebom koji se gradi u kopaoničkim šumama i da vam kažem da mi vaše predstavljanje budžeta liči na onu bajku koja počinje sa onim jutarnjim gledanjem zle kraljice u ogledalo, a koja kaže – ogledalce, ogledalce moje, najlepši na svetu ko je? Tako otprilike izgleda Vučićev ekspoze u vezi sa ovim budžetom.
Zaista bih želeo da predložim Aleksandra Vučića za Oskara, za najbolji scenario, najbolju mušku glavnu ulogu i najbolju režiju ovog skupštinskog zasedanja vezanog za Predlog budžeta za 2017. godinu. Naravno, vi možete varati dugo vremena, ali ne možete zauvek varati građane Srbije. Prekršili ste sva vaša predizborna obećanja, izneverili volju birača, radujemo se vanrednim i republičkim parlamentarnim izborima na kojima će SNS dobiti mnogo manje glasova, jer nije ništa uradila za pet godina vlasti, a naravno da će Dveri biti među onima koji će dobiti više glasova, iz prostog razloga što je konačno Aleksandar Vučić u Narodnoj skupštini dobio ozbiljnu opoziciju i što se glas opozicije sada čuje mnogo ozbiljnije, nego što je to ranije bio slučaj. Zato je ova rasprava o budžetu izuzetno dragocena za srpsku demokratiju, jer smo ukazali da vi ne služiti interesima građana Srbije, nego interesima MMF-a.

Zahvaljujem, gospodine Obradoviću.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, želi reč?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Pa, evo da završimo današnju raspravu sa svim današnjim temama, koje su predstavljale sve, samo ne raspravu o budžetu, zato što smo imali priče i o upravljanju parama građana Srbije, i o rušenju demokratije, i o budžetima kojima je istekao rok. Međutim, ako se malo vratimo unazad, pa pogledamo 2008. godinu, budžeti su usvajani 26. decembra, zatim 2009. godine 29. decembra, i ta sednica je bila interesantna što je tom izglasavanju budžeta SRS, u pola 11 uveče morala da odustane na 400 amandmana, da bi budžet Srbije bio usvojen.
Znači, tada nije bilo rušenje demokratije. Ni 2010. godine 21. decembra 2009. za narednu godinu, ni 29. decembra 2010, kada su inače usvojena dva rebalansa budžeta, a da bi 29. decembra 2011, deficit bio 140 milijardi dinara sa projekcijama tadašnjeg premijera gospodina Cvetkovića na 152 milijarde dinara. Znači, tada demokratija nije bila ugrožena, tada je bilo sve najboljem redu, sve po zakonu, gde su takođe budžetski deficiti i javni dug prevazilazio sve dozvoljene granice, ali sada kada je od 2013. godine usvojen budžet 1. decembra 2012. godine, 2014. godine 13. decembra, 2015. godine 12. decembra i sada ćemo imati usvojen, takođe pre 15. decembra, što je naravno sve po zakonu i roku, sada se ruši demokratija, zato što je na čelu te Vlade gospodin Vučić i SNS, i zato što su rezultati u svakom pogledu mnogo, mnogo bolji i što građani Srbije ne treba da brinu za bezbednost ni svojih plata, ni svojih penzija. Bili su ugroženi do 2012. godine, pogotovo po pitanju opštih javnih finansija i pitanju bankrota.
Tada su deficiti iznosili od 104 milijarde dinara do rekordnih 173,7 milijardi dinara. Sada kada je deficit budžeta 69,1 milijarde, u rekordnom roku, praktično izvršene ekonomske reforme i finansijska konsolidacija, sada to ne valja.
Međutim, ono što treba reći, a to je, da je SNS donoseći čitav set zakona u proteklih četiri godine, uspela da sprovede ekonomske reforme, za te rezultate dobila pohvale svih međunarodnih institucija, znači ne samo MMF-a, nego i svetske banke, i praktično udruženje svih inostranih investitora i svih međunarodnih finansijskih centara, kao što su i banke koje finansiraju određene kreditne linije, ali ne samo zemlje u regionu, već i EU. Sada dolazimo u situaciju da čujemo da su sve to bajke, da su sve to jedan skup lepih želja, a da je ono što struka kaže, gospodin Vujović detaljno ceo dan objašnjavao jednostavno nije realno.
Šta je realno? Realno je da danas najveći izvoznici Srbije, praktično su doveli do toga da preko tri milijarde evra je trgovinski promet bio za prvih 10 meseci u 2016. godini, da su najbolji izvoznici „Fijat“, „Hestil“, firma koja je u stvari nekada se zvala „Železara“ i pet hiljada radnika u Smederevu o kojima smo raspravljali i po različitim zakonskim rešenjima ovde u parlamentu, „Tigar tajers“, „Filip Moris“, „NIS“, „HIP Petrohemija“, da su na 14 mestu ista ona „Jura“ o kojoj toliko pričamo u javnosti, „Hemofarm“, „Boš“ i „Leon“.
Da su u 2016. godini otvoreni 15 fabrika i to, domaćih i stranih, ''Bekament'', ''Geoks'', nov pogon ''British American Tabacco'', ''Everest'', ''Hačinston'', ''Tibet moda'', ''PHC'', ''Vibak'', ''Teklas automotiv'', ''Fabrika delova za mlazne motore Ada'', novi pogon ''Krušika'', ''Indoadriatik'', ''Mejla'', ''Dr Etker'', novi pogoni Fabrike ''Leoni'', ''Jura'' Leskovac Kontinental u Subotici, Fabrika '' Delfi'', ''Lir'' u Novom Sadu i ''Aster'' tekstil koji treba da uposli 2000 mladih Nišlija.
To su sve rezultati u 2016. godini koji govore o tome da je stopa rasta praktično 2,7%, odnosno zagarantovana za prvih deset meseci, a izaći će na 2,8 procentara, da je kurs dinara veoma bitno stabilan, da je na niskom nivou inflacija, govorimo o tome da je preko 100 kilometara autoputeva uopšte izgrađeno i magistralinih puteva u Srbiji, da je preko 500 lokalnih puteva rehabilitovano, 15 mostova, 100 klizišta sanirano, da je zabeležen pad nezaposlenosti, odnosno da je na 15,2%, da je urađeno više nego za proteklih 30 godina kada govorimo o infrastrukturi i zato se, inače, projektni zajmovi nalaze sada u budžetu, do sada su bili skrivani po raznoraznim izveštajima koji se odnose na Upravu za trezor, da je razvijeno preduzetništvo kroz otvaranje novih malih, srednjih preduzeća, dolazimo do toga da je praktično borba za jednu modernu, jaku Srbiju.
Imamo i danas najave za nova otvaranja tri poglavlja, pored onih otvorenih, a to je poglavlje 5 kada govorimo o javnim nabavkama, i vrlo bitna poglavlja vezana za nauku i obrazovanje.
Prema tome, ono sve što je danas bilo priče o tome da smo zapostavili obrazovanje, jednostavno to ne stoji, ali ono što je jako dobro što u ovom budžetu brojke govore da više sredstava u sledećoj godini biće uloženo u poljoprivredu, pogotovo u ovom delu da se naviknemo na investicije u poljoprivedi, a ne samo na primarnu proizvodnju i davanje određenih subvencija po hektaru. Da se više para izdvaja za kulturu, da se više para izdvaja za vojsku i policiju, i to, čuli smo oko 2,5 milijarde dinara više u poljoprivredu, kada govorimo o kulturi skoro 1,78 milijardi, za vojsku 4,5 milijardi, za Ministarstvo unutrašnjih poslova 4 milijarde.
Kada govorimo o budžetu Srbije, ne treba da zaboravimo da nam je vrlo bitan rast. Zašto? Zato što rast govori o tome da postoji privredna aktivnost i kada smo govorili o razvoju, a svi su želeli ovde da pričaju da je bitan razvoj, razvoj ne ide bez rasta. Rast vam je praktično broj komada proizvodenih roba i usluga u jednoj godini koji u sledećoj godini treba da bude veći. Ukoliko je veći, onda je rast, ukoliko je na nuli onda je stagnacija, a ukoliko nije dostigao onaj broj koji je u prethodnoj godini, onda je to stagnacija.
U vreme onih koji su vladali do 2012. godine, znači bio je pad, odnosno 3,6% svake godine ste praktično manje proizvodili, a to znači da ste jeli budućnost sopstvene dece. Da ste praktično sve pare koje budžet Srbije od 2001. do 2006. godine uplatio od privatizacija u iznosu od 4,2 milijarde, znači govorimo o zvaničnim podacima, i to su praktično određena stručna javnost koja je svoje radove objavila u časopisu ''Finansije'' u 2015. godini, rekle decidno da 4,2 milijarde do 2006. godine uplaćeno u budžet Srbije ni u jednom trenutku nije iskorišćeno za infrastrukturne projekte, već je otišao kompletno u javnu potrošnju, što pokazuje kompletnu neodgovornost onih koji su vladali tada. Jednostavno sav koji ste mogli da iskoristite da investirate u svoju budućnost, to niste uradili. A onda kada je došla ta famozna svetska ekonomska kriza, u tom trenutku, jednostavno bili primorani da podižete kredite po nepovoljnim kamatnim stopama i dalje ste odlazili u podizanje javne potrošnje, podizanje plata i penzija i krajnje neodgovornom politikom vodili državu.

A kako je to izgledalo tada jednostavno je svako ministarstvo imalo svoj žiro račun, svako javno preduzeće je imalo svoj žiro račun, svaka agencija je imala svoj žiro račun, nije polagala nikakve račune jednostavno onim koji su iznad njihovih nadležnosti nego na kraju dođu ovde na kraju fiskalne godine, pa usvajaju rebalans budžeta, pa onda dođe gospodin Dulić pa kaže ajmo sad to da pokrijemo kreditom od 1,4 milijarde pa ćemo to da peglamo ako treba kroz zaštitu životne sredine, kroz poljoprivredu, kroz neke projekte i onda ćemo to jednostavno da stavimo sve u javni dug. E tako je izgledao otprilike budžet Republike Srbije do 2012. godine.
Pravljenje takvog, kao što bi gospodin Mišković hteo da troši a da prihoduju neki koji su jednostavno finansirali od privatizacije. Sa tom praksom se prestalo 2012. godine, kad se jednostavno videlo da su svi troškovi, sve kamate od svih kredita došli na naplatu, 750 miliona evra iz budžeta svake godine je dato za firme u restrukturiranju, za četiri godine to vam je tri milijarde evra i plus od 1,2 do 1,5 milijardi evra su kamate bile od kredita. Znači za ove četiri godine 8 milijardi evra ste morali da servisirate, plus normalno je zbog čega je onda javni dug skočio. Kada dolazite u tu situaciju da morate da rešite svoje finansije onda je potpuno razumljivo zašto je do štednje moralo da dođe.
Takvi modeli štednje su predlagani i Grčkoj, i Portugalu i davali su rešenja, ali tamo su smanjenja bila 20% plata i penzija, 40% praktično su išla smanjenja kada se govorilo o delu kada je u pitanju državna uprava i otpuštanje. Naš model je bio mnogo bolji. Mi smo to uradili pre nego što, jednostavno nas je bankrot terao da tako da nešto uradimo, nego smo sami napravili plan restrukturiranja privrede, ekonomskih reformi. Sami smo napravili plan finansiranja praktično budžeta Srbije i pozvali MMF i rekli, mi smo spremni da vi nadzirete ovakav plan. Oni koji govore o tome da je potrebno da u Srbiji imamo mere fiskalne konsolidacije koje Skupština treba da usvoji nisu videli da je Ministarstvo finansija na krajnje odgovoran način donelo mnoga akta, pre svega finansijsku strategiju koja se odnosi na konsolidaciju javnih finansija od 2018. do 2020. godine, program ekonomskih reformi od 2018. do 2020. godine i program reformi upravljanja javnim finansijama koje su uputili takođe i Odboru za budžet i finansije.
Prema tome svi oni koji kažu da budžet u ovom trenutku na određeni način nije zakonskim putem ušao da se raspravlja, jednostavno žele da prenebregnu činjenicu da su upravo oni navikli da budžete usvajaju zadnji dan, praktično u tekućoj godini.
Kada pričamo o završnom računu budžeta Srbije treba da budete realni i da kažete do 2002. godine ni jedna vlada nije donela završni račun. Kada govorimo o završnom računu, prvo moramo da završimo ovu fiskalnu godinu da bi mogli da uradimo završni račun, a drugo revizija mora da donese svoj akt na osnovu međunarodnih standarda koji treba da usaglasi naravno sa Ministarstvom finansija i da onda nakon toga zaista realno sagledavamo završne račune budžeta. To se do sada nikada nije desilo. I svi oni koji pričaju imaju toliko ideja o tome kako treba nešto uraditi nikada to nisu ni uradili, nego jednostavno su se zaduživali i donosili budžete sa 127 poslanika u ovoj Skupštini do 128, jednostavno svoje političke interese stavljali u funkciju ovakvih tablica i nisu vodili računa o građanima Srbije. Prema tome krajnji stepen licemerstva danas smo imali prilike da čujemo od pojedinih poslaničkih grupa ovde koje su imale svoje izlaganje.
Ono što je važno reći da kada pričamo o tome da li stvarno želimo bolje ovoj Srbiji, onda treba reći da je i na Odboru za finansije ministar rekao da postoji rešavanje problema koje zaista traže određeni konsenzus. I taj konsenzus treba tražiti u strankama koje su danas ceo dan govorile o budžetu. Teme na kojima treba zajednički da razgovaramo je pored reforme javnih preduzeća i reforme javne uprave, da govorimo o firmama koje su u restrukturiranju jer smo ih iste nasledili kao što su oh oni nasledili. Međutim, oni su ih nasledili u mnogo boljoj poziciji kada su one bile u trenucima finansijskog rasta, a ne u trenucima kada su u stečaju.
Međutim ono što je interesantno reći da je Fiskalni savet u svom izveštaju po prvi put pohvalio i rekao da spirala duga koja je rasla je praktično zaokrenula svoj smer. Oni koji su najveći kritičari, zato što samo gledaju brojke, zato što jednostavno ne gledaju realan život, zato što te brojke za njih predstavljaju poslute klasične konzervativne ekonomije po prvi put sada kažu nešto najinteresantnije, da je Elektroprivreda i Srbijagas, po prvi put sada nemaju nikakve kredite za tekuću likvidnost, ali isto tako kažu da treba dati iz budžeta i pomoći određene firme u restrukturiranju ko što je Bor, kao što je Resavica, da ne dođemo u situaciju kao što je bilo ranije da docnjom jednostavno napravite velike dugove, da dugove gurate pod tepih i onda da dolazimo u situaciju da opet moramo da određene garancije ponovo aktiviramo i u stvari uvećavamo javni dug. Znači to kaže Fiskalni savet.
To nije bio predlog ni ministarstva. Zašto kažu? Zato što su imali lođe iskustvo od pre. Zato što su govorili od 2007. godine da treba smanjivati plate i penzije, odnosno ne treba ih povećavati tom brzinom linearno nego napraviti model da podjednako svi podnesu teret te svetske ekonomske krize. Ovo je vrlo ozbiljna rasprava bila na Odboru za finansije i mislim da je baš ušla u domen struke i svi oni koji su hteli da čuju čuli su šta treba da rade, a to je pogotovo kada je priča o Boru i kada je priča o Resavici, priča o energetskoj politici da treba ovde u Skupštini da otvorimo i pitanje finansiranja uglja, i pitanja 4.000 radnika u Resavici, koji danas plaćaju milijardu i po dinara za poreze i doprinose. Znači, od nekada ranijih praktično dugovanja i to sve ide normalno iz same proizvodnje koja je u ovom trenutku neefikasna i neekonomski isplativa.
Znači, Resavica je jedan veliki problem naše države, ali i jedno veliko političko pitanje zbog toga što uopšte pitanje energetike treba da otvorimo ovde u parlamentu, s obzirom da nas ekološki standardi negde teraju da poštujemo i da imamo velike investicije u rudnike. S druge strane oni koji žele međunarodni veliki investitori da uđu sa investicijama za obnovljive izvore energije traže garancije budžeta, a u ovom trenutku Srbija to nije u mogućnosti, ne samo Srbija, nego i mnoge države u regionu zemalja zapadnog Balkana. To je nešto o čemu treba da razgovaramo.
Prema tome mi smo ovde imali goste iz Bundestaga iz evropskog parlamenta i pričali smo uopšte o politici zelene energije. Ali ta zelena energija je skupa u ovom trenutku za modele kakvi postoje u razvijenim evropskim zemljama. Zbog toga Srbija treba da nađe svoj energetski miks i ona ga u ovom trenutku za date političke okolnosti ima, ali to je ono što je nepromenljiva kategorija i zbog toga upravo o tome moramo da razgovaramo u budućnosti.
Heterogena subvencija i stari dugovi su još jedna od tema koje je ministar Vujović pokrenuo na odboru o kojima treba da razgovaramo. Heterogenih subvencija nešto što smo navikli u prošlosti da jednostavno određene subvencije u poljoprivredu dajemo po hektaru i dajemo ljudima, poljoprivrednim proizvođačima, koji su zaista sada možda u godinama i koji ne mogu da obrađuju poljoprivredno zemljište. Dolazimo u domen praktično da određene subvencije predstavljaju socijalnu kategoriju, socijalne subvencije. I onda ih to tako treba i zvati. Ne treba ih zvati jednostavno određenim subvencijama za poljoprivredu, jer one ne doprinose razvoju. Zbog toga je bilo važno da se čuje na odboru ono što treba u budućnosti da razgovaramo.
Samo bih još napomenula jednu stvar gde nismo zaboravili, a to je da Srpska napredna stranka sa poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže razgovarala za amandmane o rodno odgovornom budžetiranju.
Da se zahvalimo stvarno ministru, koji je prošle godine ima sluha da usvoji onih šest amandmana, ali nije sedeo skrštenih ruku, nego je njegovo ministarstvo organizovalo radionice po svim institucijama koje su trebale da odrede indikatore, praktično za rodno odgovorno budžetiranje koje se odnose na 28 institucija.
One su poslale svoje izveštaje i mi se, naravno, nismo zaustavili na tome, imaće još neka dva amandmana koja se odnose i na žene baš u oblasti nauke. To je ono zbog čega zaista, ministre Vujoviću, treba da negde kažemo svima u javnosti da ste prepoznali praktično potrebu da ovakav vid amandmana i ovu celu jednu oblast ste digli na potpuno jedan viši nivo koji u Vladi do 2012. godine nisu ni prepoznali.

Zahvaljujem gospođo Tomić.