Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović. Vreme preostalo poslaničkom klubu DS je šest minuta i 22 sekunde.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre finansija, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je peti budžet koju ova koalicija na vlasti donosi pred parlament i svaki od ovih pet je najavljivan kao najbolji budžet u istoriji.
Reakcija premijera ove zemlje na ovaj jedan od najboljih budžeta u istoriji, je da ga ona pocepa. Naša namera je da o njemu ozbiljno razgovaramo i ovo je prilika i pozdravljam način gospodina ministra finansija na koji vi vodite i način na koji ulazite u raspravu i razgovarate o ovome, jer smatram da smo dužni da sa punom pažnjom i odgovornošću pristupimo ovim pitanjima.
Napisali smo u veoma kratkom roku veliki broj amandmana i pitanje ovog nedopustivog roka i nedopustive su te zamene teza. Nije pitanje naše sposobnosti ili nesposobnosti da za dva dana analiziramo budžet nego je to negde i ruganje građanima koji su za nas glasali, svojim glasom nas obavezali da njih zastupamo ovde u parlamentu.
Budžet polazi od realnosti, a ona je danas dramatično teška. U njemu je Vlada, u njemu ste vi kao ministar finansija koji danas obrazlažete ovaj budžet, definisali okvire o tome kako će ova država, kako će svaka građanka i građanin živeti u narednom periodu. Zbog toga definisanje budžeta, a vi ste juče o tome govorili, nije samo ekonomsko pitanje, to je primarno političko pitanje i mnogo važnije od toga ono oslikava pitanje odnosa i pitanje pravde i solidarnosti i pravičnosti i pravilne raspodele i jednakih šansi za sve građanke i građane i odnose koji vi kao Vlada imate prema njima.
Smanjenje deficita, ministre, nema potrebe da to ponavljamo je dobra vest. To je nešto što pozdravljamo, to je nešto što se podrazumeva. Ono što je ključno jeste ko je platio cenu tog smanjenja. Ono što je ključno, sa kakvim posledicama oni koji su finansirali smanjenje tog deficita izlaze. Znate, ukoliko smanjite penzije još više, taj deficit će biti manji i vi kada vraćate deo oduzetog novca, vi ne povećavate penzije nego vraćate samo mali deo onoga što ste oduzeli.
Kakav odnos ova Vlada ima prema građanima i šta im zapravo ona ovim budžetom, koji nije samo zbir cifara, o kojim nažalost mi ova dva dana govorimo, ne govorimo o ljudima i njihovim životima, govorimo o ciframa, šta ona njima poručuje? Šta na primer ona poručuje mladim ljudima? Da u ovom budžetu nema za njih prostora i ono što je mnogo gore, da u ovom budžetu za njih nema nade.
Kada govorimo o zabrani zapošljavanja koji ste predložili da se produži do kraja 2017. Godine, ja vas molim da sa punom pažnjom, i gospodin Lončar je sada o tome govorio, sve zajedno, da pogledate naše amandmane koji se odnose na to na koji način možemo da ukinemo da zabrana zapošljavanja stoji do kraja 2017. godine. To je šansa mladim lekarima, mladim profesorima, mladim učiteljima, mladim naučnicima. Ministar prosvete može da vam kaže da postoje zanimanja koje prevashodno na javnu upravu se oslanjaju. NJima je ta šansa uskraćena, njima je svaka perspektiva i budućnost uskraćena i to je nešto za šta vas sve još jednom molim da obratite pažnju.
Od ekonomskog razvoja, o čemu sam želela da malo više ovih dana razgovaramo, mi vidimo, odnosno naslućujemo samo namere Vlade koje se primarno ogledaju u netransparentnosti rashoda za subvencionisanje investitora, na to vas podseća i Fiskalni savet.
Neću da govorim o subvencijama, gubitašima, „Železnici“, „ER Srbiji“, tom neverovatnom projektu za koji građani Srbije 2017. godine moraju da izdvajaju sredstva. „Endava“, ono što je gospodin Đurišić, i što smatram da je izuzetno važno zbog nekoliko stvari, premijer je juče rekao da apsolutno nije predviđeno i da se toj kompaniji neće dati ni jedan jedini dinar. „Startit“, znači to je organizacija naših najuspešnijih IT stručnjaka, najzdraviji deo društva koje ova Vlada treba da gleda danonoćno na koji način može da im pomogne, on je digao glas protiv toga, vi ste rekli, premijer je rekao apsolutno se ne daje dinar i onda smo videli na stani 97. budžeta da apsolutno stoji. Kome mi da verujemo, budžetu koji usvajamo ili rečima premijera? Tako nešto je apsolutno nedopustivo. Šezdeset pet milijardi, po posebnom aktu Vlade, to je nešto što je apsolutno nedopustivo.
Vodeći računa o vremenu, želim samo da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari, žao mi je što premijer nije tu, ali način na koji je on komunicirao i način na koji je on skrenuo pažnju na tri oblasti, smatram da su veoma važne. Premijer je rekao da je naš adut za privlačenje investitora politička stabilnost, reče premijer u istoj rečenici kada otvara mogućnost ponovnih vanrednih izbora. Znači, konstanto vanredno stanje u kojem mi živimo već četiri godine, koje se eventualno ponekad prekida državnim udarima, ako je to politička stabilnost zemlje kandidata, onda ja nemam reči.
Rekao je premijer da je naša prednost za investicije što imamo najjeftiniju radnu snagu. Ja mislim da je to porazno, da je to pogrešno, da je to destruktivno, da je to destimulativno, da je to poražavajuće za građane i građanke.
Na kraju, pohvaljujem vas to što ste malopre to rekli da je budžet raspodela i upravljanje novcem građana, a ne novcem Vlade, zato moram snažno da protestujem protiv onoga, ne samo što je govorio danas i juče premijer, nego tog narativa koji slušamo već godinama, to je da mi dajemo, dok vi kukate, dok vi zvocate, dok ste vi neradnici, dok vi ne želite da radite 24 sata. To je apsolutno nedopustivo.
Situacija je alarmantna, atmosfera alarmantna. Nažalost, u takvoj atmosferi uz ovakav budžet, nažalost, za građane nema baš dobrih vesti. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Ja bih vas zamolio da predmet razgovora budu stvari koje su napisane u dokumentima i koje smo mi rekli. Molim da ne citiramo iskrivljene, neproverene naslove u novinama. Niko nigde nije ni rekao, niti je još manje uradio nešto što se zove - pocepati budžet. Neko je figurativno rekao da je pocepao listu dodatnih zahteva, što je nešto potpuno drugo.
Znači, reč je o listi zahteva za dodatna sredstva od 103 milijarde, koje su bile mimo budžeta, mimo procesa, mimo procedure. Znači, ono što je neko u novinama napisao je ili novinska patka ili namerna greška. Niko nigde nije pomenuo, čak ni u šali. Ali, poruka je strašno različita. Pocepati budžet znači odbaciti budžet. Reč je bila samo o dopunskih 103 milijarde u kome su 6,7 milijardi bili zahtevi za dopunske plate. Ja vam kažem, ovo vam kažem iskreno, kao čovek.
Prema tome, ono što sam ja čuo, kao šalu, a ne kao istinu, je bilo to. Znači, to se odnosilo samo na spisak dodatnih zahteva i mi smo zbog toga potrošili nedelju dana da te dodatne zahteve pregledamo i da akomodiramo maksimum što možemo. Ne budžet, to je bitna razlika.
Drugo, vraćamo se na rokove. Ja vam kažem da imamo situaciju koju imamo. Ja obećavam da ćemo sledeće godine početi budžetski proces, pa ako nas nešto zaustavi, nek nas zaustavi, ali mi ćemo započeti proces onako kako piše u budžetskom kalendaru, pošto će nas evropski semestar terati da još ranije počnemo da u ovo vreme već imamo parametre budžeta za narednu godinu.
Prema tome, mi tu nemamo šta da izgubimo. Sledeće godine mi idemo sa dokumentima, poslaćemo strategiju, ako bude bilo potrebe da se ona menja, ja ću vas zamoliti, jer vi imate strpljenja i da to menjamo kasnije.
Mi smo imali spremne srednjoročne projekcije u julu mesecu, ali je bila situacija kako Vlada koja je tehnička Vlada može bilo koga da obavezuje, parlament nije funkcionisao i koga mi da obavezujemo projekcijama koje de fakto znače zvanični stav Vlade? Analitički, mi smo bili spremni. Sledeće godine, evo ja tvrdim, mi započinjemo na vreme, pa ćemo videti, pronaći ćemo neformalne stvari, napravićemo neformalne skupove o budžetskom procesu i tamo ćemo pričati, na kraju krajeva. Ali, bitno je da se zna. Ponekada neke stvari formalno kasne, suštinske ne kasne.
Ista stvar je ovaj komentar. Znači, nemojte da brkamo izvršenje budžeta od završnog računa. Mi rezultate o izvršenju budžeta svakog meseca imamo, ali to su naši rezultati koji su na kraju 99,9% isti kao i cifre u završnom računu, ali završni račun mora da ima i ocenu tih stvari i mora da podleže reviziji. Prema tome, mi kasnimo sa završnim računom. Mi smo na vreme u junu predali završni račun, koji mora da prođe i reviziju i da bude odobren od strane Vlade i čim se to završi, vi ćete ga dobiti.
Što se tiče onoga ko je platio cenu, ja vam kažem – nemojte da politizujemo ovo, molim vas. Mi smo, pogledajte krupne cifre, kad smo krenuli u ovaj proces, bili smo u situaciji teških fiskalnih problema. Procena je bila 78 likvidnosti do bankrota. To sam već više puta rekao. To je bila procena. Mi smo tada sa procenjenih 8,8% deficita, nismo mi izmislili problem, mi smo rešavali problem. Uostalom, da sam političar bi vam rekao, potpuno je nepopularno raditi fiskalnu konsolidaciju. Bez nužde se to ne radi, kao što se ne radi operacija kuka bez nužde. Znači, mi smo to uradili zato što smo videli da je alternativa gora. Ako pitate ko je platio cenu, ja ću vam reći cifre, pa vi sami procenite. Cifre su bile 500 i nešto milijardi penzije, 400 i nešto milijardi, zaokružujem, jednostavnosti radi, plate, 120, 130 milijardi kamate, 50 milijardi grubo rečeno kapitalni rashodi i ostalo do milijardu, milijardu i 100 operativni troškovi.
Mi nismo imali šta drugo da smanjujemo nego one stvari. Da nismo platili kamate, ušli bismo u difolt i onda bismo imali jednu potpuno drugu situaciju u kojoj bismo bili zemlja u izolaciji, zemlja pod prinudnim merama, sve ono što je Grčka prošla, tamo su plate i penzije smanjene 30%, a ne 5,8% penzije i ne 10% plate.
Pogledajte alternativu, molim vas. Alternativa je bila dva puta, tri puta. Stručna javnost je predlagala da se ide sa 20% smanjenja plata i 15% smanjenja penzija. Imam dokumente. Imam Fiskalni savet koji je to tražio. Doneću vam dokumente. Tražili su 20% smanjenje, jer je to bilo po linearnim merama. To je bilo bez strukturnih mera, po linearnim merama.
Mi smo smanjili minimum, minimum koji je bio potreban da se započne proces koji smo započeli i doveli. Prema tome, pitanje zavisi od toga kome postavljate pitanje i na koji način. Mi smo, 5,8% je smanjen fond koji odlazi na penzije, pri čemu milion i 50 hiljada ljudi koji imaju penzije ispod 25 hiljada nisu izgubili ni dinara, a ljudi od milion i 50 do milion i 570 su izgubili manje od 10%. Samo poslednjih 200.000 penzionera su imali smanjenje penzija veće od 10%. Plate svima samo 10%. To je bila cena.
Šta su ljudi platili još? Platili su to što su izgubili iluziju jednu. Ko je platio, šta bi platili da smo nastavili onako kao što smo zatekli? Mislim da bi konsekvence bile strašne i niko o tome ni ne govori.
Prema tome, nemojte da se zavaravamo. Ja sam sad gledao jedan grafikon zadebljanja razlike između primarnog i fiskalnog deficita, koji je rezultat isključivo prethodnog zaduženja. Sa jedne tanke linije to se podebljalo na 3-3,5%.
Znači, kod nas je u momentu kada smo počeli time da upravljamo narasla razlika između primarnog deficita i fiskalnog deficita na 3,5%. To je tih 130 miliona koji su sa pomakom dugovi koji su napravljeni pre 2012. godine. To je ta posledica. Niko to politički ne koristi, ali evo ja ću sada da iskoristim. To je direktna posledica. Vi ste nam za 3% podigli deficit time što ste se zaduživali bez osnove. Vi ste nam podigli bez osnove dve milijarde samo za fiskalnu likvidnost u septembru 2011. godine i septembru 2012. godine. Prvo iz svesne odluke, a drugo iz nemogućnosti da se drugačije pliva.
Prema tome, to su dokumentovane stvari i možemo to da analiziramo i izvlačimo iz toga konsekvence. Nemojte da se igramo ovde. Nemojte da me optužujete za ono što nije krivica ove Vlade. Nismo mi povećali dug za 10 milijardi.
Da vas obavestim jednu stvar ovako, stanje duga, ono što vi računate, povećanje stanja duga 31. decembra 2011. godine je bilo 14,8 milijardi, pa onda računate 31. decembar 2016. godine na 24 milijarde. To je 10 milijardi, ali cela 2012. godina je bila iznuđena i tu je povećanje bilo 3 milijarde. Sa 14,8 na 17,7. Ako pogledamo kako nam se povećavalo stanje duga, od kada smo počeli reforme, a ne od kada je … Prvi izbori su bili maja 2012. godine, pa je Vlada stupila, kako se to kaže, preuzela kontrolu nad javnim finansijama negde u julu, avgustu 2012. godine, da li je tako, pa se računa od tada, a ono što je za mene bitno, za šta sam ja odgovoran, to je od 15. jula 2014. godine. Od tada je povećanje duga isključivo za deficit koji smo nasledili i koji sada smanjujemo najvećom mogućom brzinom.
Prema tome, očekujemo da će do kraja ove godine stanje deficita biti 73,5% i da će naredne godine da se smanji na 72,8%. To su naše realne projekcije i iza toga stojimo. Najvažnije je da to preokrenemo uz sve ovo što smo nasledili od vas, 3,5% kamata u BDP nikada ova zemlja nije imala pre. To je nasleđe direktnog zaduživanja u periodu 2008, 2012. godina, ako želite moje stručno i lično mišljenje. Hvala lepo.

Hvala.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Na šta tačno?
(Goran Ćirić, s mesta: Ministar mi je pretio prstom.)
Nije, nemojte. Znate da ja sa ministrom finansijama ovde ratujem i da se on često ljuti na mene, ali stvarno nije čovek koji preti bilo kome.
(Goran Ćirić, s mesta: To je izgledalo zastrašujuće.)
Nemojte, baš smo se uplašili od ovog ministra. On je stručno objasnio, rekao je svoj stav, mišljenje, rekao je i lično i stručno i to je to.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Koliko još vremena ostalo poslaničkoj grupi?

Ostalo je 3,39.

Par stvari koje je govorio ministar finansija govorio da vratim na suštinu. Činjenica je da je u ovom Predlogu budžeta ušteda od 20 milijardi dinara od penzionera. Ovo je činjenica. Dvadesetdve milijarde od smanjenja plata lekarima, nastavnicima u javnom sektoru. Činjenica je da je 14,9 milijardi od akciza na struju. Činjenica je da je dobit javnih preduzeća predviđena sa 15,5 milijardi. Ovo su činjenice iz budžeta koji ste predložili. Ukupno 72,4 milijarde.
Kada se to sabere sa 69 milijardi, koliko planirate deficit, ukupno dobijemo 141 milijardu. Ako na to dodamo još sve poreze koji su povećani od 2012. godine do danas, to je još 60 milijardi. Znači, da nije bilo povećanja poreza, da nije bilo otimanja od penzionera, lekarima i nastavnicima plata, akciza na struju, dobit javnih preduzeća, deficit bi bio 200 milijardi.
Sami ste kazali na odboru da je razlog zašto ste išli na ovu stranu zato što vam je nemoguće da uvedete red u javnom sektoru. To je suština problema. Znači, ne možete da uvedete red tamo gde treba i onda, naravno, jedino što vam je preostalo je ovo. Ovo su činjenice iz budžeta.
Sada ovako. U istom tom budžetu, priznaćete, imate otplate glavnica po garanciji 41,95 milijardi, kamate po garancijama koje je država dala 5,6 milijardi. To je 47,5 milijardi. Priznaćete takođe da imate od 2014. godine 30 milijardi u aktiviranim garancijama, pa imate 2015. godine 30 milijardi u aktiviranim garancijama, pa imate 2016. godine, u prvih 10 meseci, 33 milijarde u aktiviranim garancijama. Ne možete onda da kažete da nema alternative. Naravno da ima alternative. Alternativa je upravo u ovim brojevima. Znači, ako se ne uvede red u javni sektor, naravno, ako dozvolite da su ovolike aktivirane garancije, ako ne uvedete red ni u jedno javno preduzeće, ako vam recimo Železara Smederevo napravi gubitke od 270 miliona evra za dve godine, ako date subvenciju ER Srbiji od 110 miliona evra za dve godine, 2014. i 2015. godinu, pa naravno da nema para.
Činjenica jeste da je deficit smanjen, ne time što je uveden red u državi, i to ste sami kazali na odboru, nego je činjenica da je red uveden, odnosno smanjen deficit, a to nam zaista treba, time što je uzeto od penzionera 20 milijardi, od lekara i nastavnika 22, vaši brojevi ne naši, akcize na struju 14,9 i dobit javnih predzeća 15,5. Znači, ovo su brojevi iz budžeta.
Ono na šta ukazujemo je da nema reformi, jer vi sami kažete da nema sistematizacije radnih mesta. To je ono što nam treba. Naravno da je to suština svega, jer ima tih ljudi koje ste sami pomenuli, koji su u javnom sektoru, mi ih zovemo partijskim kadrovima, na administrativnim radnim mestima koji ništa ne rade, dobijaju plate, pa pošto imamo sve to, onda sa druge strane, naravno, da morate da postižete za druge izvore, kao što su penzije i plate. Suština je uvođenje reda. Kada uvedete red, onda ne morate da uzimate penzionerima.

Zahvaljujem, poslaniče.
Reč ima ministar Vujović.

Premijer je danas propustio da komentariše te vaše konkretne cifre. Sada ću da vam kažem zašto vam računica nije dobra. Znači, tačno je da je 5,8% smanjen penzijski fond tj. isplate u tom fondu. Takođe, to je 20 milijardi. To ste dobro izračunali, ali je isto tako tačno da su prošle godine povećane penzije 1,25%, što je 6,25 milijardi svima. Smanjene su samo onima preko 25.000, a ovo je povećano svima 6,25 milijardi. Takođe je tačno da smo ove godine odlučili da im platimo 5.000 svakome, što je 8,5 milijardi. Milion i 760 hiljada ljudi puta 5.000 je 8,5 milijardi. Znači, samo ove godine će dobiti 6,25 milijardi više u odnosu na ono prvo smanjenje plus, što znači 14 i nešto. Razlika nije 20 milijardi, kao što vi kažete, nego je razlika svega … Da izračunamo ovde, 14,25 i 0,5 je 14,75. Znači, to je 5,25 milijardi. Evo, izračunajte, molim vas, 1,25% na fond penzija to je 6,25 milijardi plus 5.000 jednokratno puta milion i 750 hiljada, to je 8,5 milijardi. Toliko je plaćeno sada.
(Saša Radulović, s mesta: Ja ću vam objasniti da ne može tako. Dozvolite da objasnim.)
Kako ne može kad je plaćeno? To je plaćeno. Znači, imate svotu penzija 2014. godine pa ste je umanjili za 5,8%, što je bilo 20 milijardi. U 2015. godinu ulazimo sa 20 milijardi manje, pa je onda u 2016. godini taj fond penzija uvećan za 1,25% što je 6,25 milijardi plus 5.000 linearno svima, što je 8,5 milijardi i to je 14,75 milijardi. Razlika između fonda penzija ovog na početku i ovog koji je plaćen 2017. godine je svega 5,25 milijardi.
Ove godine, molim vas, idite na kurs iz matematike, idemo dalje, nema ovih 8,5 milijardi, ali ima 6,25 milijardi koje smo preneli iz prethodne godine plus 1,5% što je 7,5 milijardi. To je 13,75 milijardi. Razlika je znači 6,25 milijardi.
Prema tome, ako tome dodamo 10 milijardi preuzimanja obaveza prema vojnim penzionerima u ove dve godine, ako posmatramo penzionere kao homogenu kategoriju, tamo je bilo 5,25% i ovde 6 koma nešto to je 11 minus 10, to je jedna milijarda svega su penzioneri manje dobili posle svih ovih za ove prethodne dve godine.
(Saša Radulović, s mesta: Au.)
Nije au, nego je to matematika. To je matematika, to je matematika.
E, sad da vam kažem jednu drugu stvar, ovo drugo što ste računali, povećanje akciza je toliko malo bilo, povećanje naplata je bilo veće, povećanje akciza je bilo isključivo za inflaciju prošle godine, što je bilo minorno. Povećanje svih ovih poreza je bilo minorno, ja sam pokazao rezultate tamo, znači najveći je bilo 50 milijardi u povećanju prihoda 50 milijardi su ne poreski, 60 milijardi poreski, od toga najveći deo zbog povećanja nivoa prirodne aktivnosti, a mnogo manji deo zbog povećavanja naplate, a ovo povećanje akciza je već bilo uračunato u to projektovano. Prema tome uopšte nismo sa tim, to se zaokružuje na toliko malu vrednost da ga nismo iskazivali posebno. Znači, nije bilo promene poreskih stopa.
Kako ste vi sad došli do cifre koje ste došli, ja ne znam. Šezdeset devet milijardi u sebi uključuje 43,5 projektnih zajmova, cifru koju ste vi dobili, to ste pomnožili tri puta po 20 milijardi, rekao sam tamo nema više od milijarde i po. Znači, više od milijarde i po nema, pa eto lepo sam izračunao, pa sad vi računajte kako želite.
(Saša Radulović, s mesta: Sad ću ja da izračunam.)
Može, može slobodno. Znači, to je ono što je bitno.
Prema tome, to što nismo imali alternativu, odakle, nismo mogli, ovo što govorite za smanjenje znači garancije, gro koji ste pomenuli se odnosi na periode pre, to su garancije izdavane u periodu od 2008, 2012, 2013. godina, one dospevaju obično sa nekoliko godina kašnjenja. Alternativa da se ne plati garancija jedna je kroz difolt Srbije, da svih 24, 25 milijardi duga i u bankrot odlazimo. Ako mislite da je to alternativa, e svaka vam čast onda. Nije to, ovo nije nivo firme. Ovo nije stečaj. U stečaju jedna firma odlazi pod led, ovde cela država odlazi pod led, to je potpuno besmisleno što predlažete, potpuno besmisleno, da me razumete. Hvala lepo.