Gospodine Obradoviću, i na mom Novom Beogradu, kao i kod vas u Čačku čoveka valjda istina obavezuje. Posebno ga obavezuje da bude pošten prema svom protivniku. Sve drugo je kukavičluk.
Ispred mene sedi selektor Dejvis reprezentacije Srbije koji čitavog života slavi i tuguje, ali uvek pruži ruku svom protivniku, posebno onda kada pretrpi poraz. Zato je Đoković bio veliki u Londonu kada je zagrlio Mareja i rekao – pošteno da je pobedio bolji.
Ja sam imao prilike da vodim svoje ratove sa Vučićem i ratovaću u budućnosti onda kada mislim da me na to obavezuje moj dug prema ovoj zemlji.
Što se tiče kriminalaca koje pominjete, prvo ću vam reći da sa vama ne želim o tome da razgovaram, jer znam da vi niste sagovornik na tu temu, ali neću dozvoliti da Srbija bude gulag, a vi, gospodine Vučiću, možete, kao i gospodin Đukanović, da prećutite ono što znate. Juče sam to pokušao da vam kažem. Nećemo ući u izbornu kampanju tako što ćemo od ljudi kriti istinu. Ne mislim da je to neka hrabrost, ali ako sam imao hrabrosti da juče kažem – svaka čast za taj budžet, budite sigurni da ću imati hrabrosti da kažem ovoj zemlji šta je čeka u izborima i posle izbora ukoliko jednom ne shvati da smo sami sebi uvek bili najveći neprijatelji. Ono što ja znam, zna dovoljno sveta koji će sasvim sigurno sa vama, gospodine Vučiću, vašom strankom ili bez vas, zaštiti ovu zemlju.

Vreme. Hvala.
Reč ima Goran Ćirić.
(Boško Obradović, s mesta: Replika!)
Član 104. i stav 3. proučite, dok govori Goran Ćirić.
(Boško Obradović, s mesta: Ja sam jedini šef poslaničke grupe koji neće dobiti repliku!?)Izvinjavam se poslaniku Goranu Ćiriću.
Molim poslanika Boška Obradovića da ne bude tako nasilan prema meni. Meni je jako teško da vodim ove sednice, verujte mi. Mnogo teže nego vama koji ulazite, izlazite, smislite neku foru, vratite se itd. Ja moram stalno da budem ovde i nisam baš neosetljiva na uvredi i na viku, a i žensko sam, da se razumemo, valjda se to vidi. Morate se i prijaviti osim što vičete na mene da bih vam dala dve minute.
(Boško Obradović, s mesta: Pola sata sam prijavljen.)
Prijavite se lepo. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, vi ste upravo pokušali da mi oduzmete pravo na repliku, a dali ste reč svim šefovima poslaničkih grupa, da u dva minuta odgovorim na 38 minuta odgovara meni predsednika Vlade.
Dakle, Dinkić je i dalje član Vlade i bavi se Ujedinjenim Arapskim Emiratima, iako ste obećali da ćete ga uhapsiti i ovde nosili njegovo robijaško odelo u Narodnoj skupštini. Izbegli ste da formirate anketni odbor, jer se plašite istine o izbornoj krađi. Niste prihvatili ni vaš predlog o formiranju anketnog odbora.
U Čačku sam, koji pominjete, dobio 40% glasova u svom rodnom selu, a 37% glasova u svom kvartu gde živim. Inače, pola Vlade vam je bivši DOS, pa bi trebalo da se okrenete oko sebe ako imate problem sa onim što je DOS radio. Neznanju, bahatosti i lažima sam se učio od najboljeg, od vas.
Što se tiče skupštinskog restorana, vi niste imali ni dana radnog staža u životu, ceo život ste u skupštinskom restoranu. I vi nekome da pričate o skupštinskom restoranu? Tomislav Nikolić je bio onaj koji je rekao na „Utisku nedelje“ – mene i Vučića je finansirao Miroslav Mišković i našu prethodnu kampanju. To je vaš šef, to je vaš bivši predsednik stranke.
Ono što je najvažnije, da li je u vašem izbornom štabu agent nemačke obaveštajne službe Beba Popović, kome ste platili pet miliona evra na račun… (isključen mikrofon)
(Boško Obradović, s mesta: Šta je sad ovo?)

U žaru diskusije pritiskate to dugme. Prijavite se, zapamtila sam gde smo stali.
(Boško Obradović, s mesta: Šta se dešava? Čim pomenem nemačkog agenta, tehnika ne radi.)
Ne znam šta se dešava, ja ni ne znam ko je to. Samo se prijavite, imate 33 sekunde.

Baš kad pomenuh agenta nemačke obaveštajne službe Bebu Popovića, nekako se tehnika pokvari.
Hteo sam da vas pitam, gospodine predsedniče Vlade, da li je Nebojša Stefanović prebacio Sinđelića u Crnu Goru da pomogne Milu Đukanoviću, da ga spasite na vlasti u ovoj montiranoj aferi koja je na dan izbora sprovedena?
I, u tom smislu, želim da konstatujem jednu važnu stvar, vaši prijatelji Kamaraš i Bojan Bajković su oteli iz „Železare“ 144 miliona evra. Da niste možda prali pare preko toga pre nego što ste otišli…

Prošlo je tih 33 sekunde koliko sam vam oduzela…

Naravno, pitam i da li ovi vaši prijatelji iz Savamale plaćaju fiskalne račune…

Pročitali ste do kraja vaš govor, hvala vam puno.
Izvolite.

Dame i gospodo, predlažem sledeću stvar, mislim da ćete dobiti najkonkretniji odgovor. Još nemam formiran izborni štab, formiraću ga dovoljno kratko pred izbore, da pokušam da vam se suprotstavim, te ne može ni gospodin Popović niti bilo ko drugi da bude član tog izbornog štaba, ali imam nešto najkonkretnije. Ako nađete jedan dinar, a ne pet miliona kojima se gađate, i treba da se stidite, možda pet miliona vama da Mišković, ja nisam video pet miliona i ne znam šta je pet miliona, ali ako nađete jedan dinar na račun u austrijskoj banci da sam prebacio gospodinu Popoviću, nisam više premijer. Lažovi jedni, sram vas bilo, kakve vi laži izgovarate. Sram vas bilo! I nije vas stid?
Evo, pogledajte sad, ja njima kažem u lice – nađite jedan dinar, a ne pet miliona. Nema. Pre neki dan je onaj julovac izmislio, kaže – imam 500 miliona u švajcarskoj banci. Ja mu kažem…
(Boško Obradović: Vulin? Sedi u Vladi.)
Ne, razmišljao sam da li je Boško Obradović ili Zoran Čičak, isti su julovci, ali nema tu nikakve razlike.
Dakle, taj je izgovorio 500 miliona…
(Aleksandar Vulin, s mesta: Postoje lažovi…)

Molim vas, ministre, ostavite premijera da odgovori, njega su pitali.