I tokom prepodnevnog dela, a i u diskusijama poslanika Božića i sada poslanika Radulovića, se dalo čuti da jedan deo osporavanja jednog dela koji je vezan za doprinose odnose dividende javnih preduzeća, uz obrazloženja da nije učinjeno ništa ozbiljno na njihovom restrukturiranju, finansijskoj konsolidaciji. Čak toliko daleko da se išlo sa nekim potpuno nesuvisnim ocenama, da se javna preduzeća zadužuju, povlače kredite, kako bi isplatili dividendu, odnosno dobit, prema budžetu Republike Srbije. Naravno da to apsolutno nije tačno niti ima bilo kakve niti poslovne, niti ekonomske logike. Želim vrlo odgovorno da govorim o preduzećima iz energetskog sektora, čiji, da kažem, deo portfolija se nalazi u Ministarstvu rudarstva i energetike, i da kažem da bez obzira što je premijer danas ocenio da ceo taj proces bi trebao da ide brže, kvalitetnije, da su zaista napravljeni neki ozbiljni pomaci i želim da iznesem nekoliko ključnih elemenata.
Prvo, 2015. godina je prva godina od kada mogu da posmatram te podatke, da su sve energetske kompanije završile sa pozitivnim finansijskim rezultatom, znači i Elektromreža Srbije, i Elektroprivreda Srbije, i Transnafta i NIS, uključujući i Srbijagas koji to zaista je retko činio u svojoj prošlosti. Mi od 2014. godine radimo projekat konsolidacije, pre svega Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, i zaista mogu da se danas, ne želim da se pohvalim, ali moram da iznesem nekoliko ključnih podataka, pre svega, Elektromreže Srbije, jedna od naših najboljih javnih preduzeća, jedno od preduzeća sa najvećim dobiti koju je uplatio u budžet Republike Srbije u proteklim godinama, Elektroprivreda Srbije prolazi kroz jedan težak, ali ozbiljan proces finansijske konsolidacije. U proteklom periodu, zajedno sa timom Svetske banke, smo napravili pomak u mnogim zaista ključnim faktorima za poslovanje te kompanije, smanjeni gubici na mreži, povećana naplata, radi se ozbiljno na povećanju operativne efikasnosti.
To je sve zajedno rezultiralo time da zaista ta kompanija ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje, više nema probleme sa tekućom likvidnošću, i svi smo čuli ili čitali ovih dana, da njihovo stanje na računima na nekim svojim maksimumima, na nekih 500, čini mi se, nekih četiri miliona evra na današnji dan. Naravno, još puno posla pred nama, ali ono što su za mene ohrabrujući pokazatelji na današnji dan proizvodnja električne energije u Elektroprivredi Srbije je za 3,2% veći nego u istom periodu 2015. godine, proizvodnja uglja nešto preko 4%, skoro 5% i pozitivan efekat u trgovini struje negde na nivou dva GVH, to je otprilike nekih 70 miliona evra smo više izvezli struje nego što smo uvezli u istom periodu prošle godine. Čini mi se, čak, u mnogim sad parametrima i na mnogim tržištima izvoz električne energije predstavlja naš najveći izvozni element.
Srbijagas, svi znamo genezu njenih problema, svi znamo tešku situaciju sa kojom smo se suočili kada smo došli pre nekoliko godina u Vladu Republike Srbije, velika dugovanja, istorijski dugovi, još od novembra 2000. godine. Ono što su zaista dobri uspesi ove Vlade je što smo uspeli da vratimo sva dugovanja Srbijagasa, koja smo imali prema Gaspromu i Jugoros gasu za period 2000. i 2014. godina. Isplatili smo, na taj način, negde oko 200 miliona dolara. Od 2014. godine do danas Srbijagas nije generisala nijedan dinar, evro ili dolar novog zaduženja za isporučeni gas Gaspromu ili Jugoros gasu. Po prvi put učestvuje, participira, u vraćanju svojih kredita, naravno ne još uvek u meri u kojoj bi Ministarstvo finansija bilo zadovoljno, ali to su zaista ozbiljni pomaci i nešto sa čime svi zajedno možemo da budemo relativno zadovoljni.
Transnafta tradicionalno dobro funkcioniše, NIS u kojoj Republika Srbija ima 30% vlasništva je kompanija koja je u poprilično teškom periodu za naftni biznis, uspela da se održi na nogama i svake godine da posluje pozitivno. Nismo u potpunosti zadovoljni, radimo na tome da se to popravi, i ja sam optimista da u tome možemo da ostvarimo rezultate. Apsolutno nisu tačni podaci da se bilo koje od ovih preduzeća kreditno zadužuje za tekuću likvidnost ili, ne daj bože, za isplaćivanje dobiti u budžet Republike Srbije. Jedine kreditne linije, jedine garancije koje Vlada Republike Srbije, odnosno budžet, odnosno Narodna skupština i građani Srbije daje su za razvojne projekte i to samo u onim i onakvim situacijama gde je to najpovoljnije i krajnje povoljno za ovu državu. Vi imate u onom delu budžeta gde se definišu garancije Republike Srbije, da se prema Nemačkoj razvojnoj banci KFE, država garantuje za dva kredita Elektroprivrede Srbije. Jedan je veliki i značajan ekološki projekat koji treba da obezbedi dugoročan rad Termoelektrane TENT A, vezan je za projekat opepeljavanja, kao i za projekat Elektroprivrede Srbije vezano za program obnovljivih izvora Vetropark u Kostolcu.
I jedan i drugi kredit, daje se državna garancija zato što se na taj način postižu izuzetno povoljni uslovi kredita, a kada je u pitanju vraćanje kredita ono je kao i uvek nesporno u nadležnosti Elektroprivrede Srbije, nikada država Srbija nije vratila ni dinar, evro, dolar kredita za potrebe Elektroprivrede Srbije.
Kada je u pitanju garancija za „Elektromrežu Srbije“, tu je reč o još povoljnijem projektu za Republiku Srbiju. Reč je o finansiranju projekta Transbalkanski koridor i to je jedna izuzetno značajna deonica tog Transbalkanskog koridora koji prolazi kroz Republiku Srbiju. To je izgradnja novog 400kv dalekovoda između Kragujevca dva i Kraljeva tri, sa podizanjem trafo stanice Kraljevo tri na 400kv nivo. Znači, reč je o projektu koji dramatično poboljšava opšte naponske prilike u Republici Srbiji, utiče na energetsku efikasnost i predstavlja, da kažem, taj jedan most unutar Republike Srbije, koji na tom velikom koridoru sa severoistoka Evrope, ka jugozapadu Evrope može da prevozi električnu energiju.
Ono što je značajno kod ovog kredita, gospodine Raduloviću, i zbog čega smo se opredelili upravo za tu kreditnu liniju, što je ona praćena grantom KfW-a u iznosu od 6,6 miliona evra, reč je o projektu od 28 miliona evra, 15 miliona je kreditna linija, ostalo se finansira iz sopstvenih sredstava JP „Elektromreža Srbije“, odnosno sada A.D. „Elektromreža Srbije“.
Zašto kredit? Pa, naravno kredit ako je praćen grantom sa jedne strane, ako su to najjeftinije moguće pare koje smo kao država ugovorili i na kraju dana, pa niko ne koristi sopstveni keš ako ima izuzetno jeftin kredit za takvu investiciju i to su neka opšta pravila.
Ono što moram, to ste danas tri puta rekli, i tri puta ste to pomenuli. Znači, i prilikom postavljanja pitanja i tokom rasprave prepodnevne i na konferenciji za novinare, vezano je za jednu potpuno netačnu informaciju koju iznosite u javnost, vezano za rekonstrukciju i izgradnju odmarališta akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ na Kopaoniku. Odnosno, jedino što je tačno u onome svemu što ste izneli i što ste na svom tviter nalogu i na tviter nalogu vaše Grupe građana Dosta je bilo izneli je da se tamo zaista gradi jedan objekat.
Šta je tačno? Tačno je da tamo „Elektromreža Srbije“ ima objekat, odmaralište za potrebe svojih zaposlenih, objekat „Tetreb“. Taj objekat je zaista stari objekat, u izuzetno lošem stanju, neuslovan, niz godina se kao takav nije koristio i već duži niz godina taj objekat se nalazi u investicionim planovima, ali zbog izrade plana detaljne regulacije se sa tom rekonstrukcijom, izgradnjom i dogradnjom tog objekta čekalo. Godine 2014. je urađen plan detaljne regulacije i pristupilo se realizaciji tog projekta. Taj projekat je rađen izuzetno ozbiljno.
Ovo ovde što držim pred sobom i što vam sad upravo pokazujem je studija opravdanosti izgradnje novog objekta koji je zbog svog značaja, zbog činjenice da se nalazi na zaštićenom području prošao i kroz proces revizione komisije. „Elektromreža Srbije“ je opravdanost tog objekta pre svega zasnivala na obavezi da zbog činjenice da od 1.300 zaposlenih u preduzeću „Elektromreža Srbije“ oko, čini mi se, tačan broj je 593 njih radi u izuzetno otežanim uslovima, ili sa beneficiranim radnim stažom, imaju obavezu što po zakonu, što po kolektivnom ugovoru da vode računa, budu apsolutno odgovorni prema tim zaposlenima, da im obezbede prevenciju radne invalidnosti, rekreaciju, rehabilitaciju. Iz tog razloga se pristupilo realizaciji tog projekta koji je, ponavljam, pre svega jedino i isključivo na raspolaganju svim zaposlenima u preduzeću „Elektromreža Srbije“, kao i sva njihova ostala odmarališta, čini mi se da imaju još tri objekta odmarališta.
Video sam da ste objavili da imate neki dopis zabrinutih ili ogorčenih zaposlenih. Pre svega, ja uvek stojim na stanovištu da ozbiljni ljudi se ne bave nepotpisanim dopisima. A i ako se bave, da moraju vrlo ozbiljno da pristupe analizi svih tih elemenata, tako da moram da kažem da ozbiljno dovodim u pitanje da li su se to vama obraćali neki zabrinuti građani ili je to samo deo nekog pika, da kažem, koji vi imate ili neke čudne emocije koju imate prema preduzeću EMS i njihovom direktoru, gospodinu Petroviću, koju eksponirate svako malo. Najčešće pucnjem u prazno kao što je to bila priča vezano da li je isplativo kupiti ili uzeti operativni lizing, ali da se ne bavim time sada.
Pošto ste ovo tri puta spomenuli, ovo moram, prvo, nije tačno da taj objekat kao što ste napisali ima 451, a danas ste rekli 300 i nešto kvadratnih metara korisne građevinske površine. Reč je o objektu ukupne bruto građevinske površine 798,27 metara kvadratnih. Vi ste gledali pretpostavljam jedan deo, ali niste do kraja to proverili, radi se samo o površini etaža koja iznosi 451,12 kvadratnih metara, ali ste prenebregli površinu prizemlja 119 metara kvadratnih i površinu zemljišta pod objektom od 225,14 metara kvadratnih. Znači, radi se o 798 metara kvadratnih.
Nije tačno da je za taj posao plaćeno 150 miliona dinara. Uzeli ste u obzir predračunsku vrednost radova, u procesu obezbeđivanja izvođenja tih radova, postignuta je cena negde 15% niža, otprilike 127 je bila.
Nije tačan podatak da je izgradnja tog objekta koštala kako ste rekli, 3000 evra po metru kvadratnom. Kada bi se i tako, moram da kažem potpuno neargumentovano računala cifra, uzimajući u obzir da ste promašili cifru, bila bi reč od 1302 metra kvadratna, ali obzirom da ovde nije samo reč o izgradnji objekta, već i o uređenju objekta, njegovom kompletnom opremanju sa svim sadržajima, sobama, inventarom, kuhinjom i svim pratećim sadržajima, ponavljam cifra koja na taj način izađe.
Konačno, nije tačna ni slika koju ste danas prikazali na vašem sajtu. Ono je reč o nekom tehničkom objektu, ne znam ko vam je ono podmetnuo i zaista mi je žao što ste naseli na takvu laž, ovo je slika gospodine Raduloviću objekta koji se trenutno gradi. Reč je o jednom novom potpuno reprezentativnom objektu koji je vlasništvo Republike Srbije. Dakle, nije reč ni o kakvom razbacivanju niti bilo kakvom bacanju nekih državnih para, ne ovde je reč o povećanju državne imovine. Ovaj objekat će sutra vredeti višestruko više.
Na kraju, sa ovim završavam, nije tačno ni kako zovete to preduzeće, to preduzeće se ne zove „Elektromreže Srbije“, već „Elektromreža Srbije“ i molim vas da u buduće budete precizniji. Hvala.
