Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Prvo pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronske medije i Ministarstvu za kulturu i informisanje. Pitanje glasi – zašto REM nije izradio izveštaj o predizbornoj kampanji parlamentarnih izbora koji su se održali 24. aprila ove godine?
Naime, ovo pitanje je više puta postavljeno kako na Odboru za kulturu i informisanje, tako i ovde u raspravi kada smo diskutovali o izboru novih članova REM-a, a takođe je i NUNS zatražio uvid u izveštaj i dobio je vrlo kratak odgovor, i to nakon naloga Poverenika za javne informacije da jednostavno tog izveštaja nema.
Ovo je jedan opasan presedan, kada uzmemo u obzir činjenicu da otkako je ustanovljena ova obaveza izrade izveštaja i otkako je ustanovljeno ovo kontrolno telo koje vrši nadzor nad radom emitera u predizbornim kampanjama, dakle, otkako je ustanovljena ova obaveza Zakonom iz 2003. godine, svaki put smo imali izveštaj o svim izborima koji su se do sada održali, i lokalnim, i predsedničkim, i parlamentarnim.
Dakle, pitanje glasi – zašto nema izveštaja? Evo, sada se već približavaju i predsednički izbori, a možda će biti i parlamentarni. Da li to znači da će se i sledeća kampanja odvijati bez nadzora, bez kontrole rada emitera? Da li je to zapravo fer kampanja? Da ne govorim o tome da je to kršenje zakona.
Drugo pitanje postavljam ministru finansija, ministarki za lokalnu samoupravu i Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naime, zbog problema sa vodosnabdevanjem grada Užica, koje je prouzrokovano cijano bakterijama, u decembru 2013. godine, početkom januara 2014. godine u gradu Užicu je uvedena vanredna situacija. Nakon toga, zbog dodatnih problema, pojave nemetoda i algi u pijaćoj vodi, ponovo je uvedena vanredna situacija u julu mesecu 2014. godine, i ona traje do dan danas. Vanredna situacija se koristi kao izgovor kako bi se suspendovao Zakon o javnim nabavkama. Sadašnji i bivši gradonačelnik to pravda, tj. uvođenje vanredne situacije uzima kao izgovor da ne bi primenjivao Zakon o javnim nabavkama i tako se već tri godine zapravo one obavljaju mimo zakona.
Na više puta postavljeno pitanje odbornika LDP-a u Skupštini grada Užica, gradonačelnik je davao različita obrazloženja i objašnjenja zašto se ta vanredna situacija još uvek ne ukida. U početku je pravdao to da je potrebno izabrati neposredno projektanta i izvođača radova. U međuvremenu, odavno je već izabran i projektant i izvođači radova, čak se i otpočelo sa izgradnjom fabrike vode, a vanredna situacija je i dalje na snazi.
Gradonačelnik je čak poslednji put, na upućeno pitanje do kada će vanredna situacija trajati i zašto je ne ukida, koji je razlog zašto je ne ukida, verovali ili ne, rekao da više razloga nema, ali da vanrednu situaciju ne može da ukine da ne bi urekao. Verovali ili ne, to je objašnjenje gradonačelnika.
Dakle, molim pomenute državne organe, Ministarstvo finansija, Ministarstvo lokalne samouprave, kao i Republički komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da preispitaju i pozovu na odgovornost gradonačelnika koji sprovodi javne nabavke ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Ćirić.

Poštovani predsedavajući, ovim putem bih prvo pitanje postavila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Molim vas da mi odgovorite, da li ste i šta planirali kao meru poboljšanja inspekcijskog nadzora kada govorimo o objektima socijalne zaštite? Informisana sam da je za prethodnih 11 godina postojanja Inspekcije socijalne zaštite izdato ukupno 91 zabrana rada domovima za starije, a sada tokom 2014, 2015. i 2016. godine zabranjeno je 49 domova za starije. Tek kada uporedimo statistiku broja inspekcijskih nadzora, možemo reći da se broj inspekcijskih nadzora znatno povećao, skoro pa duplirao, u prethodne dve i po godine.
No, međutim, ovaj podatak, pored toga što nam govori da je Inspekcija rada efikasna, govori nam i to da je veoma veliki broj pronađenih nelegalnih objekata kada govorimo o domovima za stare. Zbog toga je potrebno da uvedemo dodatne mere kako bi se poboljšao kvalitet usluga kada govorimo o domovima za stare, kako bi se povećavala bezbednost korisnika tih domova i, najvažnije, kako bi se stalo na put nelegalnim objektima, odnosno nelegalnim domovima za stare. Pa, molim vas da mi odgovorite, da li je planirano povećanje broja inspektora socijalne zaštite?
Takođe je činjenica da kada govorimo i Inspektoratu za rad, da on ima ograničene kapacitete i da samo sa 242 inspektora vrši nadzor na preko 330.000 privrednih subjekata. Kada se osvrnemo na određene brojke u prethodnom periodu, ako uzmemo npr. 2016. godinu, izvršeni su inspekcijski nadzori nad ovim objektima i 16.370 lica je zatečeno na radu na crno, od čega je 14.088 lica zasnovalo radni odnos, što nam govori da je to negde oko 86%. To govori da je Inspekcija rada veoma efikasna, ali ne možemo zaboraviti činjenicu da je samo jedan inspektor zadužen za 1400 privrednih subjekata, što je veoma ograničen kapacitet, što će u narednom periodu možda usporiti dodatno povećanje efikasnosti.
Takođe me zanima da li je planirano i povećanje broja inspektora, kada govorimo o Inspektoratu za rad.
Moje drugo pitanje upućujem Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu. Molim vas da mi odgovorite – koji su očekivani efekti i uštede kada govorimo o sprovođenju Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno projekta „Dobra uprava“, kojim je predviđena razmena podataka službene evidencije. Predviđena razmena podataka obavezuje službenike da međusobno razmenjuju podatke, kao što su uverenja o državljanstvu, kao što su izvodi iz matičnih knjiga itd, čime ovaj projekat „Dobra uprava“ je zaista pravi servis za građane, jer štedi i vreme i novac, a i dodatno povećava efikasnost uprave zbog umanjenja birokratije.
Još u Zakonu o opštem upravnom postupku iz 1976. godine ovo je bilo predviđeno, međutim, nisu bile predviđene novčane kazne za službenike koji to ne izvršavaju, zbog čega ova procedura nije ni sprovođena. Sa novim zakonom novčane kazne jesu predviđene, a građani su oslobođeni takođe plaćanja taksi. Iz tog razloga me zanima – koje su to projektovane uštede i koji su očekivani efekti, kada govorimo o ovom projektu? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala, predsedavajući.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu energetike, odnosno ministru Antiću i premijeru Vučiću.
Troškovi osvetljenja Beograda za Novu godinu za 90 dana će koštati oko 30 miliona dinara, uz dodatnih 120 miliona opredeljenih iz rebalansa, kako je naglasio gradonačelnik Mali. Već je ukrašena 51 lokacija. Novi Sad će takođe potrošiti 30 miliona dinara za kupovinu osvetljenja za Novu godinu.
Na salašu između Sivca i Crvenke, na salašu Dragice i Danila Kaluđerski nema struje. Oni su na tom salašu rođeni i žive tu već ko zna koja generacija su. Salaš nije zabačen jer se nalazi svega 40 metara od regionalnog puta Kula-Sombor, a na 200 metara im je prva bandera, odnosno najbliži električni stub koji je stvarno malo udaljen i može da im se uvede struje. Na dva-tri kilometra nalazi se Fabrika „Jafa“ u Crvenki i Šećerana. U delu gde je njihov salaš, znači, to je salaš broj jedan, njihov salaš nije usamljen jer se oko njega nalaze i vikendice i još mnogo salaša do tog regionalnog puta, tako da su stanari tih salaša i vikendica pisali peticiju i njih 86 su potpisali uredno peticiju i poslali su još pre nekoliko godina tada Elektrodistribuciji, sada Elektromreži i opštini Kula. Elektrodistribucija, sadašnja Elektromreža je rekla da nije rentabilno uvesti struju tim salašarima jer jednostavno oni su mali potrošači, tako da neće puno plaćati struju i Elektromreži to ništa ne znači, tako da im je to mali novac.
Uvođenje struje i tok te trafo stanice za nisku struju bi koštalo oko milion 500 hiljada dinara, tako da pitam šta je to prema 30 miliona dinara za 90 dana koje će se u našim gradovima potrošiti za Novu godinu? Znači, država samo zna da naplati troškove, a kada treba da u 21. veku obezbedi ljudima struju, to gleda samo kroz novac. Ne znam da li su to ljudi zaslužili. Pitam ministra privrede – da li će da pomogne tim ljudima da im Elektromreža Srbije uvede struju? Da li u budžetu za 2017. godinu ima sredstava da se tim ljudima omogući normalan život na salašima? Da li će hoteli na Kopaoniku ostati bez struje? Da li će tamo Elektromreža uvesti struju ili će ih ostaviti bez struje jer su možda mali potrošači? Da li ljudi sa tih salaša treba da se isele, da odu u gradove, da žive u malim garsonjerama i da rade za 200 evra, koliko im strani investitori nude za plate, jer znamo da svim investitorima naša država obezbeđuje ne samo struju nego im obezbeđuje sve što im je potrebno da bi došli u našu državu da rade. Nemam ništa protiv njih, ali jednostavno pitam – da li naši građani zaslužuju u 21. veku da im država uvede struju? Pitam premijera Aleksandra Vučića šta će da preduzme da građani Republike Srbije isto budu tretirani po Ustavu. Ustav predviđa da svi imamo jednaka prava na život, a život u 21. veku je i pravo da imamo svi struju.
Drugo pitanje postavljam ministru obrazovanja i ministru finansija. Zaposleni u studenskim i učeničkim domovima nisu dobili plate za drugu polovinu oktobra koja je trebala da bude isplaćena do 30. novembra 2016. godine. Pitam – kada će zaposleni u učeničkim i studenskim domovima dobiti platu za drugu polovinu oktobra, za novembar i kada će dobiti za decembar? Da li su u budžetu za 2016. godinu, koji već ističe, predviđena sredstva za zaposlene u studenskim i učeničkim domovima? Ako jesu, zašto oni nisu dobili plate? Koliko sredstava je predviđeno za plate tih zaposlenih u 2017. godini, odnosno da li će oni dobijati redovne plate u 2017. godini? Zaposlene u studenskim domovima interesuje zašto su spojeni sa zaposlenima u institucijama za visoko i srednje obrazovanje jer pripadaju učeničkom standardu i za njih se predviđa Zakon o učeničkom i studenskom standardu. Svi zaposleni u prosveti su primili plate za oktobar mesec 5. decembra, a za srednje 6. decembra.

Privedite kraju, koleginice.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministre u Vladi Republike Srbije, a pitanje može biti i za samog predsednika Vlade.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine na osnovu pilot projekta Skupštine Republike Srbije i Nacionalnog demokratskog instituta. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se kancelariji tražeći određenu pomoć i rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja i nevladine organizacije, ali i neke institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
U okviru Nedelje parlamentarizma, koja je bila od 7. do 13. novembra 2016. godine, poslanička kancelarija u Nišu i odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša, u saradnji sa udruženjima i organizacijama koje se bave statusnim i materijalnim položajem starih osoba, organizovala je tribinu pod nazivom „Aktuelni položaj starih osoba“. Imajući u vidu da veliki broj starih ljudi odlaskom u penziju ili samim staranjem postaje marginalizovan i zaboravljen, pasivan, pa često i diskriminisan, istraživanja pokazuju da oni mogu i nadalje biti korisni članovi društvene zajednice, jer puno znaju, umeju, mogu i žele da menjaju ono što se menjati može.
Humanost jednog društva meri se, između ostalog, i njegovim odnosima prema starima. Stari ljudi zaslužuju da žive svoj život dostojanstveno. Kod nas na desetine hiljada starih živi u bedi, u najdubljem siromaštvu, za njih je život svakodnevna borba, a usamljenost njihov stalni pratilac. Kako je Srbija zemlja sa najstarijim stanovništvom u svetu i Evropi, ukazuje se potreba da se starim ljudima poklanja veća pažnja, od oblasti rada i zapošljavanja, reformi PIO sistema, zdravstvene zaštite starijih, socijalne zaštite starijih, diskriminacije i zanemarivanja starih, do oblasti pružanja usluga jer starost često se pojavljuje kao diskriminatorski uslov.
Godine 2005. doneta je Nacionalna strategija o starenju za period 2006-2015. godina, konceptualno urađena sa preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcija o starenju iz 2002. godine i regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN-a za Evropu.

Glavni cilj nacionalne strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike zasnovane na savremenim naučnim saznanjima i obavezama preuzetim iz navedenih dokumenata, koje će društvo i privredu Republike Srbije, pre svega, zdravstvenu i socijalnu zaštitu…
Ja vas molim ako može malo tiše. Predsedavajući, ja vas molim da dovedete red. Dobro, za ove koji slušaju, nije bitno.
Pre svega zdravstvenu, socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje, da uskladi sa demografskim promenama kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.
Savet za pitanja starenja i starosti u februaru mesecu 2011. godine konstituisan je Savet za pitanja starenja i starosti. Vlada Republike Srbije je imenovala taj savet i to je savetodavno telo Vlade Republike Srbije. Želeo bih da saslušate zadatke tog saveta. Zadaci Saveta su da se razmatraju pitanja starosti i starenja koji mere za unapređenje međuresorne saradnje u ovoj oblasti, ispituje i razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja starih građana, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i njihovog učešća u razvoju društva, privrednom i javnom životu, razmatra usklađenost važećih propisa sa osnovnim međunarodnim konvencijama, koje pokreću inicijative za izmene i dopune propisa koja regulišu ova pitanja.
Imam dva pitanja za Vladu, odnosno predsednika Vlade. Imajući u vidu da je strategija doneta 2005. godine za period od 2006. do 2015. godine, šta dalje? Da li će se produžiti njeno važenje ili će se donositi nova strategija o starenju?
I, drugo pitanje, Savet..

Privodite kraju.

… za pitanja starenja i starosti od svog konstituisanja 2011. godine, održao je svega dve sednice ili bar toliko sednica je evidentirano, pa me interesuje – gde se mogu naći…(isključen mikrofon)