Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada nemate argumente vi pobegnete. Javljam se po amandmanu jer sam pokušao da ubedim ekonomsku gromadu, predlagača amandmana da upodobi svoje razmišljanje sa realnom proizvodnjom. Dakle, nije me ubedio, sem u jedno da on zna samo kako se novac troši, a ne kako se zarađuje.
Ono što je pričao o penzijama, ako budemo dotirali penzije sa više novca iz budžeta, onda ćemo od građana morati da uzimamo i više novca. Ne pune se penzije kako to šef Rodnijevih svedoka misli, Rodni Del Boj. Ne pune se penzije iz budžeta uzimajući od građana dotacijom iz budžeta, nego se penzije najbolje pune novom proizvodnjom, novim radnim mestima, novim doprinosima, a on je upravo uradio suprotno. On je amandmanom tražio da se smanje subvencije u privredni, samim tim da se smanji novac za zapošljavanje, samim tim da se smanji realno punjenje penzijskih fondova, zdravstvenih fondova. On je predložio i to da se subvencije na „Železnicu“ smanji jeftiniji prevoz roba i putnika i radnika i time direktno ta ekonomska gromada nije za realno punjenje penzijskih fondova, za realno povećanje penzija, nego on otprilike misli da se novac štampa, a novac se, dame i gospodo, zarađuje.
On je navikao samo da troši, on je navikao samo da bere, on je navikao da ne sadi, već da najslađe voćke ubere onako u stečaju i ja mu još jednom nudim TV duel na bilo kojoj televiziji, da narodu objasnimo razliku između realne ekonomije, između proizvodnje i njegove virtuelne ekonomije koja je zasnovana samo na potrošnji. Hvala.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Ja bih molila poslanike da budu ozbiljni i da mi onda ne zameraju, ako nisu u sali, što preskočim amandman.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam tu. Kako nisam bio u sali?)
Poslaniče Marko Đurišiću, niste bili u sali.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Bogdanović.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam u sali. Kako nisam bio u sali?)
Postoje kamere.
Da li poslanik Goran Bogdanović želi da govori o amandmanu?
(Marko Đurišić, s mesta: Sram vas bilo!)
Jeste, sramota me je što pravite haos u ovoj Skupštini, što izlazite napolje i nećete da budete tu, a znate da...
(Marko Đurišić, s mesta: Kako vas nije sramota? Ovo je vaše pravo lice. Sram vas bilo!)
Izričem vam kaznu zbog nepoštovanja parlamenta i rada ovog parlamenta.
(Marko Đurišić, s mesta: Zbog čega?)
Izričem vam kaznu, ne ponavljam je, zbog vašeg nepoštovanja parlamenta, što niste u sali, dolazite na red i onda trčite, a ja treba da čekam, da zaustavljam rad parlamenta zbog koreografije koju ovde pravite.
(Marko Đurišić, s mesta: Bežite od rasprave. Sram vas bilo!)
Vi niste stvarno ni za festivale, a ne za parlament.
(Marko Đurišić, s mesta: Treba da vas bude sramota.)
Hvala vam puno, poslaniče, što mi govorite da treba da me bude sramota. Ja ništa drugo nisam ni očekivala i tako izgleda rad parlamenta sve ovo vreme, psovanjem moje majke, da me bude sramota, da sam ološ i sve to što imate da mi izgovarate.
(Marko Đurišić, s mesta: Treba da vas bude sramota, kako smete da lažete?)
Hvala vam puno.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko vam je opsovao majku?)
Goran Ješić, vaš poslanik, Balša Božović, vaš poslanik.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nikada u životu!)
(Marko Đurišić, s mesta: Kako možete da lažete? Ko vam je psovao majku?)
Poslanik Marko Đurišić govori da predsedavajući laže, iako je to sve bilo na svim televizijama.
Molim da ne ometate rad parlamenta, u skladu sa članom 103. stav 3, nemojte da ometate parlament.
(Marko Đurišić, s mesta: Ne dajete nam da govorimo. Dajte mi pravo da govorim, pravo na reč. Sram vas bilo!)
Sramota. Znači, vi ne date ni Goranu Bogdanoviću da govori? Uvažavam to, to da blokirate rad parlamenta.
Poslaniče, želite da govorite na amandman Gorana Bogdanovića? Ali, mora podnosilac prvo, ako želi.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Poslovnik!)
Niste u sistemu.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Jesam u sistemu.)
Molim poslanicu Aleksandru Jerkov da ne viče na mene.
Član 112, pauza od 30 sekundi, da se smire poslanici opozicije koji viču na predsedavajućeg. Zaista mi je vrlo teško da vodim sednicu.
(Marko Đurišić, s mesta: A šta ćete sada da mi radite?)
Evo, Marko Đurišić u pauzi mi viče – a šta ćeš sad da radiš?
(Marko Đurišić, s mesta: Šta ćete da mi radite? Budite pošteni i recite jednom istinu. Sram vas bilo!)
Molim poslanike iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije i sve one koji mirno sede i žele da rade, da sačekamo mirno da prođe ova namera da obesmislimo današnju raspravu, molim vas. Evo, ja imam prava da vam se obraćam kao svojim kolegama i u pauzi. Molim vas zaista da ne reagujete na ovakvo ponašanje, pustimo da vidimo dokle će ovo da ide.
(Marko Đurišić, s mesta: Koje ponašanje? Sram vas bilo!)
Evo, prošla je pauza i molim poslanika Gorana Bogdanovića, ako želi, da obrazloži svoj amandman.
(Goran Ćirić, s mesta: Poslovnik!)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik!)

Po Poslovniku su se javili pre mene.

Molim poslanika Milojičića da ne viče na mene.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ne vidite Poslovnik?)
Stvarno nisam učestvovala na izborima i nisam zadobila poverenje ovde većine poslanika da bi me neko od sednice do sednice omalovažavao i vikao na mene, a da ne kažem o uvredama. To nije moj posao.

Pa niko vas ne omalovažava.

Nemojte vi da meni govorite ko je podigao Poslovnik, a ko nije, vikanjem kao da smo u beogradskom nekom kafiću.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pa dajte nam onda reč.)
Nemojte tako da se ponašate.
Hoćete da govorimo o budžetu? Predsedavajući, u skladu sa članom 27, vodi parlament.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: U skladu sa Poslovnikom.)
Hvala vam, poslanice Aleksandra Jerkov. Žao mi je što ne možete…

Dobro, jeste li dali reč meni ili niste?

Ne mogu da dam, poslaniče, kad mi ne daju vaše kolege. Vaši koalicioni partneri mi ne dozvoljavaju da dam poslanicima iz opozicije da govore, jer tendencija ovde nije da govorimo o budžetu, nego da vičemo i da pravimo haos…

Jeste tendencija, ali koliko ste vi doprineli, gospođo predsednice, svemu tome? I vi ste doprineli tome…(Isključen mikrofon.)

Evo, ja vidim sliku da ovde sede poslanici mirno, a ovde vidim sliku vikanja.
(Marko Đurišić, s mesta: Vide to i građani Srbije. Sram vas bilo! Dajte nam reč.)
Ne, nećete me izazvati da dam svima opomene, jer ovo je stvarno neverovatno, ovako ne može da se radi. Vama ne mogu da dam reč.
(Marko Đurišić, s mesta: Sram vas bilo.)
Poslanik Marko Đurišić ima još jednu opomenu, ja je izričem s punom odgovornošću danas. Pred građanima Srbije izričem opomenu Marku Đurišiću, jer ja drugačije ne mogu da radim.
(Marko Đurišić, s mesta: Zato što mi ne date reč, jel zato opomena?)
Goran Bogdanović, izvolite.